Gospođo predsednice, moram prvo da konstatujem nekoliko stvari. Čini mi se da nam ministar ima skraćeno radno vreme. Mi sedimo ovde ceo dan, njega celo popodne nema kada se raspravlja o ovako važnom setu zakona. Vladajuća koalicija, bar po današnjim vestima iz štampe, traži zamenike poslanika koji će sedeti u sali, jer izgleda da nema vremena da sedi u sali; kad pogledate na ovu stranu, vidite koliko ima poslanika vladajuće koalicije, pogotovo iz Demokratske stranke –  jedan ili nijedan. Dakle, moguće je onda tražiti zamenu i za ministra, koji će da sedi ovde popodne kad poslanici raspravljaju o zakonima.
Što se tiče ovog amandmana, zakon mora biti jasan da bi bio primenjiv. Ako nije jasan, onda stvara zabludu, dovodi do raznoraznih tumačenja. Kad nije jasan, onda ga je teško i primeniti. Dakle, šta smo mi ovim amandmanom predvideli? Predvideli smo da se stav 2. briše, zato što je potpuno nepotreban, odnosi se na član 30, odnosno na član 58a.
Stav 1. sasvim dovoljno govori šta se traži iz ovog člana. Dakle: "Politika prevencije udesa sadrži ciljeve i principe delovanja operatera, radi kontrole opasnosti od hemijskog udesa".
Pogledajte stav 2: "Politika prevencije udesa iz stava 1. ovog člana mora da sadrži dovoljno elemenata proporcionalnih opasnostima od udesa, na osnovu kojih operater može obezbediti visok stepen zaštite ljudi i životne sredine od hemijskog udesa".
Ovo je teško razumljivo i nekim ljudima koji vladaju ovom materijom. Ne pišu se zakoni samo za ljude iz struke, zakoni se pišu i za obične ljude, koji će da ih čitaju. Kad neko pročita ovakav zakon, ima da rešava hijeroglife. Zato smatramo da je ovaj stav nepotreban i da ga treba brisati. Zahvaljujem.

Na član 31, amandman, s ispravkom, podnela je narodni poslanik Zlata Đerić.
Amandman je postao sastavni deo Predloga zakona.
Replika, izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, meni je žao što poslanici DS-a nisu ovog trenutka u sali i ne mogu da uživaju u ovim divnim amandmanima opozicije, ali mi ovog trenutka imamo sastanak Poslaničkog kluba i obrazlaganje budžeta u prisustvu Mirka Cvetkovića, tako da je to razlog zbog čega poslanika DS-a nema u sali ovog trenutka.
To je zarad javnosti i vas, a ne zarad naših kolega. Hvala.

Zahvaljujem na informaciji.
Na član 33, amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Da li neko želi reč?
Gospođa Zlata Đerić. Izvolite.

U članu 33, stav 4. menja se i glasi: "najmanje svake tri godine". Obrazloženje ovog amandmana glasi: "Svrsishodno je, a ove izmene i dopune Zakona to već predviđaju baš u ovom članu, da, ako se zaštita od udesa testira i ažurira svake tri godine, izveštaj o bezbednosti bude u istom periodu pregledan i ažuriran".
Zaštita životne sredine je u postojećim okolnostima tehnološkog razvoja izuzetno važna i tri godine su operativan period u kojem se omogućava sagledavanje, analiziranje i predviđanje situacije. Mnogo je bitnih činilaca koji se moraju pratiti od strane operatera i pet godina bi bio veoma dug period, u kom se efikasnost ne bi postigla u onoj meri u kojoj je važno da bude zastupljena kod primene ovog zakona, kao što je efikasnost reagovanja veoma važna kod zaštite životne sredine uopšte.
Međutim, iskoristiću vreme koje imam kao ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Nova Srbija, pa ću da kažem nekoliko reči, mada gospodin ministar nije tu, o nečemu o čemu danas ovde nije bilo reči.
Mislim da su sve moje kolege vrlo iscrpno diskutovale o ovim zakonima i pošto smo došli do poslednjeg u setu zakona iz oblasti zaštite životne sredine, pre svega, moram da kažem da mi je žao što još neki predlozi zakona koji su u proceduri, koji su pripremljeni, nisu danas na dnevnom redu, jer bi to bilo mnogo kompletnije za samo ministarstvo i mnogo svrsishodnije kasnije, u primeni, ali nadam se da će uskoro i ti zakoni doći na dnevni red.
Međutim, ono što sam pratila u medijima, volela bih da čujem mišljenje ministra, to je ideja o uvođenju predmeta – ekologija, odnosno izbornog predmeta – ekologija i zaštita životne sredine, u škole. Naravno da takav zahvat i iskorak u prosveti podrazumeva mnogo priprema, i to mnogo ozbiljnih priprema. Kako dolazim upravo iz te struke, ne dopada mi se što u tome svemu prepoznajem mnogo koketerije, a vrlo malo ozbiljnog pristupa.
Naime, kada se uvodi novi predmet u školstvo, zbog dugog perioda u kome se mora nešto raditi, pa tek onda sagledati rezultat, školstvo ne trpi nagle i revolucionarne zahvate na ovaj način. Znam da ta ideja postoji već nekoliko godina i samu ideju, pre svega, pozdravljam. Ona je izuzetno važna, jer ovi zakoni treba da promene našu svest i naše rđave navike, kako smo ovde imali priliku da čujemo. Ali, sve ono što se sa nama događalo, i nije bio rezultat samo naših rđavih navika, nego su to bili i ostali darovi "Milosrdnog anđela" Srbiji. Dakle, mi treba da vaspitamo i obrazujemo generacije kojima ostavljamo u nasleđe našu životnu sredinu, odnosno milje u kome će nastaviti da žive.
Pre svega, u prosveti mora da se napravi ozbiljan plan, zatim programi, da se planiraju nastavni sadržaji, da se odrede vaspitni i obrazovni ciljevi, da se determinišu udžbenici i sastavljači udžbenika, da se odrede učila, učionice, jer naše škole nisu rastegljive, da se predvidi stručni kadar. Dakle, škole moraju da uposle neke ljude.
Ono što ne mogu da pozdravim kao ideju, a kažem vam da dolazim direktno iz prosvete, jeste da se ovde predviđa postojeći zaposleni kadar, nastavnici, profesori biologije i geografije, pa čak i istorije, koji će se za predavanje ovog predmeta doškolovati na nekim seminarima.
Molim vas, svi mi znamo šta su seminari. Pre svega, kaže jedna stara izreka, nešto je znanje znati, ali je veliko znanje – znanje dati.
Metodika je naročita nauka, kojom se ne mogu baviti svi. Jedan od najtežih poslova jeste profesorski posao – preneti znanje. Ne treba potcenjivati znanje, stvaranje ekološke svesti i način na koji će se ono preneti mladim generacijama.
Takvo znanje mogu da prenesu samo ljudi stručno obrazovani upravo za ovu oblast.
Mi imamo ljude koji se obrazuju, imamo mlade kadrove koji se obrazuju uskostručno upravo za ovu oblast, koje nemamo gde da uposlimo, a onda ćemo dodatno nekome dati, kome fali fond časova, da obiđe dva seminara; više će da provede na nekim kafe pauzama, nešto u letu da uhvati, ili ne, i od toga zaista neće biti velike koristi.
Dakle, očekujemo od Prosvetnog saveta, koji smo imali prilike nedavno da izaberemo u ovom domu, čiji to posao jeste, da se odgovorno pozabavi ovim predmetom, kažem, čije uvođenje u škole pozdravljam, ali smatram da ne treba preskočiti sve ove korake koji se godinama pripremaju da bi se jedan predmet uveo u školu, i to ovako važan predmet, koji treba da afirmiše jednu novu oblast, da promeni delimično našu svest.
Zato i govorim o vaspitno-obrazovnim ciljevima, koji su najvažniji u svakom predmetu, jer se za svaki predmet koji se u škole uvede tačno znaju njegovi vaspitno-obrazovni ciljevi i oni jesu krajnji cilj svake nastave.
Mora se poznavati uzrast svakog deteta, odnosno uzrast generacije i mogućnosti generacije, šta može koja generacija da prihvati, da se ne bi desilo, kao sa ovim izbornim predmetom – šah u škole, koji nije najsrećnije završio i počiva, za sada, samo na entuzijazmu pojedinaca. Ovo mora biti ozbiljna akcija, ovo mora biti posao nekoliko ministarstava, nije dovoljna samo saglasnost ministara.
Ono što zameram, to je najdobronamernija sugestija ministru, nije dovoljna ni saglasnost i oduševljenje idejom ministra prosvete. Mi u prosveti godinama imamo isti problem, da nam planove i programe kreiraju ljudi koji nikada u životu nisu održali živi čas.
Dakle, ako uvodimo predmet ekologije, volela bih da mi ministar jasno i glasno kaže, pošto će deca posredno upoznavati ove zakone koje mi sada korigujemo i izglasavamo, da bi mogli da ih primenjuju u svom životu, da bi imali zaista validnu i valjanu životnu sredinu, zaista bih volela da čujem njegovo mišljenje o tome dokle se s tom idejom stiglo, jer čujem i vidim u medijima da je to već od septembra u školama.
Ne znam koliko su škole pripremljene na to, a nisam videla nijedan udžbenik, niti su mi poznati sastavljači udžbenika, niti planovi i programi koji su pripremljeni za ovu oblast.

Zahvaljujem, gospođo Đerić.
Najpre da vas obavestim, dame i gospodo narodni poslanici, da, zbog ranije preuzetih obaveza RTS-a, nismo u direktnom uključenju. Biće odloženog prenosa tokom večeri.
Povredu Poslovnika reklamira gospođa Vojić-Marković.

Hvala gospođo predsednice.
Reklamiram povredu Poslovnika, čl. 103. i 104. Član 103. prvi stav – govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Član 104. drugi stav – narodni poslanici su dužni da se jedni drugima obraćaju s uvažavanjem.
Naravno, reagujem na istup gospodina Milivojevića, jedinog prisutnog člana DS-a u sali. Vidim, kako gospodin kaže, oni su svi na Poslaničkom klubu. Ne znam šta je on ovde, šta on predstavlja ovde, valjda, čeka da uživa u našim divnim amandmanima. Reagujem, pre svega, na to što je rekao da ne mogu da uživaju u divnim amandmanima opozicije, što je, naravno, bilo vrlo uvredljivo, jer je Poslanički klub DSS-a pripremio vrlo ozbiljnih 150 amandmana, od kojih je bar 25% prihvaćeno, što znači da nismo pisali besmislene amandmane koje treba omalovažiti na ovaj način.
S druge strane, mislim da zaista nije u redu da se na takav način obraća kolegama koji sede u sali od 10 sati, a sada je već prošlo 18 časova, i vredno rade. Isto tako bih volela da mi odgovori, kao predstavnik stranke koja je u vladajućoj koaliciji, da li je malo besmislena odredba da se poslanički klubovi zakazuju u vreme zasedanja, jer to zaista nema smisla. Onda bismo svi mogli da budemo na poslaničkim klubovima i ne znam kako bi teklo zasedanje. Da li je bar malo besmislena odredba da se u toku zasedanja, kada se brane amandmani na zakone koji je na dnevnom redu, drže odbori, tako da ljudi ne mogu da prisustvuju odborima, što bi jako voleli i što je njihova dužnost? Hvala.

Zahvaljujem. Molim poslanike da se obraćaju s uvažavanjem, svi mi da se obraćamo jedni drugima s uvažavanjem.
Nemate osnov za repliku, nije vas gospođa Vojić-Marković uvredila ničim.
(Srđan Milivojević s mesta: Pomenula je moje ime i prezime.)
Ništa nije rekla uvredljivo i zaista nema osnova za repliku. Žao mi je, ne mogu da vam dam reč.
Molim vas, gospodine Milivojeviću, nemojte jedni drugima upućivati nikakve poruke i nemojte ometati rad i vrlo radnu atmosferu koja traje čitav dan danas.
Na član 33, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Željko Tomić i Nikola Lazić.
Da li neko želi reč?
Gospođa Vojić-Marković. Izvolite.

Na član 33, mi smo podneli amandman kojim se, posle reči – Ministarstvu, dodaju reči – svim učesnicima u postupanju i upravljanju prilikom hemijskog akcidenta na nivou lokalne samouprave, pokrajine i Republike.
Zbog čega smo podneli takav amandman? Informacija o modifikaciji procesa rada, o promeni prirode ili količini opasne materije i drugim promenama koje mogu ukazivati na opasnost od nastanka hemijskog udesa, koju je operater odmah promenio u izveštaju o bezbednosti i planu od zaštite od udesa i dostavio Ministarstvu, treba da dostavi svim učesnicima u postupanju i upravljanju prilikom hemijskog akcidenta na nivou lokalne samouprave, pokrajine i Republike.
Mislim da su lokalna samouprava, pokrajina i Republika, u stvari, gradacija, a lokalna samouprava je najviše zainteresovana za ono što se događa na njenoj teritoriji. Mislim da ona ima pravo da dobije informaciju pravovremeno. Hvala.

O amandmanu, izvolite, gospodin Srđan Milivojević.