Poslanička grupa PUPS-a je podnela amandman na član 21. Nacrta zakona, s predlogom da se doda novi član 21. i da glasi: "Radi očuvanja i zaštite ribljeg fonda, ustanovljava se lovostaj za sve ili pojedine vrste riba na ribarskom području, kao i zabrana lova riba koje nemaju propisanu veličinu. Ministar bliže propisuje mere za očuvanje i zaštitu ribljeg fonda ".
Iza ovog člana 21, dodali smo dva nova člana, 21a. i 21b, koji glase: "Ministar posebnim aktom utvrđuje zaštitu i održivo korišćenje crnomorskih migranata iz porodice jesetra (acipenseridae) i haringa (clupeidae) u zaštićenom prirodnom dobru ''Radujevac'' na Dunavu, a u skladu sa međunarodnom CITES konvencijom''.
U članu 21b. predvideli smo da se, radi praćenja stanja životne sredine i zaštite i održivog korišćenja ribljeg fonda u ribolovnim vodama, osniva Savet za zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda Srbije. Savez bi imenovala Narodna skupština Republike Srbije.
Savet nije agencija, on prati primenu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, usvaja program monitoringa i mera zaštite i očuvanja ribljeg fonda u Republici Srbiji i podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o svom radu, ne Ministarstvu, ne nekom drugom telu, nego Narodnoj skupštini.
''Program monitoringa iz stava 3. ovog člana predlaže Ministarstvo i zaključuje ugovor s organizacijom koja ispunjava propisane uslove u pogledu kadrova, opreme i prostora.
Ministar određuje organizacije iz stava 4. ovog člana koje ispunjavaju uslove za vršenje monitoringa i sa njima zaključuje ugovor.''
Želimo da napomenemo, kao posebnu vrstu obaveza koje proističu iz predloga ova tri člana zakona, da, prvo, Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune, Zakon o potvrđivanju Konvencije o očuvanju divlje flore, faune i prirodnih staništa, Zakon o potvrđivanju Konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja, kao i ratifikovani sporazumi u oblasti ribarstva, obavezuju Republiku Srbiju da se moruna, jesetra, pastruga i haringa zaštite u svom prirodnom plodištu, a na kraju migratornog puta, od ušća Dunava u Crno more, do Hidroelektrane ''Đerdap 2'', odnosno ''Radujevca'' na tromeđi Srbije, Bugarske i Rumunije.
Na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 66/91 do 53/95), Zavod za zaštitu prirode Srbije doneo je rešenje o prethodnoj zaštiti prirodnog dobra „Radujevac“, kojim je utvrđena obaveza korisnika ribarskog područja radi održivog ribarenja i dozvoljenog izlova migratornih riba familija acipenserida i klupeida, zbog ulova ribljeg mesa i čuvenog crno-kladovskog kavijara.
Upravljanje prirodnim bogatstvom Srbije mora biti usklađeno s međunarodnim propisima koji se odnose na migratorne vrste, bilo da su ptice, ribe, divljač ili nešto drugo.
Potrajnost privrednog prinosa divljači, riba i ptica odnosi se samo na period u kome migratorne vrste zadovoljavaju svoje ekološke, biološko-genetičke i druge potrebe u privremenoj prirodnoj baštini Republike Srbije, vrste, količine, period, način i metode ulova migratornih vrsta. Iz tih razloga, uređuje se CITES dozvolom i našim propisima.
Predlaže se uvođenje institucije Saveta za zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda Srbije, u koju bi Narodna skupština imenovala predstavnike nauke, korisnike ribarskog područja i samih ribara i ribolovaca. Savet bi pratio primenu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda. Hvala.

Na član 22, amandman je podneo narodni poslanik Siniša Stamenković.
Ovaj amandman je postao sastavi deo Predloga zakona.
Na član 23, amandman je podneo narodni poslanik Siniša Stamenković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 23, amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Marina Raguš.

U članu 23, srpske javnosti radi, reč je o ribljim plodištima. Zaista bih želela da pročitam, kako bi bilo jasno šta smo želeli amandmanom da uradimo. Dakle: „Ministar određuje riblja plodišta na pojedinim delovima ribarskih područja, radi neometanog mresta riba. Korisnik može, programom upravljanja ribarskim područjem, odrediti pojedine delove ribarskog područja za riblja plodišta u određenom vremenskom periodu. U ribljim plodištima iz stava 1. ovog člana zabranjen je svaki vid ribolova, kao i bilo kakve druge aktivnosti koje ometaju mrest, razvoj i kretanje riba, osim ribolova u naučnoistraživačke svrhe.
Korisnik ribarskog područja na kome se nalaze riblja plodišta dužan je da ih vidno obeleži, istakne zabranu ribolova, zabranu kretanja bez ovlašćenja i zabranu bilo kakvog drugog uznemiravanja riba i da preduzme sve potrebne mere koje obezbeđuju nesmetan priliv i odliv vode iz plodišta i druge mere integralnog upravljanja ribarskim područjem koje obezbeđuju funkcionalni integritet ribljeg plodišta.“
U stavu 2, na kraju rečenice, briše se tačka i dodaje tekst: „ili trajno“. Samo da podsetim, stav 2. glasi: „Korisnik može programom upravljanja ribarskim područjem odrediti pojedine delove ribarskog područja za riblje plodište u određenom vremenskom periodu“.
Mi smo hteli da to bude trajno. Obrazloženje: Predviđena mera će na mnogim ribolovnim vodama trajno, u skladu sa naučnim, ali i iskustvenim saznanjima, omogućiti kontinuiranu zaštitu i, sledbeno tome, uvećanje ribljeg fonda na određenoj ribolovnoj vodi.
Iskreno, nije nam jasno zašto resorno ministarstvo nije usvojilo ovaj amandman. Ono na šta smo hteli da ukažemo, jeste integritet plodišta i zato smo mislili da ta vremenska odrednica bude trajna.

Na član 24, amandman je podnela narodni poslanik Svetlana Stojaković-Milovanović.
Ovaj amandman je postao sastavi deo Predloga zakona.
Na član 24, amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su Odbor za zaštitu životne sredine, na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, i narodni poslanik Siniša Stamenković.
Ovi amandmani su postali sastavi deo Predloga zakona.
Narodni poslanik Siniša Stamenković podneo je amandman na član 25. i da se posle člana 25. doda novi član 25a.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Siniša Stamenković.

Poslanička grupa PUPS-a predlaže da se Predlogom zakona omogući postavljanje kaveznih sistema ili drugih objekata za uzgoj ribe u ribolovnoj vodi i da to odobri nadležno ministarstvo. Nema logike da se u susednim državama, odnosno u teritorijalnim vodama Hrvatske, sa 146 kilometara, i Rumunije, sa 220 kilometara, odobrava postavljanje ovih kaveza, a na našoj teritoriji ne.
Članom 25a. predlažemo: ''Na ribolovnoj vodi zabranjeno je izvođenje radova kojima se narušava morfologija terena i integritet prostora, vrši opterećivanje glavnog vodotoka i njegovih pritoka industrijskim, otpadnim i fekalnim vodama, ribolov u doba migracija (jesen, zima, proleće), kao i u vreme mresta, po vrstama riba, pregrađivanje ribljih migratornih i mresnih puteva, bacanje i deponovanje organskog i neorganskog otpada u korito reke i njenih pritoka, promena vodnog režima (vodostaj) za vreme mresta riba, ribolov nedozvoljenim alatima, mrežama i sredstvima koja oštećuju jedine, uklanjanje prepreka u vodotoku, čime bi se ugrozilo prirodno stanište, ugrožavanje očuvanja prirodnog genetskog fonda i biodiverziteta'', a ne dozvoljava se postavljanje kaveza.
Mislimo da je ovo nepopularna mera, da je ona sprečila privrednu aktivnost mnogih privrednih subjekata koji se ovom delatnošću bave i da bi istu trebalo odobriti. Nerazumno je da u istim tim vodama rumunski ili bugarski ribari koriste haringu, koriste druge vrste riba, a mi ne možemo koristiti ono što u Dunavu imamo.

Na član 27, amandman je podneo narodni poslanik Siniša Stamenković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 29, amandman je podneo narodni poslanik Siniša Stamenković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Siniša Stamenković.

Poslanička grupa PUPS-a smatra da bi se, pošto su povezani, u čl. 27. i 29. morale izvršiti izmene, u smislu da se kod člana 27. stav 3, na koji je stavljen amandman, reči: „osim za hidroenergetska postrojenja instalisane snage veće od jedan megavat“ brišu“.
Ne razumemo potrebu da se ovim članom, kako je dato u Predlogu zakona, veliki hidroenergetski sistemi amnestiraju od odgovornosti za događanja u biodiverzitetu velikih reka. Tražimo da se ta odredba vrati i da ostane i dalje u zakonu kao obaveza velikih hidroenergetskih sistema da u svojoj eksploataciji, odnosno u eksploatacionim poljima, ne mogu vršiti nijednu radnju koja bi bila direktno ugrožavanje hidroenergetskog potencijala, odnosno biodiverziteta naših voda.
Kada se radi o članu 29, u slučaju da dođe do promene fizičkih, hemijskih ili bioloških odlika ribolovne vode, koje bi štetno delovale na riblji fond, moraju se primenjivati mere spasavanja, odnosno uklanjanja određenih posledica koje nastaju nepravilnim pristupom zaštiti ribljeg fonda, kao jedne od mera koje ovaj zakon propisuje.
Predlažemo da su korisnici koji vrše ove aktivnosti iz st. 2. i 3. člana dužni da, po izvršenom ribolovu, podnesu izveštaj Ministarstvu, u kome bi eksplicitno objasnili šta su spasavali, a šta su sanacioni ribolovi koji bi mogli da budu i ekonomske prirode, ako bi se riba stavila u promet. Hvala.

Na član 29, amandman je podnela narodni poslanik Biljana Hasanović-Korać.
Ovaj amandman je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, amandman na član 29. podneo je Odbor za zaštitu životne sredine.
Ovaj amandman je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 30, amandman je podneo narodni poslanik Siniša Stamenković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 30, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Dragan Šormaz, Zoran Nikolić i Željko Tomić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što ministar nije tu, možda je ovo promaklo, ali mislim da je logično bilo da se ovaj amandman prihvati, a obrazložiću i daću primer zašto.
U članu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, u članu 30. stav 1, stoji da privredni ribolov na ribarskom području može da obavlja privredno društvo ili preduzetnik, a onda dalje ide – koji ispunjava uslove. Naš amandman predviđa da član treba da glasi: ''Privredni ribolov na ribarskom području može da obavlja privredno društvo i drugo pravno lice'', a ne preduzetnik, ''koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom''.
Mogu da kažem, u obrazloženju, tako smo i napisali, da je pravilnije koristiti termin ''drugo pravno lice'', nego termin ''preduzetnik'', jer je širi pojam, a daću vam i primer. Imate ekološka udruženja koja su grupa građana i koja održavaju i poribljuju određena mesta, zatim vrše ribarstvo i prodaju tu ribu, održavaju i imaju pravo to da rade. Na taj način se finansiraju kao grupa građana, do sada je bar to rađeno. Mislimo da je mnogo pravilnije da stoji – drugo pravno lice, jer na taj način i druga udruženja, poput tih ekoloških društava, kojih zaista ima u Srbiji dosta, predviđamo planom. Ovo je mnogo preciznije i bolje. Mislim da je ovaj amandman trebalo prihvatiti. Dalje je na Ministarstvu.

Na član 30, amandman je podneo narodni poslanik Branimir Đokić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 31, amandman je podneo narodni poslanik Siniša Stamenković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Narodni poslanik Siniša Stamenković podneo je amandman da se posle člana 32. doda novi član 32a.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Siniša Stamenković.