Zahvaljujem, gospodine Iliću. Pomenuli ste prethodne ministre, među kojima je i gospodin Todorović, pa mu moram dati reč. Replika, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da iz svih ovih diskusija proizilazi jedna stvar, odnosno problem koji nismo rešili. Nažalost, trebalo je da ga rešimo mnogo ranije. Nije rešen, ali izgleda da neće biti rešen ni u nekom budućem vremenu, a to su prioriteti Srbije kada je u pitanju putna privreda, pre svega Koridor 10.
Izneli su to ovde svi, gospodine Mrkonjiću, da imamo jedan problem vezan za Koridor 10, a to je autoput Bugarska – Rumunija – Mađarska. Znate da u Evropskoj uniji nema graničnih prelaza itd. i da to ozbiljno ugrožava Srbiju, odnosno mogućnost Srbije da na autoputu zaradi lepe pare preko naplate prolaza, pre svega teških drumskih krstarica, pa onda i putničkih vozila, jer znamo da ogroman broj Turaka, a sada i Bugara, radi u EU i da svake godine u vreme godišnjih odmora prolazi kroz našu zemlju.
Sada se postavlja jedno logično pitanje – interesantno je da svi znamo da je naš prioritet, prioritet svih prioriteta, deo autoputa vezan za Niš – Dimitrovgrad. To je osnovna stvar. To jeste izuzetno teška deonica, zahteva izuzetno velika sredstva, ali to je jedina mogućnost koju imamo da bismo rešili neke probleme, pre svega vezane za mogućnost da Srbija opstane na ovim koridorima, odnosno na putnoj mapi EU, odnosno Evrope. Sada se postavlja pitanje – zašto se, kada svi to znamo, to ne realizuje?
Slažem se, Srbija nije u mogućnosti, nema ekonomske snage. Slažem se, dajte da vidimo da se to uradi na neki drugi način – putem koncesije. Siguran sam da bi bilo zainteresovanih, odnosno bilo ih je. Bilo je pokušaja, nekoliko puta, da se taj projekat realizuje, ali izgleda da se dešava nešto kao sa Skadrom na Bojani.
Pokušavao sam da saznam zbog čega to nije rešeno do 2008. godine, kada sam ušao u Vladu, odnosno 1998, pardon, ne daj Bože, postao ministar saobraćaja.
Osnovni problem bile su strane koje su lobirale za jednog ili drugog koncesionara, odnosno onoga ko bi ušao u taj posao.
To je rak-rana naše države. To su oni koji pokušavaju... Izvinjavam se, samo da završim. To je problem koji nismo rešili. Nažalost, i ovim predlogom zakona mi prelazimo preko tog problema i dolazimo u istu situaciju.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč?
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnici predlagača žele reč? Gospodin Mrkonjić, izvolite.

Samo nekoliko kratkih odgovora na pitanja koja su postavili poslanici. Neću ponavljati ono što su ministri govorili, stvarno im se zahvaljujem.
Na ideju da napravimo poseban savet sam došao čim sam izabran za ministra, možda zbog toga što sam među njima najstariji, ali zbog nekih stranačkih razmimoilaženja (izađe sad Rade Obradović napolje, i on je jedan od tih ljudi) to sam zaustavio. Ali, danas obećavam da ću odmah sutra taj predlog pripremiti i da će ministri koji su poslanici biti članovi tog saveta, naravno, ako opet ne bude nekih stranačkih prepucavanja.
Sada, nekoliko kratkih komentara. Neću ono što je Dragan govorio, gospodin Todorović, izvinjavam se. Šami, najlepše hvala. Velja, hvala, uz neke netačnosti Veljine, neke nepreciznosti, neću da komentarišem.
Javnost u radu, malopre je govorio gospodin Obradović, najveća je garancija, to govorim gospodinu Marašu, odnosno Ostojiću, da nema korupcije. Dakle, javnost u radu i kontrola institucija.
Malopre je Velja govorio kako funkcionišu institucije u Direkciji za puteve. To ne znači da neće biti promena u preduzeću za puteve danas.
Kada smo pre dve nedelje usvojili program, to smo i zaključili. Preduzeće za puteve, ovakvo kakvo jeste, tu su i strani partneri koji dolaze i bankari, mora da trpi neke transformacije i promene.
To će biti priprema da bi onda javnost u radu i institucije mogle da se kontrolišu, i da sprovodimo ovo što sada sprovodimo. Naravno, lične garancije ni od koga ne tražim, nisam toliko naivan, kao što kaže gospodin Batić. Ličnih garancija nema, samo ono što je u institucijama prisutno.
Što se tiče „zelene transverzale“, nisam shvatio i nisam gledao juče šta je gospodin Šutanovac govorio, ali Koridor 10 (i pre neki dan sam ovde sa poslanikom iz Niša ušao u sukob, pa sam posle shvatio da čovek možda ne mora to da zna), Koridor 10 je autoput i pruga kroz našu zemlju od Dimitrovgrada, malopre je to govorio gospodin Todorović, do Subotice ka Zagrebu, i od Niša ka jugu.
To je Koridor 10 u našoj zemlji. To je Koridor 10, koji je zacrtan devedesetih godina u EU, baš zbog robe koja dolazi sa Bliskog istoka, i da to područje koje ima oko 200.000.000 stanovnika veže za Evropu.
Samo je to bio razlog, bez ikakvih političkih implikacija – zelena, žuta, plava, crvena magistrala. To je danas Koridor 10 i za to evropske banke i Svetska banka obezbeđuju sredstva.
Kada govorimo o sredstvima, takođe sam nekoliko puta rekao (ali kada je čovek dugo u jednom projektu on već zaboravlja, pa misli da će biti dosadan, to ne želim) da je garancija i pre krize, koja je nastala u svetu onog momenta kada i poslednja vlada, za mene bilo upravo to što su svetske banke zainteresovane za te naše projekte. Danas, kada je došla svetska kriza, imamo potvrdu kroz najavu kredita za ovaj značajan projekat.
To sam nekoliko puta rekao, ponavljam još jedanput, organizacija celog posla ide preko (gospodine Šami, jedino se tu sa vama ne bih složio) Nacionalnog saveta za infrastrukturu, koji je formiran na moj predlog upravo zbog toga da bi se institucije kontrolisale. Nacionalni savet je savet, on utvrđuje strategiju, Vlada izvršava, a ministri koordiniraju i rade.
Takva je organizacija i ja bolju ne znam. Za mene je to garancija – upravo javnost u radu i organizacija.
Nacionalni savet utvrđuje prioritete. Prioritet prioriteta je Koridor 10, autoput, drugi prioritet je železnička pruga, treći je Beograd - Čačak, četvrti je metro itd. To smo do sada utvrdili i to je dobro.
Dakle, u najavi su krediti za 1.600.000.000 evra, koliko nam treba; nemojte me hvatati za reč, jer novinari hvataju, pet miliona, deset miliona, nisu male pare, ali to još uvek ne možemo da znamo. Šta to znači?
To znači da od avgusta meseca možemo očekivati da ćemo za jug, dakle od Leskovca, odnosno od Grdelice do makedonske granice, imati 600.000.000 evra odobrenog kredita iz Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. To znači da ćemo za istok, znači, od Beograda, odnosno od Niša ka Dimitrovgradu imati 388.000.000 dolara od Svetske banke iz Vašingtona, i to znači da će Grci taj famozan kredit najzad dati u iznosu od 100.000.000 za jug.
To znači (odgovaram, takođe, gospodinu Obradoviću, mada je to već i Velja rekao) da 115.000.000 kredita koji već imamo, za koji nismo uradili projektnu dokumentaciju i eksproprijaciju, sad to radimo ubrzanim tempom, koja košta koliko košta, da taj kredit već imamo i da u najavi, za drugi deo obilaznice od Bubanj potoka do Orlovače, imamo 120.000.000 kredita od Evropske investicione banke. To je novac, kad se sve sabere, bez deonica koje sada gradimo sopstvenim sredstvima. Takođe je jedan od ranijih ministara lepo govorio, moramo biti svesni da učešće naše zemlje mora da bude oko 20%. To je bilo uvek. To je bilo i kad je drug Tito donosio kredit iz Vašingtona za prugu Beograd-Bar. To je i tada bilo, 20% para moramo mi odvojiti da bismo povukli međunarodne kredite.
To znači da to garantuje upravo ono o čemu sam govorio, da od polovine godine možemo računati na ta sredstva, a do polovine godine ćemo završiti projektnu dokumentaciju i izvršiti deo eksproprijacije. Tu sam sad i ja postao obazriv, jer je potrebno oko 100.000.000 evra, po procenama ovih naših institucija, za eksproprijaciju celog Koridora 10. Samo obilaznice... Znate koliko je polemike izazvala moja izjava o vlasništvu. Ne bih sada ulazio u to čije je to vlasništvo, to nije tema za mene. To je tako kako jeste. Dakle, velike su pare potrebne, ali ćemo izvršiti eksproprijaciju na onim deonicama koje bismo pripremili za gradnju odmah posle dobijanja međunarodnih kredita.
Tu je pre svega, Dragane, deonica od Proseka; znači, kada izađemo iz Niša to je deonica od Proseka, dokle je završen autoput, do Crvene Reke, od 20 i nešto kilometara, gde je završena projektna dokumentacija danas. To je deonica od Dimitrovgrada, od granice do Dimitrovgrada, osam kilometara, gde sada završavamo eksproprijaciju. Te dve deonice bismo sa ovih 388.000.000 dolara počeli da gradimo; naravno da je to najznačajnija deonica. To je dokaz šta znače međunarodni krediti.
Ta deonica autoputa, po svim procenama, vidim da su poslanici za to zainteresovani, a ministri bolje znaju od mene, po onim pokazateljima, recimo, broju automobila koji prolaze tuda itd., nije rentabilna, ima četiri-pet hiljada vozila. Ali, Evropa hoće da bude rentabilna i da tih milion kamiona koji danas lutaju Koridorom 4, ili ne znam gde, Koridor 4 neće biti gotov još tri godine, jer u Vidinu ima jedan veliki most... I Bugari razgovaraju, otprilike, kao mi, svađaju se malo oko toga, tako da se ti kamioni usmeravaju na ovu stranu. Veliki je tranzit na tom pravcu, i tu je Dragan potpuno u pravu – milion kamiona, sto evra, to je sto miliona. Tako se otplaćuje to.
Što se tiče gospodina Batića, malopre sam mu odgovorio. O koncesijama ne bih hteo da govorim, jer je to ušlo u proces, mada me i vi često puta povučete, pa ja kažem nešto što mislim ili znam, a ne bi trebalo da kažem.
Dok traje ova faza u kojoj se sada nalazimo, ta medijacija ili arbitraža, dogovorili smo se u Vladi da ne govorimo o koncesiji. Zato ne bih odgovarao gospodinu Batiću, neka bude stvar arbitraže. Samo ću ponoviti, pa nek me neko kritikuje, lično se zalažem da se i taj posao završi mirno, da se dogovorimo sa tim ljudima, jer ne valja kada u jedan veliki projekat idemo ovako, uz svađu. To je moje lično mišljenje i isključujem iz toga Vladu. Tako mislim.
Što se tiče jedinstva, gospodine Šami, moram da vam kažem da do sada, uz moju naivnost ili „nenaivnost“, Vlada kompletno stoji iza ovoga što sada govorim. Nijedan od ministara nije... To je tako poslednjih deset meseci, odnosno od početka formiranja ove vlade. Zašto je to tako, u to ne ulazim.
Naravno, to je samo dokaz značaja tog projekta i ja to tako gledam. Kada bih ulazio sada u detalje šta je ovo bilo, kada će biti, onda bi me to odvuklo od onoga što je mnogo važnije za ovu zemlju – da to napravimo.
Na kraju, još jedanput se, to sam rekao i povodom prethodne tačke dnevnog reda, zahvaljujem svim poslanicima i ljudima koji su diskutovali, prihvatajući sve kritike, gospodine Todoroviću, koje su mi upućene za rad Preduzeća za puteve. Naravno, kao ministar, Velja je o tome delom govorio, svim svojim autoritetom ću pokušati da promenim te odnose i da popravimo rad Preduzeća za puteve. Koridor 10 nije izdvojen, samo sam rekao da smo pojačali direkciju Preduzeća za puteve novim ljudima, neopterećenim tekućim problemima.
Upravo zbog toga nisam rekao da tamo ima lopova, to nisam tvrdio, to je stvar drugog ministarstva, na čijem čelu je drug Dačić. To je njegov posao, time se ne bavim, ali ono što mogu da garantujem, to je maksimalna javnost u radu.
Pozivam sve vas koji sumnjate u ovom što sam rekao... Kada sam objašnjavao šta sam ja uradio, rekao sam – pregledao sam 20-30% dokumentacije iz prethodnih godina. U tim dokumentima, koji su svi apsolutno papirološki ispravni, koji su donošeni na temelju propisa, zakona i dokumenata kada je formirana direkcija Preduzeća za puteve, nisam video da je bilo nekih propusta. Naravno, pošto stvarno nisam naivan, ne sumnjam da su možda neki nalozi davani ovako ili onako; moj zadatak to nije, to je zadatak drugih službi.
Ali, ono što od vas očekujem, uz podršku koju ste mi dali, uz kritiku koju ste izneli u vezi s poslom koji sada radim, jeste da upravo na tom projektu, na tom putu, Koridoru 10, pokažemo jedinstvo, jer je to od neprocenjive vrednosti za aktivnosti koje će se dešavati dalje. Od novca koji sada dajemo, odmah ću navesti jedan primer, preko dve trećine će otići u banke, jer su putari uzimali kredite, onim čuvenim cesijama itd.
Insistiram i molim Dianu, to ću tražiti i u Vladi, da te banke taj novac vrate ponovo putarima i da ga investiraju baš u autoput i infrastrukturu. To je moguće, uz vašu podršku. Ako smo mi tu podeljeni, onda ni ja nemam šansu da napravim nešto.
Zbog toga insistiram da oko tog projekta nema dilema. Sve ćete znati, svaki projekat, svaki posao, sve ide na tender. I prva licitacija, za taj sever, pokazala je apsolutnu javnost u radu, nije bilo intervencija, ali vas molim da stvarno na tom projektu pokažemo maksimalnu ozbiljnost i jedinstvo, kao što ste pokazali ovde u razgovoru u toku ove rasprave. Zahvaljujem se, i ako je nešto... Svako od vas poslanika može, kad god hoće, da dođe u Ministarstvo, da odemo u Preduzeće za puteve i da vidi materijal i dokumentaciju. U tom delu tražim vašu pomoć. Hvala.

Gospođa Diana Dragutinović, ministar finansija, izvolite.
(Zoran Šami traži repliku.)
Repliku? Dobro, nije bilo ništa uvredljivo, ali izvolite. Mislim da ste se razumeli. Izvolite. Gospodin Šami.
Izvinite, gospođo ministre. Samo ćete morati ponovo da se prijavite.

Zahvaljujem. Naravno da nije bilo ničega uvredljivog. Međutim, dozvolite da iskažem svoje neslaganje sa gospodinom ministrom kada je reč o državnom savetu za infrastrukturu. S obzirom na sastav tog saveta, moram vam reći da, čast izuzecima, u taj savet nemam nimalo poverenja. Hvala.

Ponovo se prijavite. Izvolite, gospođo Diana.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, osvrnula bih se veoma kratko na neke od vaših diskusija.
Kao prvo, gospodin Krasić jeste u pravu. Upravljanje javnim dugom jeste posao Ministarstva finansija, ali u čitavom periodu od 2001. godine do danas javni dug, i to ne može da se porekne, opada. I pored toga što je krajem prošle godine došlo do depresijacije, i pored toga što su postojale neregulisane docnje JP „Putevi“ prema putarima, javni dug nije veći od 30%.
Normalno je, gospodine Krasiću, opet ću ponoviti, ne postoji zemlja koja se ne zadužuje. Zato postoje u razvijenom svetu razvijene javne agencije za upravljanje dugom. Šta će te agencije ako se zemlje ne zadužuju i razdužuju? U normalnim zemljama, kada su vremena dobra, javni dug se smanjuje; kada su vremena loša javni dug se povećava, jer to jeste način da se neutrališe pad privatne tražnje i kriza učini manje bolnom.
Gospodin Obradović je pitao (njega sada ovde nema, ali nema veze) šta je garancija da se istorija neće ponoviti. Činjenica jeste da je Javno preduzeće, prvo Direkcija, a onda i Javno preduzeće „Putevi“, tokom godina povećavalo svoje docnje i dugovanje.
U uvodnom izlaganju sam rekla da neću da isključim neke neracionalnosti, ali meni se kao laiku čini, kada je taj posao u pitanju, da postoji neki nesklad između prihoda koje to preduzeće ostvaruje i njegovih obaveza prema zakonu.
Šta je garancija da se neće ponoviti? Recimo, jedna od garancija mogao bi biti taj program koji sada imamo sa Međunarodnim monetarnim fondom. Taj program traje dve godine i u tom programu jasno stoji da se neće dozvoliti generisanje docnji ili neplaćanje obaveza. Pri tome, za razliku od našeg budžeta, u programu sa Međunarodnim monetarnim fondom, kada govorimo o državi, ta država uključuje i Javno preduzeće „Putevi“.
Dakle, kada govorimo o prihodima i o rashodima države, to što smo dogovorili sa MMF-om uključuje i prihode i rashode Javnog preduzeća „Putevi“. Na svaka tri meseca vršiće se kontrola prihoda i rashoda. Mislim da je to dovoljna garancija da se, makar u ovom periodu od dve godine, docnje neće povećavati, odnosno neće stvarati.
Državna revizorska kuća, gospodine Maraš, vi to dobro znate, odgovorna je Skupštini. Prema tome, pretpostavljam, kada bi Skupština pozvala državnu revizorsku kuću, ona bi kontrolisala završne račune Javnog preduzeća „Putevi Srbije“. Mislim da Zakon o državnoj reviziji, mislim da je to član 5, ovlašćuje revizorsku kuću da to uradi ukoliko joj parlament da taj zadatak.
Mogu da kažem da je budžetska inspekcija bila u Javnom preduzeću „Putevi“. Posao još nije završen do kraja, još nema finalnog izveštaja, ali na osnovu prvog izveštaja koji je podnela budžetska inspekcija podneta je krivična prijava. Ali, kapacitet budžetske inspekcije u odnosu na kapacitet državne revizorske kuće je daleko manji.
Gospodin Šami je rekao da će ova vlada biti zapamćena po tome što je to vlada koja neće da gradi Koridor 10, zato što nisu odvojena nikakva sredstva. Možemo govoriti o tome da li su ta sredstva velika ili mala, ali prosto nije tačno da nisu odvojena nikakva sredstva.
Dakle, sigurno znam, gospodin Mrkonjić može da potvrdi, činjenica jeste da je budžetom za 2009. godinu iz budžeta Republike Srbije (to ponavljam jer to nije jedini budžet iz koga će se finansirati Koridor 10) bilo odvojeno pet milijardi dinara. Rebalansom, zahvaljujući tome što prihodi nisu toliki koliko smo očekivali, ta sredstva su umanjena na tri milijarde.
Ponavljam, budžet Republike Srbije nije jedini finansijer Koridora 10.
Pored budžeta Republike Srbije, za onaj deo koji se odnosi na obilaznicu oko grada Beograda deo sredstava će se obezbediti iz budžeta Beograda; takođe, deo sredstava, opet nisu velika ali jesu budžetska sredstva, iz budžeta Vojvodine. Dakle, ne sporim da ta sredstva nisu velika, ali nije tačno da se iz budžeta ništa ne izdvaja.
Takođe, nije tačno da se ovako veliki projekti rade budžetskim sredstvima. Tačno se zna, kada imate normalan nivo kapitalnih izdataka, neka redovna održavanja, to je dva-tri posto društvenog proizvoda. Ukoliko imate krupne privremene projekte, jer jednom kad počnete projekat, završite, znači, privremeno imate potrebu za većim kapitalnim izdacima, po pravilu se takvi izdaci finansiraju iz kreditnih izvora.
Napominjem, kada usvajamo budžet Republike Srbije mi ne usvajamo samo raspodelu budžetskih prihoda, mi usvajamo i garancije koje se daju Javnom preduzeću „Putevi“ ili Železnici za Koridor 10, usvajamo i zajmove države za te namene. Prema tome, mislim da je krajnje nepravedno govoriti da se radi samo o tri milijarde dinara.
U svakom slučaju, hvala vam na ovim diskusijama.

Zahvaljujem. Gospodin Mrkonjić. Izvolite.

Moram da se izvinim svim poslanicama i poslanicima, ovo je nešto sasvim lično, ali ćete me shvatiti, jer se radujem zbog toga što smo doneli pozitivnu odluku.
Gospođa inženjer Marija Rašeta je bila moj pripravnik. I ona je bila ministar i bila je, Markoviću, dobar ministar. Molim da kad dajemo kvalifikaciju o ljudima, da sutra ne bi ponovili to i o meni, ipak vodimo računa. Marija Rašeta je bila dobar ministar, dobar inženjer. U krajnjoj liniji, iza nje stoje rezultati koji su dobri. Hvala.