ŠESTO VANREDNO ZASEDANjE, 03.06.2009.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Reč ima podnosilac amandmana gospodin Aleksić.

Boris Aleksić

Srpska radikalna stranka
Zahvaljujem se. Amandman je podnet na član 5. Kao i prošli put, mi smo predvideli da se reč „narednog“ zamenjuje rečju „osmog“.
Vlada u svom obrazloženju kaže da se amandman odbija zato što je neophodno da se što pre realizuje kredit. Međutim, to je u suprotnosti sa samim obrazloženjem u Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist „Unikredit banke“, gde se kaže da kredit treba da se realizuje do 29. novembra 2009. godine. Bilo je dovoljno vremena i mislim da je Vlada mogla da prihvati ovaj amandman.
Samo bih za ovo kratko vreme podsetio predstavnike Vlade Republike Srbije, a posebno ministra Mrkonjića, on verovatno nije imao prilike to da čuje, da su juče predstavnici Demokratske stranke u Skupštini, pre svega gospodin Mićunović i gospodin Šutanovac, promovisali projekat „zelena transverzala“, vrlo bitan koridor, koji, kako kaže gospodin Šutanovac, seže od Ankare do Beča. Vi znate da su Turci zaustavljeni kod Beča. Inače, prema dokumentaciji američkog Kongresa, to je koridor preko kojeg idu islamski teroristi i narkotici prema zapadu i zapadnoj Evropi.
Na direktno pitanje gospodina Mićunovića o uticaju Turske na Balkanu gospodin Šutanovac odgovara: „Nešto što je definitivno zajedničko za sve zemlje jugoistočne Evrope, ne kažem Balkana, mislim da to treba da pripadne do Beča, čak, po meni, možda i dalje, jeste taj jedan bezbednosni sektor koji postoji od Ankare, ta linija jedna koja dolazi do samog Beča.“ Dakle, to je citat. Dalje gospodin Šutanovac kaže: „U tom smislu, Turska je jedna od možda najvažnijih zemalja koje postoje na našem prostoru.“
To je oživljavanje one stare teorije i koncepta turske „mrtve ruke“ na Balkanu. Samo da znate, između ostalog, kakve projekte promovišu predstavnici Demokratske stranke. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem. Gospodin Krasić ima reč.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Povodom ovog amandmana na ovaj drugi predlog zakona, nastavio bih tamo gde sam ranije stao. Znate, javnost u Republici Srbiji je dobro upoznata sa tim da je bila neka rekonstrukcija nekog aerodroma i da je fikus bio nekoliko stotina hiljada dinara, da je kašičica za šećer i kafu bila nekoliko hiljada dinara i to, jednostavno, ne može iz javnosti da se izbriše. Prosto, ne može da se izbriše.
Ne može da se izbriše da je Čume namenski kupio mašine da bi asfaltirao, dobijao poslove, asfaltirao. Ne može da se izbriše ni spor unutar DOS-a, povodom Olimpijade koja je bila u Grčkoj, zašto kasni put. Što bi rekli oni moji zemljaci sa juga, „kam gi pare, nema gi pare“. Gde se izgubiše pare? Put plaćen, nema ga, nemaju ni pare.
Od 2001. godine veliki broj kredita je odobren za putnu privredu; samo da vas podsetim, bili su oni sa IDA uslovima, bili su oni za razvoj lokalne mreže, bili su oni magistralni i oni glavni itd. Nije teško da se zaključi, Srbija je uzimala kredite od Svetske banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija. Ti krediti su potrošeni, nema tih kilometara i onda se postavlja pitanje – šta je urađeno sa parama? Sad znamo da postoje obaveze prema putnoj privredi i sad se postavlja pitanje da li mi dva puta plaćamo jedno isto? Putari nisu uzeli, a ko je onda mogao da uzme? Naravno, onaj ko je bio tamo gde je fond, tamo gde je račun, gde su pare, taj koji je odlučivao, taj koji nije raspisivao tendere. Nikakva tajna nije da Pajtić radi na isti način kao Đilas u Beogradu, šeta se ulicom i kaže – dete, ovo da se za dva dana asfaltira.
Naravno da sa pravom postavljamo pitanje šta će biti od ovog. Država ima da pruži garanciju za nešto svoje. Prosto sam iznenađen, gospodine Mrkonjiću, što vi preko svega toga želite da pređete i da postavljate neki, navodno, viši cilj.
Kome mi da verujemo, ljudi? Kome mi da verujemo? Kad je Đelić došao, nije imalo kuče za šta da ga ujede, pa mu svi verovali. Posle tri godine, veliki akcionar, 11.000.000 evra! Znači, kredit je uzet, pare su potrošene, ostao je dug prema putarima i onda se neminovno javljaju dva pitanja: ili je urađeno više nego što je trebalo ili je neko uzeo pare? Kako je onda moguće da ostane dug?
Skrenuo bih pažnju, da ne ispadne da pričamo sa gospodinom Mrkonjićem a da zaobilazimo Ministarstvo finansija, u Zakonu o javnom dugu postoji član 11, po kome je vaše ministarstvo dužno da se stara o javnom dugu i da upravlja tim javnim dugom. Mi nikada ne čujemo vaše mišljenje. Vi uvek kažete – mi spadamo u grupu srednje zaduženih zemalja. Oni časopisi koji se bave ekonomijom i finansijama u inostranstvu kažu da smo kao zemlja izuzetno zaduženi. Pre mesec dana smo vam čitali članak iz jednog „Fajnenšel tajmsa“, tako se valjda zove, sad treba ponovo na sitne štoseve da hvatate. Izbegnite te sitne štoseve prema meni, ja sam malo veći čovek.
Nije valjda da ne znate šta pišu u inostranstvu o nama? Izgleda da i vi verujete ovoj kampanji Dragana Đilasa da je sve lepo. Lepo, lepše, levo. Nemojte tako, ljudi. Nemojte tako. Trideset milijardi dugujete, imate blokadu trezora. Niste izvršili kompenzaciju. Zašto? Verovatno i ne možete da izvršite kompenzaciju. Koliko je hiljada preduzeća pod blokadom? Koliki je ukupan iznos blokade? Vi se smeškate, puj pike ne važi i idemo dalje, teramo dalje. Gde dalje? U ambis? Mi smo već u ambisu, niko vas nije obavestio.
Videli ste da noću menjaju kontejnere u Zemunu. Novi tip kontejnera. Molim vas, pa gradska opština godinama je tražila da se promene kontejneri, kako se to baš sinoć promeni?
Dajte, molim vas, da stalno budu raspisani izbori, lokalni, dopunski; na svakih 15 dana u svakom mestu da se raspišu izbori, pa ćete onda nešto da radite, a ne sve lepo da blokirate i kad krenu izbori, hajde, pusti malo. Obećanje ludom radovanje. Sve posle dođe na naplatu. Kako dolazi na naplatu? Kroz zakon o zaduživanju, kroz zakone o davanju garancija.
Šta sad država garantuje? Da će se izmiriti ta obaveza. Država i treba da garantuje da će biti izmirena obaveza, ali ne može država da garantuje ako tu obavezu koja se stvori državi neko pretvori u lični prihod.
Koliko će od ovih kredita da ide agencijama Dragana Đilasa za promociju Koridora 10? Niste postavili pitanje. Samo da vas podsetim, on je bio direktor Narodne kancelarije, pa je posle bio ministar bez portfelja za NIP, a mi još ne znamo gde su pare od tog Nacionalnog investicionog programa. Vi se unutar Vlade svađate, do tuče, ko će da ima šaku nad tim parama, pa imate i posebnog ministra.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Krasiću. Završili ste sa vremenom. Reč ima gospodin Radojko Obradović. Izvolite.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Zahvaljujem, gospođo predsednice, kolege potpredsednici, gospodine Mrkonjiću, gospođo Dragutinović, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po amandmanu, ali me je i kolega Mrkonjić prozvao u svom obraćanju narodnim poslanicima.
Vi, gospodine Mrkonjiću, ovde imate najjaču opoziciju. Jer, sami ste rekli da imate tri bivša ministra koja su ovde, između ostalog, i da vas kontrolišu.
Mnogo mi se svidela ona vaša pričica o bivšim i budućim zato što sam imao prilike da vas vidim kada ste bili aktuelni, pa kako ste odlazili, pa sam vas gledao dok ste bili na „klupi za rezervne igrače“, a sada ste ponovo ovde sa nama, u prvom planu.
Značaj ovog zakona i značaj infrastrukture apsolutno pozdravljamo, kao i ideju da se ulaže u infrastrukturu. Bez dobre infrastrukture nema investicija.
Sa druge strane, pričali smo ovde dosta i o strukturi i načinu na koji se dolazi do bruto društvenog proizvoda u strukturi naše privrede. Ovo vreme krize je bitno promenilo način na koji će u godinama kad ta kriza prođe funkcionisati naša privreda. Očigledno je da način na koji je naša privreda funkcionisala do sada, gde je domaća tražnja bila jedan od najvećih izvora rasta bruto društvenog proizvoda, neće moći da se ispoljava u budućnosti i da će ovakvi projekti, kao što su infrastrukturni, biti izuzetno važni za budući razvoj naše privrede i za ekonomsku stabilnost čitave zemlje.
Ono što nam niste rekli danas, a ni pre dva dana kada smo govorili u načelu... Budžetska inspekcija, državna revizija, policijske i neke sudske istrage su u toku, utvrdiće da li tu ima krivične odgovornosti, ali činjenica je da je iza svake vlade ostajao neki dug preduzeća za puteve.
Možemo da verujemo vama, ali su i neki bivši ministri, manje lepo ili lepo, ovde govorili o tome da im verujemo na reč. Ono što nama treba to je pravni osnov i pravna, institucionalna garancija da za dve godine, četiri, kada vi jednog dana budete... Moraćete i vi, ipak, jednog dana da budete bivši; žao mi je, ali to će se jednom desiti. Koja je nama garancija da se to neće ponoviti?
I do sada je važio zakon po kome je Direkcija za puteve davala svoj plan, Vlada je to odobravala, mi smo to dobijali kao jedan i po red u budžetu, skupštinske većine su za to glasale, a kada se pojavi završni račun to nikako ne odgovara onome što je predviđeno. Nemoguće je da prihodi ne odgovaraju rashodima. Kako nastaju toliki dugovi? Koja je garancija da se to neće ponoviti, odnosno kako vi garantujete, osim svojom rečju, da do toga neće doći?
Druga stvar, u vreme krize ozbiljan problem su finansijska sredstva. To je činjenica, ali to ste rekli pre nekoliko dana, a mi smo ovde govorili pre više od dva meseca o tome. Postoji više kredita koji su dogovoreni; Vlada ih je potpisala, Skupština ratifikovala, država plaća određene obaveze koje joj dospevaju, a one i dalje stoje jer država i odgovarajuće institucije nisu u stanju da te kredite realizuju.
Naveo sam nekoliko, vi kao resorni ministar, siguran sam, imate još više podataka – obilaznica, „Gazela“, mostovi. Recimo, „Gazela“ je bila na dnevnom redu Skupštine Srbije pre skoro godinu dana. Tada je ratifikovan taj ugovor i tada su se stekli uslovi da se sredstva povuku. Koliko je meni poznato, ta sredstva još uvek stoje rezervisana na računu banke sa kojom smo taj ugovor sklopili.
Koje su garancije da se ovakve situacije neće ponavljati? Jer, prilično mi zvučni neverovatno da će Direkcija za puteve sada moći da servisira ovakav zajam i da istovremeno radi sve tekuće poslove na koje je obavezna po zakonu. To je jedno pitanje.
Drugo pitanje je: u čemu je problem, šta je problem u institucijama (i šta će se tu uraditi), pa se krediti, pored svih tih mukotrpnih procedura, pregovora i svega ostalog, kada se potpišu ne realizuju?
To su dva ključna pitanja na koja rasprava o ovom zakonu i o ovom konkretnom amandmanu treba da nam da odgovore. U suprotnom, biće to da li mi vama verujemo ili ne. Jedan resorni ministar će biti manje energičan, drugi malo više, ali institucionalno se stvari neće rešavati i to će onda ostati ključni problem.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospodin Zoran Ostojić ima reč.
...
Liberalno demokratska partija

Zoran Ostojić

Liberalno demokratska partija
Poštovana predsednice, uvaženi ministre, koleginice i kolege, gospodine Mrkonjiću, moja poslanička grupa i ja rekli smo šta smo imali u načelnoj raspravi. Nisam mislio da se javljam za reč u pojedinostima, da me niste vi isprovocirali. Nisam hteo da se mešam u ovu raspravu između vas i vaših bivših koalicionih partnera, ali se setih jedne vaše izjave od juče i zbog toga se javljam.
Zamerili smo vam to što se ne zna kako su ovi dugovi nastali i ko je odgovoran za to i zamerili smo što u zakonu nema kamate i bližih uslova kredita.
Gospođa Dragutinović je ovo objasnila, ali, gospodine Mrkonjiću, činjenica je da je Direkcija za puteve, kada je Živkovićeva vlada odlazila, to su podaci gospođe Dragutinović, ostavila milijardu dinara duga. To je u to vreme bilo nekih petnaestak miliona evra. Tada je već bio evro. To su operativne pare i to faktički nije dug. To je kraj 2003. godine.
Krajem 2005. godine dugovi te direkcije su devet milijardi evra. To je mnogo para, to je desetostruko više, devetostruko više, to je sto miliona evra. Od 2005. do 2006. godine ti dugovi su skočili na dvadeset jednu milijardu dinara, što je već 200.000.000 evra. To je Vlada koju ste tada podržavali, manjinska vlada, prva vlada Vojislava Koštunice.
Šta se desilo te 2004. godine? Znamo, bili su predsednički izbori i imali ste nekog neuspešnog kandidata, Koštunica je imao još neuspešnijeg, Maršićanina, asfaltiralo se, asfaltiralo, pa su opet došli izbori, parlamentarni i predsednički; beše i ona referendumska kampanja, i u njoj se asfaltiralo, i dugovi su došli do 300.000.000 evra. Sada građani Srbije treba to da plate. U suštini, građani Srbije treba da plate predizborne kampanje prethodnih vlada.
Gospodin Obradović kaže: koja je garancija da ubuduće građani Srbije neće plaćati predizborna asfaltiranja? Vi ste sada u prilici da asfaltirate i bićete u prilici, velika je verovatnoća, kad dođu sledeći izbori.
Ono što se dešavalo u lokalnoj kampanji u Prijepolju, gde se asfaltiralo prošle godine, a vi ste bili ministar, ono što se dešavalo, da se gradi, recimo, put u srpskom „emiratu“ u Mokroj Gori do privatne žičare Emira Kusturice, sve je to bilo „asfaltiranje na telefon“. Gde je garancija, gospodine Mrkonjiću, da se sa asfaltiranjem preko telefonskog poziva prestalo i da ubuduće građani Srbije neće plaćati ono što radi Vlada?
Rekoste juče u novinama kako ste vi pregledali papire i sve je u redu. Znači, dug od 300.000.000 evra, i vi kao stručnjak za finansije i policijske istrage pregledaste papire i utvrdiste da je sve u redu. Predlažem, pošto predsednik vaše stranke najavljuje hapšenja gradonačelnika, hapsiće se ljudi za milion, dva, tri, da vas angažuje kao nekog eksperta za pregledanje papira. Mislim da ste toliko stručni da znate da li su papiri u redu ili ne.
Naprosto, to nas žulja, to nas boli, što se ništa ne menja, iako se priča da se menja. Nikakvih garancija nema da za tri-četiri godine nećemo opet nekih trista miliona evra pokrivati, iz sledećih izbora i onih koji dolaze, i opet zaduživati buduće generacije, samo zbog toga što u ovoj državi institucije ne funkcionišu, uključujući i tu budžetsku inspekciju i reviziju.
To je ono što me je nateralo da se javim, vaša izjava kako ste vi sve pregledali i zaključili da je u redu. A da nije u redu govori i ova tačka dnevnog reda i davanje garancije države Srbije na 175.000.000 miliona evra kredita, dve banke, što će plaćati oni koji dolaze. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem. Reč ima gospodin Maraš Slobodan.

Slobodan Maraš

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, gospođo Dragutinović, gospodine Mrkonjiću, kolege, pre svega bih hteo da se obratim gospođi Dragutinović, mislim da će ona to bolje razumeti. Imamo Državnu revizorsku instituciju. U načelnoj raspravi smo rekli koji nam je suštinski problem, dajte da vidimo kako su nastali dugovi.
Imamo Državnu revizorsku instituciju i mislim da uz podršku samog parlamenta, svih nas, naravno i uz podršku Vlade, možemo da pošaljemo Državnu revizorsku instituciju u JP „Putevi Srbije“. Nas ne interesuje da vidimo samo brojke, nas interesuje, pre svega, da vidimo kakve su odluke donošene, ko je učestvovao u tim odlukama, ko je insistirao da se određene odluke donesu, struktura i suština tih odluka koje su dovele do tolikog gubitka. To je odlična prilika da Državna revizorska institucija opravda svoje postojanje. Nije to jedino javno preduzeće u koje treba otići i tako nešto proveriti, ali evo sada prilike.
Iz tog razloga ne možemo da podržimo ovako nešto, zato što, kao što su rekle kolege, zaista ne možemo da verujemo na časnu reč.
Nama treba nešto što će nas uveriti da su greške počinjene, zbog čega su počinjene, da li su se finansirale političke partije, ili su se finansirale samo neke prethodne kampanje ili nešto drugo. To je pitanje na koje treba neko drugi da da odgovor.
Nas interesuje da li postoji mogućnost da mi u parlamentu – to, gospođo Đukić-Dejanović, i vama upućujem kao pitanje – ovde jednom vidimo i Državnu revizorsku instituciju, da čujemo šta se radi, da li ima šanse da oni, kao neko kome smo mi dali podršku ovde u Skupštini, kao neko od koga očekujemo neke rezultate, neke rezultate i daju?
Stalno slušamo izgovore sa njihove strane da je „nemoguće ovo, nemoguće ono, nemamo dovoljno ljudi, nemamo kapacitete, nemamo prostorije“. Dobro, ali prošlo je puno vremena i sada imamo jedan divan primer na kom može da se pokaže da institucija, koja je osnovana da nešto radi, radi. Ne interesuje nas da li kilometar puta košta toliko i toliko, to može da se prikaže u knjigama, nas interesuje ko je donosio odluke koje su proizvele ovolike gubitke. Da li će taj da odgovara? Da li je to prethodna vlada, ona pre nje, ona pre nje, potpuno je svejedno, ali to vam govorim zbog svih javnih preduzeća o kojima slušamo ovih dana da postoje gubici, da postoje problemi, a nikako da vidimo odgovornost.
Kao što je rekao moj kolega Ostojić, eto odlične prilike. Ministar unutrašnjih poslova je, doduše, demantovao da je dao takvu izjavu, odnosno da je pogrešno protumačen, ali eto prilike, zagrebite malo po javnim preduzećima. Zbog čega imamo UBPOK? Da juri političke protivnike, kako kaže gospodin Todorović? Mislim da nije zbog toga. UBPOK treba da uđe u sva ta javna preduzeća, gde su toliki gubici, i onda možete dobiti podršku od svakog poslanika ovde, kad čujemo – jeste, ovaj je odgovoran, ovaj će odgovarati, odgovorni su ovi, nije bitno da li jednina ili množina, odluke su donete zbog toga i toga. Odluke su pogrešne, neko mora zbog toga da odgovara. Ovako, ostaje nam da vam verujemo ili ne verujemo na reč. Mi iz Liberalno-demokratske partije nismo toliko naivni da verujemo na reč, tako da ne možemo podržati ovo.