Zahvaljujem. Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Maraš.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Maraš.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, pod punom svešću da vi ovaj amandman koji sam podneo u ime LDP nećete usvojiti, mi smo i u načelnoj raspravi, odnosno naš predsednik Čedomir Jovanović je rekao da ćemo mi podržati ove izmene Zakona o porezu na dohodak građana.
Zbog čega smo podneli ovaj amandman? Bilo je onih koji su bili skloni da nas kritikuju da pokušavamo da ubacimo jednu grupu u tački 3) i da je izjednačimo sa nekim drugim, koji su u okviru tačaka 1) i 2), ali suština je ono što ste vi dali u obrazloženju. Biću slobodan da citiram: „Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku“, da ne čitam sada sve, vi kažete da bi se „u pogledu realizacije javnih prihoda po tom osnovu...“, ukoliko ne bismo po hitnom postupku usvojili ove izmene, to „negativno odrazilo na obezbeđivanje neophodnih materijalnih sredstava i drugih uslova za finansiranje rada državnih organa i organizacija na celoj teritoriji Republike Srbije“.
Šta to znači? To znači da vi pretpostavljate da bi se, ukoliko ne biste podigli ove normirane troškove, manje uplaćivalo poreza u kasu Republike Srbije. Da li je tako? Klimnite glavom da znam.
Ako to to znači, gospođo Dragutinović, ja ću onda biti slobodan da vas podsetim.
Stenogrami su čudo, ove devojke što ovde rade zapisuju svaku reč koja se izgovori u ovom parlamentu, pa moram da vas podsetim: kada je bio rebalans budžeta i kada smo mi iz LDP-a i nekih drugih partija govorili da treba da smanjite poreze i doprinose na plate, vi ste rekli nešto što se takođe nalazi u stenogramu – da ne postoji primer u istoriji, i da ste to pažljivo proučavali u Vladi, da će ukoliko se smanje porezi biti veća uplata. Da li je tako? To ste rekli, postoje stenogrami.
Mi smo ovaj amandman podneli baš iz tog razloga, da što veći broj onih koji su obuhvaćeni ovim izmenama shvati obavezu uplaćivanja poreza. Odnosno, ukoliko im se podignu normirani troškovi sa 34 na 43, biće, po našem mišljenju, veća uplata poreza, odnosno smanjiće se mogućnost bežanja u sivu zonu i neprijavljivanje poreza.
Moram da se osvrnem samo na još dve-tri stvari. Gospođa Slavica Đukić-Dejanović je malopre rekla da, u skladu sa Poslovnikom, mi ne možemo da odgovorimo na ono što ste vi rekli po prethodnoj tački. Moram da vas podsetim, naravno da znam da je Skupština ta koja može da pokrene inicijativu pred Državnom revizorskom institucijom, odnosno da ih pozove, ali ponavljam vam, ja sam se namerno vama obratio da biste vi shvatili, u stvari, da je suština da vladajuća većina mora to da pokrene. Mi bismo zaista voleli da vidimo kod njih spremnost da se sazna kako su nastali ti dugovi. To nije posao nas iz LDP-a, odnosno jeste, mi možemo to da iniciramo, ali to ne može proći bez volje vladajuće većine, jer neće biti dovoljan broj glasova da se tako nešto pokrene.
Dalje ne bih dužio, samo moram još jednu stvar, to je jače od mene, da vas pitam. Vi ste u toku maja gospodinu Balintu Pastoru rekli da ste dobili informaciju, rekli ste to i pred medijima, da će zakon o prenosu nadležnosti biti do 1. juna u skupštinskoj proceduri, pa me samo interesuje ko vas je to slagao? Danas je 3. jun i taj zakon se nije našao u skupštinskoj proceduri, pa me interesuje ko vam je dao tu lažnu informaciju kada ste ubeđivali Balinta Pastora i nas ostale poslanike da će zakon o prenosu nadležnosti biti do 31. maja ili do 1. juna u našoj proceduri? Ja znam da vi to niste uradili iz zle namere, da vam je neko zaista dao tu informaciju, pa me interesuje ko vas je to obmanuo, pa vi posle obmanuli Balinta Pastora i nas da ćemo imati prilike da raspravljamo i o tom zakonu?
Osvrnuću se još i na ovo što je kolega Zoran Nikolić rekao. Da, tačno je, pokazivali smo te podatke kad su penzioneri, poljoprivredni proizvođači u pitanju, ali ipak mislim da je to, kao što je rekao Zoran Nikolić, od one vaše dve opcije, nepoznata nepoznata i nepoznata poznata, ipak bila nepoznata poznata za vas.
Pre neki dan sam pokušao na to da skrenem pažnju, da čak nema ni na sajtu i da bi moralo da bude tako nešto. Znači, zaista su obmanuti određeni poljoprivredni proizvođači, tačnije penzioneri.
To nije moglo da prođe mimo vas, odnosno ne bi smelo da prođe mimo vas. Zaista vas molim da u nekom budućem periodu i tu temu načnemo, odnosno da pokušamo da neki zakoni koji se donose, tačnije uredbe ne deluju retroaktivno, da ono što se obeća bude i ostvareno.
Nadam se da će ovaj zakon, ove izmene biti usvojene, imaćete podršku Liberalno-demokratske partije. Kamo lepe sreće da još neke ovakve izmene zakona budu pred nama. Ima prilike, gospođo Dragutinović, do novog rebalansa i do novog budžeta za 2010. godinu da sednemo zajedno; imaćete našu podršku, u svakom slučaju, ukoliko se bude vodilo računa o interesima građana, odnosno ukoliko se javna potrošnja bude svodila na minimum i ukoliko budete uspeli da učinite sve da se otkrije ko je kriv za dugove u Javnom preduzeću „Putevi Srbije“.
Moram da ispravim gospodina Todorovića. Nisu Rusi oštećeni za sto miliona evra, građani Srbije su oštećeni za tih sto miliona evra i za još mnogo miliona neraspoređene dobiti kada je NIS u pitanju. Nemojte da branimo rusku stranu, nisu oni oštećeni, oštećeni su građani Srbije.
Molio bih, ako budete u prilici, da mi date odgovor na ono pitanje od pre neki dan – da li je tačno da će se menjati vlasnička struktura u NIS-u zbog ovoga što se desilo sa završnim računom? Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Maraš.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela Lidija Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospođo Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SRS uvek se zalaže za poštovanje Ustava Republike Srbije. Zbog toga sam podnela amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana.
Predlogom zakona predviđeno je da zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Kako bi ono što u Ustavu piše bilo ispoštovano, amandmanom sam predložila da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Pročitaću član 196. Ustava koji se odnosi na objavljivanje zakona i drugih opštih akata: „Zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njihovog donošenja“.
Da biste sproveli u delo svoju nameru, uvek možete reći da postoje naročito opravdani razlozi. Vidim argument za podnošenje ovog amandmana u članu 196. stav 4, a vi u istom članu, u istom stavu vidite argument da zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja.
U obrazloženju je napisano da je potrebno da zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ jer postoje naročito opravdani razlozi fiskalne prirode da se što pre obezbedi primena odredaba kojima se uređuje utvrđivanje visine poreske osnovice kod oporezivanja prihoda od autorskih prava i prava srodnih autorskom pravu.
Pre samo mesec dana ovi naročito opravdani razlozi nisu bili naročito opravdani. Nije sporno da namet koji je stvoren obveznicima koji plaćaju porez na autorski honorar treba smanjiti. Amandmanom koji sam podnela na prvi član ovog predloga zakona predložila sam da se iznosi normiranih troškova vrate na nivo pre izmene u aprilu i tako rasterete ovi poreski obveznici još više no što je sada Predlogom zakona predloženo. Svi se slažemo da položaj ovih obveznika zahteva jedan ovakav, nazovimo to, ustupak države u ovo krizno vreme. Država sada smanjuje poreze koji su pre mesec dana povećani, ali ih ne vraća na nivo pre aprilskih izmena. Ipak mora nešto i da uzme, a pored toga mora i da razmišlja kako da nadomesti to što je planirano, a neće biti ostvareno. Svi smo svesni toga da će biti još većih problema sa naplatom budžetskih prihoda.
Dodatni problem predstavlja i to što na onoj drugoj, rashodnoj strani značajnu stavku predstavljaju rashodi zbog novoosnovanih državnih organa. Interesantno je da u obrazloženju većine predloga zakona kojima se osnivaju ti organi piše da za sprovođenje zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta. Onda se nameće pitanje iz kojih sredstava se finansira rad tih organa? Naravno, iz budžeta.
Sada ću samo kratko podsetiti na ono što piše u Memorandumu o ekonomskoj i finansijskoj politici od 30. aprila ove godine, a odnosi se na naplatu poreza. U memorandumu je napisano da je ukupni fiskalni rezultat u 2008. godini bio slabiji od očekivanog. Dok je programom predviđeni ukupni fiskalni deficit od 2,5% premašen za relativno mali iznos, indirektni porezi i doprinosi socijalnog osiguranja su znatno podbacili, oko 1% BDP-a, kao posledica oštrog pada trgovine i sve većih problema u naplati poreza.
Poslanički klub SRS smatra da upravo zbog toga što su problemi u naplati poreza sve veći država ni na koji način ne sme da inicira još veće probleme. Već sam rekla da bi visoki porezi na autorske honorare uticali na smanjenje zaključenih ugovora i vodili ka sivoj ekonomiji. Ukoliko želite da to izbegnete, prihvatite amandmane SRS, vratite iznose normiranih troškova na nivo pre izmene u aprilu. Mislim da je to rešenje u interesu građana Srbije koji svoju delatnost obavljaju u kulturi, umetnosti, medijima, a usvajanjem ovog amandmana na član 2. biće ispoštovano ono što piše u Ustavu Republike Srbije. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača dr Diana Dragutinović, ministar finansija, želi da da završnu reč? (Da.)
Izvolite, gospođo Dragutinović, samo se prijavite.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, završena je rasprava u pojedinostima, a svima vama se zahvaljujem na pretežno konstruktivnoj kritici. Ono što mi je najviše zasmetalo jeste možda... bilo je reči gospođice Lidije Dimitrijević, koja je želela da uporedi srpski poreski sistem sa sistemom harača. Možda lepo zvuči kada se kaže, ali prosto nije tačno. Mogu da prihvatim razne vrste kritika, ali kritika da je srpski poreski sistem harački sistem upravo je način kako se može javno mnjenje opredeliti da iz plaćanja poreza pređe u fazu neplaćanja poreza. Dakle, uloga Vlade, ali i ovog parlamenta, jeste da gradi poreski moral jer zaista plaćanje poreza jeste građanska obaveza.
Takođe, znam kako treba da izgleda dobar poreski sistem. Dobar poreski sistem jeste kombinacija niskih stopa, bez ili sa minimalnim oslobađanjem. Stojim iza ovih reči, to može da se proveri. Srpski poreski sistem je kombinacija niskih poreskih stopa – i to može da se proveri, recite mi koja je poreska stopa visoka – i velikih oslobađanja. U tom smislu, on nije harački sistem.
Rekla bih nekoliko rečenica o samoj ideji da se promeni ovaj zakon u delovima. Zaista jeste prirodna stvar da se izjednači poresko opterećenje. Znači, izjednačiti poresko opterećenje na sve prihode od rada. Ponavljam da fiskalno opterećenje zarada koje predstavljaju referentnu vrednost iznosi 65 dinara na 100 dinara neto zarade, što znači da je ono otprilike 2,5 puta veće od, na primer, autorskih honorara. Možemo govoriti o visini poreskog opterećenja ili fiskalnog opterećenja zarada, da li je visoko ili nije. Ja kažem da nije, posebno je niska poreska stopa. Dakle, ideja jeste bila da se to izjednači. Prihvatam svu krivicu na sebe; obično volim najkraći put do istine, pa umesto da se nešto radi u više koraka, preferiram da se uradi u jednom.
Nije tačno, takođe, da Vlada nema viziju ili da ja kao ministar finansija nemam viziju kada je fiskalna politika u pitanju, ali ponekad se morate prilagoditi novonastalim okolnostima, ne možete sve savršeno predvideti. Do cilja se, po pravilu, ne dolazi u jednom koraku.
Gospodin Nikolić, Todorović itd. su kritikovali, odnosno gospodin Nikolić je prvi put pohvalio jedan zakon, sa aspekta da nismo poredili taj zakon sa zakonom EU i evropskom praksom. Opet mogu da kažem da nije dobro shvaćeno. Činjenica jeste da standardi ne postoje kad su normirani troškovi u pitanju, ali postoje kad je poresko opterećenje u pitanju. Nema uporedne prakse kada su normirani troškovi u pitanju.
Gospodin Todorović iz radikalne stranke kritikovao je, s jedne strane, veličinu države i veličinu javne potrošnje, a s druge strane, nameru Vlade da završi proces privatizacije. Ne možete biti i protiv jednog i protiv drugog. Ili ste za veliku javnu potrošnju, što podrazumeva i značajnu ulogu javnih preduzeća u ekonomskom životu; ako za to niste, onda ne možete biti protiv privatizacije.
Gospodin Krasić voli da poredi rezultate ekonomske aktivnosti nekadašnje SFRJ i sadašnje Srbije. Znam, gospodine Krasiću, da je SFRJ bila daleko više zadužena nego sadašnja Srbija. Znam da se vi razumete u metodologiju i vrlo dobro znam da ni vama ne znači isto dolar sada i dolar pre 30 ili 40 godina. Nekorektno je porediti u dolarima iznos duga Srbije sa iznosom duga velike SFRJ, zato što dolar nekad i sad nije isti, društveni proizvod nekad i sad nije isti. Ono što treba da poredimo jeste učešće u GDP.
Takođe, pozivate se na metodologiju i kritikujete Vladu zato što jednom prikazuje suficit, drugi put deficit, iako vrlo dobro znate da sam upravo ja bila ta koja je želela da prikaže koliko je velika javna potrošnja u Srbiji i da prikaže, iako to prema sadašnjem Zakonu o budžetskom sistemu nije tačno, koliki je stvarni deficit države. Volela bih da vas podsetim na činjenicu da je tokom osamdesetih i devedesetih godina budžet stalno bio u ravnoteži, naravno papirnato, iako i vi znate da je uvek bio u deficitu.
Gospodin Maraš nije tu. Njegovo omiljeno pitanje, koje mi obično postavlja kao ministru finansija, u vezi je sa Naftnom industrijom Srbije. Iako voli da koristi stenografske beleške (to volim i ja), često svoje reči ne prepoznam kad ih on interpretira. Tako je, recimo, pre dva-tri dana, kada su predstavnici Vlade odgovarali na pitanja poslanika, čitao moje reči, koje sam kasnije proverila i shvatila da to nisam izrekla. Nikada nisam rekla da su bila dva završna računa, da se kasnilo 15 dana, da se neko čekao itd. Samo sam rekla da se, prema izveštajima koji su dobijeni od Naftne industrije Srbije, u kojoj Rusi još nisu bili vlasnici, predviđalo da će NIS godinu ostvariti sa dobiti. Mi smo sa tom dobiti računali, ukalkulisali smo je u prihode budžeta.
Rok za završnu izradu završnog računa je 28. februar. Tada je završni račun urađen na način kako je verovatno novi vlasnik želeo; korišćeni su, pretpostavljam, međunarodni računovodstveni standardi i kao rezultat dobio je gubitak. Postoji samo jedan zvanični završni račun, taj sa gubitkom, i procene NIS-a da će preduzeće poslovati sa dobitkom. Ono što znam jeste da je Naftna industrija Srbije od 2001. godine uvek imala završni račun sa dobitkom. Ono što znam jeste da je Naftna industrija Srbije redovno uplaćivala 50% svoje dobiti u budžet Republike Srbije i da se to nije desilo jedino 2008. godine.
Da li će se promeniti vlasnička struktura NIS-a? Koliko god čitam taj ugovor, znam da za to nema osnova, to je prva stvar. Takođe, vrlo dobro znam da su Rusi tačno znali šta kupuju, da su njihovi ljudi bili skoro celu godinu u NIS-u i da su sve snimili. Uostalom, oni su kupili preduzeće u stanju kakvo je bilo 1. januara 2009. godine. Prema tome, to kako je preduzeće poslovalo od početka svog postojanja do kraja 2008. godine ne bi trebalo da utiče na vlasničku strukturu.
Na kraju, još jednom bih svima želela da se zahvalim na kritici, konstruktivnoj diskusiji i da zamolim narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj zakon.

Zahvaljujem poštovanoj ministarki.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u pojedinostima.
O tačnom terminu dana za glasanje bićete obavešteni naknadno. To će biti, u svakom slučaju, sledeće sedmice, ne ove, prosto da možete da planirate, ali ću vas obavestiti na vreme.
Molim sve narodne poslanike da uđu u salu kako bismo započeli sednicu koja je bila planirana za 15.00 časova. Kasnimo 25 minuta, ali završili smo jednu vrlo značajnu tačku dnevnog reda.
(Sednica je prekinuta u 15.25 časova.)

REPUBLIKA SRBIJA

NARODNA SKUPŠTINA

STENOGRAFSKE BELEŠKE

 

SEDMO VANREDNO ZASEDANjE

3. jun 2009. godine

(Prvi dan rada)

(Sednica je počela u 15,30 časova. Predsedava Slavica Đukić-Dejanović, predsednik Narodne skupštine.)

 Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Sedmo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, nas je u sali, odnosno trebalo bi da bude 178 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Zahvaljujem gospođi ministarki na vrlo korektnoj saradnji i iscrpnim objašnjenjima.
Dakle, molim vas da ubacite kartice u poslaničke jedinice, da bismo utvrdili kvorum.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali u ovom momentu prisutno, što možete videti i na vašim monitorima, 90 narodnih poslanika, odnosno više od jedne trećine narodnih poslanika, i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Esad Džudžević, Milan Dimitrijević, Jovan Palalić, Milica Radović, Balint Pastor, Riza Halimi, Mladen Grujić i Radoslav Mojsilović.
Saglasno članu 84. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 84. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predlog akta iz utvrđenog dnevnog reda.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača, Dragana Šutanovca, ministra odbrane, prisustvuju i mr Dušan Spasojević i dr Zoran Vesić, državni sekretari u Ministarstvu odbrane, i Milorad Perić, načelnik u Ministarstvu odbrane.
U skladu sa članom 85. stav 5, htela bih da vas obavestim da ćemo raditi do završetka tačke dnevnog reda, i nakon 18 časova.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini, koje je sazvano na zahtev Vlade, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 169. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je zahtev za održavanje Sedmog vanrednog zasedanja, s unapred određenim dnevnim redom, sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, za Sedmo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini, određen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog odluke o učešću profesionalnih pripadnika sanitetske službe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u sastavu norveškog kontingenta u Mirovnoj misiji Ujedinjenih nacija u Republici Čad i Centralnoafričkoj Republici (MINURCAT)
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O UČEŠĆU PROFESIONALNIH PRIPADNIKA SANITETSKE SLUŽBE MINISTARSTVA ODBRANE I VOJSKE SRBIJE U SASTAVU NORVEŠKOG KONTINGENTA U MIROVNOJ MISIJI UJEDINjENIH NACIJA U REPUBLICI ČAD I CENTRALNOAFRIČKOJ REPUBLICI (MINURCAT)
Predlažem, pošto danas nismo imali pauzu, da napravimo pauzu od 30 minuta i da nastavimo rad za 30 minuta.
(Posle pauze – 16.10)

Gospodo poslanici, nastavljamo rad.
Podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničkih grupa, što znači da poslanička grupa Za evropsku Srbiju ima sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa Srpske radikalne stranke – sat, osam minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa Demokratske stranke Srbije - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije – 18 minuta; Poslanička grupa Liberalno-demokratske partije – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nove Srbije – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa Partije ujedinjenih penzionera – šest minuta.
Saglasno članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom, do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da je Poslanička grupa SRS-a ovlastila da je po ovoj tački dnevnog reda predstavlja gospodin Zoran Krasić.
Niko više nije podneo drugačije predloge.
Saglasno članu 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstven pretres o Predlogu odluke.
Da li predstavnik predlagača, gospodin Dragan Šutanovac, ministar odbrane, želi reč?
Izvolite, gospodine ministre.