Gospodine ministre, samo par pojašnjenja oko onih stvari gde polemišemo.
Što se tiče same komisije, mi ne sporimo potrebu postojanja komisije i kontrole pritužbi. Samo smo ukazali na prirodu komisije, a ona se formira u slučajevima kada iz pritužbi, podataka prikupljenih u postupku kod načelnika, odnosno očevica, postoji sumnja da je komunalni policajac prekršio ovlašćenja i učinio krivično delo.
Mislimo da nema potrebe da se iz tog razloga formira komunalna policija. Dovoljno je da načelnik komunalne policije podnese krivičnu prijavu, a neka se ova komisija formira ako podnosilac pritužbee nije zadovoljan.
Što se tiče člana 9. koji ste pomenuli, vršenje kontrole nad primenom zakona i podrška sprovođenju propisa – šta je tu uloga komunalne policije?
Ne možemo da vidimo iz prirode komunalne policije da ona treba da vrši kontrolu nad primenom propisa, zakona i da pruža podršku sprovođenju propisa. Ovo je toliko uopšteno, toliko nejasno. Tražili smo da se ovo briše.
Mandatne kazne – rekli ste da prepustimo to slobodi lokalnih samouprava. Mi smo ovde, gospodine ministre, govorili da su mandatne kazne dokazano leglo korupcije.
Ako smo deklarativno svi za borbu protiv korupcije, onda ne smemo ni u jednom delu Srbije stvoriti pretpostavke za korupciju, pa ni u jednom gradu.
Hajde da to u startu sasečemo. Nemate pravo na mandatne kazne, ni u jednom gradu. Verujte da će jedva dočekati pojedini gradovi da propišu mogućnost mandatnih kazni.
Rekli ste za transferna sredstva, tačno je, to nije donelo vaše ministarstvo, gospodine ministre. Vi ste ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i apelujem na vas da štitite interese lokalne samouprave i kažete ministru finansija da se, umesto da se smanjuju transferna sredstva lokalnim samoupravama, stavi van snage jednostrana primena SSP-a i videćete kako će biti sredstava za mnogo toga, a ne samo da način da se ubiraju sredstva bude taj što se uzima lokalnim samoupravama.
Mislimo da je to jako bitno i da imate i kapacitet i autoritet unutar Vlade da ovakvu jednu odluku, u interesu lokalnih samouprava, donesete. Hvala.

Da li ovlašćeni predstavnik G 17 plus, narodni poslanik Simo Vuković, želi reč? (Da)
Narodni poslanik Miloš Aligrudić je prijavljen. Nemate pravo na repliku.
Narodni poslanik Jovan Palalić je ovlašćeni predstavnik. Dobio je pravo na repliku. Niste pomenuti lično i nemate prava na repliku.
Narodni poslanik Simo Vuković. Izvolite.

Poštovani ministre, uvažena gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, G17 plus, odnosno naša poslanička grupa će podržati ovaj predlog zakona o komunalnoj policiji.
Ujedno, izražavamo žaljenje što ovaj zakon nije ranije donesen, shodno zakonskim propisima koji su to određivali, pre svega, Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o gradu Beogradu. Međutim, ni političke okolnosti nisu išle u prilog tome da se stvori atmosfera za njegovo donošenje. G17 plus je i u prethodnom periodu uložio veliki napor, i tokom javne rasprave i predlaganjem određenih rešenja, u donošenju ovog zakona.
Smatramo da je donošenje zakona o komunalnoj policiji nasušna potreba grada Beograda, a, kao poslanik iz Beograda, smatram da određene stvari mogu da se preslikaju, možda u manjoj meri, i na druge gradove u Republici Srbiji.
Teško je zaobići prethodni period, koji je doprineo stvaranju komunalnog nereda u gradskim sredinama, opet govorim iz perspektive nekog ko živi i radi u Beogradu. Imali smo jedan dvodecenijski period koji je bio obeležen i ekonomskom krizom, i ratnim okruženjem, velikim preseljenjem ljudi iz ratom zahvaćenih područja, tako da se, u uslovima koji su se stvorili u okviru komunalnog sistema, odnosno kontrole njegovog funkcionisanja, državna uprava i sama lokalna samouprava nisu snašli kako bi amortizovali pojave koje su doprinele devastiranju komunalnog sistema.
Ako mi dozvolite, obrazložiću veliku potrebu za donošenjem zakona navesti samo nekoliko primera u Beogradu.
Unazad nekoliko godina, može se slobodno reći da nekoliko hiljada ljudi koji žive u gradskoj opštini Stari grad trpe torturu, posebno u ulici Strahinjića Bana, od brojnih ugostiteljskih objekata, koji, pre svega, ne poštuju propisano radno vreme, zatim, u tim se prostorima okupljaju ljudi koji stvaraju buku, zagađuju životnu sredinu. Očigledno je da su gradska opština Stari grad i njeni organi, kao i grad Beograd nemoćni da izađu u susret i omoguće normalan i miran život stanovnicima gradske opštine Stari grad, a ovo važi i za neke delove gradskih opština Vračar i Savski venac.
S druge strane, pogledajmo situaciju vezanu za plovne objekte. To je tema koja unazad nekoliko godina postoji, vode se rasprave o njoj, ali broj plovnih objekata, privremenih plovnih objekata u priobalju Save i Dunava samo raste, bez obzira na to što je, primera radi, Zakon o unutrašnjoj plovidbi propisao i Skupština grada donela odluku o utvrđivanju mesta za postavljanje ovakvih plovnih objekata. Prosto, ništa se nije dešavalo, osim što se uvećavao broj ovakvih objekata, od kojih najveći broj nema nikakvu dozvolu.
Nije to opasnost samo za životnu sredinu, već često mogu ugroziti i fizički integritet ljudi, jer onemogućavaju pristup, primera radi, policiji i protivpožarnim vatrogasnim snagama, ukoliko bi htele da priđu sa vodenog dela na obalu itd.
Ono što bih naveo kao svež primer narušavanja komunalnog reda, za šta trenutno gradska i opštinska uprava nemaju odgovor, to je nedavni događaj, u svetlu prethodnih izbora na Voždovcu, gde su, u sklopu prljave političke kampanje i orkestriranog medijskog linča G17 plus, određene grupe ljudi falsifikovale plakate s likom Mlađana Dinkića, želeći da naprave neku političku štetu za G17 plus i Koaliciju ''Za evropski Voždovac'', izlepili staklene ulaze u stambenim zgradama. Stanari su, naravno, s pravom bili ogorčeni, a G17 plus, iako je navikao na takve stvari, postupio je kao i svi građani i udruženja, podneli smo prijave nadležnoj policijskoj stanici.
Međutim, ne verujem u to da će se policija baviti, možda, za nju sitnim problemom.
Možda je to tema, kako da zaštitimo, pre svega, građane; ovde nije bitna stranka G17 plus, nego građani koji naseljavaju te stambene zgrade. Ko ima pravo da narušava njihov prostor a da ne bude sankcionisan?
Ono što se mora reći, to je da Grad, na osnovu obaveza koje proističu iz tog predloga zakona, mora da definiše, da osnuje, odredi organizaciju komunalne policije, tj. ona će biti sastavni deo gradske uprave.
Mislim da je to dobra stvar. Ne treba komunalna policija da dobije neki status iznad organizacione jedinice unutar gradske uprave. Mislim da će to dobro funkcionisati u okviru tog principa subordinacije i same efikasnosti i direktne nadležnosti načelnika gradske uprave nad komunalnom policijom.
Ono što se do sada pokazalo, to sam u prethodnim primerima naveo, možda imamo nekakve normativne akte, ali imamo veliki problem u izvršavanju zakona i drugih podzakonskih akata. I do sada smo imali određenu regulativu, ali je očigledno da kapaciteti gradova i opština u pogledu komunalnog reda, to se, pre svega, odnosilo na komunalnu inspekciju, nisu bili dovoljni.
S druge strane, nedovoljni su i kapaciteti policije, koja je opterećena i drugim stvarima, i moralo se ići na jedno ovakvo zakonsko rešenje, koje će omogućiti normalno odvijanje i funkcionisanje komunalnog reda.
Do sada je zabeleženo nekoliko modela funkcionisanja nadzora u komunalnom redarstvu. Imamo ili komunalnu policiju, koja je različita od zemlje do zemlje, s druge strane, imamo model koji smo mi imali i do sada i koji je, na neki način, Zakon o policiji iz 2005. godine uokvirio, a to je da lokalna zajednica sarađuje sa policijom. Međutim, očigledno je da ta saradnja i taj nivo funkcionisanja i kontrole nisu doneli odgovarajuće rezultate.
Želim da predstavnici Ministarstva ono što su govorili prethodni govornici shvate kao jednu konstruktivnu kritiku, koju ćemo verovatno i valorizovati kroz rad u pojedinostima, po amandmanima, i korigovati određene stvari u okviru zakona, a to je da, kao što reče gospodin Petronijević, ne postoji paralelizam, jer je ovde to evidentna opasnost, između komunalne inspekcije i komunalne policije. U Republici Hrvatskoj, na primer, organizacija je takva da imamo komunalne policajce i tzv. njihove pomoćnike.
U sklopu toga, želim da kažem da je i onaj standard, koji je pomenut, vezan za temu. Da ne bismo stvarali paralelizam i uvećavali državni aparat, odnosno broj zaposlenih, potrebno je i podzakonskim aktima insistirati na tome da najveći broj ljudi iz postojeće komunalne inspekcije, zapravo, pređe u komunalnu policiju, naravno, nakon odgovarajuće obuke i ispita. Čini mi se da bi komunalna inspekcija, poštujući i druge zakonske akte, trebalo da bude sastavni deo organizacione jedinice u okviru uprave gde je komunalna policija. Te kapacitete treba koristiti i na bazi iskustava iz okruženja, gde se koriste i saveti mesnih zajednica, odnosno ljudi koji rade u mesnim zajednicama. Treba i njih koristiti kao saradnike komunalne policije, pre svega, u smislu izveštavanja sa terena.
Ono što je postavljeno kao norma, koju sam pomenuo, jeste da na svakih 5.000 stanovnika s poslednjeg popisa dolazi jedan komunalni policajac; računica je, koja je ovde i spomenuta od strane prethodnika, da će Beograd imati negde oko 340 do 350 komunalnih policajaca. Videćemo, vidim da je ministar optimista da će to funkcionisati. Podržaćemo to, da vidimo kakve će rezultate dati.
Ono na šta bih posebno tehnički skrenuo pažnju, to su navodi u članovima 4. i 6. koji se odnose na vremenske rokove i zatraženu asistenciju i obaveštavanje građana. Ti rokovi moraju biti 24 sata. Nekad postoji neodložna potreba za delovanje komunalne policije. Mislim da skraćivanje tog roka neće mnogo ugroziti ceo koncept zakona.
Sledeće što bih želeo da istaknem, to je da mi nije u potpunosti jasno, i tu tražim od predstavnika Ministarstva da mi objasne, u kom delu opisanih poslova, odnosno delokruga komunalne policije bi se nalazila, ili se nalazi borba protiv nelegalne gradnje, odnosno, ono što bismo nazvali urbanizmom i građevinskim poslovima, jer to je, evidentno, najveći problem, pre svega, u Beogradu, a i u drugim gradovima u Republici Srbiji?
Mi se danas suočavamo s nečim što je proces legalizacije, gde imamo desetine hiljada bespravno izgrađenih objekata, i ukoliko se ne bude preventivno delovalo kroz komunalnu policiju, mislim da će se taj negativan trend nastaviti.
Očigledno je da najveću diskusiju i pažnju izazivaju ovlašćenja koja su data komunalnoj policiji. Ovlašćenja su u širokom dijapazonu, ali je ovlašćenje za primenu fizičke sile, svakako, najdelikatnije. Time je ovaj zakon, odnosno definisanje komunalnih policajaca, duboko zašlo u nešto što je domen rada policajca.
Šta to, konkretno, znači i koje dileme kod mene stvara kada razmišljam o ovom zakonu? To je, pre svega, zašto je, gledajući Zakon o policiji, izostavljena mera, tzv. fizička snaga, koja piše u Zakonu o policiji? Znači, odmah se prešlo s upozorenja itd. na primenu palice.
Ono što, takođe, utiče na delikatnost, to je izazivalo polemiku tokom javne rasprave o zakonu o komunalnoj policiji, jeste da li, time što smo dali nedovršena ovlašćenja komunalnom policajcu, možemo da ga dovedemo u situaciju da bude životno ugrožen. Dakle, da iskoristi palicu, odnosno primeni fizičku silu i da od strane lica koje se opire tome bude fizički ugrožen, jer poseduje vatreno oružje.
Ne želim da se ovo razume kao stav da treba da ima vatreno oružje, ali tražim objašnjenje od Ministarstva, odnosno ministra – kakvu zaštitu pružamo na licu mesta komunalnom policajcu koji primenjuje silu palice?
Nejasno je i postoji kontradiktornost između člana 10. i člana 24, koji se, takođe, odnose na primenu fizičke sile, gde je definisano da on to može učiniti isključivo u okolnostima kada je ugrožen – u članu 24. je istaknuto – ukoliko se radi o protivpravnom napadu.
Pročitaću član 88. Zakona o policiji gde je definisan napad – napadom se smatra svaka preduzeta radnja da se napadnuti povredi ili liši života, da se nasilno uđe u objekat ili prostor oko objekta u koji je ulaz zabranjen, ili da se ovlašćeno službeno lice ometa ili spreči u izvršenju službene radnje.
Ovakva situacija će sada biti češća tokom delovanja komunalnih policajaca i mora se voditi računa o tome da mogu biti, kao što sam rekao, i životno ugroženi i da ta povezanost sa policijom, koja ima dalja sredstva primene sile, bude što tešnja.
Navešću samo još nekoliko primedaba u ovoj načelnoj raspravi za koje mislim da suštinski mogu da utiču na sam zakon. To je, kao što je već napomenuto, komisija za rešavanje pritužbi koju bi, eventualno, imali građani na rad komunalne policije.
Apsolutno se zalažem da postoji komisija za rešavanje pritužbi, pri čemu dajem sugestiju da u sastavu te komisije nikako ne budu policajac i načelnik komunalne policije, jer su time oni sastavni deo komisije, a zainteresovane su strane u sporu. Smatram da je formiranje ove komisije odraz težnje za građanskom kontrolom rada komunalne policije.
Što se tiče stručnog usavršavanja, čini mi se da zakon nije u potpunosti uključio MUP, koji jedini ima kapacitete za direktno obučavanje ljudi, što nije slučaj s Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
MUP je samo spomenut u delovima gde će dati mišljenje na plan i program, odluke, kao i na plan rada ispitne komisije.
Postoji još nekoliko segmenata na koje bih hteo da ukažem, a to je deo u članu 40. koji se odnosi na prestanak radnog odnosa, gde je verovatno greškom ispušteno da legitimacija treba da se vrati odmah, zato što bi to bila otvorena mogućnost za njenu eventualnu zloupotrebu.
Vidim da je i većina prethodnika iznela primedbu o sprovođenju zakona u delo u smislu finansijskih sredstava. Vidimo da republički budžet neće biti opterećen, ali da su se i te obaveze prevele na lokalne samouprave. Slažem se da će u ovakvim uslovima, u kojima su smanjeni transferi lokalnim samoupravama, to biti ogromno opterećenje i čini mi se da može da predstavlja ozbiljan problem u sprovođenju ovog zakona.
Takođe, tražim objašnjenje od ministra o ovoj dinamici, koja nije u potpunosti jasna, a koja podrazumeva da zakon stupa na snagu osam dana nakon objavljivanja u "Službenom glasniku", a primenjuje se po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu, tj. akti o obrazovanju i unutrašnjem uređenju koje treba da donese nadležno ministarstvo.
Ispitna komisija će biti obrazovana u roku od šest meseci od stupanja na snagu, a na kraju izaziva zabunu član koji reguliše da su zaposleni u komunalnoj policiji dužni da polože ispit u roku od godinu dana od dana donošenja programa stručnog usavršavanja, čija vremenska odrednica, odnosno rok za njegovo donošenje ne postoji.
Time završavam ovu načelnu raspravu. Možda sam neke stvari konkretizovao, ali još jednom želim da naglasim da je zakon o komunalnoj policiji velika potreba gradova, pre svega, grada Beograda, da će doneti, uveren sam u to, sve neophodne rezultate i povratiti poverenje građana u organe državne uprave i lokalne samouprave.
Poslanička grupa G17 plus će podržati ovaj zakon i aktivno učestvovati i u raspravi u pojedinostima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Avramović, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SRS-a.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što bih krenuo s izlaganjem, moram na jednu opasku ministra da reagujem.
Rekao je da je u sve zakone koje je predložio Skupštini u prethodnom periodu i koji su usvojeni i izglasani u ovom parlamentu imao veliko poverenje.
Moram da to poverenje osporim, s obzirom na to da se tih 5% koje je pominjao ministar upravo odnosi na 5% mandata SRS-a i da ti mandati ni dan-danas nisu vraćeni, isključivo u Beogradu, a u celoj Srbiji je sudstvo radilo onako kako je uradilo. No, tu se radi o zaštiti prava političkih stranaka, a ne građana, jer kada se radi o zaštiti prava građana od strane DS-a, građani obično budu osporeni za svoja prava. Ta prava se najbolje vide kroz rad Republičkog parlamenta, u kome se 60 nesrodnih zakona mogu usvojiti za manje od pet, šest, sedam dana, ili u kojem možete da ministra za manje od dva minuta ubedite da je vaš amandman kvalitetan.
No, da stavimo sada zakon u prvi plan, da je nadležnost i policije i lokalne samouprave pomešana u jednoj novoj obrazovanoj grupi, ili posebnom odeljenju, ili sekretarijatu, ako je u pitanju grad, da će to opet da ide o trošku građana, koji će uz uplatnicu za komunalne potrebe, koju već dobijaju redovno, imati i stavku – troškovi komunalne policije.
Javna rasprava je trebalo da bude žustrija i bolja i ostavila je samo komentare stručnih timova, ako se mogu tako nazvati, koji su učestvovali, ili radnih grupa, u izradi ovog zakona, a informacija o javnoj raspravi je bila dostupna samo putem štampe, u kojoj su se mogle videti i čuti izjave pojedinaca koji nisu zadovoljni što njihovi predlozi nisu ušli u sastav ovog predloga. Tako ne možemo reći ni da je bilo kvalitetne javne rasprave.
Mi ne znamo još uvek šta policija kaže na ovog svog ''mlađeg brata'', koristim termin ministra, kakva su njima predvođena iskustva u ovoj oblasti.
Ono što smo dobili uz Predlog zakona, u obrazloženju, jesu iskustva zemalja koje su daleko razvijenije od Srbije, kao što je Nemačka, gde se predstavljaju iskustva dobrovoljnih policajaca koji rade ovaj posao, Italije ili Francuske, koje imaju svoju opštinsku policiju, Slovenije, koja ima opštinsko redarstvo i zakon o opštinskom redarstvu, i Velike Britanije, koja tradicionalno ima lokalnu policiju, tj. lokalnog šerifa.
Ono što nas brine jeste finansiranje i mogućnost realizacije ovih stvari, tačnije, formiranje posebne službe za komunalnu policiju. Ne brine me u tome da li će smanjenje zaposlenih u lokalnoj samoupravi nastati kao problem, zbog toga što će ti ljudi koji treba da dobiju otkaz, ili uzmu socijalni program ili otpremninu, moći da se zaposle kao komunalni inspektori, zato što finansijske mogućnosti diktiraju koliko će komunalnih inspektora biti, a ne želje Ministarstva za lokalnu samoupravu.
Ono što je, takođe, vredno napomenuti, jeste podela građana na prvi i na drugi red, u kome su građani drugog reda po opštinama uskraćeni za pravo komunalnog reda. Ovo pravo su dobili isključivo gradovi.
Ako uzmemo u obzir činjenicu da su neke doskorašnje, bivše opštine dobile status grada, budite sigurni da one neće imati ni mogućnosti, ni snage, ni finansijskih sredstava da ovaj projekat odrade onako kako je zamišljeno, što znači da se brine samo o statusu grada i zaposlenima u lokalnim upravama u gradu, ali ne i u opštinama.
Moram da podsetim da su nadležnosti komunalne inspekcije, osvrnuću se na glavni grad, Beograd, isključivo predviđene Zakonom o komunalnim delatnostima i odlukama koje je donela Skupština grada, još 1998. godine, u kome član 2. kaže – opština, grad, odnosno grad Beograd, u daljem tekstu opština, u skladu s ovim zakonom uređuje, obezbeđuje uslove obavljanja komunalnih delatnosti i njihovog razvoja.
Da li je grad Beograd uspeo da obezbedi ova sredstva, pa da krenemo u realizaciju i usvajanje ovog zakona, ili tek treba da obezbedi?
Ako uzmemo i činjenicu da je u glavnom gradu već medijska pompa oko toga, da se mesecima pregovara da bi se izborilo za šta manje smanjenje transfera iz republičkog u gradski budžet i da je između pet i 5,5 milijardi dinara oštećen budžet grada Beograda, Beograd jasno stavlja do znanja da ne može da organizuje ovakvu novu službu.
Funkcioneri iz DS-a, ljuti zbog svega ovoga, svesni situacije, kažu, naravno, vladajuća većina u Skupštini grada Beograda, da decentralizacija funkcioniše tako što kada nekome ustupite nadležnost, date mu i novac da tu nadležnost sprovede.
Postavljamo otvoreno pitanje – ko je na temu decentralizacije skupljao političke poene, posebno u predizbornoj kampanji? Da li postoji neka vrsta nepoštovanja decentralizacije u odnosu opštine prema gradu, a ne grada prema republici? Da li je predlog tih članova, visokih funkcionera DS-a, da se smanji Vladina administracija, brojevi kabineta, savetnika, ili broj ministara, kako bi se obezbedila sredstva za realizaciju ovog zakona?
Nijedan od tih predloga nije naišao na pozitivnu reakciju kada je to predložila opozicija. Predlažem da to predloži vladajuća većina, možda dođe do neke pozitivne promene u tom delu.
Ako uzmemo u obzir da bi vladajuća garnitura u gradu Beogradu želela da dobije sve na gotovo od Republike i ako uzmemo u obzir da je ista politička stranka na vlasti u Republici i u gradu Beogradu, videćemo primer kako je gradska uprava izvršila decentralizaciju na svoje opštine, gradske opštine u gradu Beogradu. Ako uzmemo i tu činjenicu da je gradska uprava ovlastila neke opštine da one budu te koje će izdavati dokumenta građanima, posebno izvode iz matičnih knjiga rođenih, preminulih, državljanstva itd., a da za to nemaju nikakvu naknadu, jer isključivo građani plaćaju administrativno-republičku taksu, možemo zaključiti da se grad nije borio za decentralizaciju, posebno opština ili SO u svom gradu.
Zakon o komunalnim delatnostima kaže, u članu 6, koji ima podnaslov – obezbeđivanje uslova za obavljanje komunalnih delatnosti, da opština obezbeđuje organizovano i trajno obavljanje komunalnih delatnosti, a naročito materijalne, tehničke i druge uslove za izgradnju, održavanje, funkcionisanje komunalnih objekata i za obezbeđivanje tehničkog i tehnološkog jedinstva sistema.
Iz ovoga možemo videti da su opštine i gradovi ulagali u komunalnu infrastrukturu, ili komunalna preduzeća, decenijama, godinama, i da je dan-danas nedovoljan kapacitet nekih komunalnih preduzeća da ispoštuju osnovne norme opština ili gradova u kojima su formirana, da je tako naglo formiranje jedne institucije kao što je komunalni policajac, fizički, faktički, s nadležnostima Zakona iz 1998. godine, nemoguće i to nije ono što hoće da kaže ministar i poslanici vladajuće većine.
Ovaj zakon ima zadatak da ispoštuje normu, pa i sam ministar kaže – neka ide u gradu, videćemo kako će ići, pa ćemo onda preneti te nadležnosti i na opštine.
Ako uzmemo u obzir da je u novonastalim gradovima, koji su skoro dobili status grada, novac najbolnija tačka, postavljamo pitanje – kako će grad ili opština koja je dobila status grada da obezbedi tolika sredstva? Iz komunalne takse, ili iz naplate rente nekog posebnog dela, iz privatizacije komunalnog preduzeća, iz rentiranja komunalnog preduzeća, ili bilo kog drugog vida koji može da pomogne budžetu opštine, tj. novonastalog grada, da ovu policijsku komunalnu službu organizuje?
Ako uzmemo u obzir da su i institucije koje nemaju sredstva, po ovim predlozima zakona, u obavezi da održavaju objekte, da imaju novu opremu, da imaju novi vozni park, da imaju sve ono što ima policija, hoće li im država pomoći u nekom smislu reči, kao policija mlađem bratu, da se obuku u sistemu policajca, da izgledaju kao komunalni policajci, s obzirom na to da tu odluku donosi skupština grada?
Ima nekih odluka koje donosi gradsko veće, čak se ni skupština grada ne pita u svemu. Skupština grada se pita kako će da izgleda policajac, a kakve su mu nadležnosti, pita se gradsko veće. To je opet odnos prema decentralizaciji, kada znamo da vladajuća većina ima gradsko veće, a da svi ostali koji su učestvovali na izborima imaju gradske odbornike, ali nemaju pravo ni da diskutuju na tu temu.
Hitne mere i spasilačka funkcija. Član 5. predloženog zakona kaže – komunalna policija preuzima hitne mere zaštite životne sredine, zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, zaštite od požara i druge zaštite iz nadležnosti grada. Imamo li dva nivoa, ili dve vrste vatrogasaca, ili dve vrste rečnih policajaca, policijskih pripravnika, ima li uopšte ova komunalna policija strateški plan za protivgradnu zaštitu, pošto se ovde pominje zaštita od elementarnih nepogoda?
Postavljam još jedno, veoma važno pitanje – ko je uopšte kriv što ove institucije nemaju sredstava i kako da izazovi ove institucije budu opravdani na najbolji mogući način?
Jedan primer iz grada Beograda, pošto vidimo da ima puno primera u Beogradu, kao najvećem gradu, a ovo se odnosi isključivo na gradove. Moramo da pomenemo šta su razlozi dosadašnjeg komunalnog nereda, ko je u većoj meri za to krivac, a ko ne. Klasičan primer je opština Stari grad, u kojoj trgovci prodaju polovne udžbenike sa hauba, ili gepeka automobila u Kosovskoj ulici, gde je preprodavac dokazao da mu komunalni inspektor ne može ništa, a komunalni inspektor ne može ništa iako izlazi pet puta ne teren, zato što nema ovlašćenja da zapleni robu.
Postavljamo pitanje – ko je oduzeo ovlašćenje komunalnom inspektoru da zaplenjuje robu? Grad. Gradski inspektor može da oduzme robu, ali očigledno taj posao nije radio kako treba i zbog toga što je Grad uskratio opštinama iks ovlašćenja, pa i ovo kako treba da funkcionišu komunalni inspektori, vi ste došli u situaciju da formirate komunalne policajce. Niko ne postavlja pitanje, šta je uzrok postojanja preprodavaca na ulicama grada Beograda.
Podsetiću vas na to da su loša privatizacija, loša ekonomska politika i stanje u privredi doprineli tome da se ljudi snalaze na takav način, da preprodaju proizvode na ulici, ne bi li se njihov kućni budžet toliko napunio da mogu da prežive, a ne da priušte sebi luksuz. Kada uzmemo u obzir činjenicu kako je to radila privremena uprava u opštini Zemun, koja je raskidala legalno zaključene ugovore s poslodavcima i Opštinom o zakupu tezgi, na kojima su oni izlagali svoje proizvode i preprodavali garderobu, namirnice i sve ono što im donosi parče hleba, zato što ih nije obeštetila, nego im je rekla da ruže Zemun, ostavila je veliki broj nezaposlenih ljudi, ostavila je veliki broj ljudi na ulici, da ono što im je ostalo od robe preprodaju, kako bi mogli da napune kućni budžet.
Lično, nemam ništa protiv, u sklopu ovog zakona, da ima kontrole, ali kontrola se sprovodi u pozitivnom smislu. Vi trgovcima treba da obezbedite hale, treba da im obezbedite uslove za rad, treba da im obezbedite ugovore da se zaštite, da ih niko ne pljačka, da ih niko ne krade, da im ne diže cene zakupa. Sve to kada obezbedite, kontrola je prihvatljiva.
Vi svi, otprilike, imate predstavu koliko košta zakup jednog štanda na jednom sajmu. To ne može sebi da priušti nijedan trgovac, niti preprodavac ili proizvođač bilo kog proizvoda stalno, kako bi mu prodaja bila što kvalitetnija. Tim cenovnikom i uslugama koje imate, terate ljude da se snalaze, da preprodaju po pijacama, ulicama, trgovima svoju robu.
Kad sam već kod glavnog grada, član 9 – Pojam i obavljanje poslova, kaže: ''Poslovi komunalne policije, u smislu ovog zakona''. Navešću samo jednu tačku, pošto je ovaj član bio citiran više puta – održavanje komunalnog i drugog zakonom uređenog reda od značaja za komunalnu delatnost, pa onda kaže – snabdevanje vodom, odvođenje otpadnih i atmosferskih voda, javne čistoće, podvlačim, ''javne čistoće'', prevoza i deponovanja komunalnog i drugog otpada, lokalnih puteva i ulica, podvlačim, ''lokalnih puteva i ulica'', saobraćajnih oznaka i signalizacije, parkiranja, podvlačim, ''parkiranja'', prevoza putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju, auto-taksi, podvlačim i ''auto-taksi prevoz'', postavljanja privremenih poslovnih objekata, protivpožarne zaštite, zaštite od buke u životnoj sredini, kontrole radnog vremena subjekata nadzora itd., do dela održavanje komunalnih objekata.
Već smo govorili na temu koliko ima komunalnih objekata, šta sve spada u komunalni objekat, komunalna preduzeća, i šta sve spada pod to održavanje. To je još jedan dokaz u prilog činjenici da za to ne postoje sredstva, jer se oni i sada jedva izdržavaju.
Šetnja Beogradom prošlog meseca bila je rizična kao ekstremni sport. S prozora, krovova, fasada, leteli su komadi betona, suncobrani, saksije. U podzemnom prolazu kod Palate ''Albanija'' odvajale su se cigle i aluminijumska konstrukcija. S ''Beograđanke'' je dva puta palo staklo težine veće od 100 kilograma. Slične opasnosti stalno vrebaju građane Beograda, a najčešći razlog jeste neodržavanje zgrada, nemar, kao što je curenje klima-uređaja ili bacanje sa terase đubreta, pikavaca, mrva, pa čak i špriceva u nekim delovima Beograda.
Pitam, ko je tome kriv? Da li gradska vlast ili novonastali komunalni policajac, ili gradski inspektori, opštinski inspektori, komunalni? Ko je tome kriv? Da li su građani krivi što prolaze, uopšte, tuda?
Kažu – lokalni putevi. Lokalni putevi, sada je svima jasno, imaju privilegiju isključivo u predizbornoj kampanji. Lokalni putevi se grade, čiste, šišaju, isključivo u predizbornoj kampanji. Ako uzmete primer opštine Voždovac, u kojoj su bili izbori protekle nedelje, da je prvi put posle 30 godina asfaltiran put od Avale do Banjice, jasno vam je da sam u pravu. Dakle, lokalni putevi, posebno prigradska naselja, dobijaju pažnju isključivo u predizbornoj kampanji, jer nisu sredstva punjenja budžeta i poslednja su rupa na svirali. Kada stigne predizborna kampanja, lokalni put, posebno prigradski, dobija pažnju.
Kaže se u nekim anketama da je dosta bilo nereda, ne može da se parkira ko kako hoće i gde hoće. Postavljam vam pitanje, ko je tome kriv? Koliko ima garaža u glavnom gradu? Koliko košta sat u toj garaži? Koliko ima parking mesta? Koliko možete na parking mestima da zaradite? Koliko možete na parking mestu da se zadržite?
Ide prvo jedna poruka preko SMS-a, druga poruka, treća, i preparkiravanje. Preparkiravanje i nije neka teška obaveza, s obzirom na to da su građani na to navikli, iako uzimate novac od njihovih SMS poruka, ali jedno prosto pitanje – koliko zarađuje ''Parking servis''? Koliko ''Parking servis'' plaća državi zakup za gradsko građevinsko zemljište? Koliko to mesto naplaćuje zakupcima, tj. vozilima koja se tu parkiraju, građanima grada Beograda?
Onda imate onu situaciju da vam istekne naplatna karta, a oni vam ostave uplatnicu koja kaže da ste nepropisno parkirani i kaznu 50 puta veću, kao da je kaznu naplatila saobraćajna policija, a ne komunalno preduzeće grada, i to ne doplatnu kartu na osnovu štete stajanja na prostoru koji je neko zakupio, nego kartu koja kaže da ste se nepropisno parkirali i onda sud, čak, radi u službi tog preduzeća i tera građane da plate parking kazne koje je preduzeće zalepilo građanima na brisač.
Izvinjavam se, gospođo predsedavajuća, da li mogu da nastavim, pošto je 20. minut istekao, ako nema govornika posle mene?

Ne možete da nastavite, pošto je ovo tok sednice u kojem pravo na reč imaju predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, pa tek onda je vreme za poslaničke grupe. Zahvaljujem.
Da li reč želi predsednica Poslaničke grupe ZES-a? (Ne)
Ukoliko ne, prelazimo na tok sednice u kojem pravo na reč pripada predsednicima, odnosno predstavnicima poslaničkih grupa.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, s redosledom narodnih poslanika, podnele sledeće poslaničke grupe: Poslanička grupa SPS - JS, Poslanička grupa NS, Poslanička grupa G17 plus, Poslanička grupa DSS, Poslanička grupa ZES, Poslanička grupa Napred Srbijo i Poslanička grupa SRS, da je ukupno 11 govornika prijavljeno, s tim što je narodni poslanik Janko Veselinović odustao od rasprave.
Dajem reč narodnom poslaniku Đorđu Milićeviću, a posle njega reč ima narodna poslanica Aleksandra Ilić.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku, želim još jednom da ponovim ono što je gospodin Petronijević, kao ovlašćeni predstavnik Poslaničkog kluba SPS-JS-a, rekao, a to je da će naš poslanički klub u načelu podržati ovaj zakonski predlog.
Želim, pre svega, da kažem da mi podržavamo cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga i formiranjem komunalne policije u gradovima u Srbiji, a to je da se na kvalitetniji i bolji način reše problemi s kojima se građani svakodnevno suočavaju, a koje opštinske vlasti ne mogu da reše na efikasan način.
Ovaj zakonski predlog treba da stvori uslove za efikasniji rad gradskih uprava i realizaciju politike gradova, kao što je i rečeno, kao i da doprinese da se uspostavi komunalni red u opštinama širom Srbije.
Cilj je, dakle, formiranje komunalne policije kao nove nadležnosti gradova, što će dovesti do efikasnijeg rada gradskih uprava. Komunalna policija, kao što je, između ostalog, rečeno, imaće posebne uniforme, vodiće računa o komunalnom redu, pokrivaće širok spektar komunalnih problema, imaće status službenog lica i za ometanje njihovog rada predviđene su određene kazne.
Nepropisno parkiranje, korišćenje javnih površina, bacanje smeća, da li vlasnici pasa vode svoje ljubimce na povocu, održavanje reda u oblasti deponovanja komunalnog i drugog otpada, održavanje reda u oblasti snabdevanja vodom, odvođenja otpadnih voda, javne čistoće, samo su neki od problema koje će komunalna policija rešavati. Kao što sam rekao, predviđeno je da komunalni policajci nose uniforme, ali i da legitimišu građane, izriču upozorenja i usmena naređenja, zadržavaju odgovorne, odnosno osobe koje su napravile određeni prekršaj.
Ono što je donekle bilo sporno i što je izazvalo određenu raspravu neposredno pred pripremu ovog zakonskog predloga jeste korišćenje predviđenih sredstava prinude i to je sada, otprilike, definisano na sledeći način – fizičku snagu, službenu palicu i sredstva za vezivanje, komunalni policajci treba da upotrebljavaju na način kako je to predviđeno Zakonom o policiji i podzakonskim propisom o sredstvima prinude. Smatramo da je dobro i to što je, koliko smo mogli da shvatimo, gradovima ostavljena mogućnost da preciziraju nadležnosti komunalne policije.
Dakle, još jednom želim da istaknem, podržavamo ovaj predlog, ali da bi on bio i suštinski primenjiv, treba otkloniti određene nedoumice, odnosno još jednom odgovoriti na određena pitanja.
Recimo, u članu 5. je propisano da komunalna policija preduzima hitne mere zaštite životne sredine, zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, zaštite od požara i druge zaštite iz nadležnosti grada, kada te mere ne mogu pravovremeno da preduzmu drugi nadležni organi grada i ovlašćene organizacije, o čemu odmah obaveštava te organe, odnosno organizacije.
Po našem mišljenju, u članu 5. je potrebno precizirati pojam ''hitne mere'', upućivanjem na određeni propis ili definisanjem ovog pojma u samom zakonu. Isto tako, u istom članu, stav 1, treba definisati pojam "pravovremeno". Postavlja se pitanje – ko inicira preduzimanje radnji komunalne policije kada se radi o hitnim merama i na osnovu kog akta, kako komunalna policija saznaje da nadležni organi ne mogu pravovremeno da preduzmu odgovarajuće mere zaštite?
U stavu 2. istog člana nije jasno kada se smatra da postoje drugi oblici ugrožavanja iz stava 1. člana 5, ali oni ni u stavu 1. član 5. nisu pomenuti.
U članu 9. stav 1. tačka 5), nejasno je šta znači, recimo, ''podrška sprovođenju propisa'', u čemu se ta podrška sastoji. Isto tako, iz predloga datog u članu 9. stav 1. može se zaključiti, kao što je, između ostalog, i rečeno na samom početku rasprave, da su poslovi komunalne inspekcije i komunalne policije istovetni poslovi, što ne bi trebalo da bude.
U članu 12, recimo, propisano je da se strateški plan i godišnji plan rada komunalne policije usklađuje pre donošenja s propisima i odgovarajućim planskim aktima policije, kao i sa stavovima o prioritetima za bezbednost i imovinu u gradu. Smatramo da bi ova odredba trebalo da bude preciznija, utoliko što bi se propisalo o čijim stavovima se radi. Postavlja se i pitanje, da li stav može biti osnov za utvrđivanje prioriteta? Kao što smo mogli čuti i od gospodina ministra, rekao je da ovo ne bi trebalo da predstavlja problem.
U članu 18, propisano je da komunalni policajac usmenim naređenjem izdaje obavezna uputstva i zabrane i nalaže mere i radnje od kojih neposredno zavisi uspešno obavljanje poslova iz delokruga komunalne policije. Iz ovako utvrđene norme, čini nam se, ne može se zaključiti čime se dokazuje usmeno naređenje, niti je propisana obaveza postupanja po usmenom naređenju, kao ni sankcije za neizvršenje.
U članu 22, recimo, stavu 2, propisano je da su privremeno oduzete predmete komunalni policajci dužni da predaju nadležnom organu ili da postupaju s tim predmetima u skladu sa nalogom tog organa. Iz same odredbe nejasno je o kom se nadležnom organu radi.
U članu 43. propisano je da ko ometa ili sprečava komunalnog policajca u obavljanju poslova komunalne policije, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 10 do 50 hiljada dinara.
Ova odredba je suprotna članu 3. Zakona o prekršajima, koji propisuje da niko ne može biti kažnjen za prekršaj, niti se prema njemu mogu primeniti druge prekršajne sankcije, ako to delo pre nego što je bilo izvršeno nije bilo zakonom ili na zakonu zasnovanom propisu određeno i utvrđeno kao prekršaj.
Smatramo da bi trebalo propisati norme u kojima će biti definisane obaveze fizičkih i pravnih lica u odnosu na nadležnost komunalne policije, pa tek onda propisati prekršajnu sankciju za nepoštovanje tih normi. U suprotnom, ovako propisana prekršajna odredba u članu 43. nije primenjiva u prekršajnom postupku.
Osim navedenog, postavlja se, između ostalog, pitanje – da li je potrebno utvrditi na osnovu kog procesnog propisa komunalna policija postupa kada sprovodi postupak iz nadležnosti utvrđenih ovim zakonom?
Kao što je već, između ostalog, rečeno, nameće se i pitanje potrebe finansijskih sredstava za sprovođenje ovog zakona. U obrazloženju Predloga zakona o komunalnoj policiji stoji da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije, a da je u budžetima gradova potrebno obezbediti dodatna sredstva za obrazovanje i početak rada komunalne policije, ne navodeći kolika je visina tih sredstava. Očigledno je da ova sredstva neće biti mala i da ovako predložen zakon nije sinhronizovan s merama Vlade koje se propisuju u cilju smanjenja ukupnog broja zaposlenih u lokalnim samoupravama i sa smanjenjem ukupnog obima sredstava za finansiranje zaposlenih u lokalnim samoupravama.
Čini nam se da sve gradske uprave, zapravo, priželjkuju da što pre dođe do formiranja komunalne policije, ali se može desiti da, nakon usvajanja, ova institucija možda i ne zaživi u svim gradovima, imajući na umu, pre svega, smanjenje transfera iz republičkog u gradski budžet. Dobro je kada decentralizacija funkcioniše, kada se gradovima ustupaju određene nadležnosti, ali bi bilo dobro da se obezbede i sredstva, kako bi se ovaj cilj, koji je izuzetno važan i koji mi apsolutno ne osporavamo, sproveo u delo. Ukoliko se predloženi zakonski tekst usvoji, a smatramo da će se usvojiti, da ne bismo imali određene probleme kasnije, nakon usvajanja, što smatramo da nije cilj ni predlagača, a ni nas koji podržavamo ovaj zakonski predlog, smatramo da bi na određena pitanja trebalo odgovoriti tokom ove rasprave u načelu i tokom rasprave u pojedinostima.
Još jednom želim da podsetim da će Poslanički klub SPS-JS-a u načelu podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Ilić, a posle nje narodni poslanik Simo Vuković; ako ne bude u sali, onda narodni poslanik Miloš Radulović.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče zakona o komunalnoj policiji, želim da istaknem da mi donosimo još jedan zakon kojim se obezbeđuje izvršavanje nadležnosti grada u oblastima i pitanjima koja su već imala svoju zakonsku regulativu, koja, očigledno, ni u ovoj oblasti nije dala zadovoljavajuće rezultate u sprovođenju i izvršavanju zakonskih obaveza od strane već postojećih organa i organizacija.
Donošenjem zakona o komunalnoj policiji osniva se specijalizovan organ koji treba da obezbedi izvršavanje nadležnosti grada u oblastima, odnosno pitanjima komunalne delatnosti i zaštite životne sredine, ljudi i dobara, ali i da obezbedi zaštitu i održava red u korišćenju zemljišta, prostora, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata.
Dolazimo u situaciju da donosimo nove zakone, proširujemo nadležnosti, propisujemo nove postupke i osnivamo nove organe za sprovođenje postojećih zakonskih regulativa, za čije sprovođenje i izvršavanje su već postojali zakonom određeni organi. Postoji Zakon o komunalnim delatnostima, delatnostima od opšteg interesa, koje se obavljaju na način kojim se obezbeđuje zadovoljavanje potreba korisnika komunalnih proizvoda i komunalnih usluga. Nadzor nad primenom postojećeg zakona, kao i nad zakonitošću rada javnih komunalnih preduzeća i drugih preduzeća koja obavljaju komunalne delatnosti, vrši opštinska, odnosno gradska uprava, a poslove inspekcijskog nadzora nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona i nad obavljanjem komunalnih delatnosti vrši opštinski komunalni inspektor, s taksativno navedenim ovlašćenjima.
Zaštita životne sredine podrazumeva skup različitih postupaka i mera koje sprečavaju ugrožavanje životne sredine, sa ciljem očuvanja ekološke ravnoteže.
Svaki poremećaj životne sredine dovodi do ekoloških poremećaja i poremećaja socijalnih odnosa, koji su međusobno povezani i uslovljeni. U okviru gradske uprave za pitanja životne sredine, nadležan je sekretarijat za zaštitu životne sredine i postoji gradska inspekcija za zaštitu životne sredine, čija je nadležnost da se stara o primeni Zakona o zaštiti životne sredine.
Održavanje reda u korišćenju zemljišta, prostora, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata, takođe je regulisano zakonom i postoje inspekcijske službe, za koje je propisan postupak i nadležnost o staranju i primeni tih zakona. Sve postojeće inspekcijske službe, prilikom sprovođenja navedenih zakona, imaju mogućnost asistencije policije, po potrebi, a sami inspektori imaju svojstva službenih lica koja imaju zaštitu u prekršajnom i krivičnom postupku.
Ako konstatujemo da već postoje propisi za regulativu navedenih oblasti, ovlašćeni organi za sprovođenje, izvršavanje propisanih normi, a, takođe, konstatujemo probleme u sprovođenju tih zakonskih normi, zbog kadrovske problematike, nedovoljnih sredstava finansiranja, nestručnosti i opuštenom, nedovoljno aktivnom angažovanju stručnih službi, ko nam garantuje da će novi zakon o komunalnoj policiji doživeti svoju punu afirmaciju u sprovođenju i da neće ostati samo jedan od zakona koji smo morali u ovom momentu i u ovom roku staviti na papir?
U vezi s ovim, ne može a da se ne postavi pitanje proklamovane racionalizacije i smanjenja troškova u svim sferama društvenog života, prvenstveno, imajući u vidu sadašnje materijalno stanje u društvu, u kome u ovom momentu ne mogu da se iznađu izvori finansiranja za već postojeće institucije.
Prema stavu 2. člana 2. zakona, predviđa se da na svakih pet hiljada stanovnika ne može biti više od jednog komunalnog policajca. Za grad Beograd, to, konkretno, znači da bi bilo zaposleno oko 350 novih ljudi u državnoj administraciji.
To je u suprotnosti s preporukama međunarodne zajednice da je administracija u Srbiji prekobrojna, neefikasna i skupa i da se mora smanjiti. Uvođenje 350 komunalnih policajaca Beograd bi koštalo oko 10 miliona evra, od toga bi samo na troškove plata zaposlenih odlazilo godišnje blizu tri miliona evra. Dakle, tim novcem se može izgraditi desetak obdaništa, ili 20 kilometara kanalizacije, ili oko 200 kilometara puteva.
S jedne strane, imamo vlast koja apeluje na građane, na štednju zbog ekonomske krize, vlast koja izmišlja nove namete građanima, kroz podizanje cene goriva i povećanje impulsa za mobilnu telefoniju, kako bi popunila budžet, a, s druge strane, ogromna sredstva se rasipaju na stvaranje komunalne policije. Iz svega ovoga vidimo da će jedinu korist od ovog zakona imati DS, a građani Srbije – samo direktnu štetu. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Miloš Radulović, posle njega narodni poslanik Srđan Milivojević.