Na član 81. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.

Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Marić.

Dame i gospodo, ja sam predložio brisanje člana 81, koji predviđa da garantni fond ima upravni odbor i direktora. Sledećim članom 82. predviđeno je da upravni odbor ima pet članova, uključujući i predsednika, a po istom članu predsednik i članovi upravnog odbora ostvaruju naknadu za svoj rad u garantnom fondu.  
Nešto ranije, član 75. predviđa da će garantni fond biti, između ostalog, finansiran sredstvima iz budžeta Republike Srbije. Šta to znači?
To znači novo finansijsko opterećenje za sve siromašnije građane Srbije. Skupa država koju finansiraju biće još skuplja. Predlažem da ova sredstva, u pitanju je nekoliko miliona dinara na godišnjem nivou, usmerite na rešavanje slučajeva kao što je slučaj Stojana Stojkovića iz Velike Plane.
Imam ovde jednu potvrdu iz Fabrike za proizvodnju alata i mašina „Goša“ iz Smederevske Palanke, u kojoj se kaže: „Potvrđuje se da Stojković Stojan, radnik, broj 313, Goša - Fabrika za proizvodnju alata i mašina, ima za period 11,12. mesec 2008. i prvi mesec 2009. godine lični dohodak 8.500 dinara, prosek 2.833 dinara mesečno. Potvrda se izdaje radi ostvarenja prava na lečenje.“
Kad čovek živi u državi u kojoj Vlada ima 28 ministara, više od 28.000 službenika, više od 200 zamenika ministara i državnih sekretara, onda mu i ne preostaje ništa drugo nego da uzme ovu potvrdu, da ode na lečenje, i to najbolje da ode kod psihijatra da proveri da li mu se priviđa ili nije normalan.

Na naslov iznad člana 82. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.

Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi amandmani Srpske radikalne stranke na članove ovog predloga zakona od 73. do 96. jasno govore da je SRS protiv formiranja ovakvog garantnog fonda.
Dakle, nisam ni ja ovim amandmanom na član 82. protiv formiranja upravnog odbora ili bilo kog drugog tela u tom garantnom fondu, nego sam protiv formiranja garantnog fonda. Razlog je vrlo jednostavan: garantni fond ništa ne garantuje, osim nove birokratske piramide. Još jedan klonirani birokratski monstrum organ, izuzetnog apetita, koji će parazitirati na leđima građana Srbije.
Vi to, gospodo predlagači iz Vlade Srbije, jasno kažete u članu 73. u zadnjem pasusu; zadnji stav kaže: „Sredstva za osnivanje i početak rada garantnog fonda obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.“
Dakle, kad vam na vrata kuca „seka“, kad vam u kući sedi „deka“, odnosno domaća ekonomska kriza, kad ste prinuđeni da zakidate i zdravstvu, i prosveti i lokalnoj samoupravi dotacije iz budžeta, vi ćete davati sredstva iz tog istog budžeta za formiranje garantnog fonda i za početak rada.
Kaže, član 75: „Izvori sredstava garantnog fonda su: 1) doprinosi društava za osiguranje“, dakle, društvo za osiguranje će morati iz svog budžeta, od para koje je prikupilo od građana Srbije koji plaćaju osiguranje, deo sredstava davati garantnom fondu, „2) sredstva budžeta Republike Srbije“, dakle, ne samo prvi put, ona inicijalna injekcija finansijska, nego će parazit, dok god postoji on ili dok god postoji budžet, zavisi šta će pre da umre, sisati iz budžeta pare, „3) prihodi od ulaganja i drugi prihodi garantnog fonda“, baš me zanima koji su to drugi prihodi garantnog fonda, „4) drugi izvori u skladu sa zakonom.“ Koji su to drugi izvori, a da opet posredno ili neposredno nisu sa grbače srpskog naroda?
Dalje, u članu 74. kaže: „Garantni fond se osniva radi zaštite putnika u javnom saobraćaju“, i tako dalje, „upotrebom neosiguranog ili nepoznatog prevoznog sredstva...“.
Dame i gospodo iz Vlade, pošto ste već dozvolili...
(Predsednik: Vreme.)
Još da završim rečenicu, ako može.
(Predsednik: Vaša grupa više nema vremena.)
Zahvaljujem.

Gospodin Čikiriz Mirko.

Mislim da je potrebno, zarad javnosti, u dve rečenice reći smisao nastanka društava za osiguranje garantnog fonda.
Ribari u srednjevekovnoj Italiji su tokom ribolova i tokom putovanja zarad trgovine često imali brodolome, nezgode itd. Onda su se, što bi ličilo na udruženje građana danas, dogovorili da deo sredstava od ostvarenih prihoda od prodaje ribe i od trgovine odvajaju za nezgode koje će platiti licima koja te nezgode dožive tokom tih putovanja. To je prapočetak društava za osiguranje.
Danas smo čuli da, maltene, ne postoje nezgode od nepoznatih vozila ili neosiguranih vozila. To nije tačno. Ako čovek vozi, recimo, noću, van neke urbane sredine, putem preko neke planine i neko pređe na njegovu stranu kolovoza, naravno, da bi izbegao saobraćajnu nezgodu, taj će sigurno sleteti s puta i doživeti štetu.
Kontakt nije ostvaren sa vozilom koje je dolazilo u susret i protivpravno se ponašalo, a maltene je nemoguće utvrditi ko je uzročnik saobraćajne nesreće. Osnivanjem garantnog fonda pokrivaju se upravo ovi rizici.
Šta uraditi u situaciji kada motorno vozilo krećući se brzinom od sto kilometara na čas na otvorenom putu, bez svedoka, udari pešaka? Tragova na motornom vozilu skoro da nema, a čak i ako ima svedoka, u noćnim uslovima odvijanja saobraćaja reći će da je to bio beli „jugo“. Koliko takvih automobila ima u Srbiji i da li je lako naći učinioca, odnosno štetnika? Garantni fond pokriva i ove štete.
Najveći deo uloga u garantni fond do sada su imala osiguravajuća društva. Već sam jednom rekao, do sada su duplo bili kažnjeni oni koji su savesno poslovali, u skladu sa zakonom – isplaćivali su svoje štete, isplaćivali su i štete za osiguranja koja nisu poslovala u skladu sa zakonom i koja su često namerno proizvodila stečaj i likvidaciju, jer su samo uzimala premiju osiguranja, a nisu isplaćivala štetu. Sa kontrolom, koja je zakonski regulisana, ustanovljenom od Narodne banke Srbije, u svakom momentu NBS i svako ko ode na sajt NBS može proveriti veoma lako bonitet osiguravajućih organizacija. Ako neko želi da nešto što je postojalo u periodu od 1990. do 2000. godine, što se zvalo hajdučija u osiguranju, promoviše kao današnju situaciju u osiguranju, taj sigurno nije u pravu. Hvala.

Na član 82. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako analizirate član 82. videćete da je upravni odbor garantnog fonda u potpunosti u rukama Vlade. Naime, Vlada imenuje i razrešava predsednika i članove upravnog odbora. Kad pogledate dalje, vidite da se predsednik i članovi upravnog odbora garantnog fonda imenuju na predlog odgovarajućih državnih organa Vlade, Narodne banke, zatim na predlog udruženja društava za osiguranje i onda imate jednu zanimljivu odredbu – da predsednik i članovi upravnog odbora nisu zaposleni u garantnom fondu, ali da, s druge strane, ostvaruju naknadu za svoj rad u garantnom fondu.
Nažalost, mi smo u Republici Srbiji imali vrlo negativna iskustva sa zaradama u raznim upravnim odborima. Kao što znate, u jesen prošle godine podignuta je velika prašina oko toga. Malo toga je konkretno urađeno da se ovo pitanje reši. Sada se ponovo otvara ta mogućnost da predsednik i članovi upravnog odbora garantnog fonda imaju izuzetno visoka primanja. Realno je pretpostaviti da će ta primanja zaista biti izuzetno visoka, imajući u vidu činjenicu da se radi o oblasti osiguranja, gde inače ima mnogo novca.
U ime SRS postavljam pitanje – ako je upravni odbor već u rukama Vlade, zašto onda Predlogom zakona nije propisano da će predsednik i članovi upravnog odbora biti ljudi koji su u državnom aparatu?
Oni već primaju platu po osnovu toga što su ministri, državni sekretari, pomoćnici ministara itd., i ako je već garantni fond maltene državno telo, onda se postavlja pitanje zašto, ako je to već državno telo, u to državno telo niste imenovali ljude koji su sada državni službenici? Onda bi ljudi koji rade u tom garantnom fondu bili potpuno lišeni bilo kakvih naknada za svoj rad, zato što već primaju platu kao državni službenici, odnosno državni funkcioneri.
Ovako, vi ste formirali upravni odbor garantnog fonda; on je u rukama Vlade, ali će tu opet sedeti ljudi koji nisu državni službenici i nisu državni funkcioneri i realno se može pretpostaviti da će ubirati ogromne prihoda na ime članstva u upravnom odboru.

Prošla su dva minuta. Zahvaljujem.

Na član 82. amandman je podneo poslanik Slađan Mijaljević.

Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Mijaljeviću.

Poštovane kolege poslanici, podneo sam amandman na član 82. stav 2. da se tačka 1) briše. Podneli smo jedno tipsko obrazloženje, koje uveseljava Vladu i ministarku, koje glasi: „Srpska radikalna stranka smatra da je u sadašnjoj situaciji opšte ekonomske krize osnivanje još jednog državnog organa kao što je garantni fond necelishodan, trošadžijski potez Vlade Srbije.“
Gospođo ministre, kako rekoste juče, naša obrazloženja su za vas šaljiva, možda zato što su tipska, ali mi na ovaj način pokušavamo da vam velikim brojem ponavljanja određenih naših stavova pomognemo da što lakše shvatite šta hoćemo da kažemo. Zaista, kompletne ekipe koje dolaze ovde u Skupštinu iz Vlade su neverovatno nasmejane i šaljive, kao da su došle u neki zabavni park, a nama nije smešno i građanima Srbije takođe nije smešno.
Naš stav je principijelan i zasnovan je na najmanje dva razloga zašto smo mi protiv fondova i agencija. Prvi razlog je da u ovoj ekonomskoj situaciji ni u kom slučaju ne smemo otvarati nova radna mesta koja se finansiraju iz budžeta.
Drugi razlog je konceptualne prirode, tiče se organizacije izvršne vlasti. Vaš koncept je – formirati što veći broj agencija i garantnih fondova, a Vlada za sebe, odnosno svoja ministarstva, stvara situaciju, ambijent gde postavljate Vladu na nivo udruženja građana, pa ministri govore „mi ćemo da pomognemo“, „mi ćemo da pomognemo gde budemo mogli“, i tome slično. Jeste li vi Vlada ili humanitarna organizacija? Je l' vi treba da delite pomoć ili da stvarate ambijent da se radi i zaradi i što manje potroši? Možda vama jeste smešno stanje u koje ste uveli Srbiju, ali mogu vam preneti osećanja većine građana Srbije – njima nije do smeha, već im je pao mrak na oči. Hvala.