Zahvaljujem. Narodni poslanik Dušan Marić podneo je amandman kojim je predložio da se naslov iznad člana 64. briše.

Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Marić.

Dame i gospodo, SRS nema ništa protiv postojanja stranih udruženja u Srbiji, međutim, smatramo da ovu materiju treba urediti na jedan ozbiljniji način, posebnim zakonom. Zbog toga smo predložili brisanje svih ovih članova u Predlogu zakona, pa tako i naslova iznad člana 64.
Osvrnuću se na jednu jezičku zavrzlamu u članu 3. ovoga predloga. Ona glasi: „Ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka“.
Predložio sam da se briše ova reč „nasilno“, iz dva razloga. Prvi razlog – jedna država prosto ne sme da zakonom predvidi mogućnost bilo kakvog nasilnog ili nenasilnog rušenja sopstvenog ustavnog poretka. To je, u krajnjem slučaju, suprotno Ustavu Republike Srbije.
Drugo, termin „nasilno rušenje“ je jezički neprihvatljiv. U pitanju je jedno jezičko nasilje. Ako kažete – nije dozvoljeno nasilno rušenje, sledi zaključak da je dozvoljeno nenasilno rušenje. Nenasilno rušenje ne postoji. Ruštiti samo po sebi znači primeniti silu. Kada kažete „nenasilno rušiti“, to vam je isto kao da kažete nenasilno ubiti, nenasilno silovati, nenasilno pretući, nenasilno nekoga vući za uši. To naprosto nije moguće. Pitam vas, može li nešto da se uruši samo od sebe bez upotrebe sile? Nešto da bude srušeno, a da neko nije primenio silu, to nije moguće.
Kažem vam da je u pitanju jezičko nasilje i iz tog nasilja postoji samo jedan jedini mogući izlaz, a to je da vi prihvatite ovaj amandman koji sam podneo na član 3. i da brišete ovaj termin „nasilno“, tako da bi ovaj član zakona glasio: „Ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na rušenje ustavnog poretka“, što bi bilo u skladu sa zdravim razumom, logikom, pravopisom i sa Ustavom Republike Srbije.

Na član 64. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.

Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je najavljeno da će u proceduru ući i ovaj zakon, možda sam bio naivan, ali očekivao sam da će konačno taj zakon da dovede u red taj sektor koji se zove nevladin sektor. Kada je Predlog zakona došao pred nas narodne poslanike bilo mi je jasno da sam bio naivan.
Očekivao sam da će ovaj predlog zakona da napravi jasnu razmeđu između nevladinih organizacija koje su postojale vekovima u ovoj državi i delovale u narodu, ali su se možda malo drugačije zvale, nisu se zvale nevladine organizacije (mislim na Mlade gorane, Crveni krst, na razna dobrovoljna vatrogasna društva i druga udruženja koja su se uglavnom bavila dobrovoljnim radom i finansirala, eventualno, iz dobrovoljnih priloga), i nevladinih organizacija, ili en-dži-o (NGO), kako vi volite da im tepate, koje su direktno finansirane iz inostranstva, od Soroša, šiptarskog lobija, obaveštajnih službi, haškog tužilaštva itd., čija je aktivnost uglavnom bila subverzivna, antidržavna, antinarodna.
Da vas podsetim na delovanje „Žena u crnom“, „Otpora“, koji je izvozio „buldožer revoluciju“ u Ukrajinu, Belorusiju, Gruziju. Negde je završen taj postupak, a u Belorusiji to još uvek traje; od pet, koliko ih je otišlo, jedan im se vratio, a četvorica već deset godina dižu revoluciju tamo.
Da vas podsetim da je isti predsednik Soroševog fonda i, recimo, „Političke izuzetnosti“, finansiran od Soroša onda, i sada verovatno, gospođa Sonja Liht.
Da vas podsetim da su „Žene u crnom“ šamarale ljude ovde, na 150 metara od ove skupštine, šamarale su izbeglice, starce od 72 godine!
Da vas podsetim na sva nedela koja su pod plaštom nevladinih organizacija pojedina udruženja, uglavnom instruisana iz inostranstva, sprovodila u ovoj državi. Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Aleksandar Martinović podneo je amandman kojim je predložio da se naslov iznad člana 65. briše.

Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Aleksandar Martinović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 65. piše da se na strance zaposlene u predstavništvima stranih udruženja primenjuju samo propisi kojima se uređuje kretanje i boravak stranaca, a da se na državljane Republike Srbije koji su zaposleni u stranim predstavništvima primenjuju propisi Republike Srbije.
Kakav zaključak mi iz ovakve odredbe možemo da izvučemo? To znači da se na naše državljane koji rade u predstavništvima stranih udruženja primenjuju svi propisi Republike Srbije, od Ustava pa nadalje. Kada su u pitanju strani državljani, primenjuje se samo Zakon o kretanju i boravku stranaca. Takva regulativa apsolutno nije dovoljna. Da li to znači da su stranci koji rade u stranim predstavništvima imuni od krivičnopravnih propisa? Ili da su imuni od nekih drugih pravnih propisa?
Ovde je trebalo da stoji da se na strance primenjuju, pored propisa o kretanju i boravku stranaca, i svi drugi relevantni propisi. Recimo, na strance ne može da se primeni Zakon o izboru narodnih poslanika zato što strani državljani nemaju pravo glasa u Republici Srbiji, ali može da se primeni Krivični zakon Republike Srbije. Ako stranci ostvaruju neku profitabilnu delatnost u Republici Srbiji, mogu da se primene odgovarajući poreski propisi. Može da se primeni dobar deo pravnog poretka na strance koji rade u stranim predstavništvima.
Vi ste primenili samo jedan zakon, Zakon o kretanju i boravku stranaca. Praktično ste uveli neku vrstu imuniteta stranih državljana u odnosu na sve druge propise.
Da li to znači da stranci mogu da slobodno počine krivično delo u Republici Srbiji, da počine prekršaje ili neke druge radnje koje su apsolutno zabranjene domaćim državljanima, državljanima Republike Srbije?
Ova regulativa koju ste predvideli za strane državljane apsolutno je nedovoljna. Praktično, vi strancima dajete odrešene ruke da u Republici Srbiji mogu da rade sve što im je volja.

Na član 64. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević.

Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Slađan Mijaljević želi reč, a javio se i Srđan Milivojević.

Gospodin Mijaljević.

Predsednice, ako se dogovorite ko ima reč, ja bih rado da svoja dva minuta iskoristim i da ministru približim ove naše stavove. Vidim da nije bio prisutan poslednja dva sata. Možda nije shvatio šta smo sve hteli da mu kažemo.
Radi se opet o udruženjima koja ovde mogu da otvore stranci. Mi smo objašnjavali da nismo protiv stranih udruženja, već da smo za to se zakonski uredi njihov rad, njihovo delovanje, mnogo ozbiljnije nego što je predviđeno ovim predlogom zakona.
Iskustva koja smo imali u proteklih dvadeset godina nas uče i ne dozvoljavaju nam da ponavljamo greške koje su se dešavale, jer su posledice postupaka tih ljudi, stranaca koji su stajali iza i radili u tim stranim udruženjima, zaista strašne i katastrofalne, od Slovenije pa sve do Kosova.
Neki su se maskirali da su verske organizacije, neki da su mirovne organizacije. Imate slučaj čuvenog Vilijama Vokera, posmatrača, koji je ovde trebalo da donese mir, odnosno na Kosovu je trebalo da donese mir, a ono što je on uradio izazvalo je bombardovanje, koje je bukvalno promenilo geografiju, a dobrim delom i demografiju države Srbije.
Imate i ono čuveno hapšenje, 2002. godine, gospodina Džona Dejvida Nejbora sa gospodinom Momčilom Perišićem u motelu „Šarić“; on je došao u Srbiju kao predstavnik verske organizacije, pentakostne sekte, kao njihov predavač o novom zavetu, još 1985. godine, a 2002. godine je uhapšen kao direktor CIA za Balkan.
Svi ti postupci, i sa jedne i sa druge strane, nama ne dozvoljavaju nijedan momenat opuštanja u tretiranju, posmatranju i regulisanju rada određenih stranih udruženja i stranaca koji ovde rade. Zbog toga mi predlažemo da se njihov rad uokviri posebnim zakonom. Hvala.

Na član 65. amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, želim da koristim vreme koje imam u okviru onih 15 minuta.
Skrenuo bih pažnju ministru, odnosno hteo bih i njega malo da ispitam ovde pred građanima koji gledaju prenos, pošto su ovde bili ministar trgovine i ministarka finansija, a on je ministar za lokalnu samoupravu, da je u toku formiranje udruženja opljačkanih građana zbog cene gasa koju diktira država.
Poštovani građani Srbije, do prekjuče sam govorio da je cena 290 dolara za hiljadu kubika gasa, a najnovija vest je da je ta cena od danas 230 dolara. Napominjem da smo danas na sajtovima raznoraznih agencija mogli da pročitamo objašnjenja iz „Srbijagasa“ da je cena nafte skočila na 60 dolara za barel.
Da vas podsetim, i vas, i sve građane Srbije, i preko 200.000 domaćinstava koja se greju na gas i nebrojene privredne subjekte, da je u trenutku kada je cena gasa povećana 60% cena barela nafte bila 145 dolara.
Gospodine ministre, pošto zaista smatram, bez obzira na neke šaljive tonove u današnjem toku rasprave, da ste vrlo ozbiljan i savestan čovek, želeo bih da odgovorite šta ćete da preduzmete, jer već dva meseca ne mogu da dobijem odgovor na pitanje koje sam redovnim putem u direktnom prenosu postavio Vladi, premijeru i ministru energetike. Ovde sam u ime građana Srbije, korisnika gasa kao energenta za grejanje, pokušao da urgiram kod nekih ministara da na današnjoj sednici Vlade daju makar neko suvislo objašnjenje. Zamislite, dobili smo objašnjenje iz „Srbijagasa“ da je porasla cena nafte!
Sada građani Srbije... Možete na forumu B92 da pročitate kakvi su komentari građana Srbije. Iz pristojnosti to neću da ponavljam ovde, samo ću da vas podsetim na jedan komentar – da li neko misli da su građani zaista ovce za šišanje ili da su ludi? Pa, ne vozi se gas kamionima, gas dolazi gasovodom. Kakve veze ima cena nafte? Uostalom, ponavljam, u trenutku kada je cena gasa za građane skočila za 60% cena barela nafte je bila 145 dolara, danas je 60 dolara.
Direktor „Srbijagasa“ još pominje poskupljenje gasa. Umesto da snizi tu cenu i da vrati pare građanima za poslednja četiri meseca, jer ta cena je već tri meseca 290 dolara plus naplatni troškovi, priča se o povećanju cene gasa.
Gospodine ministre, želeo bih da ono što je u vašoj nadležnosti, ono što možete, uradite. U lokalnim samoupravama žive ti ljudi i ta domaćinstva su po pet-šest hiljada evra uložila i u sekundarnu mrežu. Taksa za ovo 100 evra... Sve su ljudi platili pošteno i sada neko, koristeći monopol, izvinjavam se auditorijumu, ovom časnom domu ovde i svim građanima Srbije, nemam drugu reč nego – pljačka. Šta oni mogu da urade? Da li im preporučujete, da li biste se vi stavili na čelo ovog udruženja opljačkanih građana, ne znam na koji energent se grejete?
Žao mi je što ovde nema kolega iz Vojvodine, pogotovo iz LSV. Želim sve da vas podsetim da su oni bezmalo srušili Vladu, da su pričali o gasnoj mafiji, da će da urade ne znam šta sa Vladom zbog pljačke građana od 60%. Mi smo lepo prezimili i o tome više niko ništa ne govori.
Mislim da smo mi iz Nove Srbije istrajali na ovome, ovde se direktno radi o interesu građana, o njihovim džepovima, o njihovim kućnim budžetima, koji su istanjeni i svetskom ekonomskom krizom i vašom ekonomskom politikom.
Mislim da je dužnost svakog ministra koji dođe ovde u parlament... Verujte da hiljade građana... Verujem da sve stranke koje participiraju u parlamentu dobijaju na sajtu pisma građana Srbije, pogotovo iz Vojvodine, gde mislim da je preko 170.000 domaćinstava uvelo gas kao energent za grejanje.
Ovo je stvarno jedna neverovatna činjenica! Ne znam zašto to ne uradite. Pa, dobili biste tu političke poene. Zašto bi građani Srbije, odnosno ti domaćini koji se greju na gas, bili žrtve nekih odnosa u Vladi?
Što se tiče cene benzina i naftnih derivata, postoji neka formula po kojoj se određuje ta cena. Evo, vidimo da će opet za nekih četiri-pet dinara da poskupi i nafta i benzin usred poljoprivredne sezone, ali postoji neki propis, neki zakon na osnovu koga se određuje cena benzina ili nafte, sviđalo se to nama ili ne. Koji je propis, koja je formula za određivanje cene gasa za domaćinstvo? Čist monopol i sila nad građanima. Ovo je pljačka.
Molim vas da ustanete fino i da kažete vaše mišljenje o tome. Unapred se zahvaljujem, gospodine ministre. Hvala lepo.