Narodni poslaniče, upozoravam vas da je zloupotreba prava da dobijete reč na osnovu člana 100. stav 1. nezainteresovani da li se dogodila povreda zbog koje ste dobili pravo na reč, da ne citirate član Poslovnika za koji smatrate da je povređen i da sve to smatrate pravom na slobodnu reč. Moje upozorenje je zaista samo zato što ovakva vrsta prekršaja jednom načinjena neće biti pretvorena u izricanje mere kazne.

Molim sve poslanike da na ovakav način ne zloupotrebljavaju dekorativno pravo i zalaganje na slobodnu reč i zatim čistu zloupotrebu procedure, zloupotrebu prava na dobijenu reč i odnos prema Poslovniku Narodne skupštine i predsedavajućem koji je nedopustiv za nekog ko dekorativno traži slobodu reči, pravo na mišljenje i pravo na govor.

(Miloš Aligrudić: Po Poslovniku.)

Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i Predlogu zakona o kulturi.

Povrede Poslovnika dobićete nakon što nastavimo sednicu i bude prostora da vam dam reč po članu 100.

Prelazimo na zajednički načelni pretres 3-9. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O SARADNjI SA MEĐUNARODNIM KRIVIČNIM SUDOM, IZMENAMA ZAKONA O IZVRŠENjU KRIVIČNIH SANKCIJA, SUZBIJANjU ORGANIZOVANOG KRIMINALA, IZVRŠENjU KAZNE ZATVORA ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL, IZMENAMA ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU, KRIVIČNOG ZAKONIKA I SPREČAVANjU PRANjA NOVCA I FINANSIRANjA TERORIZMA

Otvaram zajednički načelni pretres o tačkama 3-9. dnevnog reda, o Predlogu zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, Predlogu zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o 3, 4, 5, 6, 7, 8. i 9. tački dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, i to:

Poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica - 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS-JS - 18 minuta; Poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS - šest minuta.

Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.

Molim poslaničke grupe da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, ako to već nisu učinile.

Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Petar Petrović poslaničku grupu SPS-JS, narodni poslanik Đuro Perić poslaničku grupu PUPS, narodna poslanica Milica Radović poslaničku grupu DSS-Vojislav Koštunica, narodni poslanik Nebojša Ranđelović poslaničku grupu LDP, narodni poslanik Srđan Spasojević poslaničku grupu NS, narodni poslanik Aleksandar Martinović poslaničku grupu SRS i narodni poslanik Vlatko Ratković poslaničku grupu ZES.

Pre nego što na osnovu Poslovnika uputim pitanje – da li žele reč predstavnici predlagača, narodni poslanik Miloš Aligrudić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

 Ovde povreda povredu stiže kada je reč o Poslovniku. Sad mi je zanimljivije da govorim o ovoj potonjoj nego o prethodnoj zbog koje sam se javio.
Dakle, povreda Poslovnika koju ste učinili neposredno pre mog sadašnjeg izlaganja je sledeća. U članu 100. stav 3. stoji – predsednik Narodne skupštine, odnosno predsedavajući daje reč narodnom poslaniku koji ukazuje na povredu Poslovnika iz stava 1. ovog člana odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika, s tim što predsednici poslaničke grupe imaju prednost.
Pre nego što ste zaključili raspravu, odnosno pretres po prethodnoj tački dnevnog reda, elektronskim sistemom sam prijavio povredu Poslovnika i zatražio reč, pre nego što ste vi išta izgovorili. To se registrovalo kod vas, što može zamenik generalnog sekretara Skupštine da potvrdi, a na kraju krajeva, to se da lako proveriti. Vi mi niste dali reč, zaključili ste pretres, nastavili ste dalje da govorite prema proceduri koju predviđa zaključenje pretresa i otvaranje nove tačke, čime ste prekršili direktno stav 3. člana 100. Poslovnika Narodne skupštine.
Pazite, ovo je toliko jasno što sam rekao da ćete ispasti potpuno smešni ako kažete – nema povrede Poslovnika, jer valjda možete jednom u 12 meseci sebi da dopustite da ste negde pogrešili. Ovde je očigledna greška.
Ne tražim nikakvu posledicu zbog ovoga. Tražim samo jednu prostu stvar, vaše priznanje i izvinjenje da ste napravili omašku i to je sve. Ako ste u stanju to da uradite jednom, na tome ću vam čestitati, a ako ne, na kraju krajeva, ispašćete smešni, jer je sve što sam sad ovde rekao gola istina od početka do kraja.
Prethodni govornik je bio Tomislav Nikolić koji je govorio o povredi Poslovnika. Nakon njega sam se javio posle vašeg komentara njegovog izlaganja za povredu Poslovnika, vi mi niste dali reč, već ste ignorišući signal koji sam dao ovde zaključili pretres po tački.

Narodni poslaniče, nema povrede Poslovnika. Vaš govor je živi dokaz da ste dobili reč. Jedinu neistinu koju ste izneli u obrazlaganju je da dajem komentare na izlaganje narodnog poslanika Tomislava Nikolića.

Ne dajem komentare, dajem objašnjenje. Kada sam završila sa objašnjenjem i otvorila sledeću tačku dnevnog reda, dobili ste reč, tako da ste bili govoreći dokaz da ne kršim član 100. Narodna poslanica Svetlana Stojaković-Milovanović …

(Miloš Aligrudić: Da se izjasnimo u danu za glasanje…)

Molim vas da ne dobacujete, imam u elektronskom sistemu.

(Miloš Aligrudić: U danu za glasanje…)

Narodni poslaniče, molim vas da me s pažnjom saslušate pošto se staram o vođenju sednice na zajedničku korist. Vi dobacujete - „loše“, mislim da to radim dobro, pošto radim na korist svih nas 250. Molim vas da prestanete da dobacujete, pošto to nije dobro i to je zabranjeno da se radi članom Poslovnika.

U elektronskom sistemu dva imena su zabeležena, narodna poslanica Svetlana Stojaković-Milovanović i narodni poslanik Đuro Perić. Moja je obaveza da kada vidim na šta ste me upozorili, kada vidim ime da kažem da li želi reč poslanik ili poslanica koji su se prijavili u elektronski sistem.

Dakle, vi možete da dobijete reč posle njih, odnosno odmah ako oni ne žele reč i da se izjasnite, i dobijajući reč o tome da li želite da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika ili da dobijete reč zato što želite da govorite o novoj povredi Poslovnika.

Narodna poslanica Svetlana Stojaković-Milovanović da li želi reč o povredi Poslovnika? Narodni poslanik Đuro Perić da li želi reč o povredi Poslovnika? (Ne.)

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Evo, ponovo ste povredili Poslovnik, ali drugu odredbu. Dakle, ovde je u pitanju stav 6. člana 100. Te odredbe su vezane i one se primenjuju tako što se radi o neposrednom vremenskom nizu radnji. Ukazao sam na povredu Poslovnika i vi se mi rekli da povrede nema, a što je naravno bilo smešno, ali o tom potom. U stavu 6. stoji…
(Predsedavajuća: Molim vas da se bez nedostojanstvenih gestova odnosite prema predsedavajućem, da pazite kako se ponašate i da pristojnost komunikacije koju zahtevate od svih drugih poslanika i od predstavnika Vlade sami prikazujete u ovoj skupštini. Svaku nepristojnu gestikulaciju smatraću razlogom za upozorenje ….)
Koja je to bila gestikulacija, izvinite?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ovo je sednica koja se prenosi …)
Znam. Koja je bila nepristojna gestikulacija? To je smešno…
(Predsedavajuća: Kada bih se usudila da ponovim nepristojnu gestikulaciju koju vi demonstrirate, onda bih načinila povredu Poslovnika, a što ne činim. Molim vas da na pristojan način obrazložite u čemu se sastoji povreda Poslovnika.)
Oduzeli ste mi 30 sekundi...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ništa vam nisam oduzela. Imaćete svoja dva minuta. Izvolite i obrazložite koje su povrede Poslovnika.)
Pošto sam izgubio nit onoga što sam govorio i niko ne može da shvati šta je ukazivanje na povredu Poslovnika, molim da mi dozvolite dva minuta da vam objasnim.
U stavu 6. stoji da ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine, odnosno predsedavajućeg, narodni poslanik smatra da je povreda učinjena, može zahtevati bez prava na obrazloženje da se Narodna skupština bez pretresa o tome izjasni u danu za glasanje.
Vidite, ako piše – mogu zahtevati, to mogu učiniti jedino u ovom trenutku usmeno, kao radnju koju činim neposredno po vašem objašnjenju, a da bih to učinio usmeno, moram da izgorim, a ako izgovorim moram da izgovorim tako da to čujete, a da bih to rekao to nije dobacivanje, nego je to moje insistiranje na glasanju u danu za glasanje o povredi Poslovnika. Vi meni kažete, nemojte dobacivati.
Izvinite, objasnite mi – kojom tehnikom mogu, a da bi ispoštovali član 100. i stav 6, da skrenem pažnju da želim da se Skupština izjasni u danu za glasanje?
Da li po vama treba da se ponovo javim za reč po povredi Poslovnika, u kom slučaju biste mi rekli da to nije isticanje povreda Poslovnika u smislu stava 1? Dakle, ne vidim tehniku, način, na koji vam mogu skrenuti pažnju da želim da se Skupština izjasni u danu za glasanje, sem da vam to dobacim. Kako hoćete – da napišem na papiru, pa pošaljem avionče? Šta hoćete da uradim? Zaista ne razumem.

Upravo tako kako ste učinili, ponovo ste govoreći dokaz da nema povrede Poslovnika. Dakle, Skupština će se u danu za glasanje izjasniti o povredi Poslovnika.

(Miloš Aligrudić, sa mesta: A o ovoj povredi?)

Skupština će se u danu za glasanje izjasniti o obe povrede koje ste istakli. Ako hoćete precizno, u stenogramu će stajati vreme kada ste dobili reč da govorite o povredi Poslovnika i uvidom u materijal za glasanje videćete da stoji vreme, da stoji član koji je poslanik istakao da je povređen i da stoji zahtev za izjašnjavanje Skupštine, kao što će Skupština i učiniti u danu za glasanje.

Da li predstavnica predlagača Snežana Malović, ministarka pravde, želi reč? (Da.)

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, kao što znate danas je na dnevnom redu rasprava o zakonima koji se odnose na oblast krivičnog prava.
Navedeni zakoni, sa jedne strane, predstavljaju usklađivanje zakona iz ove oblasti sa odredbama Ustava Republike Srbije i međunarodnim konvencijama, koje su mnoge ratifikovane baš u ovom sastavu parlamenta, a sa druge strane donose rešenja kojim se nastavlja započeta reforma pravosuđa, što će doprineti povećanju efikasnosti i poboljšanju kvaliteta rada pravosudnih organa.
Sada bih vas u najkraćim crtama upoznala sa najznačajnijim rešenjima sadržanim u svakom od ovih predloga zakona.
Zakon o saradnji sa međunarodnim krivičnim sudom. Rimskim statutom Međunarodnog krivičnog suda, koji je usvojen 17. jula 1998. godine u Rimu, obrazovan je stalni Međunarodni krivični sud koji ima nadležnost da sudi za najteža krivična dela protiv međunarodnog humanitarnog prava, kao što su genocid, zločini protiv čovečnosti, ratni zločini i agresija.
Pored toga, Rimskim statutom utvrđena je i obaveza država članica da u svojim nacionalnim zakonodavstvima predvide i zakonski urede sve oblike saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom. Potpisivanjem i ratifikovanjem Rimskog statuta 2001. godine naša država je prihvatila obavezu implementacije navedenog međunarodnog ugovora u svoj pravni sistem.
Međunarodni krivični sud se zasniva na principu komplementarnosti i nastao je saglasnošću volja suverenih država. Budući da je nadležnost suda supsidijarnog karaktera, nacionalno pravosuđe ima prednost u vođenju postupka za krivična dela za koja je taj sud nadležan, a tek ako postoji neki od razloga izričito predviđenih Rimskim statutom, postupak se vodi pred tim sudom.
Stoga se donošenje ovog zakona predlaže u cilju stvaranja normativnog okvira kojim bi se uredio postupak saradnje naše države i Međunarodnog krivičnog suda u slučajevima kada se krivični postupak vodi pred tim sudom.
Pored toga, zakon sadrži i nužna ograničenja u saradnji koja proističe iz prava suverenosti Republike Srbije. Među najznačajnijim rešenjima koje sadrži predlog zakona je načelo ne bis in idem, odnosno načelo zabrane istovremenog vođenja postupka.
Ovim načelima je isključena mogućnost da se okrivljenom za ista krivična dela istovremeno sudi i pred domaćim sudom i Međunarodnim krivičnim sudom, a takođe je isključena mogućnost da se pravosnažno osuđenom licu ponovo sudi za isto delo, bilo pred Međunarodnim krivičnim sudom, bilo pred domaćim sudom.
Zakonom je detaljno uređena pravna pomoć pred Međunarodnim krivičnim sudom, a posebno prisustvo predstavnika tog suda, kao i radnje koje predstavnik suda može da obavlja na teritoriji Republike Srbije.
Predstavnicima Međunarodnog krivičnog suda može se izuzetno dozvoliti da sprovode pojedine radnje na teritoriji Republike Srbije uz obavezno prisustvo lica koje odredi ministar pravde. Takođe, prilikom vršenja tih radnji predstavnici Međunarodnog krivičnog suda ne smeju skraćivati, niti ograničavati ustavna prava građana Srbije, kao i prava svedoka, veštaka i okrivljenih. Isto tako, prilikom sprovođenja ovih radnji ne mogu se preduzimati mere lišavanja slobode, niti bilo koja druga mera procesne prinude.
Pored toga, zakon uređuje i pitanja koja se odnosi na postupak koji sprovode domaći organi po zahtevu Međunarodnog krivičnog suda za lišenje slobode, određivanje pritvora i predaje okrivljenog lica. Predlog zakona uređuje i pitanje načina izvršavanja odluka Međunarodnog krivičnog suda i učestvovanje Republike Srbije u radu ovog suda.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Važeći Zakon o izvršenju krivičnih sankcija donet je krajem septembra 2005. godine, a stupio je na snagu 1. januara 2006. godine. Posle stupanja na snagu ovog zakona u januaru 2006. godine, Komitet ministara Saveta Evrope doneo je preporuku kojom su usvojena nova evropska zatvorska pravila, te je stoga neophodno izvršiti usaglašavanje zakona o izvršenju krivičnih sankcija sa ovim međunarodnim dokumentom.
Takođe, Predlogom zakona vrši se neophodna terminološka izmena zakona radi usklađivanja sa novim ustavom Republike Srbije. Isto tako, Predlogom zakona vrši se i usklađivanje Zakona o izvršenju krivičnih sankcija sa novim zakonima koji uređuju organizaciju i rad pravosudnih organa, a posebno sa Zakonom o uređenju sudova.
Imajući u vidu da pojedine odredbe Zakona o izvršenju krivičnih sankcija nisu bile u potpunosti usaglašene sa odredbama Krivičnog zakonika, bilo je potrebno izvršiti odgovarajuće izmene i u tekstu zakona, a posebno odredbe o izvršenju novčanih kazni.
Pored toga, a s obzirom da je od početka primene Zakona o izvršenju krivičnih sankcija prošlo više od tri godine, potrebno je izmeniti neke od postojećih odredaba koje su izazivale probleme u njihovoj primeni, a na koje je ukazano od strane lica zaposlenih u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija koje zakon neposredno i primenjuju.
Od najznačajnijih novina treba istaći odredbe kojima se preciznije uređuju neophodni uslovi za lica koja rukovode zavodima i službama u zavodima izmenjene i preciznije uređen rad pojedinih službi u zavodima, a pre svega službe za tretman, službe za obuku i upošljavanje i službe za zdravstvenu zaštitu.
Odredbe o položaju osuđenih lica usaglašene su sa preporukama Komiteta ministara Saveta Evrope. Takođe, posebno treba istaći da su precizirane odredbe koje se odnose na moguće situacije nakon primene mera prinude prema osuđenim, a koje su izmenjene u skladu sa preporukama i standardima Komiteta Saveta Evrope za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja.
Pored toga, izmenjene su i odredbe koje su vezane za radno-pravni status zaposlenih u zavodima, imajući u vidu specifičnost poslova koji se obavljaju u zavodima, pa su stoga i predviđeni izuzeci u odnosu na opšti radno-pravni režim državnih službenika i nameštenika.
Na kraju, treba istaći i da su precizirane odredbe koje se odnose na nadzor nad radom zavoda.
Zakon o izvršenju kazne zatvora za krivično delo organizovanog kriminala. Predlogom navedenog zakona bliže se uređuje postupak za izvršenje kazne zatvora za krivično delo organizovanog kriminala, organizacija i nadležnost državnih organa u postupku izvršenja kazni, položaj, odnosno pravo i obaveze osuđenih lica i nadzor nad izvršenjem kazne zatvora za ova krivična dela.
Razlog za donošenje ovog zakona je postojanje potrebe da se uredi izvršenje kazne zatvora lica osuđenih za krivična dela organizovanog kriminala. Naime, neophodno je da se u cilju uspešnog suprotstavljanja organizovanom kriminalu spreči svaka mogućnost da osuđeni posredno, preko drugih lica koja su ostala na slobodi, nastavi da organizuje ili usmerava kriminalne aktivnosti iste ili drugih kriminalnih grupa.
Važeći Zakon o izvršenju krivičnih sankcija ne pravi razliku u režimu izdržavanja kazne zatvora između lica koja su osuđena za krivična dela organizovanog kriminala i lica koja su osuđena za druga krivična dela.
Zbog toga je neophodno da se u posebnom zakonu na celoviti način reguliše izvršenje kazne zatvora prema osuđenim organizatorima i članovima kriminalne grupe, kao i obrazovanje i organizacija posebnog odeljenja postojećih zavoda u kojima bi ta lica izdržavala kaznu zatvora.
Imajući u vidu činjenicu da se samo zakonom može predvideti poseban režim izvršenja kazne zatvora, s obzirom da se dodatno ograničavaju prava osuđenih, donošenjem posebnog zakona je jedino moguće uspostaviti osetljivu ravnotežu između potrebe da se društvo pojačano zaštiti od organizovanog kriminala i potrebe da se ispoštuju međunarodni standardi u oblasti ljudskih prava osuđenih.
Pre svega, ovim zakonom se obrazuje Posebno odeljenje za izdržavanje kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala.
Podsetila bih da važećim Zakonom o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala nije predviđena posebna organizaciona jedinica Uprave za izvršenje zavodskih sankcija u kojoj će ta lica koja su pravosnažno osuđena za navedena krivična dela izdržavati kaznu zatvora. Iz tih razloga, ovim zakonom se ovakvo odeljenje i obrazuje i istovremeno bliže uređuje njegov rad.
Takođe, ovim predlogom zakona se na drugačiji način regulišu upućivanje na izdržavanje kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala u odnosu na opšti režim.
Naime, za upućivanje je nadležan predsednik Višeg suda u Beogradu, koji utvrđuje da li su ispunjeni precizno propisani uslovi za upućivanje u Posebno odeljenje. To znači da u Posebno odeljenje neće biti upućena sva lica koja su pravosnažno osuđena za krivično delo organizovanog kriminala, već samo lica za koja sud utvrdi da postoje okolnosti koje ukazuju na opasnost da će osuđeni nastaviti sa kriminalnom delatnošću i za vreme izdržavanja kazne.
Takođe, predviđeno je da sud periodično ispituje svoju odluku u upućivanje osuđenog u Posebno odeljenje i da shodno prikupljenim izveštajima i mišljenjima donosi dalju odluku. Ukoliko sud odluči da više nema okolnosti koje opravdavaju dalji boravak osuđenog u Posebnom odeljenju, osuđeni će kaznu zatvora nastaviti da izdržava u skladu sa opštim režimom izdržavanja kazne zatvora.
U odnosu na položaj osuđenih lica treba istaći da osuđeni za vreme izdržavanja kazne u Posebnom odeljenju ima manji obim prava nego ostala osuđena lica, kao da su i baš zbog toga ova prava osuđenog precizno uređena ovim predlogom zakona.
Takođe, iz istih razloga, precizno su propisane i mere prinude i uslovi pod kojima se mere prinude prema ovim licima mogu primeniti. Naravno, imajući u vidu navedeno ograničenje prava osuđenih lica u odnosu na opšti režim izdržavanja kazne zatvora, neophodno je obezbediti i propisati na koji način će se ostvariti zaštita njihovih prava. U tom smislu, Predlog zakona predviđa pravo na pritužbu upravniku zavoda i direktoru Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, kao i pravo na sudsku zaštitu.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala. Najvažnije novine koje sadrži Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala odnose se, pre svega, na definiciju organizovanog kriminala, koja je usklađena i sa Predlogom zakona i izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, kao i Konvencijom UN za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Palermo konvencija.
Ovo usklađivanje je važno iz razloga što postojeća definicija u Zakonu o organizovanom kriminalu nije bila precizna, niti je bila identična sa definicijom iz Zakonika o krivičnom postupku, što je izazivalo dosta problema u praksi oko određivanja nadležnosti specijalizovanih državnih organa za borbu protiv organizovanog kriminala.
Druga važna novina u Predlogu zakona je proširenje nadležnosti specijalizovanih državnih organa za borbu protiv organizovanog kriminala za nova krivična dela, i to – krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, krivična dela korupcije kada su u pitanju najviši državni funkcioneri, krivična dela međunarodna terorizma i finansiranja terorizma i krivično delo pranje novca, ako taj novac potiče iz organizovanog kriminala, korupcije i finansiranja terorizma.
Posebno naglašavam da proširenje nadležnosti koja se odnosi na krivična dela korupcije predstavlja ispunjenje preporuke grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope, čiji je Republika Srbija član. Pored toga, radi usklađivanja sa novim Zakonom o javnom tužilaštvu, predviđeno je da nadležnost Posebnog odeljenja Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu, Specijalno tužilaštvo, preuzme Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Predlogom zakona propisani su i posebnim uslovi koji moraju da ispunjavaju sudije u Višem i Apelacionom sudu koji su raspoređeni u posebna odeljenja ovih sudova za postupanje u predmetima za krivična dela predviđena ovim zakonom. Isto tako, izvršene su i neophodne izmene radi usklađivanja sa novim Zakonom o uređenju sudova, kao i manje terminološke izmene zbog usklađivanja sa novim Ustavom Republike Srbije.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku. U vezi sa Predlogom zakona o izmenama Zakonika o krivičnom postupku na početku bih pomenula da je krajem prošle godine u Narodnu skupštinu upućen jedan sličan tekst predloga ovog zakona koji zbog obimnog dnevnog reda u Narodnoj skupštini nije razmatran. Predlog zakona o kojem je danas reč u najvećoj meri sadrži odredbe tog teksta iz prošle godine, sa određenim novinama koje su unete u cilju efikasnijeg vođenja krivičnog postupka.
Istakla bih da trenutno u pravnom sistemu Republike Srbije imamo dva zakonika o krivičnom postupku. Naime, u maju 2006. godine donet je nov Zakonik o krivičnom postupku. Početak primene ovog zakonika je više puta odlagan zbog nepostojanja uslova za njegovu primenu. Ovim predlogom zakona, Zakonik iz 2006. godine se stavlja van snage, čime se rešava problem postojanja dva zakonika o krivičnom postupku u pravnom sistemu.
U vezi sa daljom reformom krivično-procesnog zakonodavstva u Republici Srbiji, napomenula bih da je Ministarstvo pravde formiralo radnu grupu koja ima cilj da izradi potpuno novi tekst zakonika o krivičnom postupku koji bi sadržao najmodernija zakonska rešenja u ovoj oblasti.
Nadam se da će u toku sledeće godine rad na ovom zakonskom tekstu biti završen i da će nakon usvajanja u Narodnoj skupštini Republika Srbija dobiti potpuno nov, moderan Zakonik o krivičnom postupku koji će biti usaglašen sa svim međunarodnim standardima i praksom, čime će se staviti tačka na problem koji se pojavljuje poslednjih godina u vezi sa ovim zakonikom.
Zajedno sa reformom sudova i javnih tužilaštava, taj novi zakonik bi treba da doprinese efikasnijem vođenju krivičnog postupka primeren potrebama Republike Srbije, uz svu zaštitu prava lica okrivljenih za krivična dela.
Do donošenja novog zakonika o krivičnom postupku, neophodno je izvršiti izmene Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine, što se čini ovim predlogom zakona o kome je danas reč.
Pored navedenih razloga za donošenje zakona, treba istaći da je od poslednjih izmena Zakonika o krivičnom postupku donet nov Ustav Republike Srbije, Krivični zakonik, Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica, kao i da je ratifikovan jedan broj međunarodnih konvencija i ugovora koji se odnose na krivični postupak, pa je neophodno da se Zakonik o krivičnom postupku usaglasi sa navedenim pravnim aktima.
Takođe, u Predlogu zakona sadržana su i rešenja koja su prema mišljenju sudske prakse i stručne javnosti neophodni za efikasnu i celishodnu primenu Zakonika u praksi.
Među najvažnijim rešenjima koje sadrži Predlog zakona, istakla bih sledeće. U skladu sa Ustavom Republike Srbije, dozvoljeno je nesmetano opštenje između branioca i okrivljenih bez ikakvog nadzora, što je u skladu sa međunarodnim pravnim standardima u ovoj oblasti.
U vezi sa pretresanjem, predviđeno je nekoliko važnih izmena. Uvodi se mogućnost poziva svedoka putem elektronske pošte ili drugog elektronskog prenosioca poruka, uvodi se procesno-pravna zaštita udruženih svedoka, proširuje se mere zabrane napuštanja mesta boravišta okrivljenog, tako da se ova mera odnosi i na zabranu napuštanja stana, odnosno zabranu prilaska određenim licima. Takođe, uvodi se mogućnost elektronskog nadzora za primenu mera.
Najznačajnije izmene koje se odnose na pritvore i uvođenje posebnog za stranke i javnog ročišta za određivanje i ukidanje pritvora. Odsustvo uredno pozvanih stranaka ne sprečava održavanje ročišta i donošenje odluke o pritvoru.
Time se ne bi gubilo na efikasnosti, a odlučivanje o pritvoru bi prethodilo kontradiktorna rasprava, tj. mogućnost da stranke sudu neposredno iznesu svoje argumente i protivargumente.
Takođe, u vezi sa režimom izdržavanja pritvora uvodi se pravo Zaštitnika građana, komisija Narodne skupštine, kao i međunarodnih organizacija, u skladu sa međunarodnim ugovorima, da nesmetano posećuju pritvorena lica i da s njima nasamo razgovaraju.
Izmenjene su odredbe koje uređuju institut odlaganja krivičnog gonjenja.
Javnom tužiocu je data mogućnost da bez saglasnosti suda odloži krivično gonjenje za krivična dela za koja je zaprećena kazna do tri godine zatvora, odnosno uz odobrenje sudskog veća kada se radi o krivičnom delu za koje je zaprećena kazna do pet godina zatvora. Takođe, daje se mogućnost javnom tužiocu da podigne neposredno optužnicu za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do osam godina.
Pored toga, posebnu novinu predstavlja uvođenje instituta sporazuma o priznanju krivice, koji je karakterističan za anglosaksonske krivične postupke, ali je danas veoma široko prihvaćen i u brojnim kontinentalno evropskim zakonodavstvima. Ovaj institut u našem krivičnom postupku realno može dovesti do bržeg okončanja mnogih krivičnih postupaka i smanjenja troškova, a da se pri tome ipak ne ugrozi interes zakonitosti i pravičnosti, što predstavlja i osnovni razlog za uvođenje ovog instituta.
Povećavaju se ovlašćenja sudu u izricanju sankcija zbog narušavanja reda na glavnom pretresu, a takođe u cilju efikasnog vođenja postupka precizirane su odredbe zakonika koje se odnose na odlaganje i prekid glavnog pretresa.
Uvodi se obaveza drugostepenog suda da održi pretres i da sam presudi slučaj ako je već jednom ukidao prvostepenu presudu i predmet vrati na novo suđenje prvostepenom sudu, što ima za cilj da skrati trajanje krivičnog postupka i poveća stepen odgovornosti drugostepenog suda. Uvedeno je preinačenje pravosnažne presude bez ponavljanja krivičnog postupka u slučaju kada se kao svedok u postupku za krivično delo organizovanog kriminala pojavi osuđeno lice čiji iskaz je od značaja za otkrivanje, sprečavanje ili dokazivanje ovih krivičnih dela.
Brisani su iz razloga celishodnosti dva vanredna pravna leka, i to vanredno ublažavanje kazne i zahtev za ispitivanje zakonitosti pravosnažne presude. Pored toga, u cilju efikasnijeg sprovođenja postupka, primena odredaba o skraćenom postupku proširena je na sva krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina.
U potpunosti je izmenjena Glava 29. Zakonika, kojom su propisane posebne odredbe u postupku za delo organizovanog kriminala.
Najznačajnija novina u odnosu na važeća rešenja su sledeća: posebne odredbe kojima su utvrđena posebna ovlašćenja organa krivičnog gonjenja važila bi ubuduće ne samo za dela organizovanog kriminala, već i za dela korupcije i druga izuzetno teška krivična dela; zatim, mere za lakše otkrivanje i dokazivanje određenih krivičnih dela, uključujući i nadzor telefonskih razgovora, pružanje simulovanih usluga i kontrolisanih isporuka date su na jednom mestu, te samo u ovoj glavi zakona. Dosadašnjem spisku mera dodata je i mera računskog pretraživanja ličnih i drugih sa njima povezanih podataka i njihova elektronska obrada. Zatim, zaštita identiteta prikrivenog islednika je bolje rešena, s obzirom na to da je njegova upotreba do sada izostajala uglavnom zbog rizika kojima su ta lica bila izložena.
Svedok saradnik i posle sticanja tog statusa ostaje u krivičnom postupku okrivljeni, obuhvata se presudom i odmerava mu se kazna po Krivičnom zakoniku, a zatim odmerena kazna izriče umanjena za jednu polovinu, s tim što mu se, na predlog javnog tužioca i s obzirom na izvršeno krivično delo, držanje pred sudom i druge bitne okolnosti slučaja, može izreći blaga kazna ili oslobođenje od kazne.
Predloženo rešenje je više u skladu sa duhom Krivičnog zakonika i sa principom pravičnosti od dosadašnjeg rešenja. Uvodi se mogućnost da osuđeno lice svedoči u predmetima krivičnog dela organizovanog kriminala, pri čemu bi se tom licu mogla umanjiti kazna na koju je osuđen ako je njegov iskaz od značaja za otkrivanje, sprečavanje ili dokazivanje ovih krivičnih dela.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.
Donošenje zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika predlaže se prvenstveno iz tri razloga. Krivični zakonik donet je septembra 2005. godine, a stupio je na snagu 1. januara 2006. godine. U međuvremenu, došlo je do promene državno-pravnog statusa Republike Srbije, a donet je i novi Ustav Republike Srbije.
U skladu sa navedenim promenama u pravnom poretku, neophodno je izvršiti izmenu u Krivičnom zakoniku koje su pre svega terminološke prirode, a odnose se na brisanje iz teksta zakonika izraza vezanih za državnu zajednicu Srbija i Crna Gora koja je prestala da postoji.
Drugi razlog sadržan je u činjenici da je od donošenja zakonika Republika Srbija potpisala i ratifikovala veliki broj konvencija, koje zahtevaju da se radi njihove implementacije u pravni sistem Republike Srbije izvrše određene izmene i dopune Krivičnog zakonika, i to kako u pogledu uvođenja novih krivičnih dela, tako i u pogledu izmena inkriminacija postojećih krivičnih dela. Na ovaj način se ispunjavaju međunarodne obaveze Republike Srbije koje su preuzete potvrđivanjem ovih konvencija.
Budući da je od stupanja Krivičnog zakonika na snagu proteklo više od tri godine, a imajući u vidu stanje kriminaliteta u Republici Srbiji i kaznenu politiku sudova u tom periodu, neophodno je da se preispitaju i zaprećene kazne za pojedina krivična dela.
Predloženim zakonom se pooštravaju kazne za oko trećinu krivičnih dela, čime se jača generalna prevencija i odvraćaju potencijalni učinioci krivičnih dela, što i jeste osnovni cilj zakona koji uređuje materijalno-krivično pravo.
Pored toga, u skladu sa predlozima pravosudnih i drugih državnih organa, izvršene su izmene, kako u opštem delu Krivičnog zakonika, tako i u posebnom delu, u kome su uvedena neka nova krivična dela, odnosno precizirane radnje izvršenja za već propisana krivična dela.
Najvažnija izmena koja se odnosi na opšti deo Krivičnog zakonika je sledeća. Proširuje se primena odredbe o delu malog značaja i za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina. Daje se mogućnost sudu da odredi izvršenje kazne zatvora licu osuđenom na kaznu zatvora u trajanju do jedne godine, na taj način da osuđeni ne sme napuštati prostoriju u kojoj stanuje, što predstavlja neku vrstu kućnog zatvora. Takođe je propisano da se na ovakav način izvršenja u slučaju samovoljnog napuštanja stana od strane osuđenog lica može zameniti izvršenjem kazne u zatvoru.
Pooštravaju se uslovi za određivanje uslovnog otpusta tako što je predviđeno da se uslovno može otpustiti osuđeni koji je izdržao dve trećine kazne zatvora umesto, kako je do sada bilo predviđeno, jedne polovine kazne. Vrši se pooštravanje granice ublažavanja kazne zatvora. Za krivična dela za koje je zaprećena kazna zatvora od najmanje 10 godina, kazna se može ublažiti do sedam godina zatvora, a za krivična dela za koja je propisan zatvor do pet godina, sa dve na tri godine zatvora.
Takođe je predviđeno da je za određena krivična dela protiv polne slobode, krivično delo krijumčarenja ljudi, krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga i krivično delo trgovine ljudima se ne može ublažiti kazna ispod zakonskog minimuma.
Pored toga, kazna se ne može ublažiti ni učiniocu krivičnih dela koji ponovo izvrši isto krivično delo. Uvodi se nova mera bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenima. Sud ovom merom može učiniocu krivičnog dela zabraniti približavanje oštećenom na određenoj udaljenosti, zabraniti pristup u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada oštećenog i zabraniti dalje uznemiravanje oštećenog odnosno dalju komunikaciju sa oštećenim, ako se opravdano može smatrati da bi dalje vršenje takvih radnji učinioca krivičnog dela bilo opasno po oštećenog.
Uvodi se, u smislu Krivičnog zakonika, pojam posao od javnog značaja, kojim se smatra obavljanje profesije ili dužnosti koja ima povećani rizik za bezbednost lica koji ga obavljaju, a odnosi se na zanimanja koja su od značaja za javno informisanje, zdravlje ljudi, obrazovanje, javni prevoz, pravnu i stručnu pomoć pred sudskim i drugim državnim organima. Uvođenje ovog izraza neophodno je radi povećanja krivično-pravne zaštite lica koja se bave ovim profesijama. U odnosu na posebni deo Krivičnog zakonika, najvažnije izmene su sledeće.
Kao teško ubistvo kvalifikuje se lišavanje života nosioca pravosudne funkcije ili policijskog službenika u vezi sa vršenjem službene dužnosti, odnosno lišenja života lica koje obavlja poslove od javnog značaja u vezi sa poslovima koje to lice obavlja.
Uveden je kvalifikovan oblik krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti, kada je ovo delo učinjeno prema predsedniku Republike Srbije, predsedniku Narodne skupštine, predsedniku Vlade, nosiocima pravosudnih funkcija i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja.
Pooštrene su kazne za krivična dela silovanja, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba nad detetom, obljuba zloupotrebom položaja, nedozvoljene polne radnje, podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa i posredovanje u vršenju prostitucije.
Radi usklađivanja sa Konvencijom Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja, izvršene su izmene krivičnog dela prikazivanja pornografskog materijala i iskorišćavanja dece za pornografiju i uvedena su nova krivična dela, kao što je navođenje maloletnog lica na prisustvovanje polnim radnjama i iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnog dela protiv polnih sloboda prema maloletnom licu. Pooštrene su kazne za krivična dela protiv imovine za pojedina dela i uveden je kvalifikovan oblik kada su dela učinjena od strane organizovane kriminalne grupe.
Krivično delo pranja novca je usklađeno sa Konvencijom Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i u finansiranju terorizma, i u skladu sa tim kao oblik ovog dela uveden je i sopstveni prihod stečen kriminalom.
Izmenjeno je krivično delo – neovlašćena proizvodnja i stavnje u promet opojnih droga. Predloženim izmenama u ovo krivično delu uvode se kao radnje neovlašćeno uzgajanje maka ili psihoaktivne konoplje ili drugih biljki iz kojih se dobija opojna droga ili koje same sadrže opojnu drogu. Takođe se posebno inkriminiše vršenje ovog krivičnog dela od strane organizovane kriminalne grupe. Držanje droge za ličnu upotrebu je izdvojeno u posebno krivično delo, koje se zove – neovlašćeno držanje opojnih droga.
Takođe, dopunjeno je krivično delo – omogućavanje uživanja opojnih droga, tako što je propisano da se neće kazniti zdravstveni radnik koji u okviru pružanja medicinske pomoći omogućava uživanje opojnih droga.
Takođe, uvedeno je kao kvalifikovani oblik ovog dela – smrtna posledica nastala usled njegovog izvršenja. Radi usklađivanja sa konvencijama u visokotehnološkom kriminalu propisano je novo krivično delo – pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za izvršenje krivičnih dela protiv bezbednosti računarskih podataka.
Pooštrene su kazne za krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije. Uvedena su nova krivična dela – nedozvoljeno javno komentarisanje sudskih postupaka i ometanje pravde. Ovim krivičnim delima sankcionisano je izdavanje izjava u vezi sa sudskim postupkom u nameri povrede pretpostavke nevinosti i nezavisnosti sudova.
Takođe se sankcioniše i pozivanje na neizvršenje sudskih odluka, kao i sprečavanje nosilaca pravosudnih funkcija u vršenju njihove dužnosti. Pooštrena je kazna za krivično delo – povrede tajnosti postupka u slučaju kada se radi o postupku protiv maloletnika, kao i u slučaju kada se radi o podacima vezanim za program zaštite svedoka.
Radi usklađivanja sa krivično-pravnom Konvencijom o korupciji SE i Konvencijom protiv korupcije UN, izvršene su izmene u krivičnom delu – protivzakonito posredovanje, koje je preformulisano i promenjen mu je naziv u – trgovinu uticajem, kao i izmenu u krivičnim delima – primanje i davanje mita.
Radi usklađivanja sa Dodatnim protokolom uz Konvenciju o visoko tehnološkom kriminalu, izvršena je izmena u krivičnom delu – rasna i druga diskriminacija. Takođe, radi usklađivanja sa Konvencijom Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima izmenjena su krivična dela - trgovina ljudima i trgovina decom radi usvojenja. Isto tako, radi usklađivanja sa Konvencijom Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma, izmenjeno je krivično delo – finansiranje terorizma.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Razlog za donošenje ovog predloga zakona je preciziranje kaznenih odredbi u delu koji se odnosi na privredne prestupe, tako što se propisuje odgovornost za privredni prestup i odgovornost i ovlašćenog lica u pravnom licu.
Zakonom je predložena inicijativa pravosudnih organa koji primenjuju kaznene odredbe ovih zakona iz razloga što je preciziranje odredbi za privredne prestupe neophodno radi pravilnog i efikasnog vođenja postupka za privredne prestupe propisane Zakonom o sprečavanju novca i finansiranja terorizma.
Na kraju, htela bih da vam se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će nakon rasprave u načelu i u pojedinostima predloženi zakoni biti usvojeni, čime će se stvoriti normativni okvir za nastavak reforme pravosuđa u skladu sa Ustavom RS, već donetim zakonima iz oblasti pravosuđa i potrebe naše zemlje i njenih građana. Zahvaljujem.

Pre nego što odredim pauzu, obaveštavam narodne poslanike da je ovlašćena predstavnica poslaničke grupe G17 plus poslanica Snežana Kenig-Sedlar i ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Napred Srbijo Jorgovanka Tabaković.

Podsećanje na obaveštenje o današnjem toku prenosa sednice Narodne skupštine: danas, 17. jula, do 16.30; kažem podsećanje zato što sam dala o tome obaveštenje i za četvrtak 16. juli, i za petak 17. juli. U toku popodnevnog dela sednice daću vam obaveštenje o tome kada će i u koliko sati biti emitovan odloženi prenos, kao i o vremenu direktnog prenosa za sednicu koja će se odvijati sutra, 18. jula, u subotu.

Na kraju, na osnovu člana 85. stav 5, određujem i obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, a raspravom o tački koja u tom trenutku bude bila na dnevnom redu.

Sada određujem pauzu. Kraj prepodnevnog dela.

Rad nastavljamo u 15.10 časova. Hvala.

(Posle pauze – 15.10)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu.

Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora? (Ne.)

Da li narodni poslanici Vjerica Radeta i Petar Jojić, koji su na sednici Odbora za pravosuđe i upravu izdvojili mišljenje prilikom razmatranja Predloga zakona po tačkama 3, 4, 5, 6, 7. i 8. dnevnog reda ove sednice, žele reč? (Da.)

Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, četiri su bitna razloga zbog kojih sam izdvojila mišljenje i glasala protiv predloga ove grupe od 7 zakona iz krivično-pravne oblasti juče na Odboru za pravosuđe i upravu.
Jedan razlog je taj što je nedopustivo da se sedam tačaka dnevnog reda, sa ovako ozbiljnom materijom, spaja u jedinstvenu raspravu i ovo je pre svega neodgovoran odnos vas, gospođo Malović, prema poslu koji obavljate, jer sam potpuno ubeđena da ste vi u dogovoru sa vladajućom većinom tražili da se ove tačke spoje u jedinstvenu raspravu.
U ozbiljnim državama, svaki od ovih zakona zahtevao bi bar petnaestodnevnu raspravu u parlamentu. Pošto vi vrlo često idete po belom svetu i informišete se kako tamo radi pravosuđe, ne verujem da su vam igde rekli da može ovakvih pet-šest zakona, koliko ih ima, sedam zapravo, da se raspravlja u jedinstvenoj raspravi.
Drugi razlog zbog čega sam izuzela mišljenje jeste što juče na Odboru za pravosuđe nije bila prisutna gospođa Malović, bio je gospodin Ćosić. Verujem da je on dobrim delom učestvovao u skidanju sa cd-ova ovih Sanaderovih zakona, jer je očigledno da se radi o tim zakonima, to ćete videti i u načelnoj raspravi i u raspravi o pojedinostima. Bez obzira na to, nije moglo na Odboru da se raspravlja bez prisustva ministra pravde.
Gospodin Boško Ristić, predsednik Odbora, juče je rekao, s obzirom da smo ovo izneli i na Odboru, da će on da iznese stav naš o tome da ove tačke ne mogu da se spajaju. Sada ga namerno prozivam zato što je obmanuo članove Odbora, jer taj stav nije izneo.
Sledeći razlog zbog čega sam izuzela mišljenje jeste obesmišljavanje rada parlamenta, rada Odbora i ovo što vi radite, ovo štancovanje zakona, kao da se radi na normu je prosto neverovatno. Kao i ono što ste malopre vi, gospođo Čomić, pre ove pauze onako usput nas obavestili da ćete danas da nam kažete do kada ćemo sutra biti u televizijskom prenosu, a prethodno niti ste nas obavestili da će se raditi sutra, u neradni dan, niti ste pitali Narodnu skupštinu da li je saglasna s tim, niti ste izneli razloge zbog čega to tako mora.
Ako su u pitanju vaši aranžmani za godišnje odmore, onda je trebalo da to planirate prilikom utvrđivanja dnevnog reda. Ne znam samo, kada smo već kod utvrđivanja dnevnog reda, još uvek nismo dobili zakon o socijalnom osiguranju, predlog, a juče ste izglasali da ćemo o tom zakonu raspravljati u parlamentu.
Četvrti, a trebalo bi zapravo prvi, i glavni i osnovni, razlog zbog kojeg sam izuzela mišljenje jeste taj što mi danas imamo predlog, gospođo Malović, izuzetno loših zakona. To je vaš manir. Zakoni koje predlažete Narodnoj skupštini, ne samo vaš, nego i ministara pre vas, zakoni se predlažu parlamentu u skladu sa trenutnom situacijom, sa jednim predmetom krivičnim, sa grupom krivičnih predmeta, i onda da prevaziđete nešto što ste vi zacrtali u vašim glavama da mora baš tako da bude rešeno, ako već nije rešeno u postojećim zakonima, onda vi idete sa izmenama i dopunama zakona ili donošenjem potpuno novih zakona, da biste te slučajeve upodobili zakonskoj regulativi.

Pet minuta. Vreme za izlaganje o razlozima za izdvojeno mišljenje je iskorišćeno. Da li reč želi narodni poslanik Petar Jojić? Izvolite.