Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, LDP jeste, normalno, protiv kriminala, jeste za borbu protiv organizovanog kriminala, za borbu protiv korupcije i za najteže vrste krivičnih dela.
Jednostavno rečeno, LDP je za pravnu državu. Ako je za pravnu državu, onda znači i da je za vladavinu prava.
Ujedno, mi smo i za reformu pravosuđa. LDP je i za reformu zakona iz domena krivičnog prava. Prema tome, mi i jesmo za reformu svih ovih zakona koji su danas na dnevnom redu ove skupštine.
Polazeći od svega toga, htela bih samo da napomenem da, zahvaljujući odluci ove skupštine da objedini raspravu o sedam zakona koji su stigli na dnevni red ove skupštine, LDP ima ukupno 14 minuta i 24 sekunde da se izjasni o ovim zakonima. To znači u proseku oko dva minuta po svakom zakonu.
Jedna ozbiljnija analiza svakog od ovih zakona je potpuno onemogućena za LDP. Iz tog razloga mogu samo uopšteno da vam govorim šta moja poslanička grupa i šta LDP misli o ovim objedinjenim zakonima.
Ujedno bih htela da vam napomenem i to da čitajući obrazloženje ovih zakona možemo da uočimo da su svi ovi zakoni predloženi da se stave na dnevni red po hitnom postupku. Ovi su zakoni stavljeni po hitnom postupku na dnevni red, što je u direktnoj suprotnosti sa članom 164. Poslovnika, a ova skupština se diči time da se izuzetno drži odredaba Poslovnika i da se ništa mimo odredaba Poslovnika neće primenjivati i za nas je ovaj poslovnik sveto pismo.
Posebno bih htela da vam skrenem pažnju na stav 3. ovoga člana 164, koji kaže da je predlagač zakona dužan da u pismenom obrazloženju Predloga zakona navede štetne posledice koje bi nastale zbog nedonošenja ovog zakona po hitnom postupku. Čitajući obrazloženje ovih zakona zaista nisam našla neko ozbiljnije obrazloženje u čemu se sastoje štetne posledice ukoliko se ovi zakoni ne bi donosili po hitnom postupku.
Sledeće što je uočljivo u obrazloženjima ovih zakona je činjenica da su svi ovi zakoni, faktički, doneti, odnosno zakoni čije se izmene i dopune traže, doneti su u toku 2005. godine ili čak jedan zakon i 2009. godine. To je ovaj o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, koji se sada predlaže, a inače taj zakon je donet početkom ove godine.
Pre otprilike tri godine doneti su ovi zakoni koji su, eto, već stigli na dnevni red ove skupštine da se menjaju. U čemu je tu problem? Problem je, recimo, u tome da se kod nas zakoni uglavnom donose po o-ruk principu, a ne vodi se računa o tome da se poštuju osnovni principi, osnovna načela za donošenje zakona.
To su u stvari dva principa na koja treba posebno da se obrati pažnja. Jedan princip je taj da svaki zakon mora biti dovoljno uopšten, dovoljno da generalizuje materiju koju obrađuje, da bi mogao da kroz tu svoju uopštenu sadržinu pokaže pravu strategiju onog ko je predložio zakone, a ujedno zakoni moraju biti u dovoljnoj meri konkretni i životni, da bi mogli da se primenjuju.
Šta reći o ovim zakonima koji su nakon tri godine već stigli na dnevni red, a jedan čak i za nekoliko meseci, da se menjaju, dopunjuju, itd.
To je jedna od osnovnih zamerki.
Prihvatamo obrazloženje da je u međuvremenu došlo do određenih promena što se statusa ove države tiče. Shvatamo i to da je donet u međuvremenu i novi ustav, shvatamo i to da su i određene konvencije potpisane.
To su sve razlozi za predlaganje izmena i dopuna.
Međutim, kada krenemo sa analiziranjem svakog od ovih zakona i kada pogledamo obrazloženje za svaki od ovih zakona pojedinačno, onda bismo mogli da stavimo određene zamerke.
Recimo, Zakon o krivičnom postupku je trebalo da stupi na snagu 1. januara 2006. godine. Normalno, to je odloženo. Sećam se da smo krajem 2008. godine u panici radili izmene i dopune tog zakona, da slučajno ne krene primena tog zakona, jer bi u tom slučaju, a svaka čast prezumpciji nevinosti, mnogi živopisni likovi kretali se ulicama naših gradova, iz tog razloga jer nismo bili spremni, nije pripremljen teren za primenu člana 555. Zakonika o krivičnom postupku, koji je predviđao prenos nadležnosti sa sudskog na tužilački organ i policijski.
Prema tome, očigledno je da je i taj zakon donet po hitnom postupku, po onom sistemu ad hok, ajde što pre, hajde neku statistiku da postignemo, eto, doneli smo toliki i toliki broj zakona. Nije to u stvari cilj donošenja zakona, da ih mi donosimo na gomile, nego da donosimo zakone koji će se primenjivati.
Nije cilj da doneti zakon završi negde i da se hvata paučina po njemu, nego da taj zakon uredi određene segmente života i društva jedne države, da bi mi zaista bili pravna država u kojoj se primenjuje vladavina prava, što su osnovne pretpostavke za demokratizaciju društva. Cilj je da zakon zaživi i postoji.
Mi smo jako puno zakona u toku prošle godine i jednim delom i u ovoj godini doneli po hitnom postupku.
Mnoge zakone smo doneli po hitnom postupku iako smo predvideli da se odloži primena tih zakona za nekoliko meseci ili za čak nekoliko godina.
Čemu onda donošenje tih zakona po hitnom postupku? Zašto onda ove zakone u međuvremenu nismo umesto tih donosili.
Možda ne bi po hitnom postupku ako su već toliko nužni da se odmah, ovog momenta donesu, nego smo donosile neke druge koje ćemo primenjivati ko zna kad, a možda i nikad. To je jedna od jako bitnih zamerki koja se tiče i ovih zakona.
Kada čitamo obrazloženja ovih zakona, uočljivo da se predlagač poziva na član 194. Ustava i kaže da je potrebno da se urade izmene i dopune ovih sedam zakona, a podvlačim, dva zakon su bazična, to su krivični i procesni zakoni, iz tog razloga što je pravni poredak jedinstven po Ustavu, iz tog razloga što svi zakoni i drugi opšti akti moraju da se usklade sa Ustavom Republike Srbije, a kao treći razlog da zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima.
Ovaj član Ustava je veoma jasan.
Međutim, ukoliko se Vlada drži ovog člana i podržava ga, štaviše ovaj član provejava u obrazloženju svih ovih predloga zakona, zašto onda Vlada nije našla za shodno da mesec dana ne da odgovor kada će, ne da li će, ukinuti uredbe, podzakonske akte koji su u suprotnosti sa zakonima, pozitivnim propisima ove države, ne jednim zakonom, nego više njih, kao što su i u suprotnosti sa Ustavom i ratifikovanim međunarodnim ugovorom.
Mesec dana LDP ne dobija odgovor na konkretno postavljeno pitanje, koje je krucijalnog značaja, zato što se pozivamo na poštovanje zakona, poštovanje Ustava i poštovanje ratifikovanih međunarodnih ugovora, koji po ovom članu Ustava imaju primat u odnosu na domaće zakone.
Ovo govorim iz tog razloga jer zaista moramo jednom da prihvatimo princip da ne možemo da rešavamo probleme od danas do sutra, jednom ovako, sutra onako, nego moramo da imamo opšteprihvaćene principe i načela, onda ćemo se toga držati, imaćemo proceduru, a procedura je ta koja ograničava nečiju samovolju, ograničava i onemogućava anarhiju, a u stvari predstavlja osnovu i bazu pravnog sistema, koji je zaista neophodan da bi jedno društvo opstalo i da bi jedna država funkcionisala.
Dakle, ako je sve jasno što se ovoga tiče, dakle stava i politike LDP oko Krivičnog zakona, oko Zakona o krivičnom postupku, oko zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma itd, onda ne mogu ništa drugo reći nego samo to da podržavamo sve reformske napore ove vlade, dakle reformske napore koji su usmereni ka tome da se poboljša pravni sistem, kao i da se poboljša regulativa u bitnim zakonima krivičnog prava.
S obzirom da mi nije ostalo više od jednog minuta, ne bih mogla da se posebno osvrnem na pojedine odredbe ovih zakona, međutim htela bih jednu digresiju da napomenem, a to je što se pooštravanja kazni mera tiče.
Mi prihvatamo pooštravanje kazni, pogotovo za ona krivična dela koja su izuzetno teška ili koja su usmerena prema maloletnim licima, recimo obljuba deteta i slično, ali smatramo da se ne radi o pooštravanju sankcija ukoliko za godinu-dve povišavate donju granicu, dakle minimalnu kaznu, i za dve godine maksimalnu kaznu, jer ako se pogleda i ovaj zakon, odnosno član o zloupotrebi službenog položaja, koji je nažalost ostao u ovom zakonu, koji takođe predviđa veoma visoku kaznu, a taj član zakona, dozvolićete, predstavlja jedan recidiv prošlosti, mislim da je mala razlika između kažnjavanja obljube deteta i zloupotrebe službenog položaja.

Zahvaljujem, gospođo potpredsednice.

Reč ima narodna poslanica Jelena Travar-Miljević.

Zahvaljujem.
Poštovano predsedništvo, kolege i koleginice narodni poslanici, predstavnici predlagača, građanke i građani, pred nama su, kao što smo već upoznati, nalazi se set zakona koji čine Predlog zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom, Predlog zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, Predlog zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku, Krivičnog zakonika, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma,.
Ovo su, iznad svega, proevropski zakoni koji imaju za cilj demokratizaciju društva, uvođenje vladavine prava i zaštite ljudskih sloboda, za šta se sama stranka G17 plus zalaže, te će stoga podržati ovaj set zakona.
Usvajanje ovih zakona treba da stvori neophodan pravni ambijent za vođenje krivičnih postupaka i efikasno suzbijanje kriminaliteta, kao i zaštitu Ustavom i međunarodnim aktima garantovanih ljudskih prava.
U svom današnjem izlaganju akcenat bih postavila na Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Naime, Krivični zakonik donet je u septembru 2005. godine, a od tog perioda došlo je do promene državnog statusa, donet je novi Ustav, a Republika Srbija je potpisala i ratifikovala brojne konvencije koje zahtevaju da se radi njihove implementacije u pravni sistem Republike Srbije izmene određene stvari.
Predloženim zakonom se pooštravaju kazne za oko trećinu krivičnih dela, čime se jača generalna prevencija i odvraćaju potencijalni učinioci krivičnih dela.
Inače, svakako bih pozdravila izmene u glavi 18. Krivičnog zakonika, krivična dela protiv polne slobode. Članovima od 47. do 53. Predloga ovog zakona pooštrene su kazne za sledeća dela: to je silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba sa detetom, obljuba zloupotrebom položaja, nedozvoljene polne radnje, posredovanje u vršenju prostitucije, podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa.
Takođe radi usklađivanja sa Konvencijom Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja izvršene su mere krivičnog dela prikazivanje pornografskog materijala, iskorišćavanje dece za pornografiju, i uvedena su nova krivična dela, to je navođenje maloletnog lica na prisustvovanje polnim radnjama i iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polnih sloboda prema maloletnom licu.
Takođe bih želela da vam ukažem da je zbog pada moralnih vrednosti i porasta zloupotrebe maloletnih lica moguće razmišljati o povećanju kaznenih mera u članovima 54. i 55. Predloga ovog zakona, a verujem da je i ministarka preduzela sve mere da ne dođe slučajno do zloupotrebe člana 7. kada su u pitanju postojeće kaznene mere.
Članovima 56. do 62. Zakona izvršene su izmene krivičnih dela protiv braka i porodice, gde bih svakako pohvalila predložene izmene i podsetila bih da je u pogledu zaprećene kazne za krivično delo nasilja u porodici. Komisija EU u izveštaju o napretku Srbije za 2008. godinu navela da nasilje u porodici i dalje predstavlja ozbiljan problem i da su krivične kazne nedovoljne, te bih iskoristila priliku da ukažem na mogućnost uvećanja i ovih kaznenih mera.
Takođe bih napomenula da karakteristika nasilja u porodici nije obavezno u tome da žrtva i izvršilac nasilja imaju zajedničko mesto prebivališta, već porodična veza i specifičan odnos koji među njima postoji. Nažalost, svedoci smo da dolazi do ubistva među bivšim supružnicima.
Pored pomenutog kazala bih i na mogućnost pooštravanja kaznenih mera u članu 62. koji se odnosi na rodoskvrnjenje.
U svakom slučaju, izuzetno mi je zadovoljstvo da spomenem da ova reforma pravosuđa i ovih zakona jeste u skladu sa nacionalnim programom integracija Republike Srbije u EU i još jednom napominjem da će poslanička grupa G17 plus podržati set ovih zakona.

Reč ima poslanik Jovan Palalić. Izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko Malović, nesporno je da je pred nama veliki broj vrlo važnih zakona iz krivično-pravne oblasti. Pridružio bi se kolegama koji su istakli grešku koju je učinila vladajuća koalicija objedinjavanjem rasprave o ovim zakonima.
No, u ovom svom izlaganju u načelnoj raspravi fokusirao bih se generalno na politiku u pravosuđu koju sprovodi Ministarstvo pravde, a sasvim sigurno deo te politike je implementiran u predlozima ovih zakona.
Želim da kažem da rešenja koja su sada definisana u ovim zakonima, prvenstveno u Zakoniku o krivičnom postupku i Predlogu izmena Krivičnog zakonika, ne mogu se posmatrati odvojeno od onih promena o kojima smo imali priliku da razgovaramo u toku jeseni tj. organizacionih promena u pravosuđu. Rekao bih da čitava politika koja se vidi u tim promenama u stvari ima jedan cilj o kome treba diskutovati, naravno izneti mišljenje, a taj cilj je brzo suđenje.
Prosto, kada vidite na koji način je postavljena reforma organizaciona, na koji način je postavljena procesna reforma u krivično-pravnom zakonodavstvu i kada se pogleda krajnja intencija izmena Krivičnog zakonika, onda je u stvari ključni cilj i organizacionih, i procesnih i materijalnih promena brzo suđenje.
Suštinsko je pitanje šta je interes društva? Da li je interes društva brzo suđenje ili je interes društva nešto drugo? Da li je interes društva pravda i ono što se kaže – sudska istina?
Da li je interes društva upravo da se utvrdi prava istina o pojedinom krivično-pravnom događaju i da se zadovolji pravda kada su u pitanju oštećeni?
Postavlja se pitanje da li se brzo suđenje, koje je cilj, čini na uštrb ove dve vrednosti?
Kada pogledamo izmene u organizacionom smislu, a to je prvenstveno smanjenje broja sudija, u procesnom smislu to je sužavanje u jednom delu prava okrivljenih, ima nekih rešenja o kojima ću govoriti gde se ta prava šire, ali dominantno u izmenama ovog zakonika o krivičnom postupku jeste sužavanje prava okrivljenih i intencija Krivičnog zakonika na pooštravanje kaznene politike sa ciljem generalne prevencije, onda se postavlja pitanje šta u zbiru dobijamo kao rezultat?
Dobijamo to da je u stvari poruka predlagača zakona da ćemo smanjenjem broja sudija, pooštravanjem kaznene politike i umanjenjem određenih prava okrivljenih postići ovaj cilj. To jeste za raspravu. To jeste sporno i mi u DSS smatramo da ovo nije način da se postigne suštinska promena, a to je da se kroz kratko trajanje postupka utvrdi sudska istina i ostvari pravda.
Postoje načini da se to uradi i ministarka Malović je iz pravosuđa i zna jako dobro šta su problemi u postupcima. Najveći problem u postupcima jeste pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i obezbeđivanje svih učesnika u postupcima da se na zakazanim pretresima obezbedi njihovo prisustvo i utvrdi materijalna istina kroz činjenično stanje.
Drugi problem koji imamo kroz praksu, koji je počeo već devedesetih godina velikim odlivom iz pravosuđa, jeste da li su sudije edukovane i sposobne da na to činjenično stanje primene materijalno pravo. To je osnovni problem.
Sada se postavlja pitanje – da li se brzo utvrđivanje činjeničnog stanja i kvalitetna primena materijalnog prava može postići smanjenjem sudija i pooštravanjem kaznene politike. To je suštinsko pitanje, a to je u stvari intencija ovih promena u pravosuđu.
Mislimo da to nije tako. Umesto da se pristupilo ozbiljnijoj analizi toga zašto učesnici u krivičnom postupku, svedoci, okrivljeni, veštaci, izbegavaju prisustvo tj. imaju mogućnost da izbegavaju prisustvo na pretresima, da se napravi tu analiza i nađu mere kroz bolju dostavnu politiku, kroz možda veće kažnjavanje učesnika u samom krivičnom postupku kada je u pitanju njihovo izbegavanje na pretresima, i da se na taj način brzo završe pretresi, pa nakon toga da se ozbiljnije pristupi edukaciji sudija, mislimo da je to ozbiljan problem, da se ne bi povećavao stepen ukinutih presuda, što je veliki problem u pravosuđu, mi sada u ovoj izmeni krivičnog zakonodavstva, konkretno u Zakonu o krivičnom postupku, imamo nešto drugo.
Imamo proširivanje razloga za pritvor. Imamo širenje mogućnosti za pretresanje stana. Imamo ukidanje vanrednih pravnih lekova. Imamo sužavanje mogućnosti za izjavljivanje žalbe na odluke drugostepenih sudova.
Da li će to u krajnjoj liniji dovesti do utvrđivanja istine, do pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja ili ćemo već, kada ova rešenja usvojimo, onoga ko je već osumnjičen ili okrivljeni u startu proglasiti krivim? On će u javnosti imati utisak da je već osuđen i vrlo male mogućnosti da kroz sudskih postupak eventualno dokaže da nije odgovoran. To je ono o čemu treba ovde raspravljati.
Mišljenja smo da smanjenje broja sudija, bez ozbiljne strategije o njihovoj edukaciji, neće dovesti do njihove sposobnosti da pravilno primene materijalno pravo i da se broj potvrđenih odluka poveća. To doprinosi efikasnom i kratkom trajanju postupaka, a ne sužavanje procesnih prava u postupcima, što ovaj zakon predviđa - generalna prevencija kroz pooštravanje kaznene politike.
Nemamo ništa protiv da se povećavaju kazne, ali nije to problem u pravosuđu, i to svi jako dobro znamo, problem je primena zakona, odmeravanje kazni koje vrše sudije. Nije stvar u visini zaprećenih kazni. Imamo veliki broj krivičnih dela gde su visoke zaprećene kazne, ali imamo i kaznenu politiku takvu da nakon utvrđenog činjeničnog stanja, da li što usled neznanja sudija, da li usled moguće korupcije, kaznena politika je takva da ne deluje preventivno prema mogućem potencijalnom učiniocu krivičnog dela.
Ne radimo na tome da se kaznena politika menja, nego radimo na tome da povećamo kazne. To je, uvažena ministarko, populistička mera. Čista populistička mera koja neće u krajnjem dovesti do toga da visina odmerenih kazni bude takva da deluje preventivno na potencijalne učinioce krivičnih dela.
Što se tiče obuhvata novih krivičnih dela postoje vrednosti, i apsolutno podržavamo, ima jedan broj vrednosti koje se ovde štite novim krivičnim delima i to je u redu, sasvim sigurno da se kako život nameće nove izazove pojavljuju nove vrednosti koje treba štiti krivično-pravnim sankcijama, znači uvođenje novih krivičnih dela nije sporno, ali hoću da kažem da bez obzira što ovaj zakon spolja gledano deluje tako da je primamljiv za građane, evo pooštravaju se kazne, evo nova krivična dela, ako se ne izvrši suštinska primena kada su u pitanju same sudije, kaznena politika neće imati efekta.
Mislim, i iznosim stav DSS-a, da se krenulo potpuno naopako u promene, neću da nazovem reforme, ovo što se sada događa. Efekat toga videćemo posle 1. januara. Brojim se da će organizacione promene napraviti dodatan haos u pravosuđu.
Već sada imamo najave takvih mogućnosti, u smislu da će pojedine sudije, svi mi koji smo u pravosuđu imamo mogućnost da slušamo razgovore među sudijama, biti pitanje kako će funkcionisati ta vrsta suđenja da se ide iz mesta prebivališta u drugo mesto, kako će to da izgleda, baš kada su u pitanju ove procesne mogućnosti i problemi koji se tiču učesnika u samom krivično-pravnom postupku.
Sasvim sigurno rešenja koja su ovde data, prvenstveno u Zakoniku o krivičnom postupku, neće dovesti do toga da se nameravani efekat koji je ovde Ministarstvo predložila da se suđenje obavi u što kraćem roku dovede do ipak onog najvažnijeg, a to je da učesnici u postupku znaju šta je istina.
Mi smo kao poslanička grupa uložili jedan broj amandmana i biće nam zadovoljstvo da u raspravi u pojedinostima o tome diskutujemo i razmenjujemo mišljenja s vama. Smatramo da ti amandmani sasvim sigurno mogu doprineti znatnijem poboljšanju ovih zakona.
Što se tiče izmena Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, mi smo imali jednu ozbiljnu raspravu kada je ovaj zakon bio na dnevnom redu. Posle par meseci došli smo u situaciju da menjamo taj zakon. Ovde želim da kažem da ono o čemu smo mi govorili tada, osvrnuću se samo na jedan aspekt tog zakona, a to je obaveza advokata da vrše sve one evidencije koje advokata pretvaraju u Alekse Žunjiće pojedinih mesta, špijune koji treba da špijuniraju svoje klijente i smanjuju poverenje između advokata i svojih klijenata, pokazalo se da advokatska profesija, advokatska udruženja to ni na koji način nisu prihvatila.
Imate ozbiljnu i oštru reakciju od strane advokatskih komora i od strane same Advokatske komore Vojvodine imate inicijativu za ocenu ustavnosti tog zakona.
Znam da vi, gospođo Malović, niste tada branili taj zakon, tada je bilo predlagač Ministarstvo finansija, vidimo da je ovde predloženo da to bude ministarka finansija Diana Dragutinović, ali obzirom da ste vi iz pravosuđa, ovu priliku koristim da vam ukažem na to da bi bilo dobro da čitav taj zakon pretrpi ozbiljne izmene, jer će on u velikoj meri stvoriti nepoverenje kada je u pitanju advokatska profesija, uloga advokata u društvu koja nije mala.
Ovde smo čuli od pojedinih kolega iz vladajuće koalicije da treba doneti novi zakon o advokaturi i sigurno ne može da doprinese važnoj ulozi advokata koju ima i u ovim zakonima koje vi predlažete. Poslanička grupa DSS ne može da podrži ova rešenja koja ste vi ovde predložili, ali sasvim sigurno čekamo raspravu u pojedinostima i tu ćemo konkretno izneti naše zamerke na ove zakone.

Reč ima narodni poslanik Vuk Dinčić.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka, želim na početku da kažem nekoliko stvari vezano za današnju raspravu nekih ovlašćenih predstavnika kada su određene opozicione stranke u pitanju.
Mi smo slušali, pošto ovlašćeni predstavnici imaju po 20 minuta pravo da govore o zakonima koji su na dnevnom redu, da neki od njih i po deset minuta pričaju o tome da je objedinjena rasprava po ovim zakonima. Kao što znamo, rasprava o zakonima, sem na plenarnoj sednici, može da se vode i u nadležnim odborima, opozicija ne dolazi na nadležne odbore i videli smo da nikakva rasprava na odborima nije vođena.
Ta rasprava na odborima može da traje i mnogo duže. Ostalih možda 7-8 minuta govorili su o ovim zakonima, što meni jasno govori da su predloženi zakoni iz oblasti pravosuđa dobro napisani i da su kvalitetni.
Isto tako želim da kažem da su, kada su u pitanju ovi zakoni koji su predloženi iz krivično-pravne materije, vrlo važni zakoni vezani za reformu pravosuđa, mi smo krajem prošle godine donosili zakone vezane za oblast uređenja sudova, o javnom tužilaštvu itd. i ovo je jedan set zakona, složio bih se sa određenim kolegama koji su govorili o tome, koji su izuzetno važni, Ustav je najvažniji pravni akt, ali nakon njih i ovi zakoni. Trideset posto svih postupaka pred sudovima vodi se iz krivično-pravne materije i mislim da su ovi zakoni za sveobuhvatnu reformu pravosuđa jako važni.
Što se tiče pojedinih zakona, pogotovo vezano za Zakon o krivičnom postupku, mislim da je tu važno da suđenje bude u razumnom roku.
Suđenje ne treba da traje ni preterano dugo, naravno, ne treba da traje ni preterano kratko, ali mora da traje u razumnom roku. Nije normalno da određeni postupci iz krivično-pravne materije traju po 10 i više godina.
Zato ovim novim zakonom o krivičnom postupku postoje određene odredbe koje se i odnose na ubrzanje suđenja, određene odredbe se odnose i na prekid i odlaganje glavnog pretresa, procesnu disciplinu, pravne lekove itd.
Važno je istaći da kada su u pitanju definisanje organizovanog kriminala i nekih odredaba iz te oblasti Zakona o krivičnom postupka, važne su i neke novine koje se uvode vezano za specijalne istražne tehnike, posebno da se detaljno uređuju instituti svedoka saradnika i prikrivenog islednika.
Što se tiče Krivičnog zakonika, mislim da je tu jako važno istaći da postojeća kaznena politika nije bila dobra i da je važno da se za određena krivična dela, pogotovo kada su u pitanju dela protiv života i tela, protiv polne slobode, pojačava kaznena politika. Mi smo imali, kolega Konstantinović je istakao kada je to u pitanju, da se kaznena politika kod određenih krivičnih dela, silovanja itd. u 75 ili 73% slučajeva izriče na minimumu, što mislim da nije dobro i da je važno da se pojačava kaznena politika kada su u pitanju određena krivična dela.
Takođe se uvode i neki novi pojmovi koje treba istaći, a to je posao od javnog značaja, u cilju pojačane krivično-pravne zaštite, posebno osetljivih profesija, kao što su novinari, zdravstveni radnici itd. i uvođenje nekih novih krivičnih dela.
Kada je u pitanju zakon o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, važno je istaći da je proširenje određenih nadležnosti, vezano za specijalizovanje državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala i tu prvenstveno mislim na proširenje vezano za krivična dela korupcije kada su u pitanju najviši državni funkcioneri i krivična dela protiv terorizma, finansiranja terorizma itd.
Isto tako, jako vezan zakon za taj zakon jeste zakon o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala. Neophodno je da se u cilju uspešnijeg suprotstavljanja organizovanom kriminalu spreči svaka mogućnost da osuđeni posredno, preko drugih lica koja su ostala na slobodi, nastoje da organizuju i usmeravaju određene kriminalne grupe. Isto je tako važno, kada je u pitanju kazna zatvora, s obzirom da se ovde ograničavaju prava osuđenih, donošenjem posebnog zakona mislim da je jedino moguće da stvorimo jednu ovakvu osetljivu ravnotežu između potrebe da se društvo pojačano zaštiti od organizovanog kriminala i potrebe da se ispoštuju određeni standardi u oblasti ljudskih prava osuđenih.
Ovi zakoni, pogotovo aktivnost Ministarstva pravde uopšte, pokazuju da je država spremna da se obračuna sa organizovanim kriminalom i korupcijom, rekao bih i terorizmom i međunarodnim terorizmom. Mislim da mi, kao predstavnici parlamenta, treba da damo, ohrabrimo i podržimo kako Vladu Republike Srbije, tako i nadležne državne organe, sudove, javno tužilaštvo, da svim silama krenu u borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Ono što je najvažnije jeste da vratimo poverenje naših građana u sudstvo, tužilaštvo, u nadležne organe koji se bore protiv organizovanog kriminala i korupcije, da je isto tako važno da želim, iskreno vam kažem, da verujem da će ovi zakoni drastično poboljšati rad tih nadležnih organa, ali želim isto tako da verujem da ovim zakonima šaljemo jasnu poruku da u Srbiji neće biti mesta za organizovan kriminal i šaljemo jasnu poruku da se kriminal nikad ne isplati. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Dinčiću.

Magistar Jorgovanka Tabaković ima reč. Izvolite.

Pošto sam, u vremenu koje mi je bilo na raspolaganju kao ovlašćenoj u ime poslaničke grupe Napred Srbijo, komentarisala samo Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, nadam se da ću u pet minuta uspeti da dam komentar zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, a moj kolega Božidar Delić će ostatak vremena iskoristi za raspravu o svim ostalim zakonima iz ove oblasti.
Pažljivo sam pratila, gospođo ministar, kada ste obrazlagali, ne sa mnogo strasti po mom ukusu, ove zakone, ali to je verovatno pitanje stila. Ali, ima jedna nepreciznost. Kada je u pitanju zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma vi ste potrebu za ovim izmenama i dopunama definisali kao preciziranje odredbi.
Ne mogu krivicu vama da stavim na teret jer je ovaj zakon u ovoj godini predlagalo i obrazlagalo drugo ministarstvo, finansija, ali nije reč o preciziranju odredbi. Građanima treba da saopštimo da je prilikom usvajanja tog zakona propušteno da se definiše kaznena politika za odgovorno lice u pravnom licu i ovlašćeno lice u pravnom licu, što se ovim izmenama i dopunama i čini.
Znači, zakon koji ima svega pet članova, od kojih je peti stupanje na snagu i u stvari svodi se na član 4, u kojem su predviđene novčane kazne od 10.000-100.000 za odgovorno lice i od 10.000-100.000 za ovlašćeno lice u pravnom licu. Onda su, ukrasa radi, stavljena još tri člana, 3, 2, 1, gde član 2. definiše legitimaciju, izgled i ostalo, ono značku sa identifikacionim brojem. Član 3, kao i član 4, definiše kazne, ali za neke druge propuste.
Zanimljiv je i član 1, koji je trebalo da potpomogne konzistentnosti ovih malih izmena, zahvaljujem vam se, ne znam da li vama ili Ministarstvu finansija, i da u stvari ukaže na nedopustiv dvostruki pristup u definisanju zakona koji su za nas važni, a treba da spreče pranje novca. Vi ste u članu 1. izbrisali i obveznike i obaveze tih obveznika da vam dostavljaju neke posebne podatke i da vrše proveru dostavljenih podataka za sve one ljude, lica i radnje koje mogu da budu rizične i koje jesu predmet ovog zakona.
To ste uradili tako što ste rekli da ne treba vršiti posebnu proveru tih podataka smatrajući da se ta provera vrši uvek na isti način, kada je to potrebno. Iskoristila sam tu priliku da podnesem amandman kojim u stvari tražim – da obveznicima i onima kojima ste odredili obaveze da dostavljaju podatke, sa posebnim proverama koje su bile predviđene za banke, ovlašćene menjače, društva za upravljanje investicionim fondovima, dobrovoljnim penzijskim, brokerskodilerskim društvima, osiguranjem, dodam i davaoce finansijskog lizinga, tačku 5).
Nije ovo rasprava u pojedinostima, nije rasprava o amandmanima, kao što neko dobacuje, ovo je suština rasprave u načelu.
Gospođo ministre, ako ne znate, Vlada čiji ste član donela je u Službenom glasniku br. 46/2009 Smernice za procenu rizika od pranja novca i finansiranja razvoja, kao dokument koji treba da omogući sprovođenje zakona u čijem smo usvajanju učestvovali.
Tu je pod tačkom 5), gde se upravo tretiraju obveznici od kojih zavisi ovaj rizik, navedeno da ih ima geografskih, rizika stranke i nekih drugih rizika, upravo navedeno – da su rizične grupe one kada često i neočekivano uspostavljaju, bez ekonomskog opravdanja, poslovne odnose sa više banaka, kao što je otvaranje više računa, zaključivanje više ugovora o članstvu, sada o dobrovoljnim penzijskim fondovima, ili više ugovora o finansijskom lizingu sa više davalaca finansijskog lizinga. Tačka pet precizno definiše grupu onih koji treba da vrše posebnu proveru podataka koji vam se dostavljaju.
Zašto je finansijski lizing oslobođen? Da li to treba da bude ventil za one protiv kojih se deklarativno, a dopuštam sebi pravo iz iskustva da kažem, da se vi navodno borite protiv prakse pranja novca. Nadam se da ćete razumeti onako kako sam razumela podneti predlog, gde se zaboravljena kaznena politika sada dopunjava za odgovorno i ovlašćeno lice.
To će takođe biti amandman, jer on mora biti u skladu sa Zakonom o privrednim prestupima zbog konzistentnosti ukupnog sistema i da ćete one koje ste dokumentima i onako kako predviđa evropska direktiva br. 60 iz 2005, koja jeste osnov za donošenje ovog dokumenta, i da ćemo zakon, koji smo propustili da u prvom usvajanju učinimo dovoljno dobrim, ovog puta poboljšati.

Ima reč gospođa Maja Laušević.