Dame i gospodo, ovo što je rekla gospođa Vjerica Radeta, to su bili razlozi što sam i ja izuzeo svoje mišljenje na Odboru za pravosuđe.
Pre nego što bi SRS ukazala i skrenula pažnju stručnoj javnosti i vama, gospodo poslanici, vezano za ovaj set zakona koji se našao pred republičkim parlamentom, imao sam nameru i želim prvo da se osvrnemo na osnovna načela međunarodnog krivičnog prava.
Prvo, razvoj međunarodnog krivičnog prava tekao je veoma sporo jer se stalno sukobljavao sa pojmom nacionalnog suvereniteta.
Drugo, u međunarodnom krivičnom pravu nastale su i postoje različite teorije u zavisnosti od društveno-političkog sistema države o kojoj se radi.
Treće, međunarodno krivično pravo smešteno je u okvire međunarodnog javnog prava radi rešavanja konflikata između država do kojih dođe.
Četvrto, neki teoretičari međunarodno krivično pravo definišu kao pravo koje obuhvata pravila o odgovornosti država za povrede međunarodnog prava, kao što je slučaj vođenje agresivnog rata, a imali smo primer iz istorije i nedavne prošlosti da je NATO pakt izvršio agresiju na SRJ, gde je počinio velike ratne zločine.
Peto, danas se međunarodno krivično pravo najčešće shvata kao sistem kazneno-popravnih instrumenata koji sadrži inostrani elemenat, uz ograničenu represivnu vlast države u odnosu na druge države.
Šesto, međunarodno krivično pravo kao supernacionalno pravo dobilo je snažan podsticaj usvajanjem Rimskog statuta koji je donet 1998. godine, a njega je potpisalo više od 100 država, jedino nisu potpisale ovaj statut, niti su taj ugovor ratifikovale SAD, zbog toga da njihovi vojnici ne bi odgovarali na teritorijama drugih država kada počine zločine.
Nema razvoja, posebno ukazujem, međunarodnog krivičnog prava bez dobro razvijenog nacionalnog krivičnog prava. Krivično zakonodavstvo svake države predstavlja neprikosnoveni atribut apsolutne suverenosti, što kod nas nije slučaj.
Svaka država ima neotuđivo pravo da samostalno utvrdi i primenjuje svoje krivično, procesno i krivično-materijalno pravo. To nije slučaj za Srbiju, jer Srbija uvodi amerikanizaciju u naše krivično zakonodavstvo.
Međunarodni ugovori i konvencije su najvažniji izvori međunarodnog krivičnog prava. Najznačajniji ugovori ovog tipa su Povelja Ujedinjenih nacija, Opšta deklaracija o pravu čoveka, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima. Ovi ugovori za zemlje potpisnice važe kao zakon.
Univerzalna osnovna načela, prihvaćena od gotovo svih država međunarodne zajednice, jesu: načelo zakonitosti, načelo individualne (lične) subjektivne krivične odgovornosti, načelo humanosti i načelo pravednosti i srazmernosti.
Na naše ustavno, krivično-materijalno i procesno zakonodavstvo izvršen je veliki puč. Kada država bude platila milionske štete, kao što je to slučaj sa Sabljom, i kada bude moralo da se regresira zbog loših zakona, ne samo onih koji se odnose na sudstvo, onda će se valjda više računa povesti o međunarodnim standardima i međunarodnim normama. Strašno, ali idemo ka totalitarnom sistemu.
Zakonskim izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku predviđeno trajanje pritvora posle podizanja optužnice, odnosno izrečene prvostepene presude neće više biti zakonom ograničeno, već će o tome odlučivati sudsko veće. Posle predaje optužnice sudu, pa do završetka glavnog pretresa, može se po pribavljenom mišljenju javnog tužioca, kada se postupak vodi na njegov zahtev, podrediti ili ukinuti rešenje samo sudskog veća. Ovim izmenama se ukida dosadašnje rešenje koje je propisivalo da pritvor može da traje najviše dve, tri, pa i četiri godine ako je zaprećena kazna 40 godina.
Dame i gospodo, stručna javnost, a posebno profesori pravnih fakulteta, Advokatska komora Republike Srbije, Advokatska komora AP Vojvodine, ukazuju da nije bilo javne rasprave i da se ovaj set zakona donosi, a da za to nije konsultovana stručna javnost.

Narodni poslaniče, vreme koje imate na raspolaganje je iskorišćeno.

Da li narodni poslanik Slađan Mijaljević, koji je na sednici Odbora za evropske integracije izdvojio mišljenje prilikom razmatranja Predloga zakona po tačkama 4. i 8. dnevnog reda, želi reč? (Da.)

Poštovano predsedništvo, kolege, ovo je još jedna iz grupe zakona koji su samo posle par godina došli na reviziju. To dovoljno govori o kvalitetima zakona koji su doneseni kao na fabričkoj traci.
Sami ste rekli u uvodnom izlaganju da smo do sada imali u zadnje dve-tri godine čak dva zakona ili zakonika krivična, po kojima se vrši neka pravda ovde u Srbiji. Neko predloži zakon, Skupština sa manje ili više uspeha popravi predlog. Krivična dela prepoznata, kazne zaprećene i kada zakon uđe u upotrebu počinju problemi.
„Slobodno sudijsko uverenje“ ili pritisak na slobodno sudijsko uverenje, naročito od nekih moćnika, finansijskih i političkih, stvaraju jedan užasan ambijent, gde neki procesi traju pet, 10, 15, pa i preko 20 godina, dok neki procesi zastarevaju, a neka krivična dela nikada ne dođu u situaciju da budu procesuirana.
Imamo čak slučajeve gde bivši ministar pravde podnese čitavu sobu dokaza protiv aktuelnog ministra i na kraju taj proces nikada ne zaživi. S druge strane, imate neke nesrećne slučajeve gde nikada osuđivani čovek, podvlačim, počini krivično delo iz nehata i bude osuđen na sedam godina zatvora, dok imate dilere droge koji po 10 i 15 godina čine krivična dela i tek u sedmoj presudi dođu do zatvorske kazne od 5-6 godina.
Naravno, kažem da je ambijent užasan i sve ovo što sam rekao dovodi do toga da, ne sprovodeći krivični zakon jednako za sve, onda oni obespravljeni, povređeni, bolesni, paranoični, svi oni preuzimaju stvar u svoje ruke i pokušavaju da isteraju pravdu sa bombama kašikarama po sudovima ili tako što predlažu neke nove zakone da bi zaštitili svoj lik i delo. Idu toliko daleko da traže da se zakonski zabrani pominjanje ličnosti na nivou indicije, osnovane sumnje ili učinjenog dela, odnosno jedino onda ukoliko je donesena sudska presuda, a oni upravo sami po blatu provlače, i to sa neskrivenim zadovoljstvom, mnoge ili gotovo sve haške optuženike.
Ovaj set zakona i set zakona o sudijama i sudovima koji ste doneli pre nekoliko meseci nedvosmisleno nas vode u vrlo ozbiljnu, strašnu diktaturu. Nije teško doneti zakon, ali se postavlja ozbiljno pitanje – ko ih, sa kojim razlogom predlaže i ko ih i na koji način sprovodi.

Da li narodni poslanik Momir Marković, koji je na sednici Odbora za evropske integracije izdvojio mišljenje prilikom razmatranja Predloga zakona po tačkom 4. dnevnog reda, želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvek kad se donosi zakon osnovno pitanje koje se postavlja – šta taj zakon donosi novo u odnosu na zakon koji je važio u prethodnom periodu? Prva stvar koju ovaj zakon o izvršenju krivičnih sankcija, jer ću o njemu govoriti, kao novinu donosi jeste – više se neće zvati zatvorske sankcije, nego će se zvati krivične sankcije, a i sam zakon će se zvati zakon o izvršenju krivičnih sankcija.
Napraviću malu digresiju. Pade mi napamet da vas podsetim na reči Nikole Pašića, kada su ga svojevremeno pitali da li da ulože izvesnu sumu novca u izgradnju škola ili zatvora u Požarevcu, on je rekao – gradite vi zatvor, mi u školu više da idemo nećemo.
Ponet tom idejom jedan ministar pravde iz prethodnog perioda obećao je građanima Srbije bar 20 zatvora. Doduše kratko mu je trajao mandat, pa nije uspeo da izgradi neke nove, ali je zato u Požarevcu, Zabeli, napravio bazen i još mnoge druge stvari. Renovirao je bivši vojni zatvor i napravio Specijalni sud i zatvorsko odeljenje za one koji dolaze na suđenje ili su pod tim tretmanom, pa gore leže u zatvoru.
Još može da se kaže, vama gospodo iz DOS-a, u bilo kom agregatnom obliku od 2000. godine naovamo, neki od vas, može se reći i većina onih koji sada vrše vlast ili koji su vršili vlast verovatno će upravo po ovom zakonu biti korisnik usluga ustanova za izvršenje zavodskih sankcija. Interesantno je da, osim verbalne izmene, gotovo se ništa ne može promeniti, jer praksa i po ovom zakonu i po mnogim drugim zakonima od teorije koja se nalazi u zakonu je često dijametralno suprotna – teorija šumom, praksa drumom. Zapisao sam nekoliko članova na koje se odnose izmene i sada bih samo analizirao par njih.
U dosadašnjem članu 26. Zakona za izvršenje zavodskih sankcija, sada zakona za izvršenje krivičnih sankcija, predviđeno mesto direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, do sada je bilo da ima najmanje sedam godina radnog iskustva nakon sticanja visoke stručne spreme u poslovima izvršenja sankcija ili u pravosuđu, dakle uskostručno ili vezano za pravosuđe, za sudove, tužilaštva ili da je već čovek radio tamo. U izmeni, tog uslova više nema, pa se ja pitam – koga to pripremate, gospodo iz DOS-a, na ovu vrlo odgovornu funkciju? Usput da vas upozorim, posle promene vlasti i posle sledećih izbora, on sigurno neće biti direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Prema tome, privilegija je to što ste ga postavili. Pri tome ne mislim na vas, gospođo ministar, već mislim na neke druge nosioce vlasti u ovoj državi. Prema tome, privilegije kojima ga postavljate tamo nećete moći da koristite.
Član 23. bivši član, odnosno starog zakona koji se takođe menja, odnosi se na zdravstvenu zaštitu, prevenciju i lečenje osuđenih i pritvorenih lica. Mnogo lepo piše ovde u zakonu, uđite u jednu od zgrada Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, pa proverite kakva je zdravstvena zaštita onih ljudi koji su osuđeni, pritvoreni, priprema im se suđenje ili već izdržavaju zatvorske kazne.
Znate, kao neko koji je, zahvaljujući milosti DOS-a, imao prilike 2003. godine da oseti blagodeti ovih ustanova, mislim da sam vrlo kompetentan da kažem da zdravstvene zaštite tamo nema – tamo pre svega nema čoveka. Apsolutno je cela institucija pripremljena, konstruisana da obeščoveči, da obezliči, vi postajete tamo broj. Pripremite se...

Pet minuta. Zahvaljujem, narodni poslaniče. Vreme je iskorišćeno.

Reč imaju predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, i to od najmanje poslaničke grupe, pa redom ka najvećoj, odnosno u elektronskom sistemu prijave su bile narodnih poslanika Đure Perića, ovlašćenog predstavnika, narodnog poslanika Balint Pastora, predsednika poslaničke grupe, narodni poslanik Nebojša Ranđelović, pa narodni poslanik Petar Petrović.

Reč ima narodni poslanik Đuro Perić.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, predlogom seta zakona iz oblasti pravosuđa meni se čini da se radi o daljem procesu dogradnje našeg pravosudnog sistema i poboljšanja mnogih rešenja koja su do sada bila manjkava.
Neki od predloga ovih zakona su obaveza koja proističu kao obaveza iz međunarodnih ugovora, ali u celini predlozi ovih zakona sadrže, pored regulisanja određenih pitanja neophodnih za efikasniji rad pravosudnih organa, i potrebu da se konkretno primene evropski pravni standardi i prihvate preporuke Saveta Evrope i evropska sudska praksa, kao i rešenja koja proističu iz ratifikovanih međunarodnih konvencija iz oblasti krivičnog prava. Pojedinim predlozima zakona vrši se usklađivanje pojedinih odredaba koje proističu iz obaveza donošenja Ustava Republike Srbije i promena u ustavno-pravnom uređenju Srbije posle raskida zajednice koju smo imali.
Po meni, svakako da je najznačajnije i primarno pitanje što se predlažu izmene i dopune dva krovna zakonika, Krivičnog zakonika i ZKP, jer predložena rešenja u njima će znatno poboljšati i olakšati primenu ovih zakona kada se radi o teškim kriminalnim delima, kao što su na primer krivična dela organizovanog kriminala, korupcije i druga izuzetno teška krivična dela.
Mislim da je dobro što je predložena izmena i dopuna Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, posebno što se proširuje primena ovog zakona na korupciju i druga posebno teška krivična dela i time omogućava primena odredaba Glave 29a ZKP, i na postupak za takva krivična dela. Značajno je i to što se u Predlogu ovog zakona povećavaju stručni kriterijumi za sudije u Posebnom odeljenju Višeg i Apelacionog suda.
Pošto smo kao društvo i država suočeni sa raznim pojavama organizovanog kriminala, zaista je potrebno da se donese poseban zakon o izvršenju kazne zatora za krivična dela organizovanog kriminala i na taj način onemogući da osuđeni posredno, preko drugih lica ili na razne druge načine, utiču i nastave da organizuju ili usmeravaju kriminalne aktivnosti svoje ili nekih drugih kriminalnih grupa.
Važno je naglasiti da važeći zakon o izvršenju krivičnih sankcija ne pravi razliku u režimu izdržavanja kazne zatvora između lica koja su osuđena za krivična dela organizovanog kriminala i lica osuđena za druga krivična dela. Zbog toga se ovim zakonom omogućava obrazovanje Posebnog odeljenja za izvršenje kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala, krivična dela terorizma i međunarodnog terorizma, krivična dela u međunarodnom humanitarnom pravu i druga koja se izvršavaju u kazneno-popravnim zavodima zatvorenog tipa, sa posebnim obezbeđenjem.
S obzorom da se dodatno ograničavaju prava osuđenih donošenjem ovog predloženog posebnog zakona, jer se jedino zakonom mogu predvideti dodatna ograničenja prava osuđenih, jedino je moguće uspostaviti osetljivu ravnotežu između potrebe da se društvo pojačano zaštiti od organizovanog kriminala i potrebe da se ispoštuju međunarodni standardi u oblasti ljudskih prava osuđenih.
Na kraju, želeo bih da istaknem da imamo, kao poslanička grupa, zahtev 54 nevladine organizacije, koje su molile da podržimo amandmane koji su podneti za krivična dela nasilja u porodici. Ovom prilikom izjavljujem da ćemo mi, kao poslanička grupa, prihvatiti to da podržimo, te predloge koji su dati u tim amandmanima, a radi se o dva amandmana, kao što će i poslanička grupa PUPS, u danu određenom za glasanje, glasati za predloženi set ovih zakona koji su danas na dnevnom redu. Hvala.

Obaveštavam narodne poslanike da su u međusobnom dogovoru narodni poslanici Balint Pastor i Ranđelović Nebojša zamenili svoja mesta po redosledu zbog obaveza koje imaju jedan i drugi. Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović, pa narodni poslanik Srđan Spasojević, pa narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, najpre želim da izrazim zahvalnost kolegi Pastoru na razumevanju. Sada bih prešao na samo izlaganje o setu zakona koji su danas na dnevnom redu.
Najpre bih se zadržao na jednom prethodnom pitanju, jer prethodno pitanje je uvek pitanje početka procedure. Rekao bih par reči o pitanju spajanja sedam tačaka u jednu. Naime, imamo pred sobom sedam važnih zakona, od kojih su dva baš sistemski, dakle temeljni zakoni. Juče je ministar kulture govorio o krovnim zakonima, a sada imamo temeljne zakone, čija dobra primena jeste conditio sine qua non dobrog pravnog i pravosudnog sistema.
Za tih sedam zakona koji su od fundamentalne važnosti poslanička grupa LDP ima samo 14 minuta. Da li možemo sve što mislimo i sve što želimo da kažemo o tim zakonima da sažmemo u tih 14 minuta? Moj odgovor je – ne. Naravno, neću insistirati da se ovo prethodno pitanje reši glasanjem, odnosno da se Skupština izjasni o njemu.
Juče smo imali jedan takav pokušaj, na koji sam i sam ukazao pozivajući se na kršenje Poslovnika. Umesto uvažavanja naših argumenata, dobio sam kraće predavanje o proceduri. Iskoristiću priliku da se izvinim svojim studentima, očigledno je da ne znam sve o proceduri i da u knjigama iz kojih sam učio proceduru toga nema.
To se otprilike uklapa u priču od danas gospodina ministra kulture koji je govorio o civilizovanju parlamenta. Da li je to civilizovanje parlamenta posledica jednog opšteg procesa koji svi primećujemo, i vladajuća većina i opozicija, da se od parlamenta pravi jedno beznačajno telo, od poslanika čovek slabog imovnog stanja kojim će moći svako da manipuliše.
Da li je to put ka ustanovljenju jednog novog sistema vlasti, gde će vladati neki novi SSRN, uz pomoć jedne partije umivene ideologije.
No, da se vratim na samokazivanje o setu zakona o kojima govorimo. Najpre ću imati jedan opšti osvrt na postavljene probleme i naravno izraziću zahvalnost ministarki pravde, gospođi Snežani Malović, što mi je omogućila da skratim svoje izlaganje, govoreći o istorijatu krivično-pravnog zakonodavstva u poslednjih 10 godina.
Meni je takođe žao što sada sve ovo što mi govorimo i sve mane koje nalazimo krivičnom zakonodavstvu može da se oceni da će se sručiti na ovo ministarstvo koje je najmanje krivo za to, jer prethodna Vlada i prethodna ministarstva su pravila niz pogrešnih poteza, koji se sada obijaju o glavu.
Da se setimo, mi smo imali pravni nonsens da primenjujemo dva zakona o krivičnom postupku, što je nedopustivo za jednu državu. Imali smo nešto takođe nedopustivo i u teoriji i u istoriji prava, i u primeni prava i u pravnom sistemu, da noveliramo derogirani zakon koji je stavljen van snage, kako bi sprečili da se dese neželjene posledice, konkretno govorim o mogućnosti isticanja pritvora pripadnicima zemunskog klana.
Setite se, to smo radili u prethodnom sazivu. Pošto su rađene skandalozne stvari, došli smo dovde dokle smo došli. Sada konačno imamo neke naznake politike krivičnog zakonodavstva, koje se kreću u nekakvom dobrom smeru.
Iz onoga što nam je prezentirano i kao predlog zakona i kao komentar izmena i dopuna, vidi se da se vodilo računa o postepenom uvođenju novih institucija i njihovoj proveri u praksi, što do sada nismo imali slučaj, pa smo zato imali i neprimenjiv zakon i nemogućnost primene tužilačke istrage.
Pa onda usklađivanje sa međunarodnim propisima i međunarodnim standardima, oprez oko tužilačke istrage, dakle, strategija je uvesti tužilačku istragu, ali uz oprez i uz mogućnost da bude primenjivana, a ne kao sa prethodnim zakonom, koji će hvala bogu biti stavljen van snage, nadam se nakon izglasavanja ovih izmena i dopuna; usklađivanje kapaciteta pravosudne mreže sa potrebama novog zakonodavstva, favorizovanje principa ne bis in idem i in dubio pro reo itd.
Naravno, ostaću dužan prema svojim biračima ako ne pomenem mesto ovakve pozitivne strategije i pozitivne politike Ministarstva pravde u pravnom sistemu države uopšte. Kako ove napore staviti u kontekst postojanja nakaradnog Ustava?
Neko je malopre govorio o kupovini obraza. Sa ponosom mogu da kažem da ste svi vi, drage koleginice i kolege, učestvovali u donošenju tog nakaradnog Ustava, da ste svi vi, uvažene koleginice i kolege, mirno posmatrali kako se referendumskom krađom dolazi do takvog ustava i mirno posmatrali kako sa hapse aktivisti LDP-a, koji su bili angažovani u antiustavnoj kampanji. E pa, uvažene koleginice i kolege, evo vam sad Ustava, pa vidite kako ćete ga primenjivati.
Ustav, za koji sam više puta u ovom parlamentu naznačio da je antinomičan, te stoga po mnogim segmentima neprimenjiv, sada je u službi jednog reverzibilnog procesa koji komplikuje ono što organizaciono sudsko pravo treba da pojednostavi.
Uvodimo tužilačku istragu, dajemo velika ovlašćenja tužiocu, a po Ustavu taj tužilac je jedno od oruđa izvršne vlasti. Da podsetimo, članovi 158. i 159. kažu da bez predloga, dakle, odluke Vlade nema imenovanja državnog, odnosno javnog tužioca.
Taj i takav tužilac će imati ogromna ovlašćenja, pa stavite to u kontekst Zakona o informisanju. Relacija tužilac – sudija – zabrana, a izvršna vlast može da naredi, shodno onome što sam rekao u vezi Ustava, tužiocu šta će da radi, pa vidite kako će se provesti informativna glasila, shodno odredbama zakona o kome smo danas pre podne raspravljali.
Tu su i druge anomalije. Izgleda da se vladajućoj većini baš dopalo to što je formiran krnji Ustavni sud i što on radi nepopunjen, bez jedne trećine sudija, pa sada imamo krnji Visoki savet sudstva i imamo jednu lakrdiju, gde nikako ne može u Skupštinu da dođe predlog Univerziteta, ko će od njihovih predstavnika popuniti mesto u Visokom savetu sudstva.
Da podsetim, prof. dr Zoran Tomić imao je 96 glasova. Te glasove mu je dala vladajuća većina, ali se nije dogovorila i usaglasila da to bude 126. Zbog toga sada imamo ovakvo stanje kakvo jeste.
U kontekstu takvog pravnog sistema jesu i predložene izmene i dopune ovih zakona o kojima danas raspravljamo.
Što se tiče samog zalaženja u meritum, odnosno u suštinu ovih zakona, mi iz LDP smo podneli pet amandmana. To kazuje da najpre ne koristimo amandmane kao sredstvo opstrukcije u parlamentu, već želimo da amandmanima na kvalitetan način poboljšamo ono što treba zakon, prvenstveno Zakon o krivičnom postupku i izmene i dopune Krivičnog zakonika, da donesu srpskom pravnom sistemu.
Imamo neke generalne primedbe. One su više pravno-tehničke prirode, neke su i lingvističke prirode. Navešću primer odlučne i odlučujuće činjenice. Pominju se svuda odlučne činjenice. Činjenica ne može da bude odlučna. Čovek može da bude odlučan, činjenica može da bude odlučujuća. Poziv, molba, apel Ministarstvu pravde da vodi računa koga angažuje da nam piše zakone, bar neka bude pismen.
Takođe se moja zamerka tiče i reči pretres i pretresanje. Pretres je generički pojam. Zna se šta znači u sudskom postupku, pretresanje je nešto sasvim drugo. To smo predvideli i u podnetim amandmanima i kada se bude raspravljalo o amandmanima daćemo detaljno objašnjenje.
Samo ću nagovestiti da naši amandmani nisu samo pravno-tehničke prirode, da su i te kako suštinski. Jedan se tiče člana 325. Član 325. je po nama protivustavan. Pozivanje na otpor, tako se zvao u nenoveliranom Krivičnom zakoniku. Sada se zove drugačije, ali je zadržao atribute protivustavnosti. Zato smo u amandmanu, uz jedno veliko obrazloženje, dali da se taj član briše. Kada budemo govorili o amandmanima daćemo i dalje objašnjenje zbog čega smatramo da je ovaj član protivustavan.
To se tiče i krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja. Zbog onoga što je već u primeni i u postupku kod pravosudnih organa, pristupili smo istoj taktici da u amandmanu tražimo brisanje člana, ali smo pokušali da ga popravimo tako što smo dodali da se predvidi protivpravno pribavljanje imovinske koristi, što daleko sužava mogućnosti za zloupotrebe od strane pravosudnih organa.
To su uglavnom naše zamerke na predložene zakone. To je naše gledište na čitav set zakona. Zahvaliću se na pažnji i deo vremena ću ostaviti za kraj razmatranja ovih zakona u načelu.

Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević, a posle njega narodni poslanik Balint Pastor.