Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić, koji ima reč.

Poštovani građani Srbije, ovo je najbolja slika kako neodgovorna vlast ima odnos prema veoma važnom zakonu. Mi raspravljamo u pojedinostima na ZKP, a mnogi od onih koji su u prilici da prate ovaj prenos znaju šta to sve reguliše i šta sve treba da se uradi.
Imaćemo situaciju da će gospodin Homen, kao državni sekretar, vrlo brzo izaći na neke TV i radio emisije i govoriti o ovom zakonu. Sa aspekta demokratskih principa, čini mi se i sa aspekta principa SAD, ako se ministar pravde nalazi danas upravo kod njih, to je čini mi se vis maior, viša sila, i stoga je postojalo dosta ozbiljnih razloga da se danas po ovom pitanju ne obavlja rasprava. Ne bih da uvredim ljubitelje golubova, ali ne donosimo zakon o udruženju golubara nego ZKP.
SRS smatra da u članu 15. treba intervenisati, a on se odnosi na član 71. ZKP, gde je tačno i decidno pobrojano u kojim slučajevima se po službenoj dužnosti određuje branilac, ukoliko to lice koje u postupku samo ne odredi branioca. Tu su tačno pobrojani načini. Mi tu nemamo intervenciju.
Predlog u članu 15. jeste kada, u kojim slučajevima i na koji način će biti određen branilac po službenoj dužnosti i mi tu imamo praktično veoma ozbiljnu primedbu. Rečeno je da će Advokatska komora dostaviti organima unutrašnjih poslova i sudu spisak advokata po azbučnom redosledu koji će biti angažovani kao branioci po službenoj dužnosti. Mi smo predložili da se povremeno dostavlja izveštaj od strane sudova i od strane organa unutrašnjih poslova, odnosno policijske stanice ili policijske uprave, kako i na koji način oni angažuju branioce. Jer, vi kažete da je sud, odnosno predsednik suda obavezan da angažuje branioca po azbučnom redosledu, a nema sankcije šta ako ne uradi.
Mi u SRS odgovorno tvrdimo, jer to znamo iz prakse, da postoji korupcija i da postoje privilegovani advokati, koji su uvek angažovani po službenoj dužnosti i oni koji neće nikada biti angažovani.
Mi ne tvrdimo da je ovo uobičajena praksa, da je u svim slučajevima. Veliki broj sudija i predsednika sudova svoju pravosudnu funkciju obavljaju na vrlo korektan način, dostojan onome što rade. Ali, ima i drugačijih slučajeva.
Mislim da je gospođa Vjerica Radeta dala dovoljno argumenta. Sada sam ovo uključio kao viša sila da se o ovome prestane raspravljati, nego kada budemo imali adekvatnog predstavnika Vlade.

Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Ilić. Izvolite.

Povodom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku predložila sam amandman na član 15. stav 2, kojim se menja član 71. stav 5. Amandman glasi: Umesto reči ''po azbučnom redu'' stajaće reči ''po redosledu upisa u registar''.
U Predlogu zakona članom 15. stav 2. menja se član 71. stav 5. osnovnog zakona tako da glasi:'' Za branioca će se postaviti advokat, po redosledu sa spiska koji predsedniku prvostepenog suda dostavlja odgovarajuća advokatska komora. Advokatska komora dostavlja spisak advokata po azbučnom redu. Prilikom postavljanja branioca po službenoj dužnosti sud je dužan da poštuje redosled sa spiska.''
Ukoliko bi advokatska komora dostavljala spisak advokata po azbučnom redu, po kome će se redosledu od strane predsednika prvostepenog suda postavljati branilac po službenoj dužnosti, morao bi prilikom svakog novog upisa advokata da se pravi novi spisak i dostavlja sudovima, umesto dopune već postojećeg.
Dopunom već postojećeg spiska advokata, kome se dopisuje novoregistrovani advokat po redosledu registracije, lakše i pravilnije će sud pratiti i voditi računa o redosledu određivanja branilaca po službenoj dužnosti.
Pored navedenog, upis novog advokata i ubacivanje istog po azbučnom redu dovodi do situacije da novoupisani advokat zbog azbučnog reda dođe odmah ili vrlo brzo na red za službenu odbranu, što sigurno nije korektno u odnosu na advokate sa već postojećeg spiska koji bi došli na red za službenu odbranu nakon više godina.

Na član 17. amandman je podnela takođe narodni poslanik Aleksandra Ilić. Da li želite reč? Izvolite.

Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, ispred poslaničke grupe Nova Srbija, predložila sam amandman na član 17, koji se dopunjuje tako što se u predloženoj dopuni člana 74. stav 2. posle reči „uviđaju“ briše se zapeta i dodaju reči sa zapetom na kraju „sa uvidom u kriminalističko-tehnički elaborat sa skicom“.
Predlogom zakona, članom 17, predlaže se dopuna člana 74. stav 2. tako što se posle reči „krivičnu prijavu“ stavlja zapeta i dodaju reči „zapisnik o uviđaju, nalaz i mišljenje veštaka“.
Predloženim amandmanom se dopunjuje predložena dopuna člana 74. stav 2. tako što se posle reči „uviđaju“ briše zapeta i dodaju se reči sa zapetom na kraju „sa uvidom u kriminalističko-tehnički elaborat sa skicom“. Tako će u članu 17. predložena dopuna člana 74. stav 2. glasiti da se posle reči „krivičnu prijavu“ stavlja zapeta i dodaju se reči „i zapisnik o uviđaju sa uvidom u kriminalističko-tehnički elaborat sa skicom, nalaz i mišljenje veštaka“.
Navedenim predlogom dopune člana 74. stav 2. proširuje se pravo branioca da neposredno pre svakog prvog saslušanja osumnjičenog ima pravo da, pored krivične prijave i zahteva za sprovođenje istrage, pročita zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka.
Međutim, davanjem prava braniocu da neposredno pre prvog saslušanja osumnjičenog pročita zapisnik o uviđaju, mora da se da i pravo da izvrši uvid u kriminalističko-tehnički elaborat i skicu, koji dopunjuju zapisnik o uviđaju i omogućavaju kvalitetnije i stručnije razmatranje činjenica iz zapisnika o uviđaju, što je posebno važno kod saobraćajnih delikata.
Smatram da je neophodno da se prihvati ovaj amandman, koji je više tehničke prirode, jer zapisnik o uviđaju je nepotpun bez kriminalističko-tehničkog elaborata i skice.

Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić, koji ima reč. Izvolite.

Tražio sam da se briše član 20. Vi navodite da se u članu 79. stav 3. druga rečenica menja i glasi – lice koje sprovodi pretres i prisutni svedoci mogu biti samo lica istog pola kao i lice koje se pretresa. Ranije je bilo – žensko lice može biti pretreseno samo od strane ženskog lica, a za svedoke će se uzimati samo ženska lica.
Postavlja se pitanje – koja je suštinska razlika između ove dve stvari?
Dakle, prvobitno je bilo da žensko lice može biti pretreseno od strane ženskog lica, a da su pri tom svedoci pri pretresu takođe ženska lica. Sada se kaže da su to osobe istog pola – na kraju, znači, svodi se, to je jedno te isto.
Dalje, vi dodajete novi stav 9. u ovom članu, koji kaže – da se tok pretresanja može tonski i vizuelno snimiti, a predmeti pronađeni tokom pretresanja posebno fotografisati. Snimci će biti priloženi zapisniku o pretresanju.
SRS je kategorički protiv unošenja stava 9. u član 20. Predloga zakona iz više razloga. Prvo, tonski i vizuelni snimci prilikom pretresanja i hapšenja mogu biti predmet raznih manipulacija, predmet medijske hajke itd.
Setimo se samo medijske harange i hajke na proslavljenog fudbalera Dragana Džajića. Upotrebe se snimci hapšenja, objave se u svim medijima, a da za to kasnije nije doneta pravosnažna presuda, niti je uopšte procesuirano za ona dela koja su istaknuta prilikom hapšenja i prilikom snimanja. Dakle, ovako nešto smatramo da ne treba da stoji u zakonu.

Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović i Nebojša Ranđelović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su ovaj amandman, pa konstatujem da amandman postaje sastavni deo Predloga zakona.

Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha, koji želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, podneo sam amandman na član 21. i zatražio njegovo brisanje. Kao i kod ostalih članova, generalni stav SRS je da su predložena rešenja u ovom Zakoniku o krivičnom postupku daleko necelishodnija, nepotpunija i neće izazvati pravni efekat koji je normalno bitan u inoviranju svih zakonskih projekata uslov pravnog sistema. Zbog toga je predloženo da se ovaj član briše.
Međutim, problematično je obrazloženje koje je dala Vlada, a ovde ću ga pročitati zbog javnosti.
U obrazloženju Vlade se kaže: „Vlada ne prihvata amandman, budući da se članom 21. Predloga zakona pravno-tehnički uređuje odredba člana 81. Zakonika o krivičnom postupku“.
Ko je to osporio? Ko je osporavao odredbu člana 81? Niko. Znači, ovde dato obrazloženje je samo da se da obrazloženje, a i kod drugih obrazloženja Vlada je išla sa takvim formulacijama – eto, samo da bilo kakvo obrazloženje da i to zadovoljava potrebe Vlade.
To govori o neozbiljnosti ove vlade. Vreme je da ona podnese ostavku, a i sam Predlog zakona i inoviranje jednog vrlo bitnog zakonskog projekta je tako učinjeno da je u osnovi necelishodno, nepotpuno iskazano sve ono što ovim zakonskim projektom treba da se iskaže i pokaže.