U članu 16. stav 1. tačka 3) podtačka (4) na kraju teksta dodaju se reči "uz prethodno pribavljeno mišljenje predstavnika zajednica srednjih stručnih škola".
Obrazloženje koje sam dao: amandmanom se predlaže izmena navedenog stava Predloga zakona zato što je neophodno konsultovati i one koji neposredno učestvuju u procesu izvođenja nastave jer oni najbolje znaju kakvi sve problemi mogu nastupiti u primeni onoga što im nalažu propisi.
I u ovom članu, na ovom amandmanu, u ponuđenom obrazloženju Vlade ima elemenata više za prihvatanje, nego za odbijanje amandmana.
Evo, prvo ću vam pročitati drugi deo obrazloženja koje je Vlada dala - prema tome, da bi se obezbedila potpuna objektivnost u predlaganju određenih rešenja, neophodno bi bilo da Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih konsultuje i brojne druge socijalne partnere, a ne samo predstavnike zajednice srednjih stručnih škola.
Dakle, mi ne umanjujemo broj zainteresovanih organizacija i institucija, već ih uvećavamo, i to upravo one koje su po prirodi najzainteresovanije i najpozvanije.
Znači, ništa nismo tražili da se izbriše, nego samo da se doda još jedna stručna, koja je više nego zainteresovana da da mišljenje i stav na određenu temu.
Inače, mi smo se danas ove naslušali o ovom zakonu i videli da su zaista mnoge interesne grupe više nego zainteresovane. Slušali smo od nekih neokardeljevskih govora, do nekih moralnih pridika od nekih ljudi koji su zaista moralno vrlo, vrlo siromašni, tako da smatram da postoje mnogo zainteresovanije grupacije i institucije koje treba da daju mišljenje, od nekih koji to rade tako usput ili im obezbeđujemo da budu prvopozvani za davanje mišljenja, a oni koji treba da sprovode to da ne daju mišljenje.

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 16. Predloga zakona ispred poslaničke grupe SRS je slične sadržine kao i amandmani mojih prethodnika i takođe narodnih poslanika iz SRS.
Vlada je u članu 16. Predloga zakona, u stavu 1. tačka 3. podtačka (5), a u vezi nadležnosti Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, predvidela da ovaj savet predlaže ministru, između ostalog - standarde programa i standarde za ostvarivanje programa stručnog osposobljavanja i obuke kada se ostvaruju prema vanškolskim propisima. Amandmanom poslaničke grupe SRS predviđa se da se podtački (5) dodaju reči - uz prethodno pribavljeno mišljenje predstavnika zajednica srednjih stručnih škola.
Naravno, Vlada je u odgovoru na amandman kojim je odbila ovaj predlog navela - da bi onda zajednica srednjih stručnih škola radila u nekom svom interesu i da bi u tom cilju mogle druge socijalne grupacije, odnosno partneri da se uključe u davanje mišljenja i saglasnosti Savetu za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.
Zašto da ne? To nije uopšte sporno, jer svako ima neki interes. Ako govorimo o državi, država mora da ima interes da usavrši i poveća kvalitet obrazovanja i vaspitanja.
Sada mora nekako da institucionalizuje taj program kroz zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kroz određene odredbe i određene članove ovog zakona, a ne od slučaja do slučaja određenim podzakonskim aktima Vlade da to uređuje kako bi regulisala pravno institucionalno određene praznine i određene šupljine u zakonu.

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo opet ću malo sa jednog šireg aspekta da posmatram ovu problematiku. Dakle, gospodine ministre, ako i u jednoj oblasti treba biti obazriv kada su u pitanju reforme, odnosno promene, onda je to oblast osnovnog obrazovanja i vaspitanja. U pitanju su dakle deca i u radu sa decom i u tom obrazovno-vaspitnom radu sa decom zaista svaka odgovorna vlada treba da postupa krajnje pažljivo.
Nažalost, mi se od 2001. godine nalazimo u jednom sistemu tzv. kontinuiranih i neprestanih reformi. Međutim, te reforme, odnosno promene uglavnom nisu bile promene nabolje nego promene na lošije. Nije suština jedan sistem menjati, nego je suština menjati ga nabolje. Od 2001. godine nažalost malo je bilo tih promena nabolje. Uglavnom su se dešavale te loše promene i u osnovnom i u srednjem, a pogotovo u visokom obrazovanju.
Ja sam 2002. godine imao priliku da prisustvujem jednoj javnoj raspravi, danas bi se to reklo javnom slušanju, vezano za Nacrt zakona o univerzitetu. Tada je taj nacrt zakona promovisao vaš bivši kolega Gašo Knežević.
Inače, konkretno na tom javnom predavanju, odnosno javnom slušanju nacrt zakona je obrazlagala gospođa Srbijanka Turajlić.
Pitao sam je šta je to što suštinski nije dobro u našem obrazovnom sistemu, pa taj obrazovni sistem treba srušiti do temelja i krenuti ispočetka? Ona nije mogla da mi da neki validan odgovor na to pitanje, sem što je ponavljala one uobičajene političke fraze da je došlo vreme promena, da treba menjati sistem, da treba praviti sistem koji je kompatibilan sa evropskim standardima itd.
Mi smo, gospodine ministre, i mislim da je o tome zaista sjajno govorio gospodin Zoran Krasić, imali u suštini jedan dobar obrazovni sistem. Kad je obrazovni sistem dobar? Dobar je obrazovni sistem kada mladim ljudima pruža dovoljnu količinu znanja.
Naš obrazovni sistem je pružao dovoljnu količinu znanja. Naši ljudi, mladi ljudi, čak i ukoliko nisu završavali fakultete i te kako su bili rado primljeni u svim zapadnim visokorazvijenim zemljama zato što su odavde, iz naše sredine, poneli zaista jednu veliku količinu znanja.
Sasvim je moguće da je toj količini teorijskog znanja svakako trebalo da se pridoda i određena količina praktičnih znanja. Moguće je da smo u praktičnim sposobnostima i veštinama bili nedovoljno afirmisani, ali što se tiče teorijskih znanja naši mladi ljudi su ta teorijska znanja apsolutno posedovali i apsolutno su mogli da se snađu u svakoj zapadnoj državi, čak i ako ovde nisu bili neki sjajni đaci ili sjajni studenti. Dakle, obrazovni sistem u suštini je bio dobar i mogao je da dobije prelaznu ocenu.
Vi i sve vaše kolege na toj funkciji ministra prosvete kad god obrazlažu nekih zakon iz oblasti prosvete oni kažu – oblast prosvete, oblast obrazovanja i vaspitanja mora da se reformiše zato što nalažu evropski standardi. Međutim, pitanje je da li je baš tako.
Da stvar postavimo na neke osnove koje razume svaki građanin Srbije. Kakav obrazovni sistem danas treba EU? Kakav obrazovni sistem treba SAD? Mislim na naš obrazovni sistem i na obrazovne sisteme istočnoevropskih zemalja. Novom svetskom poretku i EU konkretno, njima ne trebaju visoko obrazovani stručnjaci iz Poljske, iz Rusije, Mađarske ili Srbije, ne, oni će da školuju visokoobrazovane kadrove koji će da budu menadžeri, koji će da budu direktori, koji će da organizaciju proces proizvodnje i proces rada.
Šta se očekuje od Srbije? Šta se očekuje od Bugarske, Rumunije? Da daju jednu veliku armiju poluobrazovane radne snage koja će raditi za tri puta manju nadnicu nego što rade radnici u Velikoj Britaniji, Francuskoj ili Nemačkoj, i koji će ovde da proizvode jeftine proizvode, koje će onda kasnije da plasiraju na druga tržišta. To je odluka novog svetskog poretka.
Šta mislite, da oni žele da u Srbiji imate hiljade sjajnih matematičara, fizičara ili ekonomista? Ma ne, oni će da daju visokoobrazovane stručnjake, školovane na fakultetima na kojima se ne primenjuje Bolonjska deklaracija.
Belgija ne primenjuje Bolonjsku deklaraciju, a u Belgiji se nalazi sedište EU, a naši ministri se ubiše da nam objasne sva sjajna dostignuća bolonjskog obrazovnog procesa. Na Sorboni ljudi neće da čuju za Bolonjsku deklaraciju. Na Oksfordu i Kembridžu neće da čuju takođe.
Sistem obrazovanja po Bolonjskoj deklaraciji je u stvari malo modifikovan sistem američkih privatnih fakulteta, pa čak su preuzeli i nazive koji se dobijaju na tim fakultetima – master itd. To je sistem privatnih fakulteta u SAD, ali to nije evropski tradicionalni sistem visokog obrazovanja.
Dakle, ono što želi EU, to je da joj Srbija da jeftinu radnu snagu. Što bi oni plaćali radnika u Nemačkoj sto evra po radnom času, kad ovde mogu da ga plate 20 evra, a naš radnik isto radi kao što radi nemački radnik, čak i bolje. To oni žele.
Zato nam nameću sistem obrazovanja koji odgovara, ne nama, već njima. Oni će da školuju kadrove na probranim elitnim fakultetima, a od nas se traži da dajemo jeftinu radnu snagu i to je suština obrazovnih reformi koje vam nameće EU i ništa drugo.
Šta treba da radi Srbija? Treba da gleda šta je njen interes. Treba najpre da utvrdimo svi zajedno šta je to što ne valja u našem obrazovnom sistemu. To što ne valja hajde da promenimo. Ali, kod nas se reforme uvek svode na to – hajde da uništimo do temelja, pa da gradimo kuću ispočetka. Gde ćemo da stignemo sa takvim načinom razmišljanja?
Dakle, naš obrazovni sistem je dobar. Vi sada kažete, i to ste rekli u načelnoj raspravi i s tim se slažem, vi ste se hvalili kako su naši đaci postigli sjajne rezultate iz oblasti fizike, matematike i hemije itd.
Mogu da vam kažem iskustvo, recimo, sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Naši studenti postižu sjajne rezultate na svetskim takmičenjima iz oblasti prava, posebno iz oblasti međunarodnog prava, ali postoji realna opasnost, gospodine ministre, da takva situacija neće biti za 20-30 godina, da ćemo jednostavno dobijati poluobrazovane, slabo obrazovane mlade ljude, koji će ovde da rade u interesu zapadnog kapitala, a da će naša nauka i naša prosveta zaista biti maksimalno hendikepirani.
Dakle, pokušajte kada vam nameću te evropske standarde da ne gledate slepo u tim evropskim standardima neku vrednost, nego gledajte šta su naši nacionalni interesi u oblasti obrazovanja i vaspitanja.
Garantujem vam, a verujem da se intimno i vi slažete s tim, ali znate, vaša funkcija vas obavezuje da ne smete javno da kažete, da nije dobro sve što dolazi sa zapada.
Ima nešto što je i dobro, ali mnogo toga nije dobro, zato što se zapad i u oblasti obrazovanja ponaša po onoj latinskoj lisičjoj logici i mudrosti – ono što je dobro zadržavaju za sebe, a ono što je loše to izvoze na istok.
Dakle, pogledajte kakav paradoks. Belgija, u kojoj se nalazi sedište evropskih institucija, u kojoj se nalazi sedište EU, tamo radi taj vaš prijatelj Oli Ren, kome ovde delite pasoš, oni ne primenjuju Bolonjski sistem.
Belgijska vlada je jasno rekla, ne pada nam na pamet da menjajmo sistem visokog obrazovanja, a mi jedva dočekali da to promenimo, da usvojimo nešto što nije usvojilo pola zapadnih država ili ako je usvojilo, usvojilo je u onom obliku koji njima odgovara.
Mi smo jedina država u ovom delu Evrope koja bukvalno od reči do reči recipira u naš pravni obrazovni sistem sve što dolazi sa zapada, bez da se iko upita – ljudi, da li je to dobro, da li to može da donese korist nekim našim budućim mladim generacijama?
Plašim se, gospodine ministre, da će ovo, nazovireformisanje obrazovnog sistema dovesti do toga da će naši mladi ljudi posedovati objektivno daleko manju količinu znanja nego što sada poseduju i da će se pretvoriti u puku najamnu radnu snagu zapadnog kapitala. I onda od tog ekonomskog razvoja o kome vi govorite, o toj vezi između obrazovanja i ekonomskog razvoja apsolutno neće biti ništa.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je devet minuta i 20 sekundi, tako da je preostalo vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi 19 minuta.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 16. Predloga zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Odmah da podsetim da se ovaj član odnosi na nadležnosti Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanja odraslih. Ne samo što sam ja podneo amandman na ovaj član, nego SRS i moje druge kolege podnele su set amandmana na ovaj član zakona, sa idejom da se skrene pažnja da se u radu moraju konsultovati ljudi koji učestvuju u neposrednom procesu izvođenja nastave.
Međutim, mene nije toliko šokiralo što niste prihvatili ovaj amandman, ali me je šokiralo obrazloženje zbog kojeg to niste učinili, gde se kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što nije u skladu ili u duhu koncepcije ovog zakona. Zaista, ne znam da li ovo treba da znači da one koji učestvuju u sprovođenju ovog zakona treba na neki način eliminisati iz samog sprovođenja ovog zakona i iz celog ovog procesa.
Dalje, u obrazloženju svom kažete – zajednica srednjih stručnih škola vodi interese samo o sebi, a ne vodi interese o samoj delatnosti i govorite da je neophodno konsultovati i druge socijalne partnere. Naravno, nemam ništa protiv da se konsultuju i drugi socijalni partneri i trebalo je zbog toga da prihvatite ovaj amandman, a najveći i najvažniji i suštinski socijalni partner, kada je u pitanju ovaj savet i ovaj član zakona, jeste upravo zajednica srednjih stručnih škola.
Ali, pošto ovo niste uradili, jednostavno se dešava da se u praksi, pošto niste poslušali oni koji na terenu znaju, vide i osećaju gde se javljaju problemi i manjkavosti, zaista dešavaju neke stvari koje nisu zaživele i ne mogu da zažive.
Konkretno, baš u ovom članu zakona na koji sam podneo amandman pominje se majstorski ispit. Naravno, to je bilo i u prethodnom zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i, verujte, to nikada nije zaživelo i nikada neće zaživeti ni kada se bude doneo ovaj zakon.
Dalje, nije samo u pitanju majstorski ispit, recimo konkretno, priznavanje prethodno stečenih znanja i diploma kod prekvalifikacije i dokvalifikacije, imamo situaciju da se te stvari razlikuju od škole do škole. Praktično, to se daje na individualnu procenu i procenjivanje pojedinih ljudi koji rade na tim poslovima, a ipak, na neki način, tu bi trebalo da bude unifikacija.
Upravo kada sam podnosio ovaj amandman i govorio o tome da treba da se konsultuje struka, mislio sam konkretno i na ovu stvar. Čak sam ovaj centar, koji se sada formira po ovom zakonu za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih je sam po sebi diskutabilan, da li ga je trebalo ili nije trebalo formirati.
Naime, navešću jedan primer iz grada iz kojeg dolazim, a dolazim iz Niša. Mi tamo, naravno, imamo Centar za obrazovanje odraslih, ali mislim da se tom centru samo jedan ili dvojica odraslih ljudi javilo za obrazovanje.
Recimo, u školi u kojoj radim imamo preko stotinu ljudi koji se najmanje godišnje jave. Evo i još jednog dokaza da ove stvari nisu zaživele u praksi i da treba da konsultujete one koji su na izvoru informacija, na licu mesta i koji znaju i vide gde mogu da nastanu problemi.

Iskoristili ste dva minuta od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, tako da je vreme koje vam je preostalo četiri minuta.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić. Da li neko želi reč? (Da.)
Od poslaničke grupe želite? Izvinjavam se.
Dakle, kao vreme ovlašćenog predstavnika - šest minuta, a vreme poslaničke grupe je onda 17 minuta.
Narodni poslanik Nikola Savić, za ovlašćenog predstavnika je preostalo šest minuta. Onda je u redu. Nije nikakav problem. Dakle, vaših devet minuta koje je zapisano da ste koristili kao ovlašćeni predstavnik prebacuje se na vreme poslaničke grupe, koje ostaje osam minuta, a vi imate vaše puno vreme od 15 minuta.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 16. Predloga zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Ovaj član se odnosi na Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih. U tački 3) podtačka (8) Savet predlaže ministru programe stručne mature i završnog ispita srednjeg stručnog obrazovanja.
Mi smo amandmanom predložili da se dodaju reči "uz prethodno pribavljeno mišljenje predstavnika zajednica srednjih stručnih škola".
Amandman se podnosi iz razloga što je neophodno konsultovati i one koji neposredno učestvuju u procesu izvođenja nastave, jer oni najbolje znaju kakvi sve problemi mogu nastupiti u primeni ovoga što im nalažu propisi.
Pošto je ovde reč o završnom ispitu srednjeg stručnog obrazovanja, nije loše da javnost čuje ono što se dogodilo jednom svršenom srednjoškolcu, đaku generacije iz Paraćina. O njemu je govorio moj uvaženi kolega Nikola Savić, a pre svega imam moralnu obavezu, pošto dolazim iz Paraćina, da objasnim o čemu se radi. O čemu se radi? Osvajaču mnogobrojnih nagrada i priznanja je uskraćeno da materijalizuje ono što je svojim znanjem osvojio. Dakle, gospodine ministre, učenik iz Paraćina se posle poslednjeg kruga takmičenja iz fizike plasirao za svetsku Olimpijadu iz fizike u Meksiku. Rezultati su bili zvanični i istaknuti su na sajtu Društva fizičara Srbije.
Međutim, posle nekoliko dana ta lista se ukida i osporava se učeniku iz Paraćina, koji je u poslednjem krugu takmičenja zauzeo ubedljivo prvo mesto, pravo na odlazak na Olimpijadu od strane Društva fizičara Srbije. Učenik se sa roditeljem, takođe i sa mnom, pošto ni na jedan drugi način nije mogao da dođe do Ministarstva, obratio Ministarstvu koje je, moram da kažem, reagovalo i inspekcijskom kontrolom je ustanovljeno da pravilnik o takmičenjima učenika iz fizike nije u skladu sa stručnim uputstvom Ministarstva prosvete, i da čak ni taj pravilnik nije poštovan u ovom slučaju. Ministarstvo je naložilo svojim aktom da se učenik iz Paraćina, a datum je 3. jul 2009. godine, uvrsti u olimpijsku ekipu Srbije.
Samo bih hronološki hteo da vam kažem kako je tekao proces pokušaja ispravljanja ove nepravde. Još 12. maja Gimnazija iz Paraćina se direktno obratila Društvu fizičara, 3. juna učenik se zvanično mejlom i telefonom obratio pomoćniku ministra Lazareviću. Nikakvih povratnih informacija nije imao. I konačno, 17. juna, na moje insistiranje, susreli smo se sa gospodinom pomoćnikom ministra Kostićem, koji je ovde pored vas, i tek na njegovu inicijativu je počelo nešto da se odvija u smislu da se ispravi nepravda učeniku.
Dalje sam vam već rekao, 3. jula vi ste izdali akt koji, nažalost, nije poštovan. Međutim, moram da kažem, u ovoj državi postoje oni koji mogu da cepaju naloge državnih organa, da ih nipodaštavaju, da rade šta hoće i da ne snose nikakvu odgovornost. Ukratko, Društvo fizičara je odbacilo nalog resornog ministra. U svakoj drugoj državi neko bi zbog ovog verovatno odgovarao i snosio bi zakonske konsekvence. Samo izgleda, moram da priznam, u Srbiji postoji ovoliki stepen anarhije i bezvlašća. Ako se mladi talenti ovako šikaniraju, bez zaštite države Srbije, Srbiji se zaista loše piše što se tiče budućnosti za mlade naraštaje koji svojim znanjem mogu pomoći svojoj zemlji.
Na kraju, gospodine ministre, da vas zamolim u ime učenika, mladi učenik iz Paraćina očekuje odgovor Ministarstva - šta ste konkretno preduzeli vi, kao ministar, i vaše Ministarstvo po pitanju njegovog slučaja? Iznosim želju da se ubuduće ovakve stvari nikome ne dogode u Srbiji i da nekim zakonskim propisom regulišete ovako bahato ponašanje pojedinih udruženja.

Od vremena poslaničke grupe iskoristili ste dva minuta i 15 sekundi i na raspolaganju poslaničkoj grupi je pet minuta i 45 sekundi.
Na član 16. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Vjerica Radeta.