Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničkog kluba Napred Srbijo podneo sam amandman na član 53.
Pročitaću ceo član 53: "Zdravstveni radnik koji učestvuje u postupku uzimanja ćelija, odnosno tkiva dužan je da posle davanja pismenog pristanka iz člana 50. ovog zakona, davaoca u potpunosti informiše o postupku i načinu uzimanja ćelija, odnosno tkiva, mogućim direktnim i indirektnim posledicama po njegovo zdravlje koje mogu nastati uzimanjem ćelija, odnosno tkiva, kao i o očekivanom ishodu transplantacije i ostalim bitnim okolnostima..." U amandmanu predlažem da se reč "posle" briše i da se umesto nje doda reč "pre".
Znači, sve ove informacije treba da se daju pre davanja pismenog pristanka. Zašto? Postoji mogućnost da davalac biološkog materijala, nakon što ga je zdravstveni radnik, koji učestvuje u postupku transplantacije, o svemu ovome obavestio i o eventualnim posledicama, on povuče svoju saglasnost, objašnjavajući tu odluku nepoznavanjem bitnih činjenica.
U obrazloženju Vlade zašto se odbija ovaj amandman, da ne prepričavam, oni mi objašnjavaju kako je članom 52. predviđeno da u postupku učestvuje prvo zdravstveni radnik, koji praktično ne učestvuje u samom postupku transplantacije, koji mora na objektivan, nesugestivan način da upozna o svim posledicama po zdravlje i svim komplikacijama jednog potencijalnog davaoca.
Član 53, objašnjavaju mi da pružaju u stvari informacije o svim ovim postupcima direktno, znači, pre operacije, odnosno objašnjenje detaljnog postupka transplantacije. To mi je jasno. Jasno i nije trebalo ovakvo obrazloženje.
Imamo zdravstvenog radnika koji ne učestvuje u postupku, koji je vičan, koji treba nepristrasno, nesugestivno da da informaciju. On mora da da informaciju, jer će ga taj potencijalni davalac pitati i o načinu transplantacije. Da uvažimo da hoćemo i da hoćete da imamo dvoje, znači, ovog jednog koji ne učestvuje u postupku transplantacije i imamo drugog zdravstvenog radnika, kako kažete, koji učestvuje u postupku transplantacije i mora da objasni operativnu proceduru.
Iz ovih razloga koje sam malopre rekao mislim da je potrebno da se i to uradi pre davanja pristanka. Znači, neka bude od dva zdravstvena radnika, sa različitim iskustvom i pristupom, obavešten i od onog ko ne učestvuje i od onog zdravstvenog radnika koji učestvuje u transplantaciji, sve pre davanja pristanka. Na taj način će taj potencijalni davalac da donese definitivno mišljenje i zato sam smatrao da je mnogo bolje da se umesto reči "posle" i ovde ubaci reč "pre".

Na član 56. amandman je podneo narodni poslanik Milan Knežević. Da li želite po ovom amandmanu? Izvolite.

Na član 56. stav 1. tačka 2) dao sam amandman i ovde u stvari ceo član se odnosi na pismeni pristanak za uzimanje tkiva sa umrlog lica.
Sada u tom prvom stavu imamo navedene dve tačke, pod kojim uslovima može sa umrlog lica da se uzima tkivo zbog presađivanja.
U tački 2) stoji: "dao nalog drugom licu da u njegovo ime potpiše pismeni pristanak za davanje tkiva u slučaju smrti", da ne čitam dalje. Amandmanom sam predložio da se reč "nalog" briše i da umesto te reči bude "ovlašćenje", znači, dao ovlašćenje drugom licu.
Sada meni u odbijanju amandmana, šta se obrazlaže. Amandman se ne prihvata iz razloga što Zakon o obligacionim odnosima, Službeni list taj i taj, definiše ugovor o nalogu kojim se obavezuje nalogoprimac prema nalogodavcu da za njegov račun preduzme određene poslove.
Da ne čitam celo obrazloženje, u suštini sada oni malo birokratski objašnjavaju ove odnose nalogoprimca i nalogodavca. Reč "nalog" je adekvatna i smatraju da ovo ovlašćenje koje sam predložio da se zameni nije dobro.
Onda pogledate u sledećem članu, a to je član 57, davanje pismenog pristanka. Taj isti zakonodavac svuda koristi reč "ovlašćenje", pa onda stav 1. tačke 2), 3) i 4) "ovlašćenom licu za evidentiranje pismenog pristanka", pa "ovlašćenom licu za evidentiranje pismenog", pa "ovlašćenom licu koje obavlja poslove transplantacije". Znači, već u sledećem članu koristi se izraz ovlašćenje, ali u ovom prethodnom članu obrazloženje za odbijanje je pozivanje na Zakon o obligacionim odnosima.
Objašnjenje je stvarno nelogično, samo da se pogledao sledeći član i smatram da je primerenije koristiti reč "ovlašćenje", baš zato što je u saglasju i sa sledećim članom i još na nekim drugim mestima, da ne citiram.

Na član 56. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević. Izvolite.

Član 56. odnosi se na pismeni pristanak za uzimanje tkiva. Podnela sam amandman da se u članu 56. stav 2. posle reči "prethodnog" dodaju reči "stručnog pismenog".
Htela bih da vam pročitam prvo član 56. stav 2: ''Na osnovu pismenog pristanka iz stava 1. ovog člana davaocu se mogu u slučaju smrti uzeti tkiva posle prethodnog obaveštenja članova... '', dalje neću čitati radi vremena.
SRS smatra da je pismeno obaveštenje stručne osobe upućeno članovima porodice veoma važno, kao jedan pisani trag koji treba da ostane u istoriji bolesti ili u nekom drugom medicinskom dokumentu koji se nalazi u zdravstvenoj ustanovi, u slučaju da dođe do nekih problema. Jer, osobe u situaciji kada treba da donesu tako značajnu i važnu odluku, nalaze se u teškom psihičkom stanju, u psihičkoj krizi, u stresu i možda nisu svesne i možda nisu u tom trenutku pripremljene da bez nekog pismenog obaveštenja koje će malo bolje da razrade, daju saglasnost.

Na član 59. amandman je podneo narodni poslanik Stefan Zankov. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 61. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević. Izvolite.

Član 61. se odnosi na uzimanje tkiva od lica koje nije dalo pismeni pristanak. Amandmanom, koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, u članu 61. stav 3. se menja i glasi: ''Ako umrlo lice nema žive članove porodice, odnosno ako oni nisu dostupni u vremenu koje ne ugrožava uzimanje i transplantaciju tkiva, a dostupno je drugo blisko lice sa kojim je umrli bio u prisnom ličnom odnosu koji je svima očigledan najmanje dve godine pre smrti lica, za uzimanje tkiva dovoljna je pismena saglasnost tog bliskog lica uz prisustvo nezavisnog svedoka koje će potvrditi vezu umrlog sa bliskim licem.''
Kao i sve ostale amandmane SRS i ovaj amandman niste prihvatili, a obrazloženje za neprihvatanje amandmana je sledeće. U obrazloženju se navodi da se amandman ne prihvata iz razloga što bi pronalaženje nezavisnog svedoka, koji bi potvrdio vezu umrlog sa bliskim licem zahtevalo dodatno vreme, čime bi se nepotrebno odugovlačio proces uzimanja tkiva.
Član 61. stav 3. između ostalog navodi – a dostupno je drugo blisko lice sa kojim je umrli bio u prisnom odnosu u poslednje dve godine. Pa, ko su te osobe s kojima je umrli imao bliski odnos? Znači, to su osobe koje bi mogle da budu nezavisni svedoci, koji bi mogli da potvrde vezu umrlog sa bliskim licem. Znači, nije u pitanju pronalaženje osobe koja bi potvrdila vezu i nije potrebno dodatno vreme, jer u pomenutom članu 61. stav 3. navodi se odnos koji je svima očigledan. Na ovaj način želite na brzinu i bez odgovornosti da rešite ovako osetljivo pitanje. Ovo je krajnje neprihvatljivo za SRS.

Na član 67. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pa evo ovo stvarno čudo od zakona čovek kada čita stvarno se nalazi vrlo često u velikim nedoumicama. Prvo, dve stvari sam ovde reklamirao, opet termin „nedobitne“, nećemo se sada baviti tim leksičkim problemima i semiotičkim; naravno, mi u SRS potpuno razumemo da je jezik nešto što je živa stvar i da može doći do pomeranja značenja jednog izraza i jednog, je l' tako, leksičkog pojma, međutim, znamo isto tako da mora postojati i izuzetno važni razlozi da bi se to dogodilo.
Vidite, imate primer da dragstor koji je nekada bilo mesto gde su se prodavali lekovi, danas je došlo do toga da predstavlja i običnu samouslugu.
Ovde to nije slučaj, i ovde opet i na drzak način izvrtanjem se druga reč izvlači iz rečnika i daje tumačenje, a govorim jasno za reči koje se nalaze u rečniku.
Čudi mene i da vi koji sedite za ovim predsedavajućim stolom ne vodite računa o dostojanstvu ove Skupštine, dajem reference iz dva rečnika vodeća srpska i navodim, a ovaj tim tamo, koji nije ni kriv ni dužan zbog svega ovoga, tvrdi zamenom teza je on u pravu i da niko ne reaguje. To me obeshrabruje.
S druge strane, pazite ovde, banka se sad stvara tkiva i ćelija i ona može biti javna ili privatna. Rekli bi – radikali, što se bunite, vi ste za privatno vlasništvo. Jesmo, ali privatna banka može obavljati poslove za koje je dobila dozvolu kao dobitne usluge, znači, može da stiče dobit i korist – zašto to sada odjedanput?
Odakle ovaj preokret kopernikanski, objasnite gospodo koja tamo sedite? Koji je razlog da privatna može da se bavi finansijskim poslovanjem i dobiti, a državna ne može? Koji su to razlozi, to nas jako interesuje?
Doduše, niste vi krivi. Kažu da je kriv ministar? Ma kakav ministar, kriv je premijer Vlade – da je ovo organizovana država i da je ovo pravi parlament, ovo bi bio skandal. Ovde bi došao premijer da se izvini poslanicima i da zamoli da radimo u nenormalnim uslovima. Međutim, ovo je Balkan i ovde su voditelji parlamenta kabadahije, koje ovo ne interesuje, koji ovo i ne znaju, koji ne znaju parlamentarnu etikeciju i mene to ništa ne čudi.
Opet, što se tiče gospodina koji je ovlašćeni predstavnik, Kantov moralni imperativ za vas očigledno ne važi, pa i neću insistirati dalje više da vi dajete odgovore. Ne reagujete vi ni na presude Haškog tribunala, onog zločinačkog, kada je Vojislav Šešelj u pitanju, a moglo bi to da vas interesuje, barem po resoru koji vi imate.

Na član 68. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 75. amandman je podneo narodni poslanik prof. Milan Knežević.

Ima reč prof. Milan Knežević. Izvolite.