Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SRS. Vreme na raspolaganju je 11 minuta i 30 sekundi. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Dragan Todorović je predložio da se briše stav 3. u članu 10. Predloga zakona, zato što je ova odredba, kao i ceo Predlog zakona, suprotan Ustavu Republike Srbije. Član 140. Ustava Srbije jasno govori o tome da se Vojska Srbije može upotrebiti van granica Srbije samo u skladu sa odlukom Narodne skupštine, a ovde se sada uvodi neki tobože izuzetak, koji može da postane praksa i može da postane pravilo.
Naime, u članu 10. stav 3. kaže se: ''Izuzetno, Vlada može odobriti učešće drugih snaga odbrane u humanitarnim operacijama koje nisu predviđene Godišnjim planom upotrebe, u slučaju neodložnog otklanjanja posledica prirodnih, tehničko-tehnoloških i ekoloških nesreća većih razmera, kao i pružanja pomoći civilnim organima u kriznim situacijama.'' Formalno, ovo je izuzetak. Suštinski, ovo će postati pravilo.
Zašto? Pa, već sada u Avganistanu imate prirodne, tehničko-tehnološke i ekološke nesreće većih razmera i sada verovatno u Avganistanu postoji potreba da se pruži pomoć civilnim organima u kriznim situacijama. Gde god imate ratna dejstva, u bilo kom delu sveta, u bilo kom meridijanu, tu po pravilu postoje prirodne, tehničko-tehnološke i ekološke nesreće većih razmera, i tu postoji potreba da se pruži pomoć civilnim organima u kriznim situacijama. Onda ono što treba navodno da bude izuzetak postaće pravilo.
Gotovo nikada neće biti tražena saglasnost, odnosno odobrenje Narodne skupštine, nego će Vlada ako ovo ovako prođe uvek moći da kaže – znate, postoji neodložna potreba da o upotrebi Vojske Srbije van granica Srbije odlučuje Vlada, zato što su ispunjeni uslovi iz člana 10. stav 3. Zakona o upotrebi Vojske Srbije u okviru multinacionalnih operacija. Onda nikada Narodna skupština o tome neće odlučivati, a uvek će odlučivati Vlada, organ izvršne vlasti i time će ono što piše u Ustavu Republike Srbije biti potpuno stavljeno van snage.
Da vas podsetim, gospodo iz Vlade, budući da se ovih dana vodi jedna velika kampanja o tome ko je fašista, a ko je antifašista u Srbiji, ova vlada se deklariše kao izrazito antifašistička i tu ste stepenovali antifašizam, pa vi ste od svih najveći antifašista na svetu, upravo i veći od njih, i sada ste vi, takvi veliki antifašisti, spremni da Vojsku Srbije stavite u službu međunarodnih razbojnika, oličenih u NATO paktu.
Samo da vas podsetim, vas velike antifašiste, da je svojevremeno general Milan Nedić, koji je bio predsednik srpske Vlade u okupiranom Beogradu i okupiranoj Srbiji, odbio da pošalje ijednog srpskog vojnika u okviru Vermahta na Istočni front, a imao je i trpeo je velike pritiske, pa ipak nijedan srpski vojnik nije otišao da se bori na Istočni front. Ne zato što je general Nedić imao neke simpatije prema boljševizmu, nego zato što nije dozvolio da Srbi ratuju sa Rusima, ma kakva da su ideološka uverenja tih Rusa, a vi ćete ovim predlogom zakona, ako ovo ovako prođe, a po svemu sudeći hoće, dovesti Srbe u situaciju, po prvi put u njihovoj istoriji, da ratuju protiv Rusa.
Nadam se da niste mala deca, da znate da ovo što radi sada NATO u Iraku, u Avganistanu, ono što se dešavalo u Gruziji, ono što će se sutra dešavati u Iranu nije ništa drugo do stvaranje jednog strateškog prstena oko Rusije u nameri da se zavlada, pre svega, energetskim resursima te velike slovenske i pravoslavne države. (Aplauz.)

Vreme na raspolaganju kao ovlašćenom predstavniku je sedam minuta i 30 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Zoran Ostojić, Vesna Pešić, Nebojša Ranđelović i Kenan Hajdarević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

Liberalno demokratska partija smatra da nije dobar ovaj izuzetak, ovako kako je formulisan – da Vlada može da odluči o upućivanju drugih snaga odbrane u ovim predviđenim slučajevima. Mi predlažemo da se vrati rešenje iz Nacrta zakona, a to je – da odmah traži naknadno potvrđivanje u Skupštini.
Nama je ovaj amandman odbijen sa neobičnim obrazloženjem – da je, obaveza Vlade u pogledu podnošenja izveštaja Narodnoj skupštini uređena u članu 17. stav 7. Predloga zakona. A član 17. stav 7. kaže: ''Izveštaj iz stava 6. ovog člana Vlada podnosi Narodnoj skupštini na prvom narednom zasedanju.'' A stav 6. se uopšte ne odnosi na ovo o čemu mi pričamo, nego se odnosi na okončanje ili privremeno završavanje multinacionalne operacije.
Zaista, ne znam zašto se ovim izmenama iz Nacrta u Predlog toliko degradira Skupština. Rekao bih da ovaj amandman kolege Šormaza ide u tom pravcu, ako sam dobro razumeo pravo da predsednik odlučuje posle naše odluke. Šteta što nema ministra koji bi mogao da odgovori šta se time mislilo, da predsednik, faktički, ako mi odlučimo o upotrebi i učešću Vojske u nekim multinacionalnim operacijama, može da ne poštuje tu odluku i da donese odluku o neupućivanju, obrnuto nije moguće.
Ako mi kažemo da ne ide Vojska, on svakako ne može da pošalje Vojsku, jer bi to bilo protivustavno, ali ako mi kažemo da ide, pravo da odlučuje može biti – ja se ne slažem i ne može da ide. Mislimo da će se na taj način kroz nekoliko članova na koje smo podneli amandmane, ako ima razuma u Ministarstvu odbrane, vratiti ingerencije Narodnoj skupštini koje je imala i, na kraju krajeva, to znači i deobu odgovornosti. Zaista mislim da je čudno da se na taj način uzimaju ovlašćenja Narodnoj skupštini.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Šormaz, Jovan Palalić, Miroslav Petković, Miloš Aligrudić, Aleksandar Pejčić i Zoran Nikolić.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Ovaj amandman na član 9. mora da se usvoji. Ako se ne usvoji ovaj zakon postaje neustavan.
Još jednom čitam – Vojska Srbije se može upotrebi van granica Republike Srbije samo po odluci Narodne skupštine Republike Srbije. Ne može o tome da odlučuje više ni predsednik, ni Vlada, ni ministar, ni Generalštab, ni načelnik Generalštaba, niko, niko, samo Narodna skupština, u Ustavu jasno piše! I da bi bilo u skladu sa Ustavom, molim vas da se usvoje ovi amandmani na čl. 9, i 11. kao i član 10. koji su podneli, interesantno, u istom tekstu, naprednjaci i radikali. Ali, sve to povezuje ono što je jedino prihvatljivo, dakle, kako je amandmanima predloženo, a sve drugo je apsolutno neustavno, neprihvatljivo i pravi se problem.
Gospodo, preuzimate veliku odgovornost, bez obzira što ovde nema ministra. I Gospoda iz Vojske neka ovo dobro slušaju, preuzima se velika odgovornost. Nekada Srbija nije mogla da izbegne ratove, možda u Prvom svetskom ratu, nekada je Srbija i srpski narod mogao možda da izbegne rat, recimo, u Drugom svetskom ratu, ali da nismo učestvovali u ta dva rata, danas bi nas bilo 35 do 40 miliona. Pitanje je kako bismo sa takvim brojem danas, uopšte, mogli da imamo problem teritorijalnog integriteta i suvereniteta? O svemu mora da se vodi računa. To je nacionalni interes, to je interes države Srbije, ne treba nam da idemo i da učestvujemo.
Ponavljam ovu priču od jutros, za one koji nisu čuli, komandant snaga ISAF, Mirovne misije UN u Avganistanu, tražio je ovih dana, ne od Ban Ki Muna, ne od UN, ne od Saveta bezbednosti, dodatnih 40.000 vojnika za Avganistan, jer ne znaju gde se nalaze, ne znaju šta ih snalazi, nego je tražio od predsednika SAD. Predsednik SAD je obećao Amerikancima da će smanjiti broj vojnika u Avganistanu. To ne znači da ih neće biti 110.000, a sada ih je 70.000, nego da će biti manje Amerikanaca. Šta posle toga sledi? Ono što je prvi uradio britanski premijer, poslao je dodatnih 500 vojnika, ići će naše komšije Rumuni, Bugari, Hrvati već šalju za tri puta više nego što su sad prisutni, ići će pritisak i na sve ostale, naročito na one koji su pokazali da lako slušaju naredbe Vašingtona ili kojima je Vašington pomogao da budu vlast u sopstvenoj državi, kojima je pomogao da formiraju vladu.
Nemojte sa ovim stvarima da se igramo! Prihvatite ove amandmane. Ako već mora zakon da se donese, neka bude u skladu sa Ustavom, neka Parlament preuzme odgovornost za te najteže odluke. Nemojte da preuzima odgovornost samo jedan deo mišljenja naroda, dakle, ako treba tako nešto da se radi, molim vas, neka bude u skladu sa Ustavom! Apsolutno ne dolazi u obzir da bilo ko može da donese odluku van Parlamenta o upućivanju jednog jedinog vojnika. Reč „odlučuje“ ne sme da stoji nigde u zakonu, samo tamo gde piše – ''Parlament, Narodna skupština''. Ništa predsednik, ništa ministar, ništa Generalštab, ništa Vlada, niko, niko, samo Narodna skupština! Svi ostali sprovode odluku Narodne skupštine, to je i te kako jasno.
Nemojte, ponavljam još jednom, Srbija mora da bude vojno neutralna, Srbija mora sa svima da sarađuje. Dovoljan je okvir ''Partnerstvo za mir''. Treba ići u mirovne misije, ali tamo gde su mirovne i gde mi donesemo odluku, u našem sastavu, sa našim oznakama, sa našim platama, naravno, srpski vojnik ne treba da bude plaćenik, niko drugi da ga plaća, ova država treba da ga plaća, gde god da ide. Jedino je to prihvatljivo i za državu i za narod Srbije.
Na kraju, završavam time, ne treba se plašiti referenduma. Ko god je demokrata treba da poštuje volju naroda. Ne treba se kriti iza manjine. Molim vas, da bismo znali da nas ne zovu ili da nas zovu, treba raspisati referendum i doneti odluku, da bi država strateški znala, koja će biti, svima je jasno, da Srbija ne treba da bude članica NATO pakta, da bismo posle toga mogli na pravi način da radimo i postupamo kako nalaže Strategija nacionalne bezbednosti, Strategija odbrane, da organizujemo zemlju i situaciju u kojoj je vojno neutralna. Hvala.

Tri minuta i  20 sekundi je utrošeno od vremena poslaničke grupe.
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.

Potpuno se slažem sa kolegom Šormazom i ne vidim razlog da se bilo ko – ko misli da je pobedio na izborima, plaši sopstvenog naroda i njegove volje. Dakle, ne treba se plašiti referenduma.
Prvi korak jeste zapravo i podrška Vladi Republike Srpske da se raspiše referendum o ulasku u NATO, zato što očigledno postoji situacija u kojoj se razbija ova jedina srpska država, tako da, pored podrške raspisivanju referenduma o ulasku NATO u Republici Srpskoj, prvi sledeći korak za Srbiju mora da bude raspisivanje referenduma na kome bi u stvari narod izrekao svoje mišljenje. Interesantno je da je prekid u objašnjenju prethodnog amandmana nastupio u trenutku kada sam govorila o tome da i te kako postoji alternativa za ulazak u NATO, odnosno u delu gde sam rekla: „Ako u društvu nema političkih alternativa, posledica je diktatura i još gore – totalitarizam“. Znači, ništa nije slučajno.
Međutim, u odnosu na NATO, Srbija svakako ima alternativu, i to bolju od članstva u njemu, a to je aktivna vojna neutralnost koja ne isključuje saradnju sa značajnim bezbednosnim činiocima u svetu, u skladu sa svojim državnim i nacionalnim interesima. Pošto zaštita državnih i nacionalnih interesa podrazumeva zaštitu od agresije, bezbednosna politika zemlje ne može da se svede na kolaboraciju sa agresorom. To bi je potpuno obesmislilo. Pošto saradnja nije kolaboracija, ideja aktivne vojne neutralnosti isključuje i kolaboraciju u odnosu na NATO.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.

A, pošto očigledno ne znate o čemu se radi kada se govori o aktivnoj vojnoj neutralnosti, sada ću vam reći. Nju treba razviti kao strateško opredeljenje zemlje. Međutim, već sada aktuelna vlast relativizuje značaj Rezolucije o vojnoj neutralnosti, koju je usvojila Narodna skupština, ističući da je ta rezolucija usvojena pre donošenja nove bezbednosne strategije. Nije isključeno da će upravo poništavanje Rezolucije o vojnoj neutralnosti biti jedan od elemenata strategije koji priprema sadašnja Vlada, sa ciljem da se stvore pretpostavke za strateški zaokret prema uključenju NATO.
To je još jedan važan razlog da se što pre raspiše referendum o ulasku u NATO. I na kraju (citiraću) reči ambasadora Ruske Federacije u BiH, Aleksandra Bocana Harčenka, koji kaže – ''Opšti je stav Rusije da ne smatramo, kako širenje NATO ide u prilog stabilizaciji i bezbednosti, pa ko ima uši da čuje, neka čuje.