Dame i gospodo narodni poslanici, evo, otprilike, u kakvu situaciju će biti dovedena Vojska Srbije, u slučaju da ovaj predlog zakona dobije potrebnu većinu.
Na jednom tajnom sastanku koji je održan u Briselu 13. marta 1999. godine, na kojem su prisustvovali najviši zvaničnici NATO i SAD, doneta je definitivna odluka o bombardovanju Srbije. Kao datum početka bombardovanja određen je 17. mart, ali zbog loših meteoroloških uslova, to je pomereno, za sedam dana kasnije, za 24. mart.
Na tom sastanku je formulisan plan napada na Srbiju u šest tačaka. Pročitaću vam samo dve tačke, da znate šta će Vojska Srbije morati da radi, ako ovaj, ne daj bože, predlog zakona prođe. U tački 2) se kaže – ''U slučaju pružanja otpora, Jugoslaviju razarati najubitačnijim sredstvima, uz korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom i kasetnih bombi.
Kontejnere sa bojnim otrovima i mikrobiološkim materijama aktivirati, ako odbrambeni sistemi pruže toliki otpor, da se poremete planovi razrađene akcije "Aligator".
Strateške neutronske bombe koristiti za eliminisanje žive sile na granici prema Albaniji i Makedoniji.''
U tački 4) se kaže – ''U slučaju otpora Jugoslavije, treba ubijati civile, rušiti mostove, bolnice, škole, obdaništa, rezervoare vode, infrastrukturu, releje, trafo-stanice, dalekovode.
Rušenjem rafinerija izazvati ekološku katastrofu.
''Vinču'' ne treba štedeti, jer se rušenjem reaktora stvaraju mogućnosti za stvaranje brze kapitulacije Jugoslavije.
Aktivirati i operaciju "Potkovica", odnosno preko OVK pripremiti navodni egzodus albanskog življa, koji će se povlačiti prema Albaniji i Makedoniji, gde će čekati TV ekipe najvećih medijskih kuća na svetu, kako bi se ovekovečila navodna zverstva jugoslovenske Vojske i Policije.'' (Aplauz.)