Dva minuta, zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naziv glave iznad člana 7. amandman je podneo narodni poslanik Saša Maksimović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić.

Dame i gospodo, gospodine ministre, vi ste ponekad u prednosti što možete reč da dobijete kad god zaželite, a i treba, da biste ušli u polemiku i da biste neke stvari raspravili i objasnili, što je normalno vaša uloga, dok mi poslanici ne možemo reč da dobijemo uvek i tu smo malo uskraćeni.
Ali, kada sam vam govorio o kupovini starog gvožđa – kupujem ovo, kupujem ono, da ne pominjem koja to vrsta ljudi radi, može da dođe do situacije i stare tenkove da date. E, meni je žao sudbine srpskog oružja, a nisam mogao da vidim, ne vidim dobro odavde vaše činove, ne vidim baš dobro, daleko ste, verovatno imate, gospodine ministre neki čin, i Gordana Čomić, čini mi se, ima čin ''pukovnika'', bar mediji tako kažu, ali ništa tu nije ružno.
U današnjem shvatanju ovog vremena nema mesta za mudrost i nema mesta za ideale, nema mesta za viteštvo, nego, ako bi došlo do rata, to bi bio jedan surov rat, surova borba, u kojoj nema mnogo šansi da se preživi., jer je napredovala nauka, tehnika i tako dalje.
Gospodine ministre, zamolio bih vas da se malo uozbiljite, pa da pokušamo na drugačiji način, kako su misleni ljudi videli kako se rat nekada vodio (citiraću): ''Nekada je srpskim vojnicima, kada bi polazili od kuće u rat, strogo zabranjivano da pljačkaju, ubijaju civile, posebno žene, decu ...''
(Predsedavajuća: Prošlo je dva minuta. Zahvaljujem.)
Koristiću vreme poslaničke grupe. (Aplauz.)

Narodni poslaniče, vreme koje je bilo na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi iskorišćeno je, kao što je to za poslaničku grupu Nova Srbija i Poslaničku grupu SRS, i to je jedini razlog zašto svaki podnosilac amandmana ima samo dva minuta na raspolaganju.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.

Ministre, je l' vas je učio da to pokazivanje prstom nije naročito pristojno?!
Nastaviću sa pravom motivacijom predlagača zakona. Očigledno je da postoji vrlo jasan spoljašnji pritisak i NATO podrška ovakvom opredeljenju naše partijske vlade. To vrlo upečatljivo pokazuju i kolumne nekih ambasadora NATO zemalja u vodećim nacionalnim novinama, što bi za svaku zemlju koja drži do elementarnog dostojanstva bilo neshvatljivo.
Sve to daje osnova za pretpostavku da se sadašnja Vlada, bez obaveštavanja domaće javnosti, obavezala za korake koji vode uključenju u NATO, na osnovu čega se logično može sumnjati u to da vodi samostalnu državnu i nacionalnu politiku.
Zaboravlja se da opredeljenje aktuelne Vlade ipak nije opredeljenje države i naroda. Međutim, u zavisnosti od toga do koje mere se postojeća vlada obavezala prema NATO zavisiće jačina pritisaka koji će se tek vršiti na našu javnost, da bi se u jednom trenutku opredeljenje javnosti približilo Vladinom opredeljenju za NATO.
Govorili smo o ljudskim civilnim žrtvama, materijalnim, kulturnim, civilizacijskoj šteti, što nesumnjivo govori o neprijateljskom odnosu NATO, a povrh toga postoji i rušenje državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta ove zemlje, zauzimanjem naše južne pokrajine. Činjenica je da se danas deo naše zemlje nalazi pod NATO okupacijom, a da se ta okupacija pokušava prikriti priznanjem nezavisnosti takozvane države Kosovo. U takvim okolnostima nijedna ozbiljna država, niti narod, koji ima i malo samopoštovanja, ne bi postavili pitanje priključivanja agresorskoj vojnoj alijansi.

Dva minuta. Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Amandmanom sam tražio da se reč "zaključenim" zameni rečju "ratifikovanim".
Ako ste već konstatovali da su multinacionalne operacije van granica Srbije su određene misije ili operacije očuvanja, održavanja i izgradnje mira u svetu, zatim, operacije sprečavanja sukoba i uspostavljanje mira, pa onda, zajedničke odbrambene operacije, kao i operacije pružanja pomoći pri otklanjanju posledica međunarodnog terorizma i učestvovanje u humanitarnim operacijama, mada ovo neodoljivo podseća na Strategiju upotrebe NATO snage u operacijama van teritorija zemalja potpisnica, da li ste uopšte svesni važnosti ovih operacija koje one imaju, kako za pojedince, dakle, kako za pojedinačne učesnike u ovim operacijama, tako i za zemlje u celini?
Da li je moguće da ovde, kao i na mnogim drugim mestima, zanemarujete ulogu koju ima ova Skupština? Nama je potpuno jasno da vi u pokušaju apsolutne supremacije izvršne nad ostalim granama vlasti potvrđujete jednu sintagmu – da je ''san svake batine da postane Bog i batina'', a vi očigledno želite da izvršna vlast postane, pošto ona već ima sve odlike neke batine nad ostalim vrstama vlasti, ''i Bog i batina''.
Međutim, građani Srbije treba da znaju nešto drugo, jednu pouku, a verovatno su oni već to i uvideli, a to je: ''kada padneš u vodu ljuti se na sebe, a ne na potok''. Ali, proći ćete i vi. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Janković.

Na kraju krajeve, možda ova rasprava uopšte nije loša zato što javnost Srbije ima pravo da čuje šta nam to nudi ulazak u NATO i da možda ova rasprava predstavlja uvod u budući referendum, izjašnjavanje naroda, koji jedini ima pravo da se izjasni o ulasku u NATO.
Naime, malopre sam govorila o tome da bi odnosi između NATO i Srbije trebalo da se razvijaju u skladu sa tim kako se rešavaju pitanja vezana za agresiju, uspostavljanje državnog suvereniteta na celoj teritoriji i ratnu odštetu.
Zahtev da se Srbija uključi u NATO ne znači ništa drugo do poziv da NATO zauzme celu Srbiju. Time bi Srbija konačno sama opravdala agresiju, priznala otcepljenje KiM i prihvatila kriminalizaciju sopstvene odbrane.
S obzirom na to da postoji realna opasnost da se zemlja veže za NATO, bez uvida javnosti, potpisivanjem pojedinačnih sporazuma i stavljanjem naroda pred svršen čin, neophodan je što pre odgovor javnosti na referendumu kako bi se izbeglo da se volja postojeće vlasti nametne kao volja države i naroda.
Zanimljivo je kako sami saveznici NATO u zemlji opravdavaju ulazak u NATO time da će Srbija tako izbeći mnoge opasnosti – to je ona priča da Srbija ne sme da ostane ostrvo.
Zašto bi bilo opasno ostati van NATO ili biti okružen NATO? Zašto bi bilo opasno ako je NATO zaista humanitarna organizacija? Onda bi čak i bilo dobro, jer bi Srbija imala bezbednosni prsten, međutim, i oni sami sumnjaju u humanitarnu misiju NATO tako da se taj argument svodi na sledeće: treba se uključiti u NATO da bi se priklonili i pokorili sili. To nije ništa drugo do izraz podaničkog mentaliteta, koji se prikriva...

Dva minuta je isteklo.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Zoran Ostojić, Vesna Pešić, Nebojša Ranđelović i Kenan Hajdarević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

Potpredsednice, koleginice i kolege, suština ovog amandmana je jačanje Skupštine, koja je oslovljena u ovom predlogu zakona u odnosu na Nacrt zakona, koji smo imali prilike da vidimo, elem, suština ovog amandman je da se Skupštini da pravo da odlučuje i o učešću Policije u multinacionalnim operacijama, što je Predlogom izbačeno, a stajalo je u Nacrtu zakona, dakle, ne samo Vojske nego i Policije.
U članu 10. se kaže da Vlada odlučuje o učešću i upućivanju Policije u multinacionalne snage. Mi mislimo da Skupština treba da odlučuje o učešću, a Vlada da donosi odluku o upućivanju. Naprosto, logično nam je, zato što su to ipak oružane formacije, može se poginuti, nosi se oružje itd.
Vlada je odbila ovaj amandman sa čudnim obrazloženjem – da po Ustavu Skupština odlučuje o učešću Vojske. Tako je. Bilo bi neustavno da Vlada odlučuje o učešću Vojske, ali nije neustavno da Skupština dobije nešto što nije predvideo Ustav. Sve što nije predviđeno u Ustavu, to je valjda dozvoljeno.
S druge strane, iskoristiću priliku, samo zbog gledalaca, jer se stalno ponavljaju neke netačne priče i zbog toga želim da ih ispravim.
Ova Skupština nikada nije donela nikakvu rezoluciju o neutralnosti, nego se u Rezoluciji o Kosovu, u pola rečenice, pominje vojna neutralnost.
Drugo, za potpisivanje međunarodnog ugovora, što je članstvo u NATO, nije potreban referendum. U Ustavu piše – da je referendum potreban za menjanje granica. Oni koji baš zagovaraju referendum za članstvo u NATO, mogli su za međunarodni ugovor, kojim smo poklonili svoju energetsku nezavisnost jednoj drugoj zemlji, da traže referendum, a ne da se ovako složno izglasa i ratifikuje taj međunarodni ugovor. Nema razlike za međunarodne ugovore, po Ustavu, za to nije potreban referendum.
Treće, ovde se mnogi pozivaju na tradiciju srpske Vojske. Verovatno su bili nekakva vojna lica ili su stručni. Mogu samo da ih podsetim da nikada nisu bili pripadnici srpske vojske, jer država Srbija tada nije ni postojala. Bili su pripadnici neke druge vojske, neke druge države koja se nije zvala Srbija, niti se zvala Vojska Srbije. I U tradiciji te vojske kojoj su pripadali jesu i ''Srebrenica'' i ''Ovčara'' i ono što su počinile njihove kolege, pripadnici te vojske.