Vreme na raspolaganju je još tri minuta.
Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Markićević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji još uvek gledate ovaj prenos, na član 54. u ime Nove Srbije podneo sam amandman, radi se o Generalnom inspektoru, dakle, ko kontroliše rad Generalnog inspektora koji bi trebalo ove dve službe da nadzire.
U Predlogu zakona dato je da to radi ministar, a Nova Srbija kaže da bi to trebalo da radi nadležni odbor Skupštine Republike Srbije, pa smo predložili da se posle stava 3. doda stav 4: „Izveštaj nadležnom odboru Narodne skupštine Generalni inspektor podnosi i na zahtev najmanje jedne trećine članova Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skupštine“.
Šta je suština ovoga što hoću da kažem? Suština ovog zakona bi trebalo da bude ono zbog čega se i donosi, da li postoji ta takozvana civilna kontrola rada tajnih vojnih službi. Dakle, moje skromno mišljenje i stranke koju predstavljam ovde jeste da ovim zakonom to neće biti regulisano. Nije dovoljno što je ministar civilno lice da se ta kontrola ostvari. Ponavljam da se jedna služba, BIA, na neki način otvorila prema građanima i prema javnosti, a za ove dve službe i nisam baš siguran. S obzirom na to šta se događalo u prethodnom periodu, upozoravam one koji su ovakav zakon predložili, da se to na kraju krajeva, posle možda i jedne decenije, obije onim ljudima koji misle da je ovakav zakon dobar. Neki su to u prethodnoj deceniji zloupotrebili, to gospodin ministar dobro zna, završili su kako su završili.
U ovih 20 sekundi da vam još kažem, kada sam kao član Odbora za bezbednost bio u jednoj službi, pitao sam direktora – da li mi garantuje da njegova služba ne prisluškuje narodne poslanike? Rekao mi je da garantuje! Na pitanje – da li mi garantuje da strane službe ne prisluškuju naše poslanike, nije mogao da mi odgovori?! Voleo bih, gospodine ministre, da vi odgovorite u ime ove dve službe koje kontrolišete – da li oni garantuju da strane službe ne prisluškuju narodne poslanike?! Hvala lepo.

Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Božidar Delić.

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, suština naših amandmana odnosila se na dve stvari, jedno je na član 12. i na te posebne mere, a drugo je na Generalnog inspektora, jer smatramo da je to posebno važno.
Ako je svrha Generalnog inspektora bila da obezbedi jačanje te civilne kontrole nad službama bezbednosti, onda ta svrha svakako nije postignuta. Da su prihvaćeni naši amandmani, onda bi to bilo obezbeđeno.
Ako imamo u Zakonu o osnovama uređenja službi bezbednosti u članu 18. regulisano da direktori BIA, VBA, VOA, dostavljaju izveštaje za svako redovno zasedanje, dva puta godišnje, ovde imamo u članu 54. stav 4. da Generalni inspektor izveštaj o svom nadzoru donosi najmanje jednom godišnje, dostavlja nadležnom odboru Narodne skupštine.
Kakve koristi imamo od toga nadzora i od njegovog izveštaja ako to dostavlja samo jednom godišnje? Zbog toga sam rekao da to nije usaglašeno sa članom 18, jer kada smo mi u svojim amandmanima davali neke predloge o nadležnostima i o kontroli rada službi, stalno se poziva na Zakon o osnovama službi bezbednosti i na članove od 18. pa nadalje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

Moram da reagujem na izlaganje kolege Šormaza zato što se ne znam iz kog razloga osetio prozvanim da brani Rusiju. Rusiju sam pomenuo samo u rečenici da se ona ne protivi širenju NATO na Zapad nego na Istok, i to je tačno.
Sa druge strane, gospodine Šormaz, ne morate da meni dokazujete da volite Rusiju i da se pozivate na 10. vek itd, najbolje ste to dokazali kada ste bez referenduma ovde izglasali poklon Rusiji – NIS, pa sada mi u Srbiji plaćamo najskuplji benzin. To nije svakako nacionalni interes države Srbije, nego je i nacionalni interes države Rusije. Razumem da neko ovde otvoreno govori o tome kako zastupa interese Rusije, nemam ništa protiv, samo kažem da bi valjda trebalo interesi Srbije da budu pod ''a'', pa onda valjda interesi druge zemlje pod ''b''.
U tom smislu, mislim da priča, koja se ovde ponavlja, kako nema nikakvih razloga, interesa, Srbija da uđe u NATO, samo da kažem da su ekonomski razlozi svakako na prvom mestu. Rumunija je povećala strane investicije ulaskom u NATO za 141%. Tu su putevi, tu su bolnice, tu su škole. Zašto hoćemo u EU? Pa, to je put. Politički razlozi? Svakako da je NATO širi nego EU, ima više država. A zašto je širi? Širi je za Ameriku i za Kanadu. Da li hoćemo da budemo deo tog sveta? Formalno kažete da hoćemo, a ovamo kažete da nećemo.
U suštini, uticaj Srbije, pa čak i u borbi za Kosovo, kako volite to da kažete, bio bi značajniji da smo članica NATO pakta, a da ne govorim da smo bili u članstvu devedesetih godina da se to verovatno ne bi ni desilo. Dakle, posledice pogubne politike koju neko i dalje želi da nastavi ili se sa nostalgijom seća te politike jesu katastrofalne za narod i državu i za interese ove zemlje. Ako smo mi predstavnici građana ove zemlje, onda prevashodno o njima treba da vodimo računa, a ne o interesima neke druge zemlje.
Za razliku od nekih kolega iz ove sale koji su spremali cipele za slučaj da potpredsednik Amerike dođe za ovu govornicu, da ga gađaju, svakako da LDP nije takvog profila, mi uvažavamo svakoga, pa i predsednika velike Ruske Federacije. Na kraju krajeva, pa, nije on kriv što je neko odavde njemu poklonio NIS, odnosno njegovoj državnoj kompaniji.
Predlagali smo vam da Rusija sačuva Kosovo pa i da im poklonimo NIS, ne mora ni 400 miliona, a ovako smo ostali i bez NIS i bez Kosova. Ostaćemo sutra i bez Elektroprivrede. To nije u državnom i u nacionalnom interesu.
Gospodine Šormaz, razlikujemo se suštinski. Smatramo da se nacionalni interesi najbolje brane kada se onima koji su moćniji, a to je Zapad, predstave kao njihovi interesi…
(Isključen mikrofon.)

Narodni poslaniče, vreme za repliku je iskorišćeno. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, pravo na repliku.

Rumunima su 140 puta veće investicije, a opet smo ih tukli 5:0 u fudbalu. Malo šale, da se oraspoložimo.
Imaćemo i mi toliko više investicija. Prvo, nisu ih imali zbog NATO pakta nego zato što je član EU, a samo ove godine su se zadužili 20 milijardi evra. Drugo, imaćemo i mi povećane investicije nekoliko desetina puta, samo da ponovo na vlasti u Srbiji bude vlada Vojislava Koštunice, a ne ova nesposobna vlada, jer tada smo imali četiri do sedam milijardi godišnje investicija u Srbiju.
Sa druge strane, nisam nijednog trenutka branio interese Srbije. Rekao sam da je interes Srbije da bude vojno neutralna i deo EU, ali kao cela, sa Kosovom i Metohijom i da moramo to pitanje da rešimo sa EU. Nikada nisam branio interese Rusije, Rusija dovoljno sama brani svoje interese. Sve što mogu da kažem jeste da ako gledamo spoljnu politiku uvek ću kao čovek radije da podržim politiku koju vodi Rusija – multipolarnog sveta, odlučivanje na osnovu međunarodnog prava, saradnja sa svima, a ne intervencionalistička politika, gde je prisutno samo napadanje, agresija, bombe.
Nisam se prepoznao u tome što ste rekli da gađam Bajdena cipelom, a možda bi i trebalo, jer on je mene gađao bombom obogaćenom osiromašenim uranijumom. Ja tu bombu nemam da bacim na njega, a i da imam, ne bih je bacio na njega jer sam, za razliku od njega, civilizovani Srbin, evropejac koji ne želi da koristi silu, nego želi da se koristi silom argumenata i prava. (Aplauz.)

Ima reč narodni poslanik Zoran Ostojić.

Tokom ovih diskusija o vojnim zakonima mnogi su pričali o krvi, ratovima – nekima izgleda nedostaje to. U svakom slučaju, da završim, razlikujemo se u sledećem – mi smatramo da se nacionalni, državni interesi najbolje brane ako se Zapadu predstave kao njihovi interesi. Politika devedesetih i ono što vi želite da nastavite kao nekakav kontinuitet je upravo suprotno radila. Radila je sledeće – interese jedne strane zemlje je pokušavala da predstavi kao srpski interes. I na kraju došli smo tu gde smo došli – da ne znamo gde su nam granice, da smo nevoljno stekli samostalnost i međunarodno priznanje, jer, da vas podsetim – Srbija je država bez definisane južne granice, voljom crnogorskog naroda, građana Crne Gore, a ne voljom Srbije. Setite se kako ste plakali kada je Srbija postala država.
Prema tome, mnogo je argumenata u prilog onoga što pričam da su nacionalni interesi Srbije – da ima dobre puteve, škole sa kompjuterima, da u bolnicama ima lekova. A uvek može da se tuđi interes zastupa, a da se jede korenje, da se bude pod nepravednim ničim izazvanim sankcijama – ali sa tim je završeno. Prema tome, Srbija mora da se opredeli, rekao sam u diskusiji da je to zamerka Vladi, koju ovde predstavlja gospodin Šutanovac.
Nije stavio u strategije – vojnu neutralnost i to je dobro. Jer je to mrtvo slovo na papiru, ali niste imali hrabrosti da iskoračite dalje. Ionako vas optužuju da ste vi za NATO, da ste vi u stvari tajni agent NATO-a. Dakle, ako je to tako, Srbija mora da odluči. Dok ne odluči – biće raskrečena. Verujte mi, svako ko je mnogo raskrečen i malo dete može da ga obori.