Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Ovaj amandman je Vlada prihvatila.
Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Ovaj amandman je Vlada prihvatila.
Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić.

Hvala, gospođo Čomić. Član 47. glasi: "Lice koje prilikom tajne saradnje sa VBA ili VOA pretrpi određene posledice ima određene probleme, ima prava po tom osnovu kao pripadnik VBA odnosno VOA".
Pazite sad, mi smo predvideli da se u članu 47. stav 1. reč "tajne" briše. Postoji mogućnost da neko ko ne sarađuje tajno, recimo, ko vidi da se određena grupa terorista mota oko nekog vojnog objekta, pa ode, upozori oficira za bezbednost i kaže mu – izvinite, imate teroriste na toj i toj lokaciji, pa, ne daj bože, doživi određene posledice. Šta će biti sa takvim licem? On neće imati nikakva prava. To je problem.
Kao da ste navikli na tu tajnu saradnju. Znam da ste vi završili kurs FBI, ali problem sa FBI je u tome što je dugo vremena njihov direktor bio Edgard Huver, čovek koji je odgovoran za likvidaciju stotine ljudi na tlu SAD. Ko je optuživao da su komunisti, ovako onako.
Pazite, njegova desna ruka je Mark Felt, čovek koji je namestio aferu Votergejt, čovek koji je nadzirao američkog predsednika Niksona, dakle, odakle FBI podaci šta su radili najbliži saradnici predsednika Niksona. To su opet primeri iz prakse. Vidite kako se zloupotrebljava službeni položaj. E, to je radio Mark Felt. Onda je instruisao novinare u SAD koji su napravili aferu Votergejt i Nikson je posle toga eliminisan.
A vi razmislite ko je došao posle njega. Hvala. (Aplauz.)

Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović, koji želi reč. Izvolite.
Narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 48. nalazi se u Poglavlju – pravna, materijalna i druga pomoć pripadnicima VBA i VOA, licima sa kojima je uspostavljena trajna saradnja.
Mi smo predložili da se briše ovaj stav 1. u članu 48.. Naravno, smatramo da je to suprotno Ustavu Republike Srbije i Krivičnom zakoniku.
U obrazloženju koje sam dobio, kojim je odbijen amandman, stoji da nije isključeno pravo tim licima da izaberu pravnog zastupnika. Mi to nismo osporili, ali osporavamo pravo VBA i VOA da oni daju. A vi znate kako to ide, kada su ove službe u pitanju, ''pravo da se bira''. Osporavamo pravo njima da nameću ili nude advokate, jer, gospodine ministre, složićete se sa mnom, vi i vaši politički saborci krajem devedesetih godina ili početkom 2000. kada ste došli na vlast, između ostalog, svoj politički uspeh tada ste gradili, u principu, na osudama i kritikama upravo ovakvih navika, manira i principa iz devedesetih godina, kako ste ih nazivali.
Tada su one za vas bile neprihvatljive, a sada ste se za iste opredelili. Zbog toga SRS izražava sumnju i traži da se ovaj član briše.

Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik Milan Knežević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 54. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Šormaz, Miloš Aligrudić i Miroslav Petković.
Vlada je prihvatila ovaj amandman.
Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Božidar Delić je dao prijavu, ali ima 15 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika. Izvolite.

Samo ću najkraće da kažem. Obrazloženje koje je dato apsolutno ne stoji, ni jedna jedina reč. Druga stvar, član 54. stav 4. nije usaglašen sa Zakonom sa osnovama uređenja službi bezbednosti, članom 18. stav 1.

Narodni poslanik Zoran Ostojić je prijavljen. Izvolite.

Pošto mi je ostalo još malo vremena, samo bih u načelu rekao da je ovaj set zakona korak napred, da nam je žao što neke primedbe koje smo imali nisu usvojene. Mislimo da bi sa njima zakoni bili bolji. Naša najveća zamerka je izbegavanje da se odredimo prema NATO paktu. Prosto, čak i ministar u nekom autorskom tekstu navodi argumente da sad nije vreme i da je negde doneta odluka da je mera sadašnje saradnje sa NATO paktom ''Partnerstvo za mir'', ali svi argumenti koje ste ministre naveli su argumenti za NATO pakt.
S druge strane, i vi govorite o nekakvoj deklaraciji ili rezoluciji o vojnoj neutralnosti, a to je jedna druga deklaracija ili rezolucija u kojoj se pominje ta vojna neutralnost, i kako Skupština može da donese jednu, može i drugu i treću itd. Ovde su se danas čuli, pričam više zbog gledalaca, argumenti protiv NATO pakta i protiv članstva u NATO paktu. Moram da kažem da je većina tih argumenata u korist interesa jedne druge zemlje, a ne Srbije. Srpski državni i nacionalni interesi za članstvo u NATO paktu su i politički i vojni i ekonomski i bezbednosni. I, na kraju krajeva, ta rezolucija u kojoj se pominje u jednoj rečenici vojna neutralnost, to je mrtvo slovo na papiru, ako to druge zemlje ne priznaju.
Gospodo, mi možemo da donesemo rezoluciju da bi trebalo da Srbija pošalje čoveka na Mesec, i po mogućstvu da bude Srbin, ali verujte mi, sa tom rezolucijom ne bi se našao Srbin na mesecu. Prema tome, takva je i ta vaša rezolucija. Ne vidim zašto neko meri vreme – ko od rođenja Hrista ili od 21. februara, ili od rezolucije o vojnoj neutralnosti.
Inače, kad se već pozivaju na interese jedne druge zemlje, braneći interese te zemlje, a ne Srbije, treba da ih podsetim da se ta zemlja protivi širenju NATO na Istok, a članstvo Srbije u NATO bilo bi širenje NATO na Zapad. Prema tome, čak ni ta zemlja nema problem sa širenjem NATO na Zapad.
Žao nam je što u Zakonu o Vojsci postoji član koji zabranjuje pripadnicima profesionalnog sastava da se uključuju u aktivnosti nevladinog sektora koji se bavi reformom Vojske. Mi mislimo da se time, na neki način, Vojska zatvara. Možda je to posledica ljutnje ministra na neke nevladine organizacije, jer su stale na pogrešnu stranu pre izvesnog vremena, ali mislimo da je to loše i očekujemo da se to promeni.
Mislim da je glupo zabraniti to zakonom. Možete uvek po načelu subordinacije da zabranjujete profesionalcima da učestvuju u tim aktivnostima, ali staviti to u zakon nije dobro. U svakom slučaju, moglo je ovo i bolje, ali jednostavno u tome je razlika između nas i vas u Vladi, nas iz LDP – mi bismo brže i više, vi biste polako, kažete – sigurno, i zato ste vi vlast a mi opozicija, ali ne zadugo. Hvala.

Na raspolaganju narodni poslanik Zoran Ostojić ima još četiri minuta i 30 sekundi.
Molim narodne poslanike da ne dobacuju, njegovo pravo je da koristi još četiri minuta i 30 sekundi kad god bude želeo.
Narodni poslanik Dragan Šormaz. Vreme na raspolaganju šest minuta i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe i 30 sekundi ovlašćenog predstavnika.

Više nego dovoljno. Mislim da smo danas dosta rekli na sve ove teme o kojima je malopre govorio i gospodin Ostojić.
Što se tiče ovih amandmana koje je DSS dala na Zakon o Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajnoj agenciji, jedan amandman je prihvaćen, drugi nisu. Mislimo da je trebalo i te druge prihvatiti jer su dobro rešenje. Ovo rešenje je ono koje je ministar policije Dragan Jočić stavio za Generalnog inspektora, sada je prihvaćeno i ovde, ali dobro, ne čudi me, vi ste rekli da je to čovek koga više poštujete od svih nas ostalih u DSS, tako da nije ni čudo da ste prihvatili rešenje koje je u stvari njegov amandman, a ja ga ovde samo potpisao.
Opet kažem, jedna lasta ne čini proleće. To ne popravlja značajno ovaj zakon, uostalom, kao što kaže i javnost u javnoj raspravi, neće popraviti civilnu kontrolu nad ove dve vojne agencije, od kojih je jedna često apostrofirana kao agencija zbog koje se najviše ima problema u saradnji sa Haškim tribunalom godinama unazad, toga smo svedoci. Čini nam se da ni na ovaj način ona neće biti reformisana, niti dovoljno kontrolisana, ovim zakonom koji je predložen, da bismo imali kao civilno, savremeno, demokratsko, građansko društvo, sve ono što treba da radimo.
S druge strane, moram se osvrnuti i na druge stvari koje su rečene u ovoj raspravi. Ne postoji nijedan niti politički niti ekonomski, niti bezbednosni razlog da bi Srbija ušla u NATO pakt. Obrnuto, naša rezolucija nije naša nego svih nas, naša odluka nije naša nego svih nas, ona je obavezujuća za celu državu i nema vaša ili naša.
Interes druge države sigurno ne branimo, nego samo naše države, ali poštujemo tradicionalne i istorijske veze sa državom na koju vi mislite, a znam da mislite na Rusiju, tako ste i govorili kada ste govorili o tome. Samo ću vas podsetiti kako je cela zapadna Evropa, čak i cela Evropa, zvala ovaj prostor – sada će neko reći ovaj se opet vraća daleko u prošlost, ali u 10 i 11 veku ovaj prostor se zvao Raškom ili Rasom, ovaj narod je nazivan Rašanima ili Rasima. Vi to prevedite na engleski jezik, pa ćete vidite da se tada termin Srbi nije koristio, nego upravo ovaj o kome govorim, tako da te stare veze i ta povezanost što imamo sa ruskom državom i ruskim bratskim narodom nisu ni čudne.
Bilo bi dobro da budemo gostoprimljivi na način na koji su Srbi uvek i bili prema uvaženom gostu, predsedniku bratske Ruske države, sa zadovoljstvom, gospodinu Medvedevu. I ne treba ovako govoriti.
Znači, imamo privilegije, dobili smo saradnju, pomaže se budžet Republike Srbije, koji je u rupi zbog najnesposobnije Vlade u istoriji Srbije. Ne vidim zašto bi se bilo šta reklo na račun Rusije. U krajnjem slučaju, nikada ni kamen na nas nisu bacili a kamoli bombu obogaćenim osiromašenim uranijumom, tako da ne treba upoređivati jednu, drugu ili treću državu.
Ponavljam, kao poslanik iz redova DSS, sa svima treba da imamo dobre partnerske odnose na ravnopravnom nivou, ne treba nikako bilo koga da privilegujemo, ali možemo da budemo ravnopravni partneri sa onima koji nas uvažavaju kao ravnopravne partnere, koji ne bacaju na nas bombe, koji nam ne otimaju teritoriju, koji nam ne postavljaju uslove, dakle, samo sa onima sa kojima sarađujemo. Zahvaljujem.