Narodni poslaniče, niste dobili repliku, zato što je pitanje replike diskreciono pravo predsedavajućeg. Zloupotreba prava je kad, po odluci predsedavajućeg da nemate prava na repliku, tražite povredu Poslovnika, što je nedopustivo. Zahvaljujem.
Da li želite reč kao predsednik poslaničke grupe? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić predsednik poslaničke grupe Napred Srbijo.

Kao predsednik poslaničke grupe, želim da kažem građanima Srbije šta je hteo da prigovori gospodin Oto Kišmarton.
Naime, bio je uvređen kao pripadnik nacionalne manjine, kada je gospodin Bajatović rekao da nije ovo statut koji su pisale nacionalne manjine. A vi, gospođo Čomić, vi gledate kako je ko obučen, kakvu frizuricu ima, a ne slušate šta se govori. Povređeni su i uvređeni pripadnici svih nacionalnih manjina. Narodni poslanik poslaničke grupe Napred Srbijo...

Narodni poslaniče, molim vas da ne preuzimate obaveze predsedavajućeg. Član 101. obavezuje predsedavajuću da procenjuje u kojim slučajevima je dozvoljeno pravo na repliku. Molim vas da svoje izlaganje koristite u skladu sa Poslovnikom i da obrazlažete temu dnevnog reda. Zahvaljujem i nastavite.

Rekoh ono što sam hteo, sada je sve već manje bitno.
SNS o ovom aktu želi da govori kao o pokušaju političkih struktura u Vojvodini da pariraju Ustavu Republike Srbije jednim kvaziustavom AP Vojvodine. Mnogo je dokaza za ovu našu tvrdnju i ta naša tvrdnja se dokazuje od preambule. Jedan statut ima preambulu. Gde je to još zabeleženo u svetu, da se parira preambuli Ustava države preambulom statuta AP Vojvodine i drugačijim tumačenjem države u kojoj se nalazi ta AP.
Naime, po Ustavu Republike Srbije, Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive. Sada ispada da teritorija AP Vojvodine nije teritorija srpskog naroda i svih građana koji na njoj žive, već je to teritorija građana i građanki. Daljom razradom statuta, statut se meša u ustavne nadležnosti zato što tvorci pokušavaju da dokažu kako su dušebrižnici, posebno za nacionalne manjine i posebno na teritoriji AP Vojvodine.
Boli me to što izdvajate AP Vojvodinu. Vojvodina kao deo teritorije Srbije, na kome se neguje višenacionalnost, multikonfesionalnost, evropske vrednosti. Zar to nije za celu teritoriju Srbije regulisano Ustavom Republike Srbije? Zašto statut Vojvodine razrađuje prava nacionalnih manjina kada su ona garantovana Ustavom Republike Srbije i kada je Ustav jedini akt kojim se ta materija reguliše?
Šta znači preambula za jedan akt? Oznaka suverenosti? Zašto građani i građanke Vojvodine donose ovaj statut? Zar ne donose svi građani Srbije ovaj statut? Ima li statuta Vojvodine samo odlukom Skupštine Vojvodine o tome da je on donet? Nema ga.
Znači vi sada nas pozivate da u ime svih građana Srbije, u ime Srba i svih drugih građana Republike Srbije učestvujemo u nečemu što građani Vojvodine sebi daruju. Valjda svi darujemo sebi taj statut Vojvodine. Zar nije ta Vojvodina deo teritorije Srbije, deo svih nas?
Zašto ste toliko insistirali na posebnostima? Zašto ste toliko išli uz nos Ustavu Republike Srbije? Zašto ste regulisali odredbe potpuno regulisane Ustavom? Da bi statut ličio na Ustav. Zašto ste regulisali odredbe na koje nemate pravo, jer su regulisane Ustavom Republike Srbije?
Zamislite jednu nemoguću scenu, da ne postoji Srbija, statut Vojvodine bio bi dovoljan za ustav Vojvodine. Tako je pisan. Gospodo socijalisti, nije gospodin Jovanović bio u pravu kada je rekao da je samo DS ovde, kako je on rekao, podvalila statut, i nije opomenut za tu grubu reč. Ovde su sve vladajuće stranke podvalile statut građanima Srbije. Svako se trudio da svojim biračima podvali taj statut.
DS, koja nije uspela kada smo učestvovali u izradi Ustava Srbije da Srbija bude država građana i građanki, prihvatila da Srbija bude država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, sada je doživela afirmaciju tog svog stava kroz statut Vojvodine.
Socijalistička partija Srbije kaže da je amandmanima popravila statut Vojvodine. Kada biste ga vi popravili da se s time nije složila DS? Nikakav spor niste imali oko te popravke, zato što nije ni popravljeno, zato što je glavni grad izbrisan na jednom mestu, a ostao na dva. Sada će DS da kaže - ostao je glavni grad, a vi ćete reći - izbrisan je glavni grad. Mi, mali i naivni, mi ništa ne razumemo. Ne znamo ni zašto niste dozvolili da u Skupštini uporedimo oba predloga u jednoj raspravi? Jer, pazite, Narodna skupština Republike Srbije danas ili za neki dan donosi oba akta. Oba imaju istu snagu, a razlikuju se.
Kada biste me pitali šta iskreno mislim o tome što ste pokrajinsko Izvršno veće sada nazvali Vladom Vojvodine, rekao bih da nemam šta ni da zameram. Ne bih imao šta da zamerim, pošto Ustav tamo daje pravo AP Vojvodini da sama uređuje organe koje osniva, a pod tim podrazumeva da im daje i ime.
Ali, zašto sada posle toliko godina Izvršnog veća, pa čak i u vremenu u kojem bi vam aplaudirao Živan Berisavljević na govoru od malopre, jer je i on tako zavijao u oblande Ustav iz 1974. godine, pa čak i u to vreme je bilo Izvršno veće Vojvodine. Zašto sada da dobijemo vladu Vojvodine?
Uz sve ostale odredbe koje se apsolutno prikazuju kao odredbe ustava jedne države. Zašto sada Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, pa odakle je širena mržnja, odakle su sejane laži o Republici Srbiji kao državi u kojoj Vojvodina ne može da se ostvari? Iz VANU.
Zašto se SANU s tim nije složila? Kako da se složi? Ko će to sada da nam razdvaja akademike? U ovoj našoj zemlji da razdvajamo akademike. Šta je tu cilj? S kim je sarađivala VANU - u 80% slučajeva sa mađarskom akademijom nauka i umetnosti, u 20% slučajeva sa austrijskom. Kada to sastavite, to je "ka-und-ka".
Zašto se pribojavam? Što ste ubacili Srem, Banat i Bačku. Šta vam je to trebalo? Po kom zakonu, na primer, mogu da vas pitam, da li mislite i na deo teritorije Srema koji je u Hrvatskoj? Da li mislite na deo teritorije Banata koji je u Rumuniji? Ne možete vi sada da Banat, koji je evropska regija, podelite granicom. Ako mislite da ga delite trebalo je da kažete - deo Banata koji se nalazi u Republici Srbiji. To bih mogao da prihvatim. Deo Srema koji se nalazi u Republici Srbiji. I to bih mogao da prihvatim.
Ovako ne znam da li vi to možda udarate na suverenost država koje su priznate članice UN? Jedna u EU, jedna na putu ka EU. Sve to da bismo mi bili optuženi za govor mržnje, za govor iz 90-ih godina, kao da mi ne umemo, kao što to recimo, gospođa Gordana Čomić radi, da fino govorimo, a da loše mislimo. Po meni je poštenije da onaj ko nešto loše misli da to kaže lošim rečima. To je iskreniji čovek. Možda nije dobar čovek, ali je iskren. Ne krije svoje namere.
Ovde će vladajuća većina da krije svoje namere u skoro svim odredbama statuta. Mi smo vam prigovarali na zakon o utvrđivanju nadležnosti. Trebalo je da to bude zakon o prenošenju nadležnosti, zato što su nadležnosti Vojvodine utvrđene Ustavom i ne mogu da se utvrđuju ponovo nižim zakonskim aktom. Zato što će Ustavni sud biti na velikim mukama, ali poznajući kako nam Ustavni sud radi u poslednjih 15-ak godina, već sad vidim kako će to da se definiše pred Ustavnim sudom.
Skoro nijedna odluka Ustavnog suda koja nije bila po volji vladajuće većine nije ni doneta. Šta ćemo mi Ustavnom sudu, ako ne bude rešavao po ovom pitanju? Kakve su konsekvence? Ima bezbroj primera da Ustavni sud uopšte nije postupao, pa čak ni kad je DS uvela 210 poslanika u Skupštinu Srbije, Ustavni sud nije postupao, nije ga interesovalo. Prođu izbori, formira se nova skupštinska većina, zaboravi se koji su zakoni doneti nelegitimno. Idemo dalje.
Tako će vam biti i sa ovim statutom. Govorio sam o Fruškoj Gori, a stvarno nema smisla. Ukida se državna ustanova Fruška Gora, osniva se vojvođanska ustanova Fruška Gora. Znači, Fruška Gora će da pripadne Vojvođanima, novom terminu. Mi, Vojvođani, kaže.
To vam je važnije nego da kažete - mi građani Srbije. Sada ako počnemo da govorimo tako ko je odakle eto vam novog cepanja Srbije. Kažete - kog je zmija ujedala, guštera se plaši. Zašto je samo srpski narod ujedala zmija? Zašto mi to pamtimo nešto što drugi narodi ne moraju da pamte i kakav je to narod koji se ne uči na svojoj istoriji?
U ovoj sali, dobro ste rekli, raspadale su se mnoge države. Nastavlja se to. Nemojte mi samo reći da je sve u redu u Republici Srbiji, da će Vojvodina da zastane na nadležnostima određenim statutom. Ko je pitao građane Vojvodine?
Ko je išao na javne tribine, na skupove? Samo mi koji smo protiv statuta. Koliko ste održali skupova svojih istomišljenika koji bi glasali za statut Vojvodine? Nijedan. Sada optužujete ljude koji po mostovima pišu da su protiv statuta. Ne optužujete one koji kažu – konačno je Novi Sad glavni grad. Oni ne šire mržnju, oni ne šire sukobe. Vlast određuje ko širi mržnju, ko širi sukobe, i onaj ko podržava vlast. Za njega su svi ostali loši. On može ovim drugima da kaže šta god hoće. Lepo je živeti u Vojvodini. Vojvodina je bogatiji deo Srbije.
Zabrinjava me sebičnost koju iskazujete vi koji Vojvodinu vodite. Zbog vas se ovo pravi, ne zbog građana. Oni samo dobijaju još jedan glavni grad. Ono što im radi Tadić u Beogradu, na nivou cele Srbije, ono što radi Đilas u Beogradu kao gradu, to će da radi Pajtić u Novom Sadu. U čemu je razlika? Samo još više administracije, samo još više zaposlenih. Kako će to Vojvodina da brine o nacionalnim manjinama? Valjda Srbija brine o nacionalnim manjinama.
Vi ćete nastavne programe za nacionalne manjine da uvodite. Da ne pričamo o mreži sudova. Pre samo 15 dana doneli ste zakon kojim ste uredili organizaciju sudova na teritoriji Srbije, a sad ćemo da uređujemo sudove na teritoriji Vojvodine.
Da ne pričam o tome da ste predvideli da sami određujete kako ćete pitanja koja su po vama pitanja od značaja za Vojvodinu, da uređujete, ako nije stigao zakon. Vi sve možete. Time možete da izazovete ogorčenje kod ostalih građana Srbije, a mi treba da živimo u miru i u slozi, da se ravnomerno razvijamo. I Italija je imala problem bogatog severa i siromašnog juga, pa ga je rešila razvijanjem. Šta ćemo mi da radimo, da naplaćujemo poreze u Vojvodini i da ti porezi ostaju u Vojvodini? Vi ćete da mi kažete da to nije formiranje države. Ima li još jedne države na svetu gde se porez različito naplaćuje?
Ne znam, gde pobegoše ovi iz G17 plus? Ima ovde svedoka kako smo pisali Ustav Republike Srbije. Taj Mlađan Dinkić, koji je sada zagovarač apsolutne autonomije, sprečio je DS da Ustavom Srbije Vojvodina dobije ovo što sad traži statutom, jer je bilo besmisleno toliko nadležnosti davati Vojvodini.
Evo, tu su ljudi iz DSS, svedoci su. I onih 7% je bio neki kompromis, inače, da ste se vi žuti pitali, već tada bismo dobili još jednu državu po Ustavu Republike Srbije.
Ne znam šta vas to tera, ne znam šta vas goni? Ne znam što nas lažete, što ste u zakonu tu Vladu Vojvodine nazvali Izvršnim većem? Što niste bili hrabri, čestiti i pošteni, prepisali statut o zakonu o prenošenju nadležnosti? Što ima različitih odredbi? Koga to lažete, koga obmanjujete? Da li ste spremni da branite statut? Branite ga. Sada smo mi divljaci što ga napadamo, a vi ste divni ljudi jer nećete da ga branite.
Čime da ga odbranite, čime će onaj moj prijatelj iz Ivanjice da ga odbrani? Šta dobija on ovim statutom Vojvodine? Da li se oseća ugroženim? Ko će o njemu da vodi brigu? Kakve će on izvorne prihode da ima? S kim će on da sarađuje u svetu? Gde je njegova kancelarija u Briselu? Gde je njegova razvojna banka?
Najveći kriminal ste napravili sa Metals bankom, najveći mogući kriminal, a doći će vreme kada će neko za to da počne da vas ispituje, da istražuje. Kako ste oborili akcije Metals banke? Kako je Izvršno veće Vojvodine kupilo akcije banke, iako nije u budžetu opredelilo sredstva za to? Šta je sad to, razvojna banka? Hoćete li preko te banke da se zadužujete u inostranstvu?
Šta kaže, Vojvodina će sama da odlučuje o svojim zaduživanjima? Gde to ima? Zar ne idu svi zakoni ovde u Skupštinu na ratifikaciju? Šta ćete reći – dostignuti stepen autonomije ne može više da se menja? Nadležnosti koje poveri Srbija Vojvodini više nikad ne mogu da budu vraćeni, a imovina koja sad pripadne Vojvodini ostane imovina u Vojvodini.
Prejudicirali ste stavove oko imovine. Rešavate nešto za šta nema zakona. Ovo nije zakon o javnoj svojini, ali vi ste već rekli da su sredstva u javnoj svojini sredstva AP Vojvodine.
Ne možete vi da izazovete u meni mržnju prema Vojvodini, ali izazivate u meni neslaganje sa vašim načinom kako vodite Vojvodinu. Poželeće mnogi ljudi, pa Boško Ristić je pre dve godine tražio autonomiju za Niški region. Šta vam je ljudi? Ako je to prilika da se lakše stigne do evropskih fondova pre države, pa mnoge će oblasti u Srbiji poželeti da imaju autonomiju. Izbacili ste tamo i da je istorijsko i da je ovakvo i da je onakvo, i gde smo stigli onda?
Srbija je jedina zemlja koja se boji regionalizacije. S pravom se boji. Nikad joj nije dato pravo da brine o svom narodu. Brinemo o svima drugima. Ko brine o Srbima u Hrvatskoj?
Što se nas tiče spremni smo za razgovore, potpuno otvorene sa svima vama. Spremni smo da to u vrlo kratkom roku uradimo. Čekali smo 13-14 meseci statut Vojvodine, možemo još 15 dana.
Hajde kako smo pisali Ustav Srbije, da sednemo svi, i vlast i opozicija, svi građani Srbije da odredimo autonomiju Vojvodine, da možete da kažete - evo, konsultovali smo pola Srbije. Vi dobro znate, pola Srbije nije konsultovano sa ovim, pola Vojvodine nije konsultovano, kad ste ovo radili. Radite u ime vas koji ste sada na vlasti, koji sada imate neke poslaničke mandate. Hoćete li ih imati u sledećem sazivu?
Sada cementirate da ništa ne može da bude promenjeno od onoga što vi donesete. Samo se budala ne menja. To je stara posledica. Molim vas, razmišljajte odgovorno.
Lepo ste se vi tamo, taj trijumvirat koji vodi Vojvodinu, u kome su predstavnici tri stranke, za sad dobro funkcioniše. Ali, što se građana Vojvodine tiče, oni ovim što vi radite ne mogu da budu zadovoljni. Možete da im prenosite svoju sebičnost, možete pripadnicima manjina da kažete – evo, sve smo vam dali, sada glasajte ovde za sve što uradimo u Skupštini. Možete i vi iz SPS da se hvalite da ste ponovili 1988. godinu, a da sam pripadnik SPS ne bih se ovim aktom hvalio. Kada ste rekli – mi socijalisti smo to razbili 1988. godine, dobacio sam vam da su to bili pravi socijalisti, i sada ostajem pri tome, to su bili pravi socijalisti.

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, predsednik poslaničke grupe Demokratska stranka Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, u dosadašnjoj diskusiji, naročito u odbranu predloženih akata, kako juče zakona o nadležnostima Vojvodine, tako i danas statuta na koji bi trebalo Narodna skupština da da saglasnost, koristila se klasična zamena teze sa onima koji osporavaju ove akte.
Moramo da razjasnimo prvo šta je predmet sukoba ovde. Svi oni koji brane ove akte prave jednu verbalnu zavrzlamu, pokušavajući da dokažu da je predmet sukoba osporavanje autonomaštva, osporavanja autonomije, osporavanje prava na decentralizaciju. To, dame i gospodo, barem što se tiče DSS, nije predmet osporavanja.
Ovde se u pežorativnom smislu, uprkos validnosti Ustava usvojenog na referendumu, a prethodno od strane Narodne skupštine, upotrebljava izraz autonomaštvo. Autonomaštvo je, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, ustavna kategorija.
Onda se u odbrani ovih zakona i u odbranu ovog statuta navodi, bože moj, pa Narodna skupština mora, po Ustavu, da da saglasnost za statut, a Skupština Vojvodine, po Ustavu, morala je da donese statut i slična nesporna mesta. Zašto oni koji brane ova dva akta zamenjuju teze i govore o nespornim mestima? Vrlo prosto, jer se time stvara kakafonija zvukova koji treba da navedu građane koji slušaju ovu javnu raspravu, da su imali prilike da čitaju nešto od te javne rasprave ili slušaju kroz izjave političara u Srbiji diskusiju o ovome što nam se dešava, da bi se stvorio utisak zaludnosti onih koji daju kakvu kritiku ili primedbe na ove akte.
Naravno da sve ovo što sam naveo nije predmet spora. Decentralizacija je nužno mesto u razvoju svake države. Ako postoji stranka u Srbiji koja se punim srcem zalaže za princip decentralizacije, to je Demokratska stranka Srbije. Ako postoji stranka koja želi da poštuje Ustav i pravo na autonomiju, poštujući svakoga ko sprovodi ili deluje kao političar ili politički subjekt u realizaciji autonomije, a samim tim biva autonomaš, to je Demokratska stranka Srbije.
Ono što je predmet spora je šta je zapravo ovaj akt koji ste nam dostavili i šta je zapravo onaj zakon koji smo juče raspravljali. Da li oni govore o decentralizaciji u Srbiji i da li oni ispunjavaju meru autonomije koja je predviđena Ustavom?
Odgovor na to pitanje je negativan. Još jedna ključna zamena teza koju smo juče ovde čuli, čak i od predsednice poslaničke grupe ZES, da je predmet spora pitanje odnosa između koncepta unitarne države i koncepta decentralizacije, kao potpuno lažna dilema.
Dame i gospodo, mi smo unitarna država po svom konceptu, a kao unitarna država imamo pravo na sistem decentralizacije, i to u punoj meri. Ne može biti stavljen zid, prepreka, između pitanja unitarnosti u državi, kao koncepta, i principa decentralizacije.
Te dve stvari mogu ići ruku pod ruku i pametna vlast gleda da te stvari ne pomiri, one su pomirene u startu, nego da ih realizuje na ustavan i adekvatan način.
Ono što zaboravljate vi, apologete, ovih nebuloza koje smo dobili u Skupštini Srbije, jeste da suprotan pojam unitarnoj državi je federalna ili konfederalna država. Kada imate nešto što se suprotstavlja unitarnom principu, to je federalni princip ili konfederalni princip.
Sada dolazimo na poentu osporavanja statuta koji je pred nama. Mi upravo osporavamo statut zbog toga što uprkos svim javno izrečenim rečima od strane vlasti u Srbiji, što uprkos svemu što ste pokušali tzv. pravno-tehničkim redakcijama da popravite u tekstu statuta ili da naskribujete u tekstu zakona koji bi trebalo logički da prethodi ovom tekstu statuta, pa tek onda Skupština Vojvodine da ga usvaja, što je ovde nama urađeno.
Sve što ste tamo rekli je vrlo tanka podrška principu državnog jedinstva i pravnog poretka, zato što samo sebe kompromituju u suprotnim odredbama koje ste pisali, o tome ćemo nešto kasnije reći.
Dakle, predmet spora je ovo – vi ste napisali tekst statuta, vi koji ste ga pisali, kome se sada obraćam, a i vi kao većina, sa očiglednom namerom da date saglasnost za taj tekst statuta, tako što ste pred nas dostavili akt koji je u brojnim svojim odredbama protivan Ustavu Srbije, što ćemo vam vrlo jednostavno i na nekoliko praktičnih primera dokazati, da ne ostane na pukim floskulama.
Zatim ste tekst statuta doneli tako što ste ga brže-bolje usvojili u Skupštini Vojvodine, ovde kada kvalifikujem, govorim o vladajućoj većini u Srbiji, koja definitivno de fakto drži istu takvu većinu u Skupštini AP Vojvodine, tako što ste ga doneli pre onih akata koje ova Narodna skupština ima obavezu da donese po tom istom Ustavu, za šta se niste postarali, a koji treba da posluže kao osnov za donošenje statuta.
Kako se autonomija pravi, prema Ustavu? Tako što se utvrde nadležnosti te autonomije, što se čini zakonom ove Narodne skupštine, tako što se utvrdi način na koji će baštiniti imovinu ta autonomija, što se čini zakonom ove Narodne skupštine, tako što će se odrediti način finansiranja te autonomije, što se čini zakonom ove Narodne skupštine.
Na osnovu paketa ta tri zakona koji stoje u pravnoj hijerarhiji uvek iznad svakog podzakonskog akta, donosi se podzakonski akt u razradi tih akata.
Podzakonski akt je statut Vojvodine. Nije morao biti donet pre, ne može se mera nadležnosti, na osnovu Ustava, način finansiranja i mera raspolaganja imovinom utvrđivati i prejudicirati podzakonskim aktom, pre nego što ovaj dom one prethodne akte donese. O tome smo mesecima govorili i to je potpuno jasno kao dan.
Dalje, ta inverzija postupka kao i brojne protivustavnosti, na koje ću uskoro ukazati, navode nedvosmisleno na pomisao da se ovde ne radi o ispoljavanju autonomije ili autonomaškog delovanja, koje je legitimno i ustavno, ili sprovođenja principa decentralizacije preko nivoa autonomije u Srbiji, nego se radi očigledno o pokušaju da se formalno, bar na rečima, u pojedinim odredbama zasnuje pravo autonomije, a da se suštinski, kroz brojne druge odredbe ovog statuta, zasnuje pravo koje je veće od prava autonomije.
To pravo bi bilo neko pravo na neku federalnu jedinicu koja se tako ovde ne naziva, to je očigledno, ali iz nadležnosti i načina na koji se tretira položaj građana koji žive na teritoriji Vojvodine kroz ovaj zakon i diskvalifikacija položaja građana koji žive na ostatku teritorije Srbije je očigledno jasno da se radi o pokušaju prikrivenom, po nekima, a neki to otvoreno i zagovaraju, ustanovljavanje de fakto federalne jedinice.
Ako vi imate takav pokušaj i realizujete takav pokušaj u ovom smislu, onda nije daleko od toga da možemo sumnjati da ćemo od pokušaja federalizacije vrlo brzo doći do pokušaja separacije.
To nije u interesu države Srbije i nije u skladu sa Ustavom. Ako neko kaže da ovom pričom plašimo građane, što je bila teza ovih dana, kažem vam otvoreno da vi vašim predlozima plašite građane, a da je naša ustavna obaveza kao narodnih poslanika i odgovornost prema građanima da upozorimo na momente koji mogu biti razlog za zabrinutost, jer je to naša dužnost.
Zamislite sada da vam u kuću uđe lopov tokom noći, dok vam ukućani spavaju i vi se probudite, vidite lopova i viknete ukućanima „ljudi, lopov nam je u kući“, a oni krmeljivi probude se i kažu „daj, nemoj da nas plašiš“.
Obaveza narodnih poslanika je, kada uoče nešto za šta su duboko uvereni da je nepravilno i da ide na štetu interesa građana Srbije i na štetu pravnog poretka, da na to ukažu.
Naše je pravo i da kvalifikujemo akte koji su pred nama, jer je to zapravo jedino mesto, to je jedini momenat u našoj raspravi na koji ukazujemo kao nepravilan, jer ne postoji ništa drugo. Ako hoćete da nam kažete da želimo da ukažemo na to da je nepravilno sprovesti autonomiju, to je netačno, mi smo za to da se autonomija sprovede.
Ako hoćete da kažete da smo protiv decentralizacije, to je netačno, mi smo za to da se decentralizacija sprovede, da se uradi u skladu sa Ustavom.
Zato smo da Skupština Vojvodina donese statut, zato smo da Skupština Srbije donese paket zakona koji su neophodni radi obrazovanja autonomije Vojvodine u skladu sa Ustavom.
Svi smo za to, problem je u tome što ukazujemo na nešto drugo, jer ovde se neke druge stvari dešavaju i sada ću to vrlo jednostavno predstaviti. Pošto stalno pričate kako ne postoje argumenti kojima se objašnjava šta ovde nije u skladu sa pravnim poretkom i kakve opasnosti iz toga slede, to ćemo sada jednostavno dokazati.
U članu 1. stava 3. ovog statuta stoji ovako: „Autonomna pokrajina je neodvojivi deo Republike Srbije“. Sjajno. Ovu rečenicu potpisujem i treba to da stoji u statutu, jer to stoji u Ustavu Srbije, ali pogledajte prva dva stava tog člana.
U prvom piše: „Vojvodina je autonomna pokrajina građanki i građana, u daljem tekstu građani“, kao da se stidite toga da građanke provlačite i dalje u ovom tekstu statuta, pa ste se na kraju u sažimanju pojmova opredelili za muški pojam.
Čemu onda služi ova sintagma „građanke“? Slagali se mi sa ti ili ne, ovo je samo po sebi ludo. Dalje stoji: „koji u njoj žive u sastavu Republike Srbije“.
Pogledajte kako izgleda definisanje u Ustavu pojma autonomna pokrajina. Da li je moguće da se u statutu AP Vojvodine mora dati definicija koja aludira na građansku suverenost tog dela teritorije.
Zamislite da u statutu grada Beograda, na primer, piše da je grad Beograd grad građana i građanki Beograda. To tamo ne piše jer je to podrazumevajuća stvar.
U članu 5. imate i dalje tu sintagmu o građanima AP Vojvodine. Gde ste vi u Ustavu pronašli uporište da stavljate sintagmu „građani AP Vojvodine“. To možda jeste semantički tačno, ali formalno-pravno u pisanju jednog pravnog teksta nije.
Imate samo mogućnost da kažete građani Srbije koji žive na teritoriji Vojvodine ili stanovništvo ili stanovnici Vojvodine.
Kada u kontekstu celog teksta i drugih neustavnosti koje ćemo nabrojati, koliko stignemo, povežete ovu normu dobićete značajne određene tendencije koje ovaj zakon ima. Da ne bi gubili vreme, idemo dalje.
U članu 6. govori se o nacionalnoj ravnopravnosti. Nije sporno, svako može da se založi za nacionalnu ravnopravnost u Srbiji. Nije sporno da i podzakonski akti mogu uneti takve norme. Međutim, ako ova norma o nacionalnoj ravnopravnosti pravi paralelni sistem ideje nacionalne ravnopravnosti iz Ustava Srbije tako što će sve građane Srbije koji žive na teritoriji Srbije razvrstati u ovom članu u nacionalne grupe, nazivajući ih nacionalnim zajednicama, uključujući i Srbe kao konstitutivni narod ove države, koji su u samom Ustavu posebno izdvojeni, onda dobijate jedan konglomerat koji ne služi nikome od ovih koji su nabrojani u Ustavu, a najmanje služi državi Srbiji, jer se zna tačno šta je položaj nacionalnih manjina.
Nacionalne manjine treba respektovati, dati im maksimalna prava, protiv čega nikada ne bismo bili, ali ne možemo samo zahvaljujući zaokruživanju jedne regije ili jedne autonomne oblasti u Srbiji pretvoriti nešto što jesu nacionalne manjine na teritoriji cele Srbije u par ekselans nacionalne zajednice na delu teritorije te države. To ne može da se uradi. To je protivustavno i ako postoji pošten Ustavni sud, ovakvu odredbu će oboriti.
Kada je reč o određenju glavnog grada, o određenju pojma vlade u statutu Vojvodine, kako može autonomna oblast u jednoj unitarnoj državi, koliko god bila decentralizovana, imati glavni grad? Tu se pominju razni izrazi iz stranih reči koje se ovde upotrebljavaju „capital“ itd. To je na nivou svakodnevnog govora moguće, ali na nivou teksta, na nivou opšteg pravnog akta, to nije, jer nećete takav sličan primer naći nigde u Evropi.
Ponovo vas podsećam na to, ne radi se ovde o federalizaciji, nego o autonomiji.
Kako je moguće da autonomija Srbije, jedna autonomna oblast u Srbiji, sklapa međunarodne sporazume sa regijama u Evropi i da ima predstavništvo u evropskim regijama i u Briselu, pri čemu taj Brisel ovde uopšte nije definisan kao pojam, niti je objašnjeno ono što se htelo reći, pa se ne zna da li je u pitanju država Belgija, jedna njena federalna jedinica, sedište neke međunarodne organizacije, regija? Uopšte se ne zna na šta se misli.
Kako je moguće da autonomna oblast jedne unitarne države zaključuje međunarodne sporazume sa regijama koje su, u smislu tih udruženja na koje vi mislite, uglavnom federalne jedinice svojih država? Kako je moguće da autonomna pokrajina u Srbiji zaključi bilo kakav sporazum sa Bavarskom, jer to nije na istom nivou?
Zaključenjem takvog sporazuma koji promovišete ovim statutom, a svakako i zakonom koji je trebalo da mu prethodi, a ne obrnuto, vi stimulišete ideju koja treba da se inkorporira u dušu, srce i pamet ljudi u Srbiji, da je zapravo autonomna oblast unitarne države, koliko god bila decentralizovana, protiv čega nemamo ništa, to morate znati, kako možete da građane ubeđujete u to da imaju jednaka prava u funkcionalnom smislu kao jedna Bavarska, koja se zove slobodna država Bavarska i praktično skoro konfederalna jedinica u Bundes republici Nemačkoj?
To ne može biti. Ne može biti po ovom Ustavu koji smo izglasali, koji su građani potvrdili na referendumu.
Ako ne želite da ova stvar ovako izgleda, ako želite atribute koje ste ovde Vojvodini pripisali, koji su u osnovi federalni ili čak u elementima konfederalni, onda treba da se založite legitimno i legalno za promenu Ustava Srbije, koji će Srbiju formirati kao federalnu državu, pa neka to ide na referendum, pa iznesite svoju politiku javno, pa kada to postane kruna pravnog poretka u Srbiji, onda će se stvari dalje razvijati kako treba.
Ovo što sam rekao je živa istina. Ne postoji nikakvo drugo tumačenje osim ovoga.
Kada se radi o nadležnostima, da ne navodim druge stvari kao što su jezik, pismo i ostale stvari koje pokušavate, i to je deo pitanja nadležnosti, pa ćemo o tome, nije problem kolik nadležnosti Vojvodina ima. Tu dolazi do zbunjivanja javnosti.
Uopšte nije problem da li je to 160 nadležnosti. Možda treba da ih bude 250. Problem je u tome kako se te nadležnosti sprovode u jednoj širokoj autonomiji u unitarnoj državi. Autonomije, u jednoj autonomiji nadležnosti i u unitarnoj državi se sprovode i mahom uzimaju kao prenete nadležnosti centralne vlasti.
Kada prenesete nadležnost na lokalni nivo, pa makar to bio nivo jedne autonomije, jedne oblasti, jedne regije unutar Srbije, one se prenosi tako što se poslovi poveravaju za izvršavanje, a ne za uređivanje.
Kad god napišete u statutu, a na svakom mestu ste napisali, da u prenetim poslovima uređujete te oblasti. Ne može se donositi na nivou AP ni zakon, ni odluka, kako god se ona nazivala, kojom se uređuje materija koja neposredno u članu 97. Ustava pobrojana kao isključiva nadležnost RS.
Te isključive nadležnosti Srbije se mogu preneti. Nije to sporno. Mogu svih 17 koje su nabrojane, ali ne možete uređivati materiju. Juče sam vam dao primer da u oblasti socijalne zaštite ne možete donositi odluke u Vojvodini koje imaju snagu uređenja materije. Jedina materija je Zakon o socijalnoj zaštiti Srbije itd.
Kada uzmete u obzir sve ove činjenice, kao i to čuveno pitanje referenduma, koji zapravo daje atribute Vojvodini suverenosti građana na njenoj teritoriji momo ostatka Srbije, kada uzmete neravnopravan tretman građana Srbije po određenim pitanjima koja spadaju u domen ljudskih i manjinskih prava, koji se rešavaju u Vojvodini na jedan podao način, a vrlo neiskren, tako što će se moći davati, završavam ovim, određene nadležnosti Vojvodini da uređuje tu oblast, dajući im veća prava nego što mogu građani Negotina, Zaječara, Valjeva, Kruševca, Čačka, Prijepolja, Užica itd.
Onda vas pitam - kako da kvalifikujemo ovaj akt, kako da se ne bojimo i kako da taj osnovan strah, dužnosti naše radi, ne prenesemo građanima Srbije, a kako da vam ne osporimo vašu jeftinu apologetiku, kojom pokušavate da nam kažete da je predmet spora autonomija, što nije tačno, ili da je predmet spora neotuđivo pravo građana na decentralizaciju, što nije tačno?

Pre nego što okončamo rad prepodnevnog dela sednice, poštovani narodni poslanici, dva obaveštenja.
Prvo, sednica Odbora za ustavna pitanja Narodne skupštine održaće se u četvrtak, 26. novembra 2009. godine, sa početkom u 10.45 časova, u sali I u Narodnoj skupštini, Trg Nikole Pašića.
Drugo obaveštenje, obaveštavam narodne poslanike da će se 26. i 27. novembra 2009. godine u Narodnoj skupštini održati Međunarodna konferencija - Narodna skupština RS i nezavisni državni organi.
Konferencija počinje rad sutra, u četvrtak, 26. novembra, u 9.00 časova, u Maloj sali Doma Narodne skupštine.
Pozivam sve narodne poslanike da uzmu učešća u ovoj konferenciji, kako bismo građanima koji su nas izabrali poslali poruku da smo jasno opredeljeni za sticanje znanja i veština i jačanje kapaciteta kontrolne funkcije Narodne skupštine kroz saradnju sa nezavisnim telima.
Pauza koju određujem do 16.10 časova.
U 16.10 časova ćemo početi popodnevni deo.
Na osnovu člana 85. Poslovnika Narodne skupštine, danas produžavamo rad i posle 18.00 časova, a temom koja u tom trenutku bude na dnevnom redu.
Sednica Narodne skupštine biće u direktnom TV prenosu do 20.00 časova.
Popodnevni deo sednice počeće izlaganjem narodnog poslanika Aleksandra Martinovića, zamenika predsednika i ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SRS.
Hvala vam.
(Posle pauze – 16.10)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sednicu u popodnevnom delu raspravom o 2. tački dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je 30. januara 1933. godine u Nemačkoj uspostavljena Hitlerova vlada jedan politički filozof je napisao - da je toga dana Hegel umro.
Mi slobodno možemo da kažemo da će danas-sutra, odnosno kada budete potvrdili statut AP Vojvodine po drugi put da umru srpski velikani poput Svetozara Miletića, Jaše Tomića, Stevana Šupljikca, poput patrijarha Josifa Rajačića, poput svih onih znamenitih Srba koji su u 19. i početkom 20. veka radili na tome da se Srem, Banat, Bačka i Baranja ujedine sa svojom otadžbinom Srbijom.
Ovih dana ćemo poništiti, odnosno vlast u Srbiji će da poništi odluke Velike novosadske skupštine od 25. novembra 1918. godine, Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i Slovena, kada je doneta istorijska odluka - da se Banat, Bačka i Baranja prisajedine Kraljevini Srbiji. Dan ranije, dakle 24. novembra 1918. godine doneta je odluka da Srem direktno pripoji Kraljevini Srbiji.
Juče je gospodin Nenad Čanak delimično zbog neznanja, delimično zbog svojih loših namera u krajnje negativnom kontekstu pominjao Jašu Tomića i da građani Srbije ne bi bili uskraćeni za odgovor o tome - zašto SRS potencira značaj Jaše Tomića, evo mi ćemo u ime SRS da iznesemo nekoliko činjenica.
Dakle, Jaša Tomić se razišao sa svojim kolegom Vasom Stajićem oko jednog pitanja - da li Vojvodina 918. godine da se ujedini sa Srbijom, tako što će se najpre pripojiti državi Slovenaca, Hrvata i Srba, koja je proglašena krajem oktobra 1918. godine, ili će se Vojvodina direktno pripojiti Kraljevini Srbiji, dakle nezavisno od Zagreba.
Vasa Stajić je zagovarao politiku da se ide preko Zagreba - da se najpre ujedinimo sa državom Slovenaca, Hrvata i Srba, pa da onda u sklopu te države uđemo u sastav Jugoslavije, a Jaša Tomić je rekao - ne, najpre ćemo da obučemo, to su reči Jaše Tomića, srpsku košulju, pa ćemo preko toga da se odenemo kaputom Jugoslovena.
Istorijska je uloga Jaše Tomića što je baš tih novembarskih dana 1918. godine Vojvodina, a to znači Srem, Banat, Bačka i Baranja, koju ovi lažni autonomaši prećutkuju, donela je odluku da se pripoji Kraljevini Srbiji. Vojvodina je kao deo Kraljevine Srbije ušla u tu novoformiranu državu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.
Inače, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, dobila je jedno pismo SPC, koje je potpisao episkop Bački Irinej. Ona je zamoljena, u ime SPC, da na početku sednice, koja će biti posvećena Predlogu statuta AP Vojvodine pročita pismo srpskih arhijereja. Kao što su građani Srbije mogli da vide u direktnom prenosu to se nije desilo. Evo, ja ću da pročitam ovo kratko pismo.
"Uvažena gospođo Đukić-Dejanović, kao vekovni čuvar srpskog duhovnog bića, pa i nacionalnog identiteta i u doba kada srpske države nije ni bilo, SPC izražava veliku zabrinutost za suverenitet i teritorijalni integritet države Srbije, koji je najpre teško narušen, nadamo se samo privremeno, nasilnim otimanjem i okupacijom KiM, potom pokušajem da se od AP Vojvodine načini nova država u državi Srbiji.
To su čini novim Predlogom statuta AP Vojvodine, koji joj protivustavno dodeljuje, pored ostalog, i sledeća obeležja državnosti: pravo da zaključuje međunarodne ugovore u oblasti iz svoje nadležnosti jus kontrahendi, pravo da osniva svoja predstavništva u inostranstvu, posebno u Briselu i pravo, prigrabljeno uzurpacijom Skupštine Vojvodine, da donosi zakone.
Uz to je protivustavno osnivanje tzv. Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, učinjeno u nameri da se vojvođanskim Srbima prida posebni narodnosni tj. nacionalni identitet.
Kako se ovim Predlogom statuta AP Vojvodine započinje novo rasparčavanje i razaranje već smanjene i ubogaljene srpske države, odlukom Svetog arhijerejskog sinoda, u ime njegove svetosti Patrijarha srpskog gospodina Pavla i sve punoće SPC, umoljavamo vas da ovaj naš dopis i zahtev iznete na zasedanje Skupštine, na kome će biti raspravljano o ovom pitanju, u nadi da će mu poslanici posvetiti dužnu pažnju i da će ovom očigledno protivustavnom aktu uskratiti svoju saglasnost i potvrdu.
U nadi da ćete učiniti sve što je do vas, na šta vas i Narodna skupština i Ustav obavezuju, radi očuvanja teritorijalnog integriteta i unutrašnjeg jedinstva države, primite znake naše iskrene zahvalnosti."
Kao što vidite, dragi građani Srbije, nije tačno da ovde bilo seje paniku, da vas bilo ko laže i obmanjuje kada vam kaže da oni koji stoje iza Predloga statuta Vojvodine - zaista imaju nameru da od Vojvodine suštinski naprave, za početak federalnu jedinicu u Srbiji, a za nekih pet, deset ili 50 godina potpuno nezavisnu državu.
SRS nikada nije tvrdila da će sutra, nakon usvajanja statuta Vojvodine ovde u Skupštini Srbije i nakon njegovog proglašenja u Skupštini Vojvodine, doći do formiranja nekakve vojvođanske države, ali dugoročno to može da se desi, zato što ovaj statut, odnosno Predlog statuta Vojvodine predstavlja minu koja se stavlja u temelje države Srbije.
Samo da vas podsetim dame i gospodo iz vladajuće koalicije - ni po Ustavu iz 1974. godine nijedna federalna jedinica nije mogla da se otcepi od SFRJ. Zašto? Na to pitanje su odgovorili naši eminentni pravni teoretičari Jovan Đorđević i Radomir Lukić, koji su tvrdili - da je to pravo na samoopredeljenje do otcepljenja iskorišćeno samom činjenicom da je stvorena Jugoslavija.
Dakle, pravo naroda na samoopredeljenje, uključujući i pravo na otcepljenje nalazilo se, zamislite, u preambuli Ustava SFRJ od 1974. godine. Tu je pisalo: "Polazeći od prava naroda na samoopredeljenje, uključujući i pravo na otcepljenje, narodi SFRJ udružuju se u državu Jugoslaviju". Ti naši eminentni pravni teoretičari protumačili su sasvim ispravno - da nijedna federalna jedinica nema pravo da se otcepi od SFRJ i pri tome se pozivali na iskustva Švajcarske.
Nažalost, međunarodna zajednica, za koju vi kažete da vam je prijatelj, 1991. i 1992. godine priznala je nezavisnost, najpre Slovenije i Hrvatske, potom BiH, bivše jugoslovenske Republike Makedonije i konačno 2006. godine Crne Gore, a tokom 2008. i 2009. godine jedan broj država u Evropi i van Evrope priznao je i lažnu nezavisnost lažne države Kosovo. Kao što vidite, ovo uopšte nisu naivne stvari.
Naravno, predstavnici vladajuće koalicije, odnosno njihovi ovlašćeni predstavnici pokušali su da kažu kako to ništa nije strašno - pa jeste, pre godinu dana je pogažen Ustav, ali mi smo to ispravili našim amandmanima i sad je sve super, sad više nema nikakvih problema. Od početka izrada nacrta, pa onda Predloga statuta AP Vojvodine predstavlja ruganje demokratiji, predstavlja ruganje Ustavu RS, predstavlja ruganje svim tekovinama pravne nauke.
Prvo u izradi nacrta statuta AP Vojvodine nisu učestvovale sve političke stranke. Pre svega, nije učestvovala SRS. Praktično, vladajuća koalicija u Vojvodini, a to znači pre svega DS i njeni koalicioni partneri, smatrala je da je izrada statuta Vojvodine njihova partijska stvar. Šta ima ko tu da se meša? Mi imamo naše eksperte, oni će da napišu nacrt statuta AP Vojvodine.
Taj je nacrt ušao u proceduru Skupštine AP Vojvodine, pa je 14. oktobra izglasan Predlog statuta AP Vojvodine, pa je u međuvremenu došlo maltene do brakorazvodne parnice unutar DS, pa je ovaj vojvođanski deo DS tvrdio kako je to sve u skladu sa Ustavom, kako nema nikakvih problema, da bi Boris Tadić, vođa ovog drugog beogradskog krila DS, na sednici Glavnog odbora DS rekao da je nedopustivo da se na sedam minuta putovanja od Beograda formira nekakva nova država Vojvodina.
Onda je vladajuća koalicija došlo do genijalne ideje da amandmanima menja tekst Predloga statuta koji je izglasan, koji je prošao sve faze u proceduri Skupštine Vojvodine. To nigde na svetu nema.
Akt koji je izglasan, o kome je završeno glasanje, naknadno se menja amandmanima. To je bilo 7. novembra 2009. godine, iako ste godinu dana tvrdili kako je sve u skladu sa Ustavom i kako zli, pokvareni i neuki srpski radikali plaše građane koji žive u Vojvodini kako je neko prekršio Ustav RS. Tog 7. novembra Skupština Vojvodine usvaja nekakav zaključak o pravno-tehničkim ispravkama teksta Predloga statuta Vojvodine. Ni to vam nije bilo dosta, pa posle dva dana sastaje se Odbor za propise Skupštine AP Vojvodine, pa konstatuje da je došlo do očiglednih propusta u izradi prečišćenog teksta Predloga statuta AP Vojvodine.
Pogledajte sad dragi građani Srbije šta je za Odbor za propise Skupštine Vojvodine tehnička greška. Kaže - predsednik Odbora je podsetio da je Odbor za propise, na sednici održanoj posle zasedanja Skupštine AP Vojvodine 7. novembra 2009. godine, utvrdio u skladu sa zaključkom o tehničkom usaglašavanju Predloga statuta AP Vojvodine sa Predlogom zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, koji je Skupština AP Vojvodine donela na sednici održanoj 7. novembra 2009. godine, prečišćen tekst Predloga statuta AP Vojvodine.
U međuvremenu, pazite, to je bilo 7. novembra, a Odbor za propise se sastaje 10. novembra, to međuvreme je tri dana, uočeno je da su se u tekstu potkrale izvesne tehničke greške, pazite – tehničke greške, koje je neophodno otkloniti. Sada genijalne rečenice – predloženim tehničkim ispravkama jasnije se definiše teritorija AP Vojvodine. Zamislite kakva tehnička greška - jasnije se definiše teritorija AP Vojvodine!
Kaže – položaj grada Novog Sada, kao glavnog administrativnog centra AP Vojvodine; briše se nadležnost AP Vojvodine, opet tehnička greška, vezane za dodelu odlikovanja, jer je Zakonom o odlikovanju Republike Srbije koji je u međuvremenu usvojen, nemoguće, nije usvojen u tom roku od tri dana, usvojen je znatno ranije, predviđeno da organi AP Vojvodine mogu predložiti dodelu, ali ne i dodeljivati odlikovanja i tehnički uređen član koji reguliše, zamislite tehnička greška, izvorne prihode AP Vojvodine koje su podeljene članovima odbora i prisutnima početkom sednice.
Vi kažete – majke nam mile, mi imamo dobre namere, mi smo sjajni pravnici i sve je bilo u skladu sa Ustavom. Ovo je pre svega u suprotnosti sa Poslovnikom Skupštine AP Vojvodine, ovo je suprotnosti sa svakim poslovnikom svakog demokratskog parlamenta na svetu.
Tekst koji je prošao i gde je procedura završena, gde je okončano glasanje, to ne može više da se menja, to je, rekli bi pravnici, ''res iudicata'' – presuđena stvar. To ili može tako da se potvrdi na Skupštini Srbije ili se odbaci. Ne može da se menja nešto o čemu je već glasano.
Vi ste drastično pre svega povredili Poslovnik Skupštine Vojvodine, a ovih dana drastično kršite i Poslovnik Skupštine Srbije, jer je ova sednica koja je posvećena statutu AP Vojvodine počela tako što poslanici SRS ne mogu da kažu sve ono što imaju da kažu o Predlogu statuta, jer čim zinu gase im se mikrofoni.
Skupština Srbije je jedini parlament u svetu u kome treba da se ćuti i u kojem ne sme da se govori o svim ovim ludorijama, o ovoj cirkusijadi koja se sprovodi u Srbiji i na teritoriji Vojvodine u proteklih godinu dana.
Sad se postavlja pitanje posle ovoga što smo rekli – ko vama može da veruje da vi imate dobre namere? Ko može da veruje u ta ubeđivanja koja dolaze iz DS i SPS da niko nema nameru da stvara državu u državi, sve je čisto, sve je jasno, sve je usklađeno sa Ustavom RS? Ko posle ovoga može da vam veruje?
Mi još uvek ne znamo šta je Skupština Vojvodine izglasala. Jedno je Skupština Vojvodine izglasala, najpre, jedanput, pa drugi put, a nešto sasvim treće je došlo do Narodne skupštine Republike Srbije i mi sad govorimo o nečemu, o Predlogu statuta Vojvodine koji nije izglasala Skupština Vojvodine, nego koji je naknadno redigovan od strane Odbora za propise Skupštine Vojvodine, a videli ste šta su navodno tehničke greške – teritorija, izvorni prihodi, odlikovanja, položaj grada Novog Sada. To nisu tehničke greške, to su suštinske stvari u Predlogu statuta AP Vojvodine.
Juče je gospodin Nenad Čanak, a to je danas ponovio i gospodin Čedomir Jovanović, izrekli su tvrdnje kako je Vojvodina jedna teritorija u Srbiji koja kao takva postoji već, juče smo čuli 161, danas 162 godine. To jednostavno nije tačno.
Dakle, Srpsko Vojvodstvo nastalo je na majskoj skupštini 1848. godine u Sremskim Karlovcima, tako što su svi najviđeniji Srbi u tadašnjoj Južnoj Ugarskoj doneli odluku da od Srema, Banata, Bačke stvore Srpsko Vojvodstvo i izabrali vojvodu Stevana Šupljikca, inače austrijskog generala. U martu 1849. godine Bečki dvor priznaje zvanično srpsko vojvodstvo pod nazivom – Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat.
To srpsko vojvodstvo kome je sedište premešteno u Temišvar, u taj tamiški deo, rumunski deo Banata, ukida se odlukom austrijskog cara u decembru 1860. godine. Posle toga Svetozar Miletić i Jaša Tomić nastavljaju političku borbu za srpsku autonomiju u južnoj Ugarskoj.
Svetozar Miletić 1868. godine formira Srpsku slobodoumnu stranku koja se, nažalost, kao što se to kod nas Srba često dešava, ubrzo deli u dve frakcije, jedna je liberalna, druga je nacionalna, radikalna. Od tog radikalnog krila Jaša Tomić 1891. godine, po uzoru na Nikolu Pašića, u Vojvodini formira Srpsku narodnu radikalnu stranku.
Ova Pašićeva se zvala Narodna radikalna stranka, a on joj je dao ime Srpska narodna radikalna stranka. Zajedno sa drugim viđenim Srbima radi na tome da ponovo vaskrsne srpska autonomija u Habzburškoj monarhiji, u tuđinskoj državi, u državi koja je radila sve da pokatoliči Srbe.
Ta srpska autonomija, kakva god da je bila, bila je tračak nade da će Srbi u Harzburškoj monarhiji očuvati svoj nacionalni, verski i kulturni identitet. Šta se dešava 1918. godine? Kad je već bilo jasno da se raspada Austrougarska, da nestaje ta tamnica naroda, kako su je nazivali istoričari, Jaša Tomić izgovara one čuvene reči: „Više nema potrebe za autonomijom Srba u njihovoj rođenoj državi. Ko dalje nastavi da se bori za autonomiju u srpskoj državi, bori se za austrijsku starudiju. Nama to više ne treba. Imamo svoju rođenu srpsku državu. Nikakva opasnost nam više ne preti“.
I 1918. godine, baš na današnji dan 25. novembra, donosi se istorijska odluka da se Banat, Bačka i Baranja, gospodo Evropejci i gospodo autonomaši, ujedinjuje sa Kraljevinom Srbijom. I Vojvodina je u sastavu Srbije ušla u novoformiranu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.
Ko tridesetih godina 20. veka zagovara vojvođansku autonomiju? Pa isto kao i danas, najgori Srbi. U 19. veku za Vojvodinu su se borili najbolji Srbi, u 20. veku oni najgori. Danas se za autonomiju Vojvodine u Srbiji bore oni koje je sramota da kažu da su Srbi, koji kažu da su Srbi genocidan narod, koji kažu da je država Srbija genocidna.

Dvadeset minuta. Da li se još neko javlja za reč? Povreda Poslovnika? Narodni poslanik Slobodan Maraš.