Dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za zdravlje i porodicu izdvojila sam mišljenje po pitanju Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu, zato što je restriktivan, a pri tom se planira i deficit od preko 82 milijarde dinara, što podrazumeva novo zaduživanje i produbljivanje krize.
U obrazloženju vi se žalite na nepovoljne tendencije u privredi, na globalnu ekonomsku krizu, na drastično smanjenu spoljnotrgovinsku razmenu, na nelikvidnost preduzeća itd, na sve ono na šta smo vas upozoravali još pre dve godine. U obrazloženju zakona tvrdite da je neizvestan početak privrednog oporavka Srbije kao i njegovo trajanje. Naravno da ne podržavam ovakvo obrazloženje. Pozivanje na ekonomsku krizu je u potpunoj kontradiktornosti sa tvrdnjama ključnih političara iz vlasti da ćemo u krizi profitirati, što je izjavio ekspert Božidar Delić iz Demokratske stranke, da se polako izvlačimo iz krize, izjavio, takođe, ekspert Mlađan Dinkić iz G17 ili da je kriza iza nas, što je rekao ekspert Boris Tadić iz Demokratske stranke.
U obrazloženju dela koji se odnosi na osnovne ciljeve i smernice ekonomske politike u 2010. godini kažete – ekonomska kontrakcija i eksterno prilagođavanje uzrokovali su smanjenje javnih prihoda i povećanje fiskalnog deficita. Iza ovakvih bombastičnih izraza krije se nesposobnost i nemoć i nebriga za državu, odnosno diletantsko vođenje države zasnovane na političkim manipulacijama i ekonomskim špekulacijama.
U članu 2. Predloga zakona o budžetu kažete da će se projektovani deficit pokriti najvećim delom iz kredita, a manjim delom iz donacija, kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti i iz neutrošenih sredstava iz prethodnih godina, a ukoliko se tokom godine obezbede sredstva od privatizacije proporcijalno će se smanjivati kreditni izvori finansiranja. Drugim rečima, ako uspete da prodate nešto što još niste prodali, a što je u prethodnim decenijama stvarano teškim radom, velikom štednjom i odricanjem građana Srbije, kalkulisani deficit će se pokriti. Dakle, prodajmo i trošimo.
Ove godine je već u septembru deficit dostigao 28 milijardi dinara, što ste projektovali budžetom za celu 2009. godinu. Sada tražite da usvojimo tri puta veći deficit za 2010. godinu. Pitam se, koja privreda može da izdrži ovo, pogotovo što sam sigurna da će i ovaj deficit biti premašen s obzirom na apetite naših ministara, njihovih pomoćnika, savetnika, vladinih agencija, direkcija, raznih kancelarija i kabineta.
Na Odboru za zdravlje i porodicu smo čuli od predstavnika Ministarstva finansija da je budžet skrojen kao plod kompromisa među ministrima. Nije ni trebalo to da nam objašnjavate, jer znamo da ste se rukovodili trulim kompromisima, a ne ekonomskim principima i pokazateljima.
Takozvana socijalno odgovorna vlada kaže da će sa ovim Predlogom zakona o budžetu zamrznuti plate svim direktnim i indirektnim korisnicima budžeta, budžeta jedinice lokalne vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, osim za izabrana, imenovana i postavljena lica u pravosudnim organima. Takođe, neće se vršiti ni obračun isplata ''božićnih i godišnjih jubilarnih nagrada'', drugih vrsta nagrada i bonusa, predviđenim posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava.
U zdravstvu radim 24 godine i nikad ništa nisam dobila od toga, ali prosto se bojim za Bojana Krišta i njemu slične miljenike režima kako će preživeti bez bonusa. Što se zapošljavanja tiče, kažete ne mogu se zapošljavati lica u ustanovama ako nemaju kadrovski plan i ako se sa tim ne složi Ministarstvo finansija, ali to ne važi za tzv. administrativne kapacitete, za evropske integracije. Tu će se, pored postojećeg broja zaposlenih, zapošljavati novi administrativni radnici. Dakle, što smo dalji od evropskih integracija, uslovljeni novim i novim razlozima, to nam je potreban sve veći baš administrativni kapacitet.
Na kraju bih nešto rekla o razdelu 59. koji se odnosi na zdravstvo. I tu imamo restrikcije u odnosu na prošlogodišnji budžet, za skoro jednu milijardu dinara. U uslovima visokog porasta hroničnih nezaraznih bolesti, kao što su kardiovaskularne, maligne, gde se visoko kotiramo i u Evropi i u svetu, kao i pored obolelih od dijabetesa i opšteg morbiditeta, ne očekuje se smanjenje budžetskih sredstava za zdravstvo. Međutim, kod nas je situacija obrnuta. Najmanje se ulaže tamo gde je najviše potrebno, u zdravlje ljudi.
Najveće iznenađenje za mene predstavlja izostavljanje ekonomske klasifikacije podsticanja rađanja, unapređivanja reproduktivnog zdravlja i planiranja porodice. Sledeće godine za ta sredstva neće biti izdvojen ni onaj minimum od 4,3 miliona dinara koji je bio izdvojen za ovu godinu. Neverovatna je nebriga države za katastrofalni pad nataliteta.
Da podsetim, Srbija je izbila na četvrto mesto u svetu po starosti stanovništva. Ulaganje u zdravlje ljudi, povećanje nataliteta nije potrošnja, kako tvrdi lihvarska birokratija iz MMF.
Na Odboru za zdravlje čuli smo takođe od predstavnika Vlade da će deo zdravstvenih usluga…(Aplauz.)