Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, prisutno je 95 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednike, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235. Poslovnika?
Samo da vas obavestim da je u skladu sa ovim članom od poslaničke grupe DSS-Vojislav Koštunica ovlašćen da svoju grupu predstavlja Slobodan Samardžić.
Da li neko želi reč? Gospodin Krpić. Izvolite.

Poštovana predsednice, drage kolege prijatelji i građani Srbije, pre više od mesec i po dana podneo sam i predložio jedno pitanje u vezi raketiranja autobusa u selu Vitanovac kod Kraljeva, gde je gospođa Popović povređena i posle svih tih istraga ovde sam lično predao i pitanje i dokumentaciju, dali smo gospodinu sekretaru, ne znam da li ste vi videli taj dokument, ali više od 45 dana je prošlo, nisam dobio odgovor šta je sa njenim obeštećenjem zdravlja?
Molim da odgovorno lice koje je trebalo da odgovori da kaže bar šta je s tim posle deset godina? Žena to nije dobila, pa ako je to moguće neka neko iz Vlade, ko je zadužen u resoru toga, odgovori na to pitanje.

Naravno, ažuriraćemo, odnosno tražićemo ponovo odgovor. Kao što znate, to inače činimo ako nadležna institucija i pojedinac ne odgovore u roku od dve nedelje, ali ćemo učiniti to ponovo.
Gospodin Slobodan Samardžić ima reč. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, poštovana predsednice Skupštine, ispred poslaničke grupe DSS tražim informaciju ili obaveštenje o razlozima zašto se Vlada Srbije odrekla nekih svojih ustavnih nadležnosti i zašto je predsednik Republike Srbije preuzeo ili uzurpirao neke nadležnosti Vlade?
Reč je o nadležnosti Vlade da utvrđuje i vodi politiku, između ostalog i spoljnu politiku Srbije, i o nadležnostima predsednika da predstavlja državu u zemlji i inostranstvu.
Ono što se dogodilo prošle subote u Istanbulu i delovanje predsednika Republike daleko prevazilazi njegove ustavne nadležnosti, u potpunosti pripada nadležnostima Vlade. Podsetiću vas da je njegova poseta Istanbulu rezultirala jednom deklaracijom koja se sada zove istorijskom tzv. Istanbulskom deklaracijom i jednim dogovorom da će se ovi trojni sastanci predstavnika Srbije, Turske i BiH odigravati u tom trojnom režimu po tri puta godišnje.
To su rezultati istanbulske posete predsednika Republike koje daleko nadilaze njegove ustavne nadležnosti, pripadaju Vladi, a Vlada ih nije obavila već predsednik Republike.
Hteo bih takođe da vas podsetim na nekoliko propratnih štetnih rezultata ove posete Istanbulu, da vidite da su se uz ovo kršenje Ustava, što se tiče nadležnosti predsednika Republike, dogodile i mnoge stvari koje spoljnoj politici Srbije ne odgovaraju i ne čine joj nikakvu prednost, niti čast.
Kao prvo, predsednik Republike Srbije tamo se sastao sa jednim od predstavnika Predsedništva BiH, gospodinom Harisom Silajdžićem, koji je, kako smo to kasnije saznali od drugog člana Predstavništva BiH, gospodina Radmanovića, bio tamo neovlašćeno, tj. nije imao odobrenje druga dva člana Predstavništva BiH. To je jedna stvar na koju predsednik Republike Srbije nije smeo da pristane.
Ako imamo u vidu da je pre dve nedelje Haris Silajdžić u Mostaru direktno izvređao i Srbiju i predsednika Republike, tim pre se postavlja pitanje – zašto se na to pristalo?
Potom, predsednik Republike Srbije izrekom, izjavom garantovao ili davao uveravanja Harisu Silajdžiću da se Srbija neće mešati u unutrašnje stvari BiH i neće delovati protiv teritorijalnog integriteta BiH. Takva izjava je normalna. Međutim, on nije tražio uzvratnu izjavu istog sadržaja od oba svoja sagovornika u Istanbulu, dakle od predsednika Gula i od neovlašćenog predstavnika BiH, da i oni treba da garantuju teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.
Potom, predsednik Republike Srbije je čestitao BiH, tj. njenom neovlašćenom predstavniku u Istanbulu na Akcionom planu koji je BiH dobila od strane NATO, čime se vrata otvaraju BiH za ulazak u NATO.
Postavlja se pitanje – zašto predsednik jedne države koja je proglasila vojnu neutralnost čestita svom susedu postepeni ulazak u NATO, u jednu vojnu organizaciju i zašto to čini, imajući u vidu da deo te države BiH, jedan od dva entiteta sa velikim sumnjama pristupa ovakvoj jednoj politici.
Podsetiću vas, kada je prijava BiH za NATO otišla u Brisel, na osnovu odluke Predstavništva BiH, da se predstavnik Srba u Predsedništvu BiH uzdržao, što je u najmanju ruku bilo upozoravajuće za potonje delovanje za predsednika Republike Srbije u pogledu podrške ovom ulasku BiH u NATO.
Sve su to pokazatelji jedne vrlo nespretne i bez strategije vođenje spoljne politike Srbije koja se vodi od lica koje je neovlašćeno za vođenje ove politike.
Po svoj prilici da se događaju neke strateške promene na Balkanu, pre svega u pogledu odnosa Brisela i Vašingtona, koje idu po mnogim pokazateljima u pravcu zamene glavne strategije koja na nivou Vlade Srbije glasi – Evropa nema alternative – ka strategiji, Turska nema alternative. Očigledno da EU koja ne može Tursku da primi u svoje redove narednih sto godina zamenjuje ovu politiku.

Zahvaljujem, gospodine Samardžiću.
Da li još neko ko nije iskoristio svoje pravo u skladu sa članom 235. želi? (Da.) Gospodin Miroslav Markićević. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, moram da vam kažem da su svi razumni rokovi za neke odgovore na postavljena pitanja koja ovde mesecima postavljam istekli.
Interesuje me da vi odgovorite i nama, i meni i građanima Srbije, šta ste preduzeli i šta mislite da preduzmete, biću zadovoljan i vašim odgovorom da ništa ne možete da preduzmete, ali da onda to građani Srbije znaju, povodom toga da neki ministri i ministarke uporno ignorišu pitanja koja ovde postavljam mesecima?
Želim da podsetim i vas i kolege narodne poslanike da ste vi jednu ministarku, gospođu Snežanu Marković, javno opomenuli sa govornice. Možda je to bilo preoštro, možda je bilo i neopravdano, s obzirom da je ona dokazala i meni, iako to nisam tražio, a radi se o igralištima za invalide, da je ona to časno i pošteno radila, i moj politički moral i poštenje, onako kako ga shvatam, mi nalaže da to kažem.
Krajem decembra 2009. godine sam kao inicijator i podnosilac amandmana za izgradnju tih igrališta dobio obaveštenje od gospođe ministarke šta je sve urađeno taksativno u 2009. godini i to je za svaku pohvalu.
Nije za pohvalu, gospođo predsednice, da ministarka finansija uporno izbegava odgovor. Ne znam da li sada imam pravo na novih pet minuta, jer sam ovo pitanje već postavio deset puta u ovoj Narodnoj skupštini, a tiče se para, novca kojim su građani Srbije opljačkani putem SMS poruka, licitacija, kako kažem, kocke na tzv. Javnom servisu.
Moje pitanje je bilo vrlo jednostavno i prosto – gde su pare? Vidimo da je organizovana grupa kriminalaca koja se sa time bavila pohapšena. Dobili smo izveštaje u sredstvima informisanja. Dobili smo i da su nađena 53 automobila i tri stana. Svako može da izračuna da je to sto miliona. Gde je 400 miliona?
U jednom od odgovora kojim je dostavio "mali miš" koji se krije iza reči "kolegijum", znamo kog "kolegijuma", da je on uplatio 20% tih sredstava u budžet Republike Srbije. Postavio sam pitanje – zašto ta sredstva, kao što se radi kod drugih grupa koje su se bavile organizovanim kriminalom i koje su pohapšene, u izveštajima i ministra policije i svih državnih organa smo videli da su ta sredstva blokirana.
Ovoga puta jednostavno nema odgovora. Iz onoga što sam shvatio kako je taj sistem funkcionisao, jedan deo sredstava kroz automobile i stanove je otišao kako je otišao, jedan deo sredstava je uplaćen u budžet Republike Srbije, a jedan je ostao Državnoj lutriji Srbije.
Mene sada interesuje taj deo, da li je on uplaćen, a očigledno jeste, u budžet Republike Srbije? Zašto ta sredstva nisu blokirana? Na koji način ministarka finansija misli da se taj novac vrati građanima Srbije, koji je ''zarađen'', tako da kažem, očigledno na prevaran način, jer istraga i hapšenje ljudi očigledno su to pokazali?
Želim da podsetim i vas i građane Srbije da sam u zadnjoj sedmici novembra, novembra 2009. godine upozorio šta znače ovakve igre, da tako kažem, i igrice, emitovane na Javnom servisu koju plaćaju svi građani Srbije, šta znače u moralnom pogledu, ne pominjući nikakvu i ničiju krivičnu odgovornost.
Nekome je trebalo tri meseca da to shvati i da onda obavesti građane Srbije da se eto desilo, mi nismo krivi, ne znamo ko je kriv, neka utvrde državni organi, sudski organi ko je kriv. U to ne ulazim i samo pitam – gde je novac? Gde je 400 miliona para, za koje su građani očigledno prevareni, učestvujući u prevarnim SMS igricama na Javnom servisu, koji ti isti građani finansiraju putem TV pretplate?
Pošto je jedan od slogana tzv. Javnog servisa "Vaše pravo da znate sve", izvinjavam se, to sam veoma bukvalno shvatio, da za naš novac mi građani Srbije i treba sve da znamo. Zato pitam – gde su pare? Gde je 400 miliona dinara? Da li je ovo sve što se događa, "mali miš" koji se krije iza reči "kolegijum", kupuje ulaznicu od državnog vrha Srbije za sledeći mandat na mestu direktora, generalnog direktora Javnog servisa Srbije? Hvala lepo.

Gospodine poslaniče, bilo bi dobro da izbegavamo basnolika poređenja i zaključivanja, posebno kada dobiju negativnu konotaciju i štete ugledu i pojedinca i institucije.
Pitali ste me - šta činim? Službe koje su po Poslovniku u obavezi da čine, čine ono što treba, a to je, kada prođe dve nedelje, a ne dobijemo odgovor od bilo kog pojedinca ili institucije, insistiramo na odgovoru. To ćemo naravno učiniti ponovo.
Koristim i ovu priliku, s obzirom da je naš rad javan, da pozovem ministarku Dragutinović da da odgovor gospodinu Markićeviću na postavljeno pitanje.
Da li još neko želi reč u skladu sa ovim članom?
Gospodin Petar Jojić. Gospodine Jojiću, nismo pismeno dobili da ste ovlašćeni. U pismenoj formi nije vaša poslanička grupa prosledila stav poslaničke grupe.
Dobićemo, je li tako? Izvolite, gospodine Jojiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje – zašto nadležno ministarstvo za puteve i mostogradnju ne preduzme odgovarajuće mere da se nadvožnjak kod Pančeva, koji povezuje međunarodni put između Beograda i Rumunije, jednom ne sanira, a pre više meseci je došlo do oštećenja i da saobraćaj preko tog nadvožnjaka ne može da se odvija prema celoj teritoriji južnog Banata i prema Rumuniji?
Teretni automobili kreću se kroz nekoliko ulica sporednim putem, tako da uništavaju i ono malo infrastrukture u naselju Kudeljarski nasip.
Postavljam pitanje – kada će Vlada Republike i njenom nadležnom ministarstvo da preduzmu mere da se taj nadvožnjak sanira, kako bi se uspostavio saobraćaj prema Rumuniji i celoj teritoriji južnog Banata?
Takođe, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije – da li će da traži naknadu štete za 45 miliona evra od prodaje Azotare? Radi se o "Karbamidu 2", novoj fabrici koja je demontirana, ukradena i prodata u inostranstvu, čija je knjigovodstvena vrednost 45 miliona evra.
U Azotari je raskinut ugovor i dobro je što je Vlada odlučila da Azotara i dalje radi, da treba da proizvodi veštačko đubrivo za poljoprivrednike u Srbiji. Međutim, Srbija, Pančevo i radnici Azotare su oštećeni za ukupno 45 miliona evra. Postavljam pitanje i tražim odgovor – da li će se pokrenuti odgovarajući postupak, da se obešteti država Srbija, odnosno radnici Pančeva?
Za Ministarstvo zdravlja postavljam pitanje – kada će da obiđe neuropsihijatrijske bolnice neko od zdravstvene inspekcije u Vršcu i Kovinu? S druge strane, postavljam pitanje – kada će Ministarstvo zdravlja da prekine da dovodi sa strane stručnjak iz oblasti zdravstva iz Čačka, Zemuna, Beograda, a u Pančevu ima 700 akademski obrazovanih građana, lekara i specijalista, koji mogu da obavljaju određene dužnosti, pogotovo kada su u pitanju rukovodeća mesta?
Tamo je došlo do smene direktora apoteke i došlo je do smene direktora zdravstvenog centra. Tamo se zaista ne zna šta se radi, ali ono što je najgore, SRS i gradski odbor SRS u Pančevu su više puta postavljali pitanje – kada će se uspostaviti jedno normalno stanje u zdravstvu u južnom Banatu, a posebno u Pančevu? Jer su veliki redovi i mnogo se čeka. Uvedena je brojna protokolarna administracija, birokratija, tako da nikada nije bilo gore zdravstveno stanje, niti je u zdravstvu bilo kao što je sada u Pančevu.
Ministarstvo za zdravlje treba da preduzme mere i da odu u inspekciju i da obiđu zdravstvene ustanove i da vide za ona čekanja. Ako čovek treba ceo dan da izgubi za jedan recept to je zaista neprimereno i to je sramota.

Gospođo Kolundžija? (Ne.) Dobro.
Obaveštavam vas da su sednici sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Riza Halimi, Elvira Kovač, Laslo Varga, Miloš Aligrudić i Arsen Đurić.
Takođe vas obaveštavam da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika, pozvala da sednici, pored predstavnika predlagača dr Saše Dragina, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i dr Slobodana Milosavljevića, ministra trgovine i usluga, prisustvuju i državni sekretari u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i to: Željko Radošević, Dragan Injac, Mirjana Milošević i Milan Petrović, kao i Momčilo Mitreski, Milan Stegić, Miloš Milovanović i Slobodan Teofanov, pomoćnici ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Takođe sam pozvala da prisustvuju Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata, Dejan Serdar, direktor Uprave za agrarna plaćanja, Saša Orlović, direktor Uprave za šume, Jan Boćanski, direktor Uprave za zaštitu bilja, Zoran Jeličić, direktor Uprave za zemljište, Zoran Mićović, direktor Uprave za veterinu, Milan Đakov, direktor Kompenzacionog fonda i Uroš Ungurović, direktor Direkcije za nacionalne referente laboratorije.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VETERINARSTVU (nastavak u pojedinostima)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Vlada Milojković Da li neko želi reč? Gospodin Vlada Milojković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 4. stav 9. zakona o izmeni Zakona o veterinarstvu koji glasi – reči "Centralnoj bazi" brišu se.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman uz obrazloženje da svaka prijava promene lokacije, kao i promena brojnog stanja životinja, odnosno odjava, mora registrovati u jednoj bazi, centralnoj bazi.
Postojeći član Zakona koji glasi – prijave promene lokacija, kao promene brojnog stanja životinja veterinarskoj stanici radi prijave, odnosno odjave životinja je prihvatljiviji za vlasnike, odnosno držaoce životinja.
Prilikom promene ovog člana, Vlada, odnosno nadležno ministarstvo nije vodilo računa o starosnoj kategoriji vlasnika, odnosno držaoca životinja, stepenu obrazovanosti i nerazvijenosti seoskog domaćinstva.
Dame i gospodo, u velikom broju opština, kao i opština Ražanj iz koje dolazim, starosna struktura vlasnika, držaoca životinja u 70% domaćinstava je preko 65 godina, koja iz gore navedenih razloga neće biti u mogućnosti da prijavi promenu koja je nastala. Da bi ovaj član bilo moguće primeniti, trebalo bi zatvoriti sva pijačna mesta u Srbiji i zabraniti klanje životinja u domaćinstvu.
Dame i gospodo, samo da vas podsetim da svaki srpski seljak u toku godine slavi najmanje dve slave, a da ne govorimo o Božiću, Uskrsu, Novoj godini, rođendanima, svadbama, koliki se tada broj životinja pokolje, koji nikada neće biti odjavljen. Kako će vlasnik prijaviti promenu prebivališta životinja, ako svoju životinju proda nakupcu kome ne zna ime ni adresu? Kako će tog nakupca primorati da mu pokaže ličnu kartu?
Zbog svega navedenog, postojeći član Zakon gde vlasnik, odnosno držalac životinja, svaku promenu prijavljuje veterinarskoj stanici, a stanica centralnoj bazi, je primenjiv i u našim uslovima. Ministarstvo promenom ovog člana nije vodilo računa o seljaku u Srbiji, već je zakon prilagodilo EU, koji u našim uslovima neće biti adekvatno primenljiv.
Dame i gospodo, promenom ovog člana nećemo postići bolji uvid u brojno stanje životinja i promenu lokacija životinja, već naprotiv, ćemo za par godina udvostručiti broj životinja upravo zbog svega navedenog, odnosno neodjavljivanja zaklanih životinja, životinja prodatih na pijacama, odnosno nakupcima..