Hvala i vama. Reč ima, ako se javi, gospodin Milorad Buha. Izvolite.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, pred nama je sedam zakona. Ja ću govoriti o prvom zakonu – o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ali su ovih šest zakona vezani, posebno ova tri zakona koja se odnose na ratifikaciju ugovora o zaduživanju, jer je upravo posledica neadekvatne poreske politike zaduživanje države. Da smo imali adekvatnu poresku politiku, da je ona izgrađena, mi danas ne bi verovatno imali ova zaduživanja, a posebno zaduživanje koje je prisutno u poslednjih godinu, godinu i po dana.
Kakva je poreska politika, neka nam posluži jedna izjava ministra finansija, Diane Dragutinović, koja je negde u januaru rekla: "Važeći poreski sistem u Srbiji je nepravedan jer štiti najbogatije. Želja nam je da promenimo poreski sistem, pa smo u tom pravcu predložili i napravili nacrt izmene i dopune Zakona o imovini." Nažalost, ovaj zakon, a i set drugih zakona iz poreskog sistema nije došao u skupštinsku raspravu. Verovatno će biti.
Ono što je osnovna karakteristika našeg poreskog sistema od 2000. godine jeste neadekvatna poreska politika, koja se zahteva, koja je neophodna. Ona mora biti regresivna, ona mora biti transparentna, ona mora biti otvorena, ona mora biti i jeftina, jeftina sa aspekta jeftinog ubiranja prihoda po osnovi poreza i mora promeniti strukturu fiskalne politike, jer mi danas po osnovi neposrednih poreza u odnosu na Evropsku uniju dobijamo duplo manje nego što je to u Evropskoj uniji, a po osnovi posrednih poreza imamo daleko veća zaduživanja nego što je to u Evropskoj uniji.
Ne nominalno po poreskim stopama, nego sumarni pregled prihoda, kao što je rekao gospodin Ilić, govori o tome da mi po osnovi posrednih poreza imamo negde u strukturi sadašnjeg budžeta za 2010. godinu nešto oko 70-ak posto, a 30% su neposredni porezi.
U Evropskoj uniji je to potpuno drugačije. U razvijenim tržišnim privredama je još veća razlika i neophodno je da država napravi potpuno sveobuhvatnu poresku reformu.
Da je stav SRS ispravan, govori i Evropska komisija, koja je za 2008. godinu rekla šta je neophodno učiniti i koje su osnovne primedbe Evropske komisije na funkcionisanje državnog aparata i državnih institucija Republike Srbije. Evropska komisija kaže da Srbija nema dugoročnu i srednjoročnu strategiju strukturnih reformi.
Pitanje za Dianu Dragutinović, ministra finansija – vi ste i u samom uvodnom izlaganju rekli da je ovo jedna od izmena, neophodan nam je sveobuhvatni zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Kad ćemo ga dočekati?
Vi ste posle inauguracije za ministra finansija najavili sveobuhvatnu poresku reformu. Evo, mi dve godine guslamo po ovim zakonskim propisima koji su izlizani zakonski propisi iz perioda komunizma. I sami kažete da je poreska politika u Srbiji nepravedna.
Nepravedna je zato što štiti bogate i zato što uzima od siromašnih isto onoliko koliko uzima od bogatih. Tako da smo mi u apsurdnoj situaciji, da siromašni ljudi izdvajaju u budžet isto onoliko koliko i bogati. Ako nisam u pravu, dajte obrazloženje. Uostalom, to ste vi i izjavili.
Nadalje, Evropska komisija kaže da nedostaju mere održivosti javnih finansija, da su javne finansije u krizi, da mi u budžetskom smislu imamo sve manje prilive. To je evidentno.
Samo da se podsetimo – osnovni principi Vlade koja je izabrana 2008. godine bili su ne deficit u budžetu, koji je sada najveći u istoriji, nego suficit za 2010. godinu. Hajde da kažemo – svetska ekonomska kriza, pa domaći faktori, objektivni i subjektivni problemi, itd.
Ali, ono što je princip, to je da niste napravili sveobuhvatnu poresku reformu. Dve godine je sasvim dovoljno da sagledate. Vi ste, između ostalog, teoretičar u ovoj oblasti. Pisali ste mnogo i o fiskalnom sistemu i vaša je obaveza bila, na vama je najveća odgovornost.
Ostali ministri u ovoj oblasti se ne snalaze. Vi ste stručnjak u ovoj oblasti i vaša je obaveza bila da napravite adekvatan poreski sistem koji će odgovarati trenutnim ekonomskim odnosima, ekonomskom stanju u privredi, u oblasti života i rada i poslovanja u Republici Srbiji.
Šta je problem u poreskom sistemu? Poreski sistem je vrlo komplikovan. On je skup. Radnici koji rade u ovoj oblasti rade sa vrlo malim platama. Podatak sam uzeo iz Poreske uprave – tamo visoka stručna sprema ima platu između 35.000 i 38.000 dinara; srednja stručna sprema je 20-ak do 23.000; niža stručna sprema dolazimo do apsurda.
Prosek zarada u Srbiji, to je visoka stručna sprema, u najelitnijem državnom organu. Poreska uprava mora biti najelitniji državni organ, ako tu nema motiva, nema uspeha. Zato nam je finansijska disciplina ovakva kakva jeste. Zato imamo ovakve probleme u naplati prihoda i u finansijskoj disciplini.
Sada smo pokušali sa povećanjem kaznene politike, povećanjem kazni i očekujemo da će porasti finansijska disciplina. Neće. Izgubićemo i ono što radi. Evo podataka: u 2010. godini, za šest meseci, zatvoreno je 1.687 privrednih društava i 18.525 preduzetničkih radnji, ukupno 20.100 privrednih subjekata obustavilo je rad. Početkom godine imali smo 66.000 blokiranih preduzeća od strane Poreske uprave, osam hiljada je otišlo u stečaj.
Ovoga trenutaka imamo oko 58 hiljada blokiranih preduzeća od strane Poreske uprave. Svi oni kojima je blokiran račun odlaze na crno tržište. Gospođo Dragutinović, po podacima Vlade, na crnom tržištu se kretala roba u vrednosti, i u proizvodnom i u trgovačkom smislu, 2008. godine oko 4 milijarde. Prošle godine se to poduplalo, što iznosi 25% bruto društvenog proizvoda. Ove godine očekuje se desetak milijardi. To je 30% bruto društvenog proizvoda.
Ko to može zaustaviti? Niko. To može zaustaviti adekvatna poreska politika, stimulativna poreska politika, ali istovremeno i stroga poreska politika koja će to crno tržište uterati u regularne zakonske tokove. Vi to ne možete s ovim zakonskim propisima.
Vi to ne možete učiniti. Zašto? Zato što pogodujete tajkunima, zato što vam oni ne dozvoljavaju promenu zakonskih propisa u poreskom sistemu. Ako grešim, ispravite me. Bilo je sasvim dovoljno vremena u ove dve godine da uđete u sveobuhvatnu poresku reformu, onako kako ste je i najavljivali.
Dalje, najavljivali ste smanjenje poreza na zarade i neki ministri iz Vlade su takođe najavljivali smanjenje poreza na zarade, povećanje PDV-a itd, ali sve su to lupanja. To je bacanje prašine.
Vi u Vladi nemate adekvatnu kohezionu snagu koja će u ekonomsko-finansijskom smislu sačiniti strategiju, ona koja se tiče privrednog razvoja, ona koja se tiče zaustavljanja negativnih tokova, ona koja se tiče stvaranja preduslova za oživljavanje svega onoga što je sada ugašeno.
Ako imamo evidentan svakodnevni rast zaustavljanja rada privrednih subjekata zbog nelikvidnosti, zbog blokada, zbog nemogućnosti izmirenja određenih obaveza, vi morate vatrogasno delovati, vi morate preventivno i kurativno delovati, da bi spasavali sve ono što ovoga trenutka gori. Ne čini se ništa.
Ovo što ste napravili sa sistemom subvencija, to je pomoć, ali samo onim srednjim i velikim preduzećima. Mali tu sebe ne vide. Odlaze u banke, međutim, banke ih ne gledaju. Nisu interesantni za banke. Zašto ste tu politiku usmerili preko banaka? Imate Fond za razvoj. Zašto izbegavate Fond za razvoj?
SRS godinama vas upozorava, iskoristite prednosti fondova, i toga fonda, da on bude u funkciji i da ti finansijski tokovi koji se pretoče iz budžeta u banke, da se vrte unutar Fonda za razvoj. Praksa zapadno-evropskih razvijenih zemalja pre 20, 30, 50 godina je bila takva da su sva slobodna državna sredstva, sve slobodne fondove ubacivali u fondove za razvoj i zato imaju ovakvu privredu kakvu imaju. Ne ugašenu, kao što je situacija kod nas.
Predsedavam Odborom za industriju. U više navrata sindikati, Unija poslodavaca, privredna komora itd. prigovaraju politici Vlade koja se odnosi, između ostalog, i na ovaj zakon. Odnosi se na ogromna davanja koje privredni subjekt ima u trenutku proizvodnje.
Oni koji uvoze repromaterijal, prilikom ulaska repromaterijala u državu moraju da plate dobavljaču i da izmire sve obaveze. Državi plaćaju carinu i PDV. Odmah se plaća državna obaveza PDV-a i carina.
Nadalje, s obzirom da repromaterijal mora da se preradi, da se proizvod napravi, privredni subjekt je dužan da plati sve poreze, sve doprinose, da plati i sve materijalne i nematerijalne troškove i tek onda da naplati od svoga kupca.
Gledajte, taj raskorak između uvoza repromaterijala, proizvodnje i naplate traje mesecima. U međuvremenu, privredni subjekt plaća PDV, plaća carinu, plaća sve obaveze. Iz kojih sredstava jer je u nemogućnosti da naplati?
Nekad se to moglo kroz razne avanse, pa uzmeš avans 20, 30, 50, 70%. Danas više nemaš avanse. Jedina mogućnost je da odeš u banku, uzmeš kredit pod kamatama od 20, 30, pa i više posto.
Privredni subjekti, ali i institucije koje se bave privredom traže od države da se koriguje PDV i morate učiniti taj iskorak. Ovo je poslednji trenutak da pomognete privredi jer vrlo brzo nećemo imati privredu. Privredni subjekti ne mogu izmirivati PDV na ovaj način kao što je on sada projektovan i ozakonjen.
Nadalje, privredni subjekti negoduju na nelojalnu konkurenciju koju imaju od strane uvoznika. Uvozi se sve i svašta, sumnjivog kvaliteta itd. Nema adekvatne kontrole uvoza.
S takvom nelojalnom konkurencijom domaći proizvođač ne može biti konkurentan. On se izbacuje iz ekonomske utakmice. Njegov proizvod ostaje u magacinu, a prodaje se strani proizvod koji je nekvalitetniji, a i da nije nekvalitetniji, moramo dati prednost domaćem proizvođaču jer to rade sve razumne države sveta.
Ono što je bitno naglasiti, dobio sam informacije od radnika u Poreskoj upravi, niske zarade, slaba motivacija radnika, neadekvatna opremljenost, neadekvatan poslovni prostor, nemogućnost izlaska na teren, posebno se to odnosi na inspekcijske službe. Država koja nema aparat koji može adekvatno kontrolisati tržište ne može ubrati prihode, zato i nemamo prihode u ovom smislu kao što vi planirate.
Po podacima na vašem sajtu Ministarstva finansija, deficit u budžetu za 2010. godinu, za šest meseci, iznosi 54.614.000.000. Sada kada vidimo u strukturi gde se podbacilo, vidimo da upravo tamo gde su najdostatniji prihodi u budžetu, to su posredni porezi, tamo su prilivi manji, tamo je manja kontrola, tamo nema učešća poreske policije, i tu smo zakazali.
Uz to što postoji sivo tržište koje ne plaća ništa. Ali, ti ljudi su oterani iz legalnih tokova neadekvatnom poreskom politikom, neadekvatnom kreditnom politikom, jer mi umesto da smo imali razvojnu banku ili da smo fondove i Fond za razvoj pretvorili u pravu razvojnu banku, evo sada mi vodimo diskusije o tome da treba formirati razvojnu banku i putem razvojne banke stimulisati ovu osakaćenu privredu.
Kakve finansijske pokazatelje možemo očekivati do kraja godine? SRS godinama ukazuje, prilikom razmatranja budžeta, da sve ono što vidimo u bilansima nije adekvatno. Probiće se deficit za ovu godinu. On je planiran u iznosu od 102 milijarde. Ovi pokazatelji za šest meseci govore da će biti daleko veći.
Kumulativni pokazatelji za državu takođe, vi ste računali na 121 milijardu, biće oko 150, pa do 170 milijardi dinara. Odakle namiriti to? Kreditima. Zato imamo ove tačke dnevnog reda, ove tri, pa i ono do sada.
Zato imamo ova ogromna zaduživanja putem kupovine hartija od vrednosti od strane banaka i od strane onih koji ovog trenutka imaju viška sredstava. Još, s obzirom na vreme, samo jedna vaša rečenica.
Onog trenutka, pre tri meseca, kada je krenulo kolebanje dinara, porast u odnosu na evro, vi ste izašli sa jednom, po meni, neodmerenom izjavom. Neodmerenom izjavom, zato što iza svega toga nije stajala adekvatna politika Ministarstva i Poreske uprave, i svih drugih državnih organa, koji su morali sprečiti sve ono što ste vi rekli, a rekli ste da za povećanje vrednosti dinara su krivi špekulanti. Sutradan vas je guverner opovrgao u svemu tome i rekao da je sve učinjeno po zakonu.
Vi kao ministar finansija ne možete izaći sa takvim izjavama, ne smete izaći sa takvim izjavama, ako one ne stoje. A one ne stoje. Zašto? Ako se rade špekulativne radnje, onda državni organi moraju sprečiti špekulativne radnje. Da li su one sprečene? Nisu sprečene zato što je sve napravljeno u skladu sa zakonom.
Ko je kupovao devize, to niko ne zna. Vidite, prigovarao sam guverneru, prigovaram i vama. Otvorite, budite transparentni, onako kao što ste posle pobede u oktobru 2000. godine rekli da će sve biti transparentno, otvorite te dosijee i da vidimo ko kupuje devize.

Izvinjavam se, prvo ima gospođa Dragutinović reč. Izvolite.

Iako mi je želja da efikasno završimo sa ovom sednicom, ili makar ovim tačkama, morala bih da se osvrnem na komentar mojih reči. Dakle, moje izjave nikad nisu neodmerene jer, zaista, nisam neodmerena osoba.
Kada sam koristila reč špekulacije a ne špekulanti, ili špekulante, koristila sam ih na onaj način na koji ih koristi svaki finansijski rečnik. Dakle, potpuno je normalna stvar na finansijskom tržištu dve vrste transakcija: arbitraža i špekulacija.
Arbitraža znači kada koristite razliku u ceni na različitim tržištima i tako kupite na onom gde je jeftinije, prodate na onome na kome je skuplje.
Špekulacija znači kada imate neke informacije, ili mislite da ih imate na osnovu prošlosti, i nešto drugačije očekujete, i na toj razlici između prošlosti i očekivanja vi, u stvari, profitirate. To su dozvoljene operacije.
Znači, reči koje sam koristila, mislim u tom intervjuu ili već ne znam šta je bilo, špekulacija, arbitraža jesu reči kao što bi ste našli, odnosno objašnjenje tih reči možete da nađete u svakom finansijskom rečniku, a ja koristim finansijski rečnik.

Reč ima gospodin Radojko Obradović.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, drago nam je da ste ponovo s nama, nije vas bilo nekoliko meseci i raspravljamo o setu od sedam zakona. Nekako je običaj kada ste vi tu da uvek bude nekakav paket zakona, ni vi ni ja, verovatno, ne možemo da nađemo vezu koja je objedinila svih ovih sedam tačaka i u jednom vremenu od pet sati je potrebno diskutovati  o tako važnim stvarima.
Tri od ovih sedam zakona su zakoni koji regulišu zaduživanja. Posebno je interesantan onaj kredit, odnosno zakon o potvrđivanju međudržavnog sporazuma između Srbije i Rusije od 200 miliona dolara.
Pre više od godinu dana uveliko je najavljen taj međudržavni sporazum koji treba da obuhvati, otprilike, milijardu, negde je bilo reči evra, negde milijardu dolara, ali je jedno bilo budžetska podrška, a drugo su trebalo da budu krediti za određene projekte. Pošto očigledno nema projekata, prvi na red dolazi ovaj deo koji treba da popuni budžet.
Dok Vlada, s jedne strane, govori o tome kako je cilj pokretanje proizvodnje, kako je cilj da se investira u projekte, od svih tih mogućnosti mi popunjavamo budžet.
Ovaj zakon je interesantan još po nečemu. To je možda najkraći zakon o kom je Skupština do sad raspravljala. Ovaj zakon ima svega tri člana, uključujući i treći koji kaže da zakon stupa na snagu objavljivanjem u službenom glasniku. Da nema obrazloženja ovog zakona mi ne bismo znali za šta se ova sredstva koriste.
Nijednom rečju u tekstu zakona se ne kaže da su ovo sredstava kojima treba da se popuni budžet. Obrazloženje se koristi samo u ovoj raspravi, kad zakon bude usvojen, to će biti zakon koji ni jednim jedinim slovom se ne kaže da ta sredstava idu Vladi Republike Srbije i ne kaže se koja je svrha za korišćenje tih sredstava.
Ono što se otvara kao pitanje kad vam na dnevni red dođu ovakvi zakoni, a to je kakva je situacija sa budžetom. Hoće li nam biti, na kraju krajeva, bolje, kolika je granica održivosti našeg duga, koliki je spoljni dug, koliki je javni dug. To su sva pitanja koja traže odgovore.
Sama činjenica da se zadužujemo da bismo popunjavali budžet i da bismo smanjili i popunili deficit dovoljno govori o situaciji u kojoj se Srbija nalazi. Naravno, vi ćete reći da to rade i druge države, a ja bih strašno voleo kad bi Srbija mogla da se poredi sa SAD, Velikom Britanijom i svim tim zemljama. Na moju žalost, daleko smo od toga.
Do pre nekoliko dana su nas iz Vlade ubeđivali da je javni dug 31,9%, a onda se ispostavilo da u stvari javni dug nije baš toliki nego je 34,4%. Nisam u pravu?
Onda se izvinjavam, pošto očigledno da se u vladajućoj koaliciji dešava da neko podnosi tuđe amandmane i da neko očigledno piše tuđe odgovore. Vi ste nam odgovorili, odnosno našem kolegi Raduloviću ste odgovorili na poslaničko pitanje 28. juna 2010. godine, gde ukupno ima četiri pasusa, pa da ne čitam sva četiri, ali u trećem pasusu kažete "učešće javnog duga u BDP na dan 31. maja 2010. godine iznosi 34,4%". Molim?
(Diana Dragutinović: Mislila sam da govorite o 2009. godini.)
Ne, mi govorimo o budućnosti, mi se ne vraćamo u prošlost. Samo govorimo o stvarima koje su pred nama, sa puno optimizma gledamo u budućnost.
(Diana Dragutinović: Kad poredite Srbiju sa drugim zemljama u istom vremenskom periodu.)

Gospođo ministre, molim i vas, molim i gospodina Radojka da dijalog ostavite za posle, a sad gospodine Radojko nastavite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Znači, javni dug nije 32 nego 34,4%  i to pod uslovom da ne računamo ta sredstava koja smo povukli MMF i tu ne ulaze svi krediti. Ne, nisu tu sredstava od MMF, pošto kažete da to nije dug. Tu nisu sredstva od svih onih kredita koje smo u Skupštini odobrili koji još nisu povučeni, i za Koridor 10 ,i za sva ona sredstva koja čekaju da budu povučena, kad ih povučemo i to će biti javni dug.
Spoljni dug je prilično zabrinjavajući, iznosi 75% BDP i pokazalo se u ovoj krizi, koja je zahvatila ceo svet, da kad zavlada kriza onda deo spoljnog duga, bez obzira što nije javni, postaje javni dug. Pokazalo se da zemlje koje su zadužene imaju ozbiljne probleme.
Druga stvar, iskustva zemlja u razvoju pokazuju da već kad se pređe stopa od 60% spoljnog duga, da to predstavlja smetnju u razvoju. Istraživanja pokazuju, to su i kod nas radili, gospodin Bajec je bio šef jednog tima, ne znam da li ste imali prilike da vidite to istraživanje, da zemlje koje su imale dug veći od 60% imale su stopu rasta čak i za 2% manje u godinama koje su zatim dolazile.
Ono što nas čeka već u sledećih nekoliko meseci, to je izmena zakona o PIO, i tu je potpuno jasno da ste vi bili u pravu. Žao mi je što nije tu gospodin i gospoda iz PUPS-a, ali je potpuno jasno da je sve onako kako ste vi govorili tada, a nije ništa onako kako je govorio gospodin Krkobabić.
Čeka nas zakon o fiskalnoj odgovornosti i sa nestrpljenjem očekujemo da vidimo kakve će limiti biti za ekonomsku politiku vlade. Moram da kažem da je vrlo hrabar cilj da se deficit smanji do 2015. godine na samo 1%. To je veliki izazov za svaku vladu, naročito za ovu.
Kako Vlada suštinski funkcioniše? Pokazaću vam to na primeru. Ovo sad nije odgovor na poslaničko pitanje gospodina Radulovića, nego je odgovor na poslaničko pitanje koje sam vam ja postavio.
Postavio sam poslaničko pitanje na sednici 18. maja 2010. godine. Kabinet predsednika Vlade je dopisom, navodi se broj, 19. maja dobio to poslaničko pitanje. On ga je prosledio na dalju nadležnost Generalnom sekretarijatu u Vladi. Generalni sekretarijat ga je dobio osam dana kasnije, 27. maja, pa ga je prosledio Ministarstvu finansija. Ministarstvo finansija je isti dopis dobilo 15. juna. Vi ste bili vrlo ažurni, vi ste već 16-og uputili odgovor. Znači, za jedan dan od kada je pitanje stiglo vi ste dostavili odgovor. Svaka vam čast.
Odgovor u Skupštinu je stigao 30. juna 2010. godine. Znači, od trenutka kada je postavljeno pitanje, do trenutka kada je odgovor stigao, prošlo je mesec i po dana. Pri tom je za pisanje i za vaš odgovor trebalo samo jedan dan, a ostalih 44 dana su bili razni kurirski poslovi između određenih državnih institucija.
To je ono na šta se žale i svi oni koji dolaze da rade u Srbiji. Realni posao koji treba da se odradi je vrlo kratak, ali sve ono vreme koje prolazi na čekanje traje beskrajno dugo. To je jedna od tajni zašto se mi nalazimo tu gde jesmo.
U istom tom odgovoru vi kažete da će se tek u 2011. godini, na bazi svih onih pozitivnih stvari koje se sada dešavaju, stvoriti uslovi za rast zaposlenosti, kroz rast investicija i izvoza.
Kada pogledamo sve one podatke koje obrađuju statističari, vidimo da je u prvih pet meseci industrijska proizvodnja 5,5% veća nego pre godinu dana. To su sigurno podaci koji bi mogli da stvore određenu nadu i da nam ukazuju na blagi oporavak.
Naravno, pri tome treba voditi računa da su ti podaci značajno iznad podataka i iznad industrijske proizvodnje koja je bila u 2008. godini i da će biti potrebne godine, sa ovakvim tempom rasta, da bismo stigli 2008. godinu, a poznata je stvar da je 2008. godina bila ne baš tako sjajna godina i da je industrijska proizvodnja u 2008. godini bila prilično mala.
Izvoz ove godine u prvih pet meseci beleži rast od 18% u odnosu na 2009. godinu, ali to je tek 90% izvoza iz 2008. godine, a pri tom treba voditi računa da je ostvarena značajna devalvacija. Treba voditi računa i da su naši najveći spoljnotrgovinski partneri zemlje u okruženju, da oni nisu imali devalvaciju, odnosno da smo mi ovakav rast izvoza stvorili uz pad dinara. Pri tom imamo podatke koji su gori nego u 2008. godini.
Smanjena je zaposlenost, koja je inače bila veoma mala. Kada se poredi anketa o radnoj snazi, a to mi vi odgovarate na ovo isto pitanje, stopa zaposlenosti u aprilu 2008. godine je bila 45%, stopa zaposlenosti u aprilu 2010. godine je 38%, pad od 7%. Stopa nezaposlenosti je 2008. godine bila 13,3%, a 2010. godine 19,2%. Rast nezaposlenosti 6% za dve godine.
Kada pogledamo preduzeća, rastu nenaplativa potraživanja, sve veći kreditni rizik preduzeća i sve teži uslovi za poslovanje. Potpuno je jasno da ćemo jako dugo čekati da se vrati ta 2008. godina, koju smo svi okarakterisali kao ne baš uspešnu godinu. Potpuno je jasno da će rast zavisiti od zemalja u okruženju, od EU, da će zavisiti od tražnje i da će zavisiti od stranih direktnih investicija.
Kada pogledamo podatke iz EU, jasno je da tamo i po jednom i po drugom pitanju ne ide baš najbolje. Nema ideje koja su to nova tržišta koja možemo da osvojimo. Proces priključenja sa EU ne ide onako kako smo se nadali zbog problema koje oni imaju, zbog problema koje mi imamo.
Ono što posebno treba naglasiti, to je da je Vlada upravo prošla prvu polovinu svog mandata. Ulazi se u predizborni period. Ako se Vlada u ovoj prvoj polovini mandata teško borila sa tim koalicionim izazovima, ako je svaki partner gurao svoje projekte, ako je svako imao svoje zahteve, teško da ćemo onda očekivati da će se u godinama koje dolaze, do trenutka kada se održe izbori, sprovoditi reforme, da će Vlada imati jedinstvenu politiku.
Vidite i sami koliko ste problema imali oko poreske politike, a vaš predlog poreske reforme je praktično jedina reformska mera koju je ova vlada predložila. Sve drugo su bile neke ad hok mere. Vi sami ste bili suočeni sa brojnim problemima u predlaganju jedne takve korenite reforme.
Sve u svemu, postoji mnogo razloga za brigu, postoji mnogo razloga za strah, naročito kada se uzme u obzir da do kraja godine treba da servisirate praktično 96-97 milijardi onih dospelih zapisa koji su emitovani ranije, 86 plus 10, one koje je prodala Narodna banka i koji dospevaju 31. decembra.

Iskorišćeno je 12 minuta i 30 sekundi vremena predstavnika poslaničke grupe.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Ne.)

Ako ne, obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, a sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe DSS, Napred Srbijo i poslanička grupa SRS.

Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Miloš Radulović, a posle njega narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

        U okviru ove objedinjene rasprave o sedam tačaka osvrnuću se na one tačke koje se odnose na kreditno zaduženje. Mi imamo ovde tri zakona koji se odnose na kreditno zaduženje.
Jedan je sporazum između Republike Francuske i Srbije u iznosu od 11 miliona 185 hiljada evra. Jedan je sporazum između Republike Srbije i Evropske investicione banke od 50 miliona evra. I onaj kredit o kome je moj kolega Obradović pričao, to je kredit između Republike Srbije i Ruske Federacije od 200 miliona dolara ili je preračunato negde oko 156 miliona evra, koji je namenjen za pokrivanje budžetskog deficita.
Ukupno zaduženje svih ovih kredita je negde oko 218 miliona evra. Sa ova tri kredita od početka godine država Srbija se zadužila negde blizu jedne milijarde evra. U martu zadužili smo se za 505 miliona evra, u maju za 200 miliona evra i sada sa ovih 218 miliona dolazimo otprilike blizu cifre od milijardu evra.
Ne bi bilo ništa sporno da su ti krediti upotrebljeni za modernizaciju, za bolji život, za viši standard građana, za veći broj radnih mesta. Problem je što je upravo veliki deo ovih kredita upotrebljen za refinansiranje tekućih obaveza, likvidnost i pokriće budžetskog deficita.
Podsetiću vas samo da su kreditna zaduženja vezana za "Srbijagas" upravo upotrebljena za refinansiranje obaveza i održavanje likvidnosti i da je njihov iznos 320 miliona evra.
Takođe, imali smo u martu par kredita, odnosno četiri kredita sa komercijalnim bankama u iznosu od 190 miliona evra, i to sa "Marfin bankom", "Alfa bankom", "Pireus bankom" i "Vojvođanskom bankom", sa kamatama koje su u suštini komercijalne kamate.
Sada se zadužujemo kreditom od 200 miliona dolara, a imajući u vidu dužinu i teškoće u pregovorima, jasno je da je on uzet pod komercijalnim uslovima.
Kada se zberu sve ove cifre, vi ste se samo u ovoj godini, što za refinansiranje obaveza, likvidnost i pokriće budžetskog deficita, zadužili negde oko 650.000.000 evra, i to, gospođo Dragutinović, samo u ovoj godini.
Predlogom budžeta za 2010. godinu predviđen je budžetski deficit od 107 milijardi dinara. Međutim, na osnovu dogovora sa MMF dobili ste saglasnost da taj budžetski deficit bude 4,75% bruto društvenog proizvoda ili tačnije 147.000.000 evra.
Pre neki dan je objavljeno da je budžetski deficit za prvih šest meseci 54,61 milijarda dinara i da je taj manjak proistekao iz smanjenja prihoda i povećane javne potrošnje.
Sada je, gospođo Dragutinović, već svakome jasno da ćemo i u narednim mesecima ovde da raspravljamo o kreditnim zaduženjima za pokrivanje ovako velikog budžetskog deficita. Znači, pred nama će, već sada je jasno svakome, biti novi predlozi zakona o zaduženjima za pokriće budžetskih rupa, koje u mnogo čemu proističu iz vašeg nesavesnog rada i zloupotrebe.
Kako drugačije može da se objasni to što je mnogo narodnih para potrošeno da se ne zna kako, a to ću sada i plastično da vam objasnim. U javnost je izašao podatak da je negde oko jedne milijarde evra para kroz javne nabavke otišlo, a da se ne zna gde.
Šta je, gospođo Dragutinović, sa Fondom za razvoj Republike Srbije? Koliko mi je poznato, vi sedite u upravnom odboru Fonda za razvoj i možda ćemo od vas da dobijemo odgovore na neka pitanja, a to je – zašto građani Srbije ne znaju koga kreditiramo, odnosno koga kreditirate iz Fonda za razvoj? Zašto se ne zna koja preduzeća i pojedinci su uzeli milijarde dinara i gde su ih potrošili? Po kojim kriterijumima su ih dobili? Da li su svi ti krediti namenski trošeni?
Zašto, gospođo Dragutinović, odbijate da objavite njihova imena? Kako se desilo da četiri miliona evra kredita dobiju hrvatska firma "Nekse", slovenačka firma "Grah automative pireum GMBH"?
Kako je moguće, gospođo Dragutinović, da grupa od sedam lica, među njima i pravnik, procenitelj Fonda za razvoj, omogući da više osoba preko divljih, praktično nepostojećih firmi, koje se uopšte nisu bavile delatnostima za koje su registrovane, dobiju kredite i da na osnovu tih odobrenih kredita, 95 tih kredita, iz budžeta Republike Srbije prisvoje preko 200.000.000 dinara?
Procenjuje se da je na ovakav način iz budžeta Republike Srbije pronevereno i prisvojeno više milijardi dinara. To su, gospođo Dragutinović, narodne pare, koje vi po raznim osnovama ubirate od građana koji nekako uspevaju da izmire obaveze prema državi, a da se istovremeno lišavaju mnogo čega. Lišavaju svoju porodicu odeće, obuće, knjiga, štampe, putovanja i mnogo čega i mnogima od njih ostaje veoma malo za život.
Predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj Republike Srbije, koji treba da odlučuje o visini i načinu trošenja novca iz Fonda, jeste potpredsednik Vlade, gospođo Dragutinović, gospodin Mlađan Dinkić. Članovi Upravnog odbora su, gospođo Dragutinović – koja je u ovom trenutku izašla, verovatno da uzme neki podatak, da bi možda osporila ovo što pričam, ali ipak ovde imam i dokumentaciju o tome – zatim, ministar Slobodan Milosavljević, pa onda ministar Sulejman Ugljanin, ministar Rasim Ljajić, ministar Milutin Mrkonjić, a da način i rad ovog Fonda i kako se troše sredstva tog Fonda kontroliše Vlada Republike Srbije.
Članovi Vlade, pa i sam premijer Cvetković, više puta su izjavili da, između ostalog, razvojna šansa Srbije leži u poljoprivredi i da će država sve učiniti da poboljša uslove u ovoj grani i da će u tom smislu da stimuliše poljoprivredne proizvođače.
Međutim, dok ste šakom i kapom razbacivali novac Fonda za razvoj, kao i novac u postupku javnih nabavki, niste imali ili niste želeli da date, odnosno odvojite 1,2 miliona evra za zaštitu tih istih poljoprivrednih proizvođača od elementarnih nepogoda i da ste, što je posledica toga, naneli gubitak srpskoj poljoprivredi i poljoprivrednim proizvođačima u iznosu od preko 220 miliona dinara.
To je slika i prilika vašeg domaćinskog odnosa prema poljoprivrednim proizvođačima, prema građanima Srbije, i načina trošenja njihovog novca.
Još 22. juna sam postavio pitanje predsedniku Vlade i ministru poljoprivrede – zašto se tako neodgovorno ponašaju prema poljoprivrednoj proizvodnji i šta će učiniti za zaštitu poljoprivrednih useva?
Do danas nisam dobio odgovor, osim što mi je ministar poljoprivrede Saša Dragin, koji voli da se slika u lagodnom raspoloženju, sportski obučen, kako pomaže tim poljoprivrednim proizvođačima istovarajući količine i količine đubriva, vozi kombajn, a nema dozvolu, što je isto pitanje za gospodina Dragina, kada već ne može da odgovori na ovo moje pitanje i upućuje me, gospođo Dragutinović nadam se da čujete, na Republički hidrometeorološki zavod, da će oni da odgovore na ovo moje pitanje.
Kada sam već kod pitanja i odgovora, pre neki dan, tačnije 30. juna dobio sam odgovor na poslaničko pitanje koje se odnosilo na to koliki je javni dug Republike Srbije. Taj odgovor ste potpisali vi, gospođo Dragutinović, i hvala vam. Odgovorili ste mi da je javni dug Republike Srbije na dan 31. maj 34,4% BDP i da iznosi 10.541.130.000 evra, pri čemu projekcija BDP za 2010. godinu iznosi tri hiljade i sto pedeset jedna milijarda zarez trideset pet miliona dinara.
Imajući u vidu da Republika Srbija redovno servisira obaveze po osnovu javnog duga i da je pokazatelj održivosti javnog duga učešće javnog duga u bruto društvenom proizvodu ispod tzv, tako ste mi odgovorili, granice srednje zaduženosti, koja iznosi 40%, smatramo da ne postoje teškoće u vezi sa otplatom javnog duga.
Nastavite li da uzimate kredite za refinansiranje duga i sve dok budete mogli da nađete nekog ko će da vam pozajmi novac za pokriće budžetskog deficita, verovatno i neće da postoje poteškoće. Samo je pitanje dokle i kolika je krajnja granica do koje možete da se zadužite?
Gospođo Dragutinović, dajte da vidimo koliko je stvarno javni dug Republike Srbije. Gde su povučena sredstva od 1,4 milijarde evra iz aranžmana sa MMF-om, kao i šta je sa specijalnim pravima vučenja?
Juri Bajec, savetnik premijera Cvetkovića, govoreći o dugu kaže: "Ukupan spoljni dug Srbije trenutno iznosi između 23 i 24 milijarde evra, od čega je oko osam milijardi evra ili oko 32% dug države. Ako se doda zaduženje po aranžmanu sa MMF-om, onda je javni dug (a to ide u prilog priče gospodina Obradovića) 37% bruto društvenog proizvoda. Većina duga, oko 15,4 milijardi, odnosi se na privatni dug firmama, bankama i kompanijama prema inostranstvu. Sama država mora vrlo oprezno (tako je rekao gospodin Bajec) da razmišlja o zaduživanju prema inostranstvu.''
U prilog tome da je aranžman sa MMF javni dug izjavio je ovde i gospodin Radovan Jelašić kada smo vodili raspravu o Narodnoj banci Srbije. Radovan Jelašić je 15. juna rekao: "Naravno da je dug prema MMF deo javnog duga". Takođe je rekao da iz aranžmana sa MMF do sada povučeno 1,4 milijarde evra.
Gospođo Dragutinović, koliki je javni dug? Da li je 10 milijardi i 541 milion evra? Ili je, kako smo mi izračunali zbrajanjem uzetih sredstava od MMF i specijalnog prava vučenja, nešto više od 12 milijardi, tačnije 12,3 milijarde?
Da li je on 31,6%, kao što ste pre neki dan izjavili, ili je 34,4 bruto društvenog proizvoda, kako ste mi u ovom pismu odgovorili, ili je 37%, kako kaže gospodin Bajec, savetnik premijera? Ili, ako je planirani bruto društveni proizvod 3.151 milijarda, a javni dug preko 12 milijardi, koliko smo mi izračunali, to je negde oko 40% bruto društvenog proizvoda? Da li smo mi zemlja na granici srednje zaduženosti, kao što kažete, ili smo već visoko zadužena zemlja?
Predsednik Republike Boris Tadić, ovde imam njegovu izjavu, u izjavi za Tanjug 26. maja kaže: "Mali spoljni dug svedoči o velikom razvojnom potencijalu Srbije". Prema podacima NBS, ukupan spoljni dug je 24,8 milijardi evra i da li je to, gospođo Dragutinović, mali ili veliki dug?
Kriterijum Svetske banke je učešće ukupnog spoljnog duga u BDP. Udeo ispod 48% smatra se malom zaduženošću, a u srpskom slučaju se radi o 76,2% bruto društvenog proizvoda, tj. na granici smo da budemo visoko zadužena zemlja. To građani Srbije moraju da znaju. Kriterijum MMF prati samo nivo javnog duga u BDP, ne i privatnog, i ako prelazi 40% BDP smatra se da je država visoko zadužena. Naš dug je oko 40%. Trebalo bi da nam odgovorite gde mi spadamo, da li u visoko zadužene, možda smo i malo zaduženi, a možda smo i na granici ove održivosti o kojoj pričate.
Gospođo Dragutinović, vi ste 14. jula rekli da je u periodu od 2006. do 2010. godine rast spoljnog duga bio rezultat depresijacije kursa dinara, koja je bila veća od inflacije, kao i da se država u istom periodu razduživala, a privreda zaduživala prema inostranstvu.
Da li je to baš tako? Ako ovde već raspravljamo o kreditnim zaduženjima, ako smo prošle godine imali 3,3 milijarde kredita koje smo verifikovali u ovoj Skupštini, ako imamo u ovoj godini već skoro milijardu, ne vidim kako se to država razduživala. Mnogo više obaveza ste stvorili svim građanima.
Koga i zašto želite da obmanete i vi, i predsednik Tadić i Mirko Cvetković, koji, govoreći o dve godine rada Vlade, kaže da je najteže za nama i da nam sledi period oporavka? Da vas pitam – da li to običan građanin oseća i šta on ima od toga što gospodin Mirko Cvetković govori?
Šta on, uostalom, misli o svima vama? Da ga obmanjujete i ništa ne činite da mu bude bolje. Privrednici i ekonomisti govore da će period oporavka početi onda kada broj zaposlenih bude veći od broja onih koji su ostali bez posla. Od početka rada ove Vlade preko 200 hiljada ljudi je ostalo bez posla. Obećavali ste 200 hiljada radnih mesta. Samo u ovoj godini je 45 hiljada radnika ostalo bez posla. Oporavak će da bude kada građani budu imali veće plate, posao, kada ne bude milion siromašnih.
Na kraju, da vas posavetujem, da počnete da ispunjavate obećanja koja ste građanima dali onda kada ste stvorili ovu vladajuću koaliciju i kada ste formirali Vladu, a da krivca za neispunjena obećanja ne tražite na drugom mestu.