Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, a nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici i pre prelaska na dalju raspravu, Narodna skupština radi na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji kaže, u prvom stavu, da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a izuzetno predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, ovo pravo iz stava 1. člana 286. može ostvariti i na sednici Narodne skupštine usmeno u jednom obraćanju, u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.
Pre nego što pređemo na rad na osnovu člana 286, poštovane kolege narodni poslanici, sa posebnim zadovoljstvom želim da vas podsetim da su na današnji dan 1990. godine održani prvi višestranački izbori u Republici Srbiji i da smo 20 godina nakon tog značajnog datuma svedoci činjenice da je višepartijski sistem u Srbiji zaživeo, da se temelji, da se gradi i da politički život u našoj zemlji uveliko ide u korak sa Evropom i sa zemljama evropske demokratije.
Nadam se iskreno da ćemo zajedno nastaviti sa naporima da demokratija i sve demokratske vrednosti dobiju ne samo na značaju nego u praksi, u svakodnevici života i rada građana Srbije, a naš prvi zadatak je da se brinemo da to zaista bude sprovedeno u svakodnevici svih nas i Republike Srbije.
Parlamentarizam u Srbiji uveliko ima sve atribute pravog demokratskog parlamentarizma, ali uvek ima prostora da se uradi više, da se uradi bolje i da se ide dalje od svega postojećeg. Ne sumnjam da ćemo nas 250 tome dati pun doprinos. Uverena da delim mišljenje svih poslanika, Narodna skupština je, kao i Srbija, na pravom putu.
Narodni poslanik Balint Pastor ima reč.

Gospođo predsedavajuća, Dame i gospodo narodni poslanici, danas bih 20 godina posle organizovanja prvih višestranačkih izbora u Srbiji, u duhu parlamentarizma, želeo da postavim nekoliko pitanja gospodinu Vuku Jeremiću, ministru spoljnih poslova u Vladi Republike Srbije.
Prekjuče je doneta sramna i skandalozna odluka da predstavnik Srbije ne prisustvuje svečanosti povodom dodele Nobelove nagrade kineskom disidentu Liju Ksijabou. Povodom te odluke bih želeo da postavim nekoliko pitanja.
Prvo pitanje za gospodina Jeremića je – šta povezuje, koje vrednosti povezuju sledeće države: Kina, Rusija, Kazahstan, Kolumbija, Tunis, Saudijska Arabija, Pakistan, Irak, Iran, Vijetnam, Avganistan, Venecuela, Filipini, Egipat, Sudan, Ukrajina, Kuba, Marko i Srbija?
Prvo sam pomislio da se radi o državama koje se drže međunarodnog prava i koje u potpunosti poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije. Malo detaljnije sam proverio, pa se ispostavilo da među ovim državama postoje tri zemlje koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. To su sledeće države: Kolumbija, Saudijska Arabija i Avganistan.
Nit koja povezuje ove države sa Srbijom nije poštovanje međunarodnog prava i odbijanje priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
Juče je ministar Jeremić, odnosno sinoć izjavio da ova odluka nije doneta olako i da u ovom trenutku se državni interes Srbije na ovaj način najbolje zastupa. Pitam gospodina Jeremića – koji državni ili nacionalni interes Srbije se na ovaj način najbolje zastupa.
Iz programa Vlade Republike Srbije možemo saznati da ona ima nekoliko ciljeva. Prvi cilj je što skoriji ulazak Srbije u EU. Ova odluka sigurno ne doprinosi ulasku Srbije u Uniju, ukoliko se misli na EU. Ukoliko se misli na nekakvu afričku ili azijsku uniju, onda bi Vlada Republike Srbije o tome trebala da obavesti Narodnu skupštinu.
To da ova odluka ne doprinosi što skorijem ulasku Srbije u EU najbolje pokazuju izjave koje su stigle iz Evropske komisije i iz Odbora za jugoistočnu Evropu Evropskog parlamenta, čiji je predsednik gospodin Eduard Kukan, inače poslanik koji dolazi iz Slovačke, isto države koja nije priznala nezavisnost Kosova. Gospodin Eduard Kukan, zajedno sa članovima ovog odbora Evropskog parlamenta, misli da je ovakva odluka Vlade Republike Srbije loš signal i da je veliko razočarenje za EU.
Drugi cilj prema programu Vlade Republike Srbije jeste privredni razvoj i izgradnja infrastrukture. Mi smo 30.11. ratifikovali Sporazum sa Kinom za izgradnju mosta Borča-Zemun koji predviđa kamatnu stopu u visini od 3%, plus 1,75% za pripadajuće ostale kamatne troškove. Tim sredstvima će se graditi most prijateljstva, most prijateljstva iz kredita.
Isto tako, na sajtu Ministarstva spoljnih poslova piše doslovce, citiram, to je iz aprila 2008. godine – Norveška je jedan od najvećih donatora u Srbiji. U prethodnih sedam godina bespovratna pomoć Norveške je dostigla vrednost od preko 140 miliona evra. Pored toga, treba dodati da su donacije iz EU stigle za poslednjih 10 godina u visini od 1,9 milijardi dinara.
Shodno tome, pitam gospodina Jeremića – koji su to interesi nacionalni i državni Srbije koji su na ovaj način najbolje zastupani? Apelujem na Vladu da promeni ovu sramnu i skandaloznu odluku i da Srbija ipak nekoga (Predsedavajuća: Pet minuta. Narodni poslaniče, vaše vreme na raspolaganju je iskorišćeno.)... završavam, i da Srbija ipak nekoga pošalje na dodelu Nobelove nagrade za mir. Hvala.

Reč ima poslanica Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani građani Srbije, upućujem pitanje ministru poljoprivrede i ministru finansija. Pitanje je vezano za dugovanje države prema seljacima penzionerima, odnosno zemljoradnicima penzionerima.
Naime, obećano je, a u više navrata je to pitanje i postavljeno, da se dug koji je nastao po pitanju zemljoradničkih penzija isplati ove godine u dva puta. Jedan put u septembru, a jedan put u decembru.
Do te isplate nije došlo. Podsećam vas da je u pitanju kategorija naših građana koji imaju najmanje penzije, one su daleko ispod 100 evra, da je to kategorija naših građana koja je najteže i najskuplje platila svoje penzije, da su to građani koji su sada, naravno, bez ikakvih beneficija u zdravstvenom fondu, vrlo teško bolesni, sa često bolesnim i isluženim članovima svoje porodice, dakle, na toj maloj penziji se izdržava više članova porodice u zemljoradničkom domaćinstvu, tako da je pitanje – kada će država napokon da izvrši isplatu tog duga i da li će taj dug, kada bude isplaćen, biti isplaćen zajedno sa pripadajućim kamatama?
Jer svako dugovanje prema državi, svako nastalo dugovanje po pitanju struje ili upotrebe državnih servisa dospeva sa pripadajućim kamatama i tako se naplaćuje? Da li će i zemljoradnici dobiti, kada će dobiti ovo dugovanje i da li će ga dobiti sa pripadajućim kamatama? Hvala lepo.

Reč ima poslanik Nebojša Ranđelović.

Poštovana predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, imam pitanje za ministra Čiplića. Ono o čemu ću govoriti i sadržaj pitanja i te kako može da se nadoveže na ono o čemu je govorio kolega Pastor.
Pitanje za ministra Čiplića je – zašto ministar Čiplić i njegovo ministarstvo nastavljaju sa kršenjem ljudskih prava, zakona i Ustava? Umesto da se ministar Čiplić malo pozabavi skandaloznom odlukom ministra Jeremića, kao opštim atakom na ljudska prava, on i dalje po pitanju formiranja Nacionalnog saveta Bošnjaka ide u kršenje zakona i Ustava.
Da podsetimo, po ovom pitanju rad ministra i ministarstva ocenili su poverenica za ravnopravnost, poverenik za informacije i zaštitnik građana. Poverenica za ravnopravnost je zaključila da se radi o kršenju ljudskih prava. Poverenik za informacije je podneo krivičnu prijavu protiv vladinih službenika za falsifikat upisa u birački spisak. Zaštitnik građana je utvrdio da se ministarstvo nije pridržavalo zakona i Ustava.
Pre mesec dana sastali su se predstavnici sve tri liste za nacionalno veće Bošnjaka, predstavnici ministarstva i predstavnici OEBS. Donet je zaključak da se zatraži mišljenje Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije. Kako sam član Zakonodavnog odbora, i te kako dobro znam da do nas nikakav zahtev nije došao, odnosno da se ministar oglušio o ovaj zaključak. Po tom pitanju ništa nije urađeno.
Želim da istaknem da legitimni predstavnici bošnjačke nacionalne manjine i samo veće i te kako postoje. Ministar Čiplić se o to konstantno oglušuje. On govori o organizovanju novih izbora jer su se ispunili vremenski uslovi za to. Da li on razmišlja o političkim posledicama i posledicama uopšte po društvo koje će ovakva njegova odluka i ovakav njegov stav izazvati?
Da li je razmišljao da će možda doći do bojkota izbora, da izbori neće uspeti? U tom slučaju može u ovom trenutku da proglasi rezultate izbora onakvim kakvi im odgovaraju, ili njemu ili čitavoj vladajućoj većini. To nije samo atak na manjinska prava i na ljudska prava.
Smatram da je ovo opomena i većinskom narodu jer ako se na ovakav način kradu izbori za nacionalne savete, a znamo kako je kraden referendum za Ustav, možemo sebi i svima nama postaviti pitanje šta nas očekuje na predstojećim republičkim izborima. Da li moramo tako skupo da plaćamo nemarnost i zlonamernost jednog ministra, a možda i čitave Vlade? Zahvaljujem.

Reč ima poslanik Miroslav Petković.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kraj kalendarske godine je svakako pravo vreme za sumiranje rezultata u svakoj porodici i svakom domaćinstvu, preduzeću, firmi, u svakoj ozbiljnoj i uređenoj državi, pa je prava prilika da vidimo šta je Vlada Republike Srbije radila u prethodnom periodu. Da bi se podvukla crta potrebno je da imate neki plan i program i onda to uporedite sa ostvarenim rezultatima. Mene interesuje da li ulazimo uskoro u novu godinu ili ćemo 2010. godinu živeti ispočetka.
Predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Mirko Cvetković je u novembru 2009. godine rekao – imajući u vidu ključne makroekonomske indikatore, smatram da su mere Vlade dale pozitivne rezultate i da je u odnosu na okruženje Srbija u manjoj meri osetila negativne efekte krize.
Pad privredne aktivnosti i zaposlenosti niži je u odnosu na većinu razvijenih zemalja, plate i penzije nisu smanjivane, čak su i realno više u odnosu na isti period prošle godine. Smanjen je spoljnotrgovinski deficit i deficit tekućeg računa, devizne rezerve i štednja građana su značajno povećani, kurs dinara je stabilan. Verujem da danas imamo povoljniju početnu poziciju za predstojeći privredni oporavak u odnosu na zemlje u okruženju.
Stoga će ključne mere ekonomske politike Vlade u 2010. godini biti reforme državne administracije u okviru koje se planira smanjivanje javnih rashoda kroz racionalizaciju petine državnih činovnika. Makroekonomska stabilnost, odlučili smo da kroz reformu budžetskog sistema na srednji rok definišemo ključne ciljeve ekonomske politike i da se zakonom obavežemo da ćemo ih ispoštovati. Pospešićemo privredni oporavak i omogućiti povećanje životnog standarda građana.
Ostvarićemo krupne korake ka usaglašavanju ekonomskog i institucionalnog sistema sa EU, koja će nam na kraju mandata ove Vlade biti nadohvat ruke i formalno, a što je još važnije i suštinski, jer ćemo se kao građani osećati kao da već živimo u EU. Kao što sam pre šest meseci govorio o 2010. godini, kaže predsednik Vlade, tako danas mogu pouzdano da govorim o 2011-2012. godini, jer ovo je Vlada koja ima mandat i sposobnost da planira i realizuje dugoročne projekte od vitalnog interesa za građane Srbije.
To je ono što je trebalo da doživimo u 2010. godini, ali pošto ništa, ponavljam, ništa od ovoga nije ostvareno, hajde da se malo merimo sa svetom. Imam nekoliko pitanja za predsednika Vlade gospodina Cvetkovića: 1) Koliko je smanjena državna administracija i kolike su uštede u budžetu po ovom osnovu? 2) Zašto Vlada krši Zakon o budžetskom sistemu, koji je donela samo pre mesec i po dana? 3) Da li je povećan životni standard građana? 4) Koliko su u 2010. godini porasle potrošačke cene? 5) Koliko ljudi je izgubilo posao u 2010. godini? 6) Koliko ljudi je dobilo posao u 2010. godini? 7) Da li je došlo do pada ili povećanja poreskih prihoda? 8) Da li je potrošnja veća od planirane?
9) Koliki je javni dug Srbije i za koliko je povećan u odnosu na 2009. godinu? 10) Koliki je unutrašnji, a koliki spoljni dug Srbije? 11) Koliko od ukupnog spoljnog duga duguje država, koliko privatni sektor, koliko preduzeća, a koliko banke? 12) Prošle godine se Srbija po konkurentnosti nalazila na 93. mestu od 133 zemlje, iza Crne Gore i Makedonije, neko je malopre pominjao neke zemlje, nažalost, bili smo iza Namibije, El Salvadora, Gambije, Trinidada i Tobaga, Jamajke i Senegala. Gde se danas nalazimo?
13) O transferu tehnologije, po osnovu stranih direktnih investicija, bili smo na 81. mestu. Gde se danas nalazimo? Gde smo po odnosu plaćanja i produktivnosti? 14) Po makroekonomskoj stabilnosti bili smo na 111. mestu. Gde je Srbija danas? 15) Gde smo na toj listi po visini deficita budžeta? 16) Gde po visini kamatne stope? 17) Gde po vremenu potrebnom za početak biznisa? 18) Kolika je godišnja inflacija danas i da li smo doživeli pad na toj listi i po ovom parametru? 19) Po odlivu mozgova smo bili na 132. mestu od 133 zemlje. 20) Za koliko su smanjeni transferi lokalnim samoupravama?
Na listi zemalja koje imaju problem sa korupcijom mi se nalazimo na 84. mestu i to mesto delimo sa Lesotom, Kolumbijom, Peruom i Tajlandom. Ovaj podatak mi je poznat, tako da na to ne tražim odgovor.
Od 2008. godine kada ste krenuli sa apelom "Evropa za sve", nažalost, došli smo do apela "hrana za sve". U ovom teatru apsurda verujte mi uvek ću radije gledati i Joneskovu Ćelavu pevačicu nego što ću gledati ćelavog Božidara Đelića. Hvala vam najlepše.

Reč ima Jorgovanka Tabaković.

Imam pitanje za premijera gospodina Cvetkovića, njegovog potpredsednika gospodina Dinkića, ujedno i Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj.
Radnici "Metal sistema" iz Kragujevca štrajkuju u prostorijama Poreske uprave, u izuzetno teškim okolnostima, 6. decembra oko 14.00 časova im je isključena struja, grejanje i zabranjena im je upotreba toaleta.
Temperatura je u prostorijama Poreske uprave tvrde bila sedam stepeni prošle noći, bez osvetljenja i u nehumanim okolnostima, oni su spremni da nastave svoj protest, i oni koji žamore, molim da saslušaju samo ovu rečenicu. Štrajkuju jer nemaju šta da izgube.
Njihov položaj ne može da bude gori nego što je danas. A pokretali su zakonom predviđene inicijative i postupke da se ne nađu u ovakvom položaju. Tražili su od Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, od ove vlade i Fonda za razvoj preispitivanje ugovora o privatizaciji i namensko korišćenje kredita od Fonda za razvoj. Dokaze da su to činili na zakonom propisan način i blagovremeno posedujem i dostavljeni su nam od Štrajkačkog odbora.
Srpsku javnost želim da upoznam sa činjenicama da je imovinska celina te fabrike krupnih lanaca, koja se do privatizacije nalazila u sastavu društvenog preduzeća industrije "Filip Kljajić", da je privatizovana od firme "Metal sistemi" 13. juna 2008. godine. Po kupoprodajnom ugovoru kupac je imao obavezu da primi u radni odnos 191 zaposlenog. Ugovor o tome posedujemo.
Neposredno, nakon preuzimanja radnika i imovine 1. avgusta, pristupilo se rušenju i renoviranju brojnih objekata u krugu fabrike, proizvodnja je potpuno obustavljena, krenulo se sa remontom nekih mašina. Najveći broj radnika koji je preuzet po ugovoru, onako kako je to pisalo, poslat je na plaćeno odsustvo, a samo 50 ljudi je angažovano na remontu mašina u okviru drugih proizvodnih ciklusa u preduzeću.
Do februara 2009. godine nekako je i tekla isplata tih zarada, mada im nije isplaćivan ni prekovremeni rad, ni rad noću, i nisu samo te obaveze bile kršene, nego i neke druge.
Međutim, posle februara isplata zarada postaje krajnje neredovna i u februaru 2010. godine zbog zaostatka u isplati deset plata, deset meseci ljudi nisu primili ono što su zaradili, radnici su organizovali štrajk. Započet je 22. februara, pa onda je uz posredovanje vlasti, ministra kome ovde postavljamo pitanje, Mlađana Dinkića i gradonačelnika Veroljuba Stevanovića, došlo se da je rešenje za ispunjavanje štrajkačkih zahteva sledeći – da Fond za razvoj da kredit od 350 miliona dinara i 150 miliona dinara dobijenih na ime sredstava za tekuće poslove, a 200 miliona dinarski, namenski za investiciju, za završetak fabrike krupnih lanaca.
Kredit pušten u tečaj i od miliona 350, koliko sam rekla, svega deset zaostalih zarada je isplaćeno, što je prema saznanjima radnika suma od svega 100 miliona dinara.
Međutim, posle toga, zarade su počele da kasne, radovi na završetku fabrike krupnih lanaca gotovo da nisu ni pokretani, imamo informaciju da je direktor davao hipoteku na nepostojeće objekte, ali zato nemam dokaz, pa kažem, imam informaciju koju tražim da proverite i u fabrici je trenutno oko 80% mašina u funkciji, ali pre privatizacije, ova fabrika je ostvarivala negde oko 900 hiljada evra vrednosti proizvodnje, a prošle godine samo 87 hiljada evra.
Radnici rade u krajnje nehumanim uslovima, a zbog nepostojanja prozora na hali, to je zaista bilo nezamislivo nastaviti. Očigledno je da fabrika lanaca nije sposobna za bilo kakvu ozbiljniju proizvodnju, preduzeće je opterećeno kreditnim zaduženjima u višemilionskom iznosu, plate dospevaju za naplatu, a dugovi su izuzetno veliki.
Molim predsednika Vlade i nadležne ministre da ispitaju ove navode i da urade ono što je u njihovoj moći u očuvanju radnih mesta zaposlenih. Hvala.