Nastavljamo se na priču o komorama. Zaista smo večeras otišli u tu široku i već odrađenu načelnu raspravu u svim gradovima i svim fakultetima, tu smo gde smo. Komore govore o tome da im se ministar meša, ministar ih brani vatreno. Vatrenije nego kada je Zakon o komorama donošen. Reklo bi se najbolji prijatelj i najveći saradnik i lekara i komora.
Svi mi i građani Srbije govorimo da nešto ima trulo u državi Danskoj u pogledu ministrovanja osam ili 10 godina, u pogledu problema s kojima se srećemo. Sam ministar govori da iduće godine čeka veliki problem one koji neće imati mogućnosti da se leče, neće biti zdravstveno osigurani i da će takvih biti još više.
Mnoge znam koji nisu mogli da odrade terapiju zračenjem jer nisu imali zdravstveno osiguranje. Raznim marifetlucima fonda činio im se ustupak da pokušaju lečenje međutim nisu stigli ni da se operišu, ni da odrade mnogo toga. Dakle, ništa nije toliko bajno. Bajne količine novca su otišle. Za osam godina mandata moglo je mnogo više. Mnogi upiti ne bi trebalo da se postave.
Šta hoćemo sada? Zašto govorim ovo? Komora bi trebalo da se stara, ubi nas ministar pričom da se stara o interesu lekara. Ne vidim to. O kapitaciji ćuti, nijednog lekara u zaštitu uzela nije. Čuvaju oni sebe, čuvaju svoje prihode, apanaže koje nama mesečno uzimaju.
Ogromne pare naš ministar nije izvestio. Svakog februara treba da dobije finansijski plan, izveštaj upravnog nadzora. Moguće je da na Odboru za zdravlje to donosi, izveštaj, ali nama ovde to ne prezentira predsednik Odbora. Gde su pare? Kuda idu? Ko je povukao još štetu ako je negde u struci pogrešio? Komora čeka da bude osuđen od suda lekar, pa da mu i ona uzme licencu i da vidi kako da se ravna.
Po svim novinama, novinskim zapisima i člancima kada se čita deluje da su oni u neprekidnom ratu i u neprekidnoj raspravi. Komora stomatologa treba da brine i o stanju svojih lekara, o stanju zdravlja bolesnika. Zakon je uredio da dete do 18 godina ima pravo na besplatno lečenje.
Šta će ako je to gimnazijalče koje je 18 godina napunilo u junu, dalje neće moći, do kraja školske godine, u maju ili u januaru neće moći da se leči? Ni student neće moći. Moraće da plaća. Kakva je to anomalija? Po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti rekli smo da i redovni studenti mogu da se leče džabe itd.
Zašto ne može i stomatološka zaštita, jer se time ne bi pomoglo mnogim stomatolozima da ne budu u nekom aranžmanu, gde ih je većina otišlo u privatno praksu, diktiraju cene. Kako će fondovi sklopiti ugovore? Šta smo uradili? Pita li se komora? Da li komora daje mišljenje o tome šta smo mi to sada sa ovim postigli samo zato što u Zakonu o lokalnoj samoupravi piše da se decentralizuje primarna zdravstvena zaštita, moramo da izginemo i da damo tri godine da neko preuzme.
Pa, ne može. Opština u Kniću ne može da preuzme. Promenimo negde u zakonu. Šta to znači decentralizacija na primarnom nivou? Šta će to bolje lekar koji se bavi po definiciji primarno time da zna ako je izdvojen u svome lokalu ili regionu? Ima koristi lokalna samouprava - postavlja direktora, a kada treba da plati zapošljava na telefonski imenik, hoćete u Kragujevcu, pitajte imena, znate ko su direktori, vaši su, uostalom. Proveravajte, meni ne pada na pamet da proveravam, znam te ljude lično, a znate vi mnogo više nego ja.
Dakle, ne može se govoriti da nema partijske prebojenosti u prijemu. Ako je nešto problem, menjajte i to. Držala je država centralno. Da li ima nešto važnije od primarne zdravstvene zaštite? Batut se ubi da provede mere primarne zdravstvene zaštite, da pošalje transmisione ideje, metode, projekte, a onda to stavite u lokalnu samoupravu, pa koliko ko ima para, toliko i može. Jeste li ste vi to opremili? Ta oprema će isteći, i garantni rok, i vreme i pregoreće ponovo.
Šta rade upravni odbori? Uvode participaciju. Sada je na nivou lokalne samouprave direktor njihov, njihov upravni odbor i pacijenti plaćaju i krvne slike, i urine i preglede, nestandardni pregled interniste. Pa gde ćete ga, u sekundarnu, u tercijarnu zaštitu? Ko će to da plati? Kada da dođe na red?
Obesmišljavali ste donošenjem zakona i tu ideju decentralizacije i stavili ste ljudima na teret da plaćaju gde god se za bravu uhvate. Promenite onda otpočetka, gde god ste stavili da decentralizacija zdravstva ne valja, promenite to ili dajte da radi kako kome odgovara, neka Beograd drži sve što može.
Uostalom to je i temelj i koncept te političke doktrine o regionalizaciji, taj Beograd koji ima više nego svi drugi, a govorite o tome vi koji ste osam ili 10 godina bili u vlasti i mogli da sprečite tu tzv. beogradizaciju Srbije.
Sada opet što se tiče komore, jer komora predlaže zakonska rešenja, komora brine o lekarima, ministar ne može da se meša, komora je savetodavna, isto maltene kao nacionalni savet. Samo sabira licence. To sada zna da sabere i dete u osnovnoj školi, nije to loše plaćen posao.
Kada pogledamo član 27b, i kada pogledamo stav 2, u tom stavu piše, prosto deluje da je koliziji sa članom 8. i sa članom 9: usudi li se neki direktor da raspiše izbore, jer verovatno neće dobiti mandat, a to sve ima nekog interesa, bude i u drugom mandatu i tako nekako napravi problem i ministar mu imenuje odbor, odbor ne sprovede izbore, kao što piše u članu 8. i 9, međutim u članu 2. piše da odbor ima ovlašćenje da raspisuje izbore za članove skupštine komore sve do izbora članova komore.
Kojih članova komore? Oni se ne biraju, oni postaju članovi kada diplomiraju i odnesu papire. Kako se postaje član komore? Ne razumem, šta ih bira odbor članove komore? "I konstituisanja skupštine komore u skladu sa ovim zakonom". To je to.
Znači, taj bi odbor po stavu 2. neprekidno sprovodio izbore po definisanim terminima i rokovima koje ste dali. Međutim, u članu 27b vi kažete – ako se i posle dva uzastopno sprovedena postupka raspisivanja izbora za članove skupštine komore, već tu preciznije govorite koje članove itd, ne izvrši izbor, onda će komora da imenuje privremene i ti privremeni će da nastave da biraju.
Nemoguće je da ostane stav 2. jer odbor bira neprekidno. Ako razumem dobro, doduše možda sam kao i vi amater pravnik, ako ste potegli tu priču, ko sluša, sami ste na granici struke i politike ili više ste u jednoj strani, kao i ja, ali dobro, pa pravno tumačenje člana 27v, je u koliziji sa stavom dva člana 27b. Zato mislim da bi trebalo to ispraviti. To je tehnička ispravka.
Dakle, ovo ne negira koncept vaš da zavedete red tamo gde ste red izgubili zbog nekog nepoštovanja lekarske fele ili stomatološke fele prema ministru, prema osećaju odgovornosti. Više liči na komoru privatnika nego na komoru koja brani društveni interes. To je sada tako kako je, verovatno će i to sazreti, biće nove izmene zakona pa ćemo vidite šta će od toga ispasti.
Ovo sam zamislio kao pravnu redakciju teksta. Tako sam zamislio abnormalnost ovog stava. Ako grešim objasnite mi drugačije nego u obrazloženju u kome ste mi prepričali sve ove članove. To prepričano mi ne treba. Razumem i kako je napisano. Hvala.

Iskorišćeno je pet minuta i 30 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Reč ima ministar Tomica Milosavljević.

        Da li je moglo da se uradi više od 2002. godine do danas? Sigurno je da je moglo. Pošto ovo nije predmet rasprave, ali se povezuje na neki način stalno sa amandmanima i sa članovima, to sumiram u dve rečenice.
Kada sam položio zakletvu pred vama, ne doduše pred vama lično, ali nekih od vas je bilo tada u parlamentu, 2002. godine u junu, kada sam na poziv gospodina Zorana Đinđića, jednog od najvrednijih ljudi u modernoj srpskoj istoriji, koji je, nažalost, mučki ubijen, prihvatio da kao doktor i profesor dam što više mogu za svoju struku i građane radeći na ovom mestu, zdravstveni sistem bio je na kolenima.
Odgovorio sam tada novinarima, ništa ne obećavam, radiću najbolje što mogu da pokušam da vratim dostojanstvo i pacijentima i doktorima. To me rukovodi sve vreme i mislim da decembra 2010. godine teško da će ko od kolega moći da kaže da zdravstveni sistem je danas ponovo na kolenima. Nije, on je na svojim nogama.
Na rečenicu da Beograd drži sve što može, hajdemo sada malo na Knić i na Kragujevac. U Kragujevcu je zračeno te godine kada sam postao ministar nula pacijenata, niko nije zračen, iz jednostavnog razloga nije bilo ničeg potrebnog da bi se ljudi zračili.
Danas postoji moderna onkologija. Kragujevac ima dve postelje za lečenje, zračenje tumora štitaste žlezde, kao i Sremska Kamenica, a Beograd nema, nego su to kapaciteti Republike Srbije i pacijenti iz Beograda putuju ili u Kragujevac ili u Kamenicu.
Zašto? Zato što je tako racionalno, jer taman ima kapaciteta da se te četiri postelje iskoriste na najbolji mogući način. Kragujevački klinički centar tada nije bio klinički centar, ne samo po nazivu. Nije imao čime da uredi neke stvari koje je morao da radi čak i kao opšta bolnica.
Od tada pa do danas on ima modernu magnetnu rezonancu, moderan multislajsni skener, angeografski kapacitet u kome mladi kolega radi intervencije na neurizmama krvnih sudova mozga u Srbiji i ima odlične rezultate. Nuklearna medicina u ovom trenutku radi procedure koje se ne rade ni u Beogradu, ni u Kamenici, ni u Nišu i zbog toga sam ponosan.
Nadam se da večeras neko iz Kragujevca gleda i sluša šta vi kažete i šta ja kažem, vi koji dolazite iz te kuće kao zaposleni sa mnogo iskustva i ja koji dolazim kao vaš kolega iz jedne druge kuće takođe sa dosta iskustva.
O tome bismo mogli jako mnogo da pričamo. Kragujevac u ovoj godini 2011, kao i Beograd, i Niš i Novi Sad, ulazi u proces završetka kliničkog centra. Sazidaćemo potpuno novu zgradu za grudnu hirurgiju koja će biti preko puta hirurgije i ono što deluje neverovatno postaće potpuna realnost i dobro je da je tako.
Ne postoji nijedno od tih malih mesta koje zaboravljeno i Ministarstvo zdravlja, ako nešto može da mu se prizna za sve ove godine, to je da nije zaboravilo nikoga od severa do juga, od istoka do zapada. Čak sam doživljavao da me opozicioni poslanici u pauzama pozovu da razgovaraju sa mnom i da me pitaju za svoje kuće, za dom zdravlja, za ambulantu, za bolnicu, i kao što dobro znate uvek smo konstruktivno razgovarali u skladu sa planovima i ciljevima.
Ponavljam, komore su autonomne, nezavisne. Nema mnogo značaja da li je neko u Stomatološkoj komori poštovao ministra. Oni su time pokazali nepoštovanje svoje struke. Izabrani funkcioneri dozvolili su da im istekne mandat, da ne raspišu izbore i zbog toga predlažemo da se uvede mehanizam kojim će se sprečiti u budućnosti takvo ponašanje, odnosno naći alternativno rešenje da se insistira na tome da komora poštuje ono što je dala država, vi ovde kao predstavnici narodne volje, a to je javno ovlašćenje koje je važno.

Iskorišćeno je četiri minuta vremena na raspolaganju. Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Gospodine ministre, prvo lice jednine, drugo lice množine, uobičajeni manir vaše političke grupacije i na skupštinama lokalnim, kragujevačkim, knićanskim, ali ne znamo. To vidim večeras i u Skupštini.
Šta ste vi to, jeste li vaš kapital koji je enormno veliki da može da kupi pola klinika po Beogradu uložili da Kragujevac dobije magnetnu rezonancu? Znate li zašto me najviše zovu? Da im nađem mesto da legnu da se zrače, da im nađem mesto da urade hiruršku intervenciju za kuk, za ovo ili ono, za ono što celoj Srbiji nedostaje.
Kada sam govorio beogradizacija rekao sam neka to radi Beograd što može na nivou primarne. Neka pokupi sve domove zdravlja i svima da plate i neka im da dvostruke ako to tako može, ali znam da će u Kniću to biti teško.
Sve je puno i klima uređaja. Vrlo dobro znam kako izgledaju. Sve to još jednako drže na okupu. Doći će vreme kada neće moći lokalna samouprava da ima grejanje u Kniću u školama, a kamoli da obezbedi repromaterijal za laboratoriju. Moraju da plate 800 dinara za laboratorijsku analizu. Moraju da plate nestandardnu uslugu da ih pregleda internista, moraju da plate spirometriju. Svuda. Nemoguće da to ne znate.
Znamo da paket usluga plaća RZZO. To neće otići u uslugu koju će platiti, jer to ste unapred u zakonu denivelirali, sklonili koje struke treba da budu a koje ne u sastavu doma zdravlja primarne. Držite tu primarnu pod republičkom šapom. Sekundarne držimo. Tercijarne držimo.
Kragujevac je tercijarna. Da li je mogao da postane klinički centar da je imao fakultet? Trebala mu je i oprema. Sami donosite standarde, papirologiju čudovišnu. Ne možete da imate i profesore i zvanje, a da nemate aparaturu na kojoj će da rade. Ne ide jedno s drugim.
Da li da shvatimo kao vaš lični dar, kao dar vaše partije. Ne razumem – zašto mi smo dali. Dali ste jer je to vaša dužnost, jer imate dužnost kontrolisanog trošenja para dobijenih ili pozajmljenih za celu Srbiju srazmerno potrebama. Ne mislim da ćete praviti fakultet u Vrnjačkoj Banji i tercijarni klinički centar.
Kragujevcu to sleduje i zašto sada da vam neko bude zahvalan. Zašto bi vam kolege bile zahvalne. Zabranili ste im da puše, jurite i kažnjavate. Zašto su vam specijalno zahvalne kolege? Visoke im plate? Izabrali ste krug lekara ko deli s kim u fondu. Napravili ste situaciju u kojoj neko može da ima dve ili tri plate. Naravno da interventni kardiolozi to imaju i rade odgovoran posao, ali ne može uredbom i dogovorom sa fondom. Rade bez kardiohirurga. Zlate li koji je to rizik? Koji evropski standard to daje. Nemojte tako. Pustite to. Nećemo oko toga.
Ima šupljina u vašem vladanju osam godina. Morate to shvatiti, i nedorečenosti, i nije to osam meseci. To je osam godina. Ne znam kada ste polagali zakletvu, ali govorite o 2002. godini tako, a hvalite Đinđića. Zašto ste to rekli? Hoćete da kažete da je valjao Đinđić, a ministar koga je on izabrao za zdravlje nije valjao. Nula se zračilo. Nemamo ambiciju da donosimo. Da se nula zračilo 2002. godine opet je vaša sramota. Nije moja.

Tri minuta i 25 sekundi iskorišćeno vremena ovlašćenog predstavnika. Ministar Tomica Milosavljević.

Dame i gospodo, sve što sam rekao su odgovori na tvrdnju – Beograd da drži sve što može. To je neistina. Pokušao sam da vam govorim o tome šta je u Ministarstvu zdravlja urađeno na dobrobit između ostalog građana Kragujevca i Šumadije i pobrojao samo činjenice. Mnogo bolje od nas ovde tumačiće to građani Kragujevca i Šumadije koji nas sad slušaju.

Iskorišćeno je 25 sekundi vremena na raspolaganju. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Milica Vojić Marković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Donka Banović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milan Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milan Dimitrijević, koji je povukao amandman. Taj amandman prestaje da bude predmet rasprave u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PSIHOAKTIVNIM KONTROLISANIM SUPSTANCAMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Gordana Paunović Milosavljević, Dušanka Plećević, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević, Donka Banović, Nikola Lazić, Vjerica Radeta, Slađan Mijaljević, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Aleksandra Janković, Paja Momčilo, Sreto Perić, Zoran Krasić, Aleksandar Martinović, Milorad Krstin, Momir Marković, Boris Aleksić i Dejan Mirović.
Primili ste izveštaj Odbora za zdravlje i porodicu i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović Milosavljević. Da li neko želi reč? (Da.)

Jedan od najvećih nedostataka u Srbiji je to što ne postoji sistemski zakon koji bi se bavio prevencijom i zloupotrebom psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, kao i to da je veliki broj nevladinih organizacija i privatne prakse stvorio tzv. zakon džungle koji odgovara onima koji iskorišćavaju porodice u krajnjoj nuždi.
Kada se pojavio zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama poslanici SRS smatrali su da je takav zakon potreban i neophodan ovoj državi i da će rešiti jedan od veoma bitnih i važnih problema, problema naročito mlade populacije.
Međutim, kada smo pročitali i dobro proučili ovaj zakon shvatili smo da se on uglavnom odnosi na uslove za proizvodnju i promet psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.
Nešto nam je bilo nejasno tu i zbog toga smo i podneli ove amandmane. Nejasno nam je bilo iz dva razloga. Prvo, što ste u prvom članu naveli na šta se odnosi ovaj član, na promet, proizvodnju, izvoz, uvoz, tranzit psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, a na kraju rečenice ste naveli i druga pitanja iz oblasti značajnih za zaštitu života i zdravlja ljudi.
To ste naveli u obrazloženju i u članu 1. Međutim, mi smo dalje gledali zakon i videli smo da ovaj zakon ima 117 članova, da od toga ima 15 poglavlja i da ste dva poglavlja posvetili prevenciji i lečenju ovih bolesti, što je sasvim kontradiktorno sa ovim obrazloženjem i odbijanjem ovog našeg amandmana.
Vi ste, kažem, između ostalog u obrazloženju naveli, da se amandman ne prihvata iz razloga što se ovim zakonom uređuju uslovi za proizvodnju, promet, izvoz, uvoz i neću dalje da navodim šta. Na kraju ste naveli i promet biljaka od kojih se mogu dobiti psihoaktivne kontrolisane supstance. Niste naveli ono što ste naveli u članu 1. Znači, niste naveli druga pitanja iz oblasti značajna za život, za zaštitu životinja i zdravlja ljudi.
Zatim, dalje u obrazloženju vi navodite da je zakonom samo dat pravni osnov da se podzakonskim aktom uredi oblast načina i uslova za primenu psihoaktivnih kontrolisanih supstanci u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi za lečenje bolesti zavisnosti, kao i načini i uslovi za primenu psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, uključujući i simptomatsko lečenje, odnosno terapijske postupke intervencije.
Zašto vam je onda bilo potrebno da u ovaj zakon ubacujete, evo, sada poglavlje 7 – Zdravstvena zaštita ljudi, član 64? Onda, ono što je jako važno, da li su to podzakonski akti ili članovi zakona? Član 66. odnosi se na referentne zdravstvene ustanove, koje je jedno veoma važno pitanje da se zna u Beogradu ko se čime bavi. U Srbiji, prvenstveno, pošto je najveći broj ovih ustanova uglavnom u Beogradu. Zatim, član 65. propisivanje psihoaktivnih kontrolisanih supstanci. To je jasno član zakona, to nije podzakonski akt.
Navodite da se članom 70. reguliše smanjenje potražnje psihoaktivnih kontrolisanih supstanci. Članom 71. navodite programske aktivnosti u oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci. Član 73. navodite Institut i Zavode za javno zdravlje. To su sve članovi zakona. Ne znam zbog čega ste ovde, mogli ste jednostavno da kažete - ne želimo da prihvatimo taj član amandmana iz ovog ili onog razloga, ali ovo što ste naveli prosto ne stoji kao istina. To želimo da kažemo građanima Srbije.
S druge strane, vi od 2009. godine i dalje u Srbiji, još dok se ovaj zakon ne donese, postoje mnogobrojni zakoni jer ovo pitanje psihoaktivnih kontrolisanih supstanci nije pitanje koje se samo tiče Ministarstva zdravlja. U ovom članu zakona se vidi da o ovim psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, to ste naročito u onom delu gde se odnosi na komisije, naveli da mogu da učestvuju i ostala nadležna ministarstva i da mogu da učestvuju i razni drugi stručnjaci.
Znači, da je to jedan multidimenzionalni problem koji ne može da reši samo Ministarstvo zdravlja. Po ovom Predlogu zakona i po ovome što ste u obrazloženju napisali, najmanje ovim zakonom treba da se bavi Ministarstvo zdravlja. Ono se ne bavi ni gajenjem, ni izvozom, ni tranzitom, ni uvozom psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.
Ono što je problem, to je da ste ovim zakonom hteli nešto da uradite, međutim niste, bez obzira što je zakon preopširan, niste pre toga doneli jedan krovni zakon, zakon o mentalnom zdravlju, koji već obećavate više od sedam-osam godina, iz kojeg bi možda proistekao i jedan ovakav zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, ali koji se tiče lečenja i prevencije.
Ovo je primarno i ovo je isto važno. Ne mogu da kažem da nije važno. Ovo sve treba regulisati. Možda je ovo neka početna tačka, ali nije trebalo da mešate, da ne kažem sada, babe i žabe. U ovom zakonu ste stavili i prevenciju, lečenje, rehabilitaciju, institute za mentalno zdravlje, institute koji se bave javnim zdravljem. Vi i sada imate strategiju, pored zakona, koja se bavi opojnim drogama. Imate i akcioni plan iz 2009. godine koji se bavi time.
Međutim, kakvi su rezultati? To svi znate. Sada vas pitam – da li znate koliko ima zavisnika u Beogradu od droge? Kažete da ste dobili neku nagradu, ne znam za koju akciju – moje ne važi ne znam kako. Međutim, bez obzira na sve te akcije rezultati, bar što se tiče neke opšte populacije, jako su nezadovoljavajući. Neću da kažem loši, ali su nezadovoljavajući u odnosu na to koliko ističete da radite.
Takođe bih želela da kažem da ono što je jako važno, to je da se definišu te referentne zdravstvene ustanove koje treba da se time bave, to sigurno u nekom narednom zakonu. Međutim, pošto je problem multidisciplinaran, ne mogu sigurno da se samo te referentne zdravstvene ustanove bave ovim problemom psihoaktivnih kontrolisanih supstanci. Time moraju da se bave i druge zdravstvene ustanove, psihijatrijske, koje imaju dodirnih tačaka sa ovim problemom.
Smatram da smo predložili ovaj amandman baš zbog toga da bi zakon bio dorečeniji, jer s jedne strane imate u zakonu prevenciju, a s druge strane, vi negirate da ste to hteli da predložite. Smatramo da je ovaj amandman trebalo da prihvatite.

Iskorišćeno vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe je šest minuta i 25 sekundi. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodna poslanica Dušanka Plećević. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.