Gospođa Nada Kolundžija ima reč.

Poštovana predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, naravno, uvek bih bila za to da sve što možemo donosimo punom saglasnošću svih političkih činilaca, ali ne znam nijednu zemlju u kojoj je to moguće, čak i u onima u kojima postoji zaista visok stepen međusobnog podržavanja kada su neke opšte stvari i opšti interesi u pitanju. Dakle, tamo gde postoji višepartijski sistem najčešće se akti donose većinom. Da li to neko zove tanka većina, a pri tom je donosio zakone bez tanke većine, nego u manjinskoj vladi, onda je to pitanje da li razume kako funkcioniše parlament ili ne razume kako funkcioniše parlament?!
Dakle, ako je akt donet većinom, on ima pun legalitet i mislim da oko toga nema smisla mnogo raspravljati. Naravno da sam za to da radimo zajedno na stvarima koje su od opšteg interesa, ali nemam iluziju da je moguće u ovakvoj političkoj situaciji ozbiljnog političkog sukobljavanja donositi odluke opštim konsenzusom.
Osim toga, Ustav je donet tako kako je priželjkivano da se donese – širokim političkim konsenzusom i upravo pokazuje da ima ozbiljne nedostatke. Dakle, činjenica da se nešto donosi širokim konsenzusom ne otklanja mogućnost da se u takvom aktu ne sadrže i nedostaci koji kasnije postaju evidentni. Između ostalog, činjenica da je Ustav definisao ovakav sistem, a da neki poslanici ovde tvrde da nismo izabrali najbolji sistem, dokazuje da onda nismo Ustavom izabrali najbolji sistem.
Ono što je važno napomenuti jeste da zakoni kojima se formiraju nezavisna državna tela ili drugi državni organi uglavnom definišu i način na koji se vrši izbor i razrešenje nosilaca funkcija u tim državnim organima. Istovremeno, u tim zakonima se, takođe, definiše na koji način i kakva je obaveza tih državnih organa vezano za odgovornost prema Skupštini i podnošenje izveštaja. Istovremeno, neki državni organi imaju obavezu, odnosno Skupština Srbije ima nadležnost da izveštaje nekih državnih organa razmatra, usvaja ili ne usvaja. Zakoni nekih nezavisnih regulatornih tela, kojima smo definisali njihovu nadležnost, definišu da se njihovi izveštaji ne usvajaju, odnosno usvajaju, dakle, da se oni razmatraju i da Skupština usvaja predlog mera i zaključaka za unapređenje oblasti za koju su oni nadležni.
Upravo je to razlog zašto su ovom odredbom Poslovnika sada, na osnovu zakonskih rešenja, izuzeti oni nezavisni državni organi koji imaju obavezu da dostavljaju izveštaj Narodnoj skupštini, ali njihov izveštaj nije nešto što Skupština usvaja ili ne usvaja, već Skupština, na predlog Odbora, usvaja zaključke i predlog mera. To je razlog zašto smo neke od ovih državnih organa izdvojili i napisali proceduru koja je u skladu sa zakonima koji su definisali na koji način se njihov izveštaj razmatra.
Da li je neko imao dobru nameru ili nije imao dobru nameru, da li je neko pritisnut ili nije pritisnut da nešto menja, mislim da je to nedovoljna politička argumentacija. Ako ova parlamentarna većina donosi sve zakone kojima formira ta nezavisna tela, ako definiše njihovu nadležnost i samostalnost do kraja, ako bira ljude koji pokazuju kasnije da, poštujući zakon, zaista rade kao nezavisni i samostalni, ako daje podršku svemu što dolazi čak i kao prigovor od njih, dakle, prihvatam, ovo je stiglo i od nezavisnih regulatornih tela koja nemaju obavezu da njihov izveštaj bude usvojen u Skupštini i samim tim ne bi smeo da se uspostavi automatizam da, ako se ne usvoji izveštaj, može da se pokrene pitanje odgovornosti. Naravno da smo ih čuli. To je, takođe, jedan od razloga.
Ako je loše priznati grešku i ispraviti tu grešku, zaista gradeći sistem u kome će postojati organi i tela koji će imati pun stepen nezavisnosti, neće biti izloženi političkim pritiscima, onda prihvatam da smo mi i ubuduće spremni da svaku grešku te vrste, koju napravimo, otklonimo u najkraćem roku. Hvala vam. (Aplauz)

Zahvaljujem. Narodni poslanik Miloš Aligrudić, replika.

Samo dve stvari. Prva, kada se definiše pitanje većine koje sam ovde postavio, potpuno je svejedno da li izvršna vlast ima manjinsku podršku u parlamentu. Važno je da se odluke u parlamentu donose većinom glasova, po proceduri koju Poslovnik predviđa i to definiše skupštinsku većinu. Kada govorim o vladajućoj većini mislim na skupštinsku većinu, tako da je ta primedba potpuno bespredmetna.
Druga stvar, kada je reč o suštini ovoga oko čega se očigledno nismo dobro razumeli, kada kažem da postoji naknadna pamet, možda to malo rogobatno zvuči, možda nekome zvuči uvredljivo, prihvatam to, ali kada govorim o naknadnoj pameti u odnosu na dokument koji je donet i koji smatram lošim, a koji ne smatram samo ja lošim, nego i različite institucije, zaključno sa tom istom Evropskom komisijom koja očigledno vrši pritisak, neumesno je porediti tu situaciju i način na koji je taj dokument donet sa dokumentom koji je Ustav zemlje i koji je donet konsenzusom, kao što jeste ispravno rečeno maločas u replici predlagača, a da se pri tom te dve stvari porede i da se kaže – ovo je doneto konsenzusom, pa ne valja; ovo je doneto preglasavanjem, pa isto ne valja. Pa, nije tačno! Ono što je doneto konsenzusom, u osnovi valja, a ono što biste vi da menjate u aktu koji je donet konsenzusom i što vi tvrdite da ne valja, svodi se na rastakanje države, svodi se na objektivni strah od vaših postupaka koji treba da razore državno tkivo, da pretvore Vojvodinu u nešto što ne bi smela ni da bude ni po sadašnjem Ustavu, a i po zakonu, kakav ste vi doneli ''naopak'' u parlamentu, a tek šta ćete napisati u Ustavu, mogu da zamislim. Šta će biti sa KiM, šta će biti sa drugim stvarima?
Da li vi mislite da Ustav Republike Srbije mora da poprimi neke druge razmere osim demokratskih? To je ono za šta se, takođe, na vas vrši pritisak, to je ono gde vi radite, takođe, pod spoljnim pritiskom…

Vreme. Zahvaljujem. Gospodin Tomislav  Nikolić ima reč. Izvinite, gospođa Kolundžija, najpre.

…završavam, samo su dve opcije u pitanju.

Oprostite, izvinjavam se, zaista. Vrlo ću kratko. To što neko neće da prizna da i akt koji je donet konsenzusom može da bude loš, upravo sa stanovišta demokratskih kriterijuma i principa, to je njegov problem. To što neko, bežeći od toga, pokušava da optuži druge da hoće da menjaju nešto što neće da menjaju i da time ''rastaču'', kako se to kaže, državno tkivo zemlje, to je, takođe, nedostatak argumentacije i pokušaj da se odbrani ono drugo, što je neodbranjivo, navodno tvrdeći kako hoće da se menja nešto što niko neće ni da menja. Hvala vam.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, da nije ove medijske torture i mraka koji vlada Srbijom ova tema bi verovatno bila na udarnim mestima u svim medijima, zajedno sa reformom reforme pravosuđa, koju ste pokušali da obavite pre možda dva meseca.
Dakle, nije meni to toliko problem što, kada vas Evropska komisija opomene da nešto nije u skladu sa opštim principima koji vladaju u demokratskim zemljama vi odmah potrčite da to ispravite, čak mislim da je dobro to što vi potrčite da ispravite, a nije dobro to što vi uopšte ne osećate šta treba da uradite da bi ova zemlja bila demokratska i da bi u ovoj zemlji živeli slobodni ljudi. I ono što prvo donesete, ''to ste vi'', a ovo što donosite kao ispravku, ''to ste pritisnuti vi''.
Hoćete li, zaista, da dozvolimo da stotinama godina neko ko je dovoljno razvio demokratiju i slobode utiče na nas da menjamo ono što, valjda, nikada ne možemo da shvatimo? Vi pričate o konsenzusu oko donošenja zakona. Naravno da nije potreban. Ali, da li ste ikada prihvatili jednu primedbu, jednu sugestiju? Možemo mi ovde godinama da pričamo kako ste izvršili seču sudija i vi to nonšalantno da odbacujete, podsmešljivo, tobož' mi ništa ne znamo, a sami ste svedok da je gospodin File na jednom zajedničkom sastanku sa svim šefovima poslaničkih grupa upozorio na ova dva pitanja i da ste to promptno rešavali. Prema tome, ono što vam javnost Srbije zamera, ono što vam politički činioci zameraju, ja to nazivam opozicijom, a vi nazovite sukobljenim stranama, kako god hoćete, vas to ne interesuje jer imate većinu.
A, toliko shvatate šta je većina da ste maločas rekli – zakone je ovde donosila i manjinska vlada. Ne donosi Vlada zakone, zakone donosi Skupština. Nema manjinske skupštine koja je donela zakon. Ako je imala većinu predviđenu zakonom taj zakon važi. Nisu važili samo zakoni koji su doneti pre vas, grubo ste ih poništili. Ovde se radi o tome da pokušavate da stvorite privid demokratije i slobode u ovoj zemlji. I kada vam piše tamo u svim programima da treba da postoje nezavisna regulatorna tela, vi ih činite nezavisnim od Skupštine i javnosti, a zavisnim od političke volje onih koji su na vlasti.
Ovde kažete da se ovom izmenom i dopunom otklanja sumnja da bi mogao da bude Ustavom narušen položaj nezavisnih državnih organa. Čija sumnja? Ko vam to sumnja da ti organi nisu dovoljno zaštićeni Poslovnikom po kome se nije ni znalo da li Skupština treba da razmatra njihov izveštaj ili ne? Otkud može sumnja da bude povod da se donose ili menjaju Poslovnik i zakoni? Ako nešto nije u skladu sa Ustavom, o tome razmišlja Ustavni sud, pošto vama ovde ne vredi da prigovaramo da je nešto neustavno, uvek kažete – neka o tome odluči Ustavni sud. Ko je sada izrazio sumnju, a mi odmah moramo da menjamo ono što ste sami doneli?
Sada me interesuje šta je vaša politička volja, šta je vaš osećaj za demokratiju i slobodu? Ono što ste doneli boreći se sa opozicijom u Skupštini ili ono što donosite boreći se sa shvatanjima EU? Inače, pretvoriti razmatranje izveštaja nezavisnih organa, izveštaje koje podnose Narodnoj skupštini, u razmatranje nadležnog odbora – nije u redu prema Narodnoj skupštini. Ne može nadležni odbor da razmatra izveštaj podnet Narodnoj skupštini, a da ga Narodna skupština ne razmatra. Tu sada postavljam sumnju u to da li povređujete Ustav time što jedan odbor, u kome, takođe, imate većinu, ali čije se sednice ne prenose, preuzima potpunu nadležnost Narodne skupštine. Šta onda može Narodna skupština?! Izbacujete stav da Narodnoj skupštini može da bude predloženo da ne prihvati izveštaj. A, ko može da odredi šta Narodna skupština može da uradi, a šta ne može, a posebno ako je dobila izveštaj, pa, može da ga prihvati ili ne prihvati ili uopšte da ga ne dobije? Neka nadležna regulatorna tela podnose izveštaj javnosti.
A, to su vam ona nadležna tela koja još nisu smela da uđu u neka ministarstva ove godine, na primer Državni revizor. Što ne kaže zašto nema izveštaje za neka ministarstva? Nije stigao? Pa što prvo nije išao u najvažnija ministarstva? Zašto je išao po kafanama da broji ručkove, koliko su ministri pojeli i popili? To će, baš, da uzburka javnost. Zašto ne kaže gde je otišla četvrtina svih javnih nabavki u Srbiji, zašto ne kaže zašto je 30% svih radova u javnim nabavkama višak i neplanirani radovi? Hajde to da vidimo ko troši, a to, gde je ministar ručao i da li je ručao ili nije, to nas uopšte ne interesuje.
I, rekli ste jako opasnu stvar, rekli ste da nam ne valja Ustav i da ima ozbiljne nedostatke. Pa, što ne pristupimo izmenama Ustava? Dokle će da postoji Ustav za koji svi tvrde da ima ozbiljne nedostatke i da se ponašamo kao da je dobar?
Zamolio bih vas da ove što skrnave spomenike, članove upravnog odbora, opomenete da po Poslovniku nemaju pravo da dobacuju narodnom poslaniku.

Gospodo poslanici, molim da ne ometate gospodina Nikolića. Molim vas, nemojte me dovoditi u situaciju da reagujem u skladu sa Poslovnikom.