Je l' tako, gospođo. A, da li ste čuli kada je gospođa Kolundžija rekla da mi je pomućena svest?!
Šta li je teže od ove dve reči – reći nekome da je radio ono što sam i ja radio kad sam bio mali ili reći nekome da mu je pomućena svest, samo zato što vas upozorava da nešto u Srbiji nije dobro. I, samo zato što vas kulturno i demokratski upozoravam i samo zato što ne ličim na vas od 5. oktobra, i samo zato što Srbija ne strahuje od toga šta će biti kad pobedi Srpska napredna stranka!

Vreme. Reč ima Nada Kolundžija.

Pre svega, bilo bi korektno ne stavljati mi u usta ono što nisam rekla, da li se vama muti ili ne od napora da znate šta mislite i šta zastupate, to je vaša stvar. To nisam komentarisala.
Ono što želim da komentarišem, opet, istine radi, dakle, volela bih da se napravi jedna vrlo precizna analiza, pa da se vidi – onaj ko je zastupao rat, napravio je rat. Onaj ko danas upravlja ovom zemljom, doneo je i vodi ovu zemlju mirno. Onaj koji je branio srpske teritorije, izgubio je sve srpske teritorije. Ono što radi ova vlast od 2000. godine jeste da pokušava da uspostavi mir, da prevaziđe te teške traume prošlosti, da pronađe način da ljude međusobno opet poveže, da opet živimo u miru.
Onaj ko je vodio politiku čiji je rezultat bio stotine hiljada izbeglih ljudi i ovi koji su te izbeglice udomili, koji su im dali državljanstvo, koji su im pomogli da se integrišu, koji im pomažu da se vrate tamo odakle su proterani, pa da vidimo ko je, onda, upropastio.
Onaj ko je lepio plakate na ulice i tvrdio da je i ovaj dom sigurna kuća za Ratka Mladića, danas hoće nekoga da ubedi da je on spreman da tu kuću otvori policiji i da kaže – uhapsite Ratka Mladića i vodite ga iz te kuće.
Onaj koji je zagovarao politiku u kojoj je mržnja bila temelj političkih odnosa sa svim zemljama u okruženju, sa našim susedima, komšijama, itd, sada je spreman da razgovara sa Tačijem. Nemam ništa protiv, ali ako je onaj koji je zaratio ( ja sam ovlašćeni predstavnik i imam vreme da govorim i moje vreme nije ograničeno kao vaše). Dakle, ako hoćemo da merimo politiku koja je dovela do toga da je penzionerima ukradeno 24 penzije i oni koji su nakon toga došli i sve te penzije vratili, da vidimo ko je upropastio. Oni koji su vodili politiku i zagovarali politiku u kojoj su 27 socijalnih davanja dugovali građanima i oni koji su došli i vratili tih 27 mesečnih dugovanja, da vidimo ko je veću štetu napravio.
Oni koji su držali fiktivna radna mesta i delili nekakve plate za koje je u jednom trenutku moglo da se kupi tri kilograma hleba i danas, kada svi oni koji rade imaju sigurna primanja i imaju obavezu da im se uplaćuju doprinosi za penziju, da vidimo ko je onda veća šteta za ovu zemlju.
Oni koji su navodno držali radna mesta, ali 20 godina firme nisu uplaćivale doprinose, pa sada ova vlast od 2000. godine vraća i uplaćuje doprinose kako bi ljudi mogli da idu u penziju, 'ajde da izmerimo ko je onda uništio Srbiju i ko je uništavao, a ko je onaj ko pokušava da sve te teške posledice takve politike sada ispravi.
Čovek koji je ministra u ovom domu nazivao imenom, kojim nijedan čovek ne bi smeo nikad da se obrati drugom čoveku, ne zaslužuje da se na nivou pristojnosti komentariše ono što je on izgovorio, zbog toga što verujem da čovek koji je mogao tim imenom da se obraća ministru ne zna šta je pristojnost. (Aplauz)

Gospodine Nikoliću, nadam se da nećemo biti u vremeplovu u delu koji ćete vi sada ispuniti. Izvolite, imate reč.

Vremeplov je završen sa izlaganjem gospođe Kolundžije. Ja živim za budućnost, gospođo Đukić-Dejanović.
Prvo, ovlašćeni predstavnik može da govori o temi koja je na dnevnom redu. Zaista, ako je na dnevnom redu Tomislav Nikolić, onda gospođa Kolundžija može da govori neograničeno, ako je podnela neki predlog u vezi mene. Ako nije, onda bolje da sa Ivicom Dačić, a pošto on nije tu, tu je Deki, neka raspravi to šta zamera u proteklih 20 godina, odnosno u godinama kada je SPS bio na vlasti i neka to kaže vama u oči. Što meni? Vama, vi ste bili oličenje ove sile koja je sve ovo radila.
Mi smo bili ''štaka'' koja vam je pomagala godinu i po dana i mene je sad sramota zbog toga, ali gotovo, život ide dalje, to ne pominjem, ali odgovorite, gospođo Đukić-Dejanović. Ona je napala vaš život, ona je napala vaše uverenje …

Gospodine Nikoliću, čak i ako je tako, ne možete biti naš portparol. Nemojte vi na to ukazivati. Možda bi vama to bila čast, ali mi socijalisti to nikako ne bismo dozvolili. (Aplauz)
Molim vas, ako želite repliku, držite se sadržaja vezanih za ono što je …

Ne bih mogao da budem vaš portparol, zato što vi nećete da slušate onoga ko je vaša savest.

Neću uopšte da komentarišem, zbog toga što bih vas sada zaista uvredila, a to ne želim.
Reč ima gospođa Kolundžija i zatvaramo krug međusobnih komunikacija gospođa Kolundžija – gospodin Nikolić.

Poštovana predsednice, kada bi se narodni poslanik držao teme, naravno da bih polemisala o temi, ali pošto onaj ko smatra da tema nije važna ili možda misli da je tema previše važna, ali da joj on nije dorastao, pa se onda drži nekih drugih tema, mene obavezuje da u ime onih ljudi koji će glasati za ovu odluku i koji podržavaju onu politiku koja se na kraju krajeva i kroz ovu odluku vidi, da branim poziciju tih ljudi. Ne može mene neko pozivati da poštujem Poslovnik time što ću poštovati dnevni red, a pri tom da taj poslanik apsolutno ne priča o onome što jeste tema dnevnog reda i da očekuje da svi ljudi koji stoje iza ove odluke budu na neki način poklopljeni onim što on priča, a što nema veze sa dnevnim redom.
Radi se o tome, politika koju je zastupao narodni poslanik jeste politika koja je zemlju gurala u rezultate o kojima sam govorila. Hvala vam. (Aplauz)

Narodni poslanik Aleksandar Martinović ima reč.