Dame i gospodo narodni poslanici, prvo što pada u oči kada se govori o ovoj tački dnevnog reda jeste jedna ogromna količina neznanja koju smo mogli da čujemo i od gospođe Kolundžije, a i od ovog eksperta za spomenike, koji sa 7,5 hiljada dolara plaća bivšeg američkog ambasadora da njegovo veliko znanje o spomenicima promoviše u SAD. (Aplauz)
Dakle, mi smo se danas naslušali priče o tome kako se ove izmene Poslovnika odnose na nekakva nezavisna regulatorna tela.
Gospođo Kolundžija, niti je ombudsman nezavisno regulatorno telo, u stvari, evo, da idemo redom, na šta se odnosi izmena koju ste predložili u novom članu 237a. Dakle, ''…nezavisni državni organ koji se bavi zaštitom prava građana i kontrolom rada organa državne uprave'', to je Zaštitnik građana, a Zaštitnik građana, gospođo Kolundžija, nije nezavisno regulatorno telo; ''organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije'', to je Republičko javno pravobranilaštvo, Republičko javno pravobranilaštvo, takođe, nije nezavisno regulatorno telo; ''kao i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja''. Prvo, ovo, takođe, nisu nezavisna regulatorna tela, a drugo, ne razumem zašto niste koristili sintagmu iz zakona o državnoj upravi koji jednim imenom naziva organe i organizacije, odnosno preduzeća i ustanove kojima su poverena javna ovlašćenja – imaocima javnih ovlašćenja.
Dalje, "poštovanjem prava na dostupnost informacija od javnog značaja i zaštitom podataka o ličnosti", to je Republički poverenik za informacije od javnog značaja, gospodin Rodoljub Šabić, takođe, nije nezavisno regulatorno telo; "ravnopravnošću građana'', dakle, štiti ravnopravnost građana, to je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, gospođa Petrušić, takođe, nije nezavisno regulatorno telo; "revizijom javnih sredstava'', dakle, obavlja reviziju javnih sredstava, to je Državna revizorska institucija, koja, takođe, nije nezavisno regulatorno telo; ''i borbom protiv korupcije", mislim, sama reč kaže – državni organ, naravno da ne može da bude nezavisno regulatorno telo, to je Agencija za borbu protiv korupcije.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, ništa se od ovoga što ste predložili ne odnosi na nezavisna regulatorna tela. To je samo jedna uvodna napomena da bi građani Srbije mogli da znaju o čemu mi danas uopšte razgovaramo.
Nezavisna regulatorna tela su javne agencije formirane Zakonom o javnim agencijama od 2005. godine.
Gospođo Kolundžija, niti je Ombudsman javna agencija, niti je Republičko javno pravobranilaštvo javna agencija, niti je Agencija za borbu protiv korupcije javna agencija u smislu Zakona o javnim agencijama od 2005. godine. Prema tome, uopšte niste pogodili na koju kategoriju državnih institucija treba da se odnose ove vaše izmene Poslovnika.
Što se tiče vaših famoznih nezavisnih regulatornih tela, to je jedan import iz SAD. U Americi je prvo nezavisno regulatorno telo nastalo 1887. godine i to je bila Savezna komisija za trgovinu. Od tada pa do danas u SAD nastalo je na desetine i stotine nezavisnih regulatornih tela. Ako uzmete bilo koji udžbenik američkog ustavnog prava i američkog upravnog prava videćete da, upravo, u SAD postoji jedan veliki intelektualni i teorijski pokret protiv nezavisnih regulatornih tela, jer su, kao što je dobro primetio gospodin Aligrudić, nezavisna regulatorna tela u sistemu organizacije državne vlasti, nešto što bi moglo da se nazove nekakvom četvrtom bezglavom funkcijom državne vlasti, kako neki američki teoretičari kažu, jer niti su zakonodavno telo tj. skupština, niti su klasična izvršna vlast, vlada, a nisu ni sudovi. To su neka tela koja imaju, s jedne strane, kvazizakonodavne, a sa druge strane, kvazisudske nadležnosti.
Naravno, mi smo, kao i inače mnogo toga što smo uradili posle 2000. godine, krajnje nekritički prihvatili instituciju nezavisnih regulatornih tela. Danas ih ima u Srbiji na desetine. Sumnjam da bilo koji državni činovnik, uključujući i ministre, zna koliko tačno ima nezavisnih regulatornih tela, šta ta nezavisna regulatorna tela rade, kolike su plate direktora javnih agencija, to je već postalo opšte mesto u svim političkim raspravama. To je, takođe, jedan kuriozitet Republike Srbije, da bilo koji direktor neke nezavisne regulatorne agencije ima daleko veću platu nego što je plata predsednika Republike, predsednika Vlade, potpredsednika Vlade, ministara, narodnih poslanika, i tako dalje.
Pozvaću se na jedan dokument koji za vas koji se zalažete za EU predstavlja, maltene, Sveto pismo, to je Izveštaj Evropske komisije o stanju u pojedinim oblastima društvenog života u Srbiji, i kada uzmete bilo koji izveštaj za 2008, 2009, 2010. godinu, i pre toga, videćete da se upravo najveća kritika kada je reč o državnim institucijama odnosi na rad nezavisnih regulatornih tela, odnosno tih takozvanih javnih agencija, iz sledećeg razloga – mnogo troše, a efekti rada su gotovo nikakvi.
No, kao što sam rekao, izmene Poslovnika se ne odnose na nezavisna regulatorna tela, odnose se na neke kategorije državnih organa čije izveštaje treba da razmatra nadležni odbor, a nakon toga i sama Narodna skupština.
Inače, to, takođe, želim da konstatujem, ovde se vrlo često koristi reč "nezavisan", pa se onda naglašava da je Ombudsman nezavisan, da je Poverenik za informacije nezavisan, da je Agencija za borbu protiv korupcije nezavisna, iz čega bih sada, kao razuman čovek, mogao da izvučem zaključak da je Narodna skupština zavisna, da je Vlada Republike Srbije zavisna, da su ministarstva zavisna, da su sudovi zavisni, a da su samo ovi organi koji su pobrojani u novom članu 237a Poslovnika nezavisni.
Sada bih prokomentarisao koliko su oni zaista nezavisni. Agencija za borbu protiv korupcije je prošle godine objavila spisak poslanika vladajuće koalicije u Skupštini AP Vojvodine koji su u sukobu interesa, zato što istovremeno vrše dve, tri, a neki, bogami, i šest funkcija. Sada vas pitam, ako je Agencija za borbu protiv korupcija nezavisna, stručna, objektivna, nepristrasna, ako ste dužni da postupate po nalazima Agencija za borbu protiv korupcije, kako je moguće da više od godinu dana vlast u Srbiji i vlast u AP Vojvodini nije učinila ništa da postupi po nalazu Agencije za borbu protiv korupcije?!
Kako je moguće da i dalje veliki broj poslanika u Skupštini Vojvodine bude u sukobu interesa zato što su istovremeno pokrajinski poslanici, a istovremeno su predsednici pojedinih vojvođanskih opština, predsednici skupština itd?
Taj slučaj sukoba interesa postoji i ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. I ovde imate narodne poslanike koji su istovremeno i predsednici pojedinih opština, odnosno gradonačelnici. Čemu onda služi ova izmena Poslovnika ako imate jednu, tobože, nezavisnu agenciju, koja, ponavljam, nije nezavisno regulatorno telo, a ne poštujete to što ta agencija kaže? Onda, šta će nam Agencija za borbu protiv korupcije?
Mi se sada nalazimo na terenu dvostruke primene pravnih normi. Jedan sistem normi važi za obične građane, za građane koji nisu poslanici vladajuće koalicije, nisu predsednici opština, naprosto su građani. Na njih se primenjuju odredbe i zakona koji reguliše rad Agencije za borbu protiv korupcije. Na neke druge, koji su vlast, koji su moćni, koji imaju pored političke i ekonomsku moć, njih baš briga šta kaže Agencija za borbu protiv korupcije. Izvinite, to nije uopšte evropski standard. To nije civilizacijski standard da se isti pravni propis primenjuje na dva različita načina, u zavisnosti od toga na koga se primenjuje, pa, ako se primenjuje na poslanika, onda mi ne može niko ništa zato što sam vlast, a ako se primenjuje na običnog čoveka, onda, može da se primeni zato što taj čovek nije politički moćan i nema političkih uticaja, nije politički autoritet i na njega mora da se primeni pravni poredak Republike Srbije.
Isti slučaj imali ste i sa čovekom koji je Zaštitnik građana. Nekoliko puta je ukazao na krupne propuste u radu državnih organa, a vlast u Srbiji ga je dezavuisala i nije postupila onako kao što je Zaštitnik građana rekao.
Naravno, da ne govorim o smejuriji sa slanjem Zaštitnika građana na dodelu Nobelove nagrade za mir. Uzmite Ustav Republike Srbije, uzmite Zakon o zaštitniku građana i nađite mi jednu normu gde piše da Zaštitnik građana predstavlja Republiku Srbiju u međunarodnim odnosima i da je ovlašćen da prisustvuje dodeli Nobelove nagrade za mir.
Umesto da čovek radi svoj posao, da zaista kontroliše rad organa državne uprave, kao što mu i stoji u opisu nadležnosti u Ustavu i Zakonu o zaštitniku građana, vi ga šaljete da prisustvuje dodeli Nobelove nagrade za mir, a prethodno je ista vlast u Srbiji rekla da neće da ide na dodelu Nobelove nagrade za mir, da se ne bi zamerila sa jednom velikom državom koja je prijatelj Republike Srbije, a to je Narodna Republika Kina.
Koje su posledice ako se usvoje izmene ovog Poslovnika? Prvo, Narodna skupština će, bila ona zadovoljna ili nezadovoljna radom ovih organa koji su pobrojani u članu 237a, morati da prihvati njihov izveštaj i to je stavljanje Skupštine pred svršen čin. Mogu ja da budem nezadovoljan koliko hoću sa radom ljudi koju su funkcioneri i članovi ovih organa, ali moram da prihvatim njihov izveštaj.
Izvinite, pa, kakva je to demokratija? Valjda kad god se glasa postoje najmanje dve opcije: ili da nešto prihvatim ili ne prihvatim. Vi ste izbrisali iz Poslovnika, iz člana 237, u alineji 5, rečenicu – da Narodna skupština može da ne prihvati izveštaj i pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti funkcionera u državnom organu, organizaciji, odnosno telu. To znači da Narodna skupština više neće biti u situaciji da eventualno ne prihvati izveštaj. Kakva je onda funkcija izveštaja, ako moramo da ga prihvatimo? Nikakva, onda izveštaj ne treba ni da se podnosi. Onda je to jedna formalna obaveza koja se ispunjava reda radi, ali, suštinski, izveštaj, rasprava o izveštaju i glasanje o izveštaju neće imati nikakve implikacije, jer će Narodna skupština po sili Poslovnika morati da prihvati izveštaj ovih organa, organizacija i tela koja su navedena u članu 237a.
E, sad, jedna nomotehnička primedba koja govori o tome da ste ove izmene Poslovnika radili na jedan krajnje brzoplet način. Dakle, u novom članu 237a, u stavu 5, kažete ovako: ''Narodna skupština, po zaključenju rasprave, odlučuje o predlogu zaključka, odnosno preporuke sa merama za unapređenje stanja u tim oblastima, većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika.'' To je formulacija stava 5. novog člana 237a. Poslovnika Narodne skupštine. Pri tom, vi vašim izmenama i dopunama Poslovnika uopšte niste tangirali član 238, i on će da ostane u ovom izmenjenom Poslovniku, a njegov stav 3. glasi: ''Narodna skupština po zaključenju rasprave donosi zaključak, odnosno preporuku, većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika.'' Šta to znači?
To znači da ćete imati dve pravne norme koje u suštini znače isto i regulišu istu situaciju. Umesto da ste ako ste već odlučili da menjate, odnosno da dodajete član 237a, onda ste obavezno morali da intervenišete i u članu 238. Ovako ćemo imati novi član 237a. koji u svom stavu 5, na gotovo identičan način reguliše situaciju koja je već regulisana u članu 238. stav 3. Doduše, vi ste ovlastili Zakonodavni odbor da sačini prečišćeni tekst Poslovnika, ali ne može se prilikom sačinjavanja prečišćenog teksta Poslovnika dati pravo Zakonodavnom odboru da on, a da Skupština to prethodno nije uradila, menja član 238. Imaćete, jedan za drugim, dva člana Poslovnika koji su u nekim svojim delovima manje-više suštinski, u stvari, potpuno identični.
Ono što smo, takođe, mogli da čujemo, to je, da Ustav Republike Srbije ne valja. Valjao je 2006, godine, valjao je 2007, valjao je 2008, valjao je i 2009. godine, sada, odjedanput u 2010. i, evo, početkom 2011. godine Ustav ne valja. Ko kaže da Ustav ne valja? Isti oni koji su Ustav pisali. Ja ga nisam pisao. Pisali su ga neki drugi, isti oni koji traže da se Ustav danas menja. Ustav je donet 2006. godine. U nekim svojim odredbama još uvek nije ni zaživeo. Izvinite, kako možemo da budemo ozbiljna država koja menja Ustav posle četiri godine od njegovog donošenja, a da nije bila u stanju da do kraja primeni sve odredbe tog istog Ustava?
Čim prođu četiri godine ovde se neki ljudi hvataju za glavu i kažu – znate li kada je to urađeno pre četiri godine, pre pet godina, pre deset godina. Belgija ima Ustav od 1831. godine, Holandija od 1815, SAD od 1787. godine. Pa, šta mislite, šta bi bilo sa tim državama da su svake četvrte ili pete godina menjale ustav kako je kojoj usijanoj glavi to palo na pamet? Bilo je dobro 2006. godine da Narodna skupština ima 250 poslanika. U 2010. i 2011. treba da ih ima 125, pa 62 i po, koja je sledeća proporcija?
Šta se krije i šta je u pozadini ove namere da se promeni Ustav Republike Srbije? Da li je možda KiM? Da li treba obrisati iz preambule Ustava da su KiM sastavni deo Republike Srbije? Evo vam izjave jednog koji vodi mrtvu trku sa vama oko toga ko će biti više privržen EU – smatram da Srbiju očekuje suočavanje sa nezavisnošću Kosova. To je izjava koja je data neposredno pred početak akcije sakupljanja potpisa za promenu Ustava. I, da li su sada narodni poslanici, odnosno Narodna skupština samo dimna zavesa da bi se sakrilo nešto što je mnogo važnije – da postoje političke snage u ovoj državi koje su spremne da se dovede u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije na jednom delu njene teritorije?
Što se tiče Poslovnika, gospođo Kolundžija, izvinite što vam se lično obraćam, ali vi ste ovlašćeni u ime vladajuće koalicije da govorite o izmeni Poslovnika, hvalite se kao vlast i time se pozivate na novi poslovnik koji ste doneli kako mi godišnje usvajamo po 200, odnosno 300 zakona. Malo sam proučavao to komparativno ustavno pravo i došao do podatka da, recimo, Francuski parlament godišnje donese između 60 i 70 zakona, a Parlament Velike Britanije otprilike isto toliko. Samo smo mi u Srbiji Narodnu skupštinu pretvorili u fabriku u kojoj se radi na normu i u kojoj se zakoni štancuju, otprilike, kao neki delovi u velikoj fabrici.
Kakvi su nam zakoni? Zakoni su nam takvi da predsednik Republike neke od zakona neće da potpiše i tu ste prekršili Poslovnik. Morala je Narodna skupština na prvoj narednoj sednici ponovo da diskutuje i odlučuje o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost. To se nije desilo. Sutra ćemo imati jednu neverovatnu situaciju, a tiče se, takođe, ovog poslovnika koji ste vi doneli, a sutra ćete da ga prekršite. O čemu se radi? Evo, neka čuju građani Republike Srbije – sutra će, poštovani građani Republike Srbije, narodni poslanici da postavljaju poslanička pitanja o sledećim temama: definisanje politike Republike Srbije prema AP Kosovo i Metohija, a u kontekstu Izveštaja Dika Martija, izvestioca Saveta Evrope, to je predlog SRS, kao i poslovanje-problemi u upravljanju i transformaciji javnih preduzeća. Ako mi neko kaže kakva je veza između Izveštaja Dika Martija i problema u radu javnih preduzeća u Srbiji, evo, ja ću mu biti veoma zahvalan.
Ovde se, takođe, radi o drastičnom kršenju Poslovnika Narodne skupštine. Poslovnik je sasvim jasan. Na osnovu člana 209. određuje se, tako i piše u uvodu ovog dopisa, dan za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom. Dakle, imenica je u jednini "temom". Na završetku ovog dopisa stoji sledeća stvar – ministri i drugi funkcioneri u Vladi Republike Srbije odgovaraće na poslanička pitanja u vezi sa ovim ''temama''. Sada više nije jedna tema nego su teme i baš bih voleo da vidim, nažalost, imaću priliku da vidim sutra, kako će da izgleda tok sednice Narodne skupštine na kojoj ćemo naizmenično da postavljamo pitanja o trgovini ljudskim organima i problemima u radu javnih preduzeća. Ako i jedna skupština u EU, u bilo kojoj civilizovanoj zemlji na svetu, radi na ovaj način na koji vi nameravate da radite, onda, zaista, mi nismo neki poseban izuzetak, ali ne radi. Bićemo jedina skupština koja će da krši sopstveni Poslovnik i to ga krši iz dana u dan.
I sada nam vi kažete da ove izmene Poslovnika, koje su inače traljave, ni vi sami ne znate na koju se kategoriju organa odnose, da se te izmene Poslovnika donose, eto, zato, da bismo mi, navodno, bili bliži EU, a da stvar bude potpuno konačna, u obrazloženju ovih izmena Poslovnika stoji, da u stvari ne postoje nikakvi propis EU sa kojima bismo mi morali da usklađujemo naš Poslovnik.
Šta to znači? Da vi radite po diktatu, da vi radite po telefonskom pozivu. Zahvaljujem. (Aplauz)
