Mislim da vi i dalje dozvoljavate gospođi Kolundžiji da grubo vređa narodne poslanike opozicije. Sa mnom razgovara isključivo na ličnoj osnovi. Meni to ne smeta. Vidim da dugim opozicionim poslanicima se ne obraća lično. Meni se obraća baš lično.
Moguće, evo, ovde razgovaram sa poslanicima, da li je rečeno da je ''novac'' ili su ''kuće'', ''imanja''. Možda nisam čuo. Ne znam kako bi drugačije mogao da bude korumpiran poslanik, osim da mu neko da novac.
Molim vas, gospođo Čomić, vi kažete da odobravate raspravu o korupciji. Odobravam je i ja. U toj raspravi treba samo da se kaže – ko i kada je dao, ko i kada je uzeo, kako je došlo do korupcije?! Kad opozicija počne da priča o korupciji, zaustavite nas ako ne govorimo konkretno, a predstavnika vlasti, koji govori da mi vlastima jedemo iz ruke i da kad god napravimo neki lom ili, u većini slučajeva, dovoljno je da nam samo nešto ponude na tacni, pa ćemo prekinuti, uopšte niste opomenuli i rekli – gospođo Kolundžija, izvinite, o čemu govorite, kad je bilo, koja to politička stranka, koji to poslanik, kada, konkretno za koju tačku dnevnog reda, kada je prestala ta opstrukcija koju ste vršili?! Stvarno nema smisla. Svi mi iz opozicije osećamo se ovde kao šugavi.
Na ulici mislim da se najšugavije osećaju oni koji su se ovde prepoznali. Uopšte se nisam prepoznao, ali mi je teško da me na ulici neko zaustavi i kaže – koliko ti je Nada Kolundžija dala kada si nekad govorio loše o onima koji su na vlasti?
Molim vas da ovo prekinete. Gospođa Kolundžija zaslužuje tešku opomenu zbog ovoga. Ne tražim da joj oduzmete reč, pošto mi je zadovoljstvo kad ona govori, samo prelazi tas na našu stranu. Ali vas molim, da ostane nekažnjeno ovakvo ponašanje predstavnika vlasti, pa to je sramota – ćutite vi tamo, kad god je trebalo vi ste bili korumpirani!

Dva minuta. Zahvaljujem.
Narodna poslanica Nada Kolundžija, ima reč, predstavnik predlagača.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da nije posao nijednog narodnog poslanika ovde da sprovodi istragu, ali ono što jeste posao svakog narodnog poslanika da učini napor da ovu instituciju izdigne na onaj nivo na kom ona treba i mora da bude, kako bi joj verovali građani, ali kako bi ona istovremeno mogla da obavlja svoju funkciju. Onog trenutka kada se uspostave jasna pravila, u kojima nema izuzetaka, u tom trenutku prestaje i prostor za korupciju.
Duboko verujem da od trenutka kada smo doneli novi Poslovnik i kada smo utvrdili vrlo jasna pravila, odnos u ovom parlamentu više nikada nije i ne može da bude utemeljen na korupciji, u smislu normalnog rada ove institucije.
Da li pojedinac može da bude neko ko je korumpiran ili neko ko korumpira, mislim da to nije posao nikoga od nas ovde da utvrđuje.

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a posle njega narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, da država Srbija nije duboko ušla u korupciju mi danas ne bismo ni imali ove izmene i dopune Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Ali, gospođo Kolundžija, nije jedina afera "Kolubara". Da li se sećate koliko je šećerana, koliko je cementara prodato po tri ili nešto više evra?! Da li se sećate nekih imena kao što su Janjušević i Kolesar? Da li se sećate sličnih imena i odakle to još stiže?
A gospodina koji voli da posećuje biblioteku, naravno, i ja odlazim u biblioteku, da upitam, prvo sam zahvalan, posle 10 godina dali ste precizan odgovor ko je zapalio Narodnu skupštinu, ne sumnjam da podatak nije dobar, jer ste u dobrim odnosima sa onima ko sad vodi one koji su tad palili, a da li su ti isti, da li je DB krala slike, da li je ta DB nameštala tendere?
I, još jedno pitanje zanimljivo za vas, rekli ste da se državom ''upravlja'', da li je Mirko Cvetković možda postao stečajni upravnik? Ne ide mu to, baš najbolje, od ruke. Njegove zarade, naknade za to plaćaju svi građani, pa i vi i ja. Ovom državom se ipak vlada i to na jedan nedostojan način kakav ne zaslužuju građani Srbije.
Sada bih malo da pričam o ovim izmena i dopuna Poslovnika o radu Narodne skupštine. U momentu kada je predsedavala predsednik Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, predlog ovog akta obrazlagala je Nade Kolundžije, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, a predsednik je nakon obrazloženja ovog akta pohvalila gospođu Kolundžiju na opširnom i na kvalitetnom govoru. Prvo sam pomislio da se malo šali, međutim, kasnije sam shvatio ozbiljnost izrečene tvrdnje. Zaista, nešto što umanjuje pravo narodnih poslanika, a na osnovu svesnog prihvatanja izmena i dopuna ovog poslovnika i ko na tako bravurozan način uspe to da uradi, treba mu zahvaliti.
Gospođo Kolundžija, možda bi bolji Poslovnik od vas napisao Montgomeri. Jer, ako mu neke političke stranke uplaćuju mesečnu apanažu od 7.500 evra, koje nisu bile na izborima, koje se ne finansiraju iz budžeta, nego verovatno od tajkuna, pa, vaše mogućnosti su veće, možete da nagrabite malo u budžetu, pa da platite takvima ako ste sigurni da će oni dobro da nam naprave Poslovnik o našem radu.
Gospođo Čomić, slažem se sa vama, mi imamo vrsnih pravnika, i dobrih pravnika i među narodnim poslanicima. Evo, vi sa većom željom hoćete da budete narodni poslanik nego da budete neki činovnik u Vladi, zato što želite da razvijate ovaj parlamentarizam. To je i moja želja. Čitao sam detaljno naš poslovnik i hteo sam da vidim šta se to menja. Neko je od diskutanata rekao – Narodna skupština želi da ispoštuje nezavisna regulatorna tela. Da, treba da poštujemo sve činioce vlasti u Srbiji, ali, isto tako, zahtevamo poštovanje Narodne skupštine.
Juče smo imali priliku da vidimo da se jedan predstavnik vlade ponaša u Narodnoj skupštini kao da je ovo bio neki koktel. Dok poslanici iznose svoje viđenje o vrlo ozbiljnoj temi, koja je juče bila na dnevnom redu, taj predstavnik Vlade je dobacivao, šalio se. Ono što važi za narodne poslanike, pa i za mene, naravno, važi i za sve učesnike na sednici Narodne skupštine.
Zbog čega se uopšte formiraju nezavisna regulatorna tela? O prirodi, suštini, definiciji, ne bih da govorim jer je to na fantastičan način, stručno, temeljno izneo kolega Aleksandar Martinović, zamenik šefa Poslaničke grupe SRS, a zbog čega se formira toliko nezavisnih regulatornih tela, pa, je rečeno, evo, u poslednjih 10 godina uspostavili smo neka tela koja ranije nisu postojala. Pa naravno, za nekima ranije nije postojala potreba. Nikad vlast nije zavlačila ruke u džepove građana kao što to čini danas, ne na direktan način, već na indirektan način. One institucije koje treba da kontrolišu odnos građana prema državi i ispunjavanje njihovih obaveza, one funkcionišu vrlo efikasno. Tu su propisi vrlo precizni i tu u dan mora sve da bude izmireno, ali kada treba kontrolisati državne institucije, onda, to ne funkcioniše tako.
Kada je uspostavljena Državna revizorska institucija, 2006. godine, nije imala nikakve uslove za rad, startovalo se sa četvoro ljudi, da bi upornim insistiranjem poslanika SRS Petra Jojića uspeo da se napravi jedan pomak, da im se obezbede nešto bolji uslovi za rad. Procenjeno je da je za normalan rad, a po organizaciji te institucije, potrebno oko 90 izvršilaca, pa onda ne bi bilo selektivnog pristupa državnim organima koje treba kontrolisati zbog trošenja ogromnih sredstava građana Srbije, nego bi mogli da se obuhvate svi.
A mi sada imamo selektivan pristup – pa ćemo neke da iskontrolišemo, neke nećemo, i ovim izmenama i dopunama Poslovnika o radu želite da oduzmete prava, ne Sreti Periću kao narodnom poslaniku i Poslaničkoj grupi SRS, nego, parlamentu uopšte, da može na kvalitetan i zakonom definisan način da se izjašnjava o izveštajima koje te nezavisne regulatorne institucije podnose nama u Narodnoj skupštini, već ste to prebacili na nadležne odbore, kojih, da podsetim, ima 19 po Poslovniku o radu, a 20. je ovaj o pravu deteta, koji je posebno, ali stalno radno telo. Što se tiče broja članova odbora, u svim odborima, osim jednog koji je definisan sa devet, a Odbor za pravo deteta nije definisan tačnim brojem članova, ima po 17 u svakom odboru. Pošto skupštinska većina ima većinu u odborima onda tu neće biti nikakvih problema da i ocena o radu tih državnih regulatornih, odnosno nezavisnih tela bude onakva kako vama bude odgovaralo.
I pomalo počinjem da verujem, iako se i u vođenju politike, u pristupu i u odnosu prema građanima Srbije, onome što je iznosio, kao i obećanje od 1.000 evra besplatnih akcija, pa je kasnije rekao da se samo šalio da bi pobedio Boris Tadić, on kaže – snaga vladanja i vladavine je izmeštena iz Nemanjine 11, ona se sada nalazi u nekim neformalnim institucijama, da je taj čovek bio u pravu. Naravno, i on je bio na onoj strani tamo odakle se vlada.
Neće moći građani ovo dugo da trpe. Još jednom, kolega je ovde govorio kao da samo gleda televiziju, zato on puno i čita, ide u biblioteku, dva prsta, članska karta, ali on ovde priča kao da mi živimo u Švajcarskoj ili u nekoj drugoj državi i samo usput kaže – da, može se bolje. Ma, ko kaže da se dobro živi, da građani dobro žive od toga što smo mi u nekom sazivu neke godine doneli preko 300 propisa? Ne živi se od toga. Prvo, veliki broj propisa ne može praktično da se primeni. Drugo, samo je to obaveza za naše građane, a nikakve koristi.
Gospođo Čomić, znam da vi štitite formu i svakako da moramo da imamo neka pravila kako bismo mogli da se ponašamo, ali ponekad ne treba da zatvaramo oči pred suštinom, da nam dozvolite ponekad i da iznesemo ono što tišti najveći broj građana, ne pojedinačne slučajeve.
A, sada bi bilo vreme, u februaru mesecu, da mi malo pričamo o pripremi za prolećnu setvu, da pričamo o onome što boli građane. Da li vi odlazite u prodavnicu? Da li vidite koje su cene prehrambenih artikala? Ko to više može da izdrži i ko to može više da plati?
Aplauzom ste nagradili nekoga ko je rekao da su Šarići dobili državljanstvo, ili jedan od braće Šarića, u vreme Vlade Vojislava Koštunice. Pa, za građane Srbije nebitno je ko je vladao kada su oni prevareni i kada su obespravljeni, kada su im zatvorena radna mesta i kada nemaju mogućnosti da se školuju, i kada nemaju mogućnosti da se leče na onakav način kako zaslužuju.
Ovde sam mogao da uočim, prisustvujući nekim polemikama, da ste vi, gospođo Kolundžija, i još neki, puno slični, a građani će umeti to da prepoznaju. Naravno, naša olakšavajuća okolnost jeste povratak našeg predsednika koji će sigurno biti najbolji predsednik Srbije. Hvala vam. (Aplauz)

Iskorišćeno je osam minuta i 25 sekundi.
Molim vas da se pridržavamo dnevnog reda, bez obzira na to što rasprava o Poslovniku podrazumeva da možemo da argumentujemo i šire, ali da ostanemo pri dnevnom redu.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović, a posle njega narodni poslanik Radojko Obradović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, opet je danas bilo više reči o stvarima koje uopšte nisu na dnevnom redu, a u mnogo manje smo govorili o tome na šta se odnosi ova tačka dnevnog reda, a to su izmene Poslovnika Narodne skupštine koje treba da omoguće potpunu nezavisnost državnih organa koji imaju glavnu svoju ulogu da kontrolišu rad izvršnih organa, odnosno da kontrolišu Vladu.
Nažalost, kao zemlja nemamo niti bogatu praksu niti iskustva sa nezavisnim državnim organima. Te nezavisne države organe smo, praktično, osnovali u poslednjih nekoliko godina. Ovaj saziv je izabrao i Poverenika za ravnopravnost. Ovaj saziv je formirao, konačno, i Agenciju za borbu protiv korupcije. Nismo imali nikakva iskustva u prethodnim poslovnicima vezano za razmatranje izveštaja nezavisnih državnih organa i prvi put smo prošle godine kada smo doneli novi poslovnik, na neki način, razradili odredbe o usvajanju i razmatranju izveštaja državnih organa. Tada je to radila radna grupa koja je bila sastavljena od predstavnika svih poslaničkih grupa u ovoj skupštini. Svi su imali mogućnost u toj radnoj grupi da učestvuju. Neki su učestvovali, a neki nisu svojom voljom. Svi su imali prilike da pogledaju tekst Poslovnika i niko nije dao amandman na član 237, koji danas menjamo.
Tada je radna grupa dosta raspravljala o ovoj temi i mi smo se tada odlučili da sve izveštaje svih organa Skupština razmatra na isti način. Mislim da je to bila greška i tada je postojao predlog da se izdvoje izveštaji nekih državnih organa, nezavisnih državnih organa, i da se oni raspravljaju na jedan drugačiji način. Sada to ovom izmenom i činimo. Dakle, to je bilo opredeljenje radne grupe. Posle toga nismo imali nikakvih loših posledica i nijedan državni organ nije razrešen zbog toga što nije neki svoj izveštaj predao Narodnoj skupštini.
Inače, kada je reč o razrešenju državnih organa, nezavisnih državnih organa i način kako se oni razrešavaju to postoji u zakonima po kojima su ti državni organi formirani. DS smatra da apsolutno ne sme biti posledica na usvajanje izveštaja nekog državnog organa razrešenje tog organa. Smatramo da treba omogućiti nezavisnim državnim organima da rade bez ikakvih uticaja političkih stranaka i zato predlažemo jednu ovakvu izmenu. Svako onaj ko ne bude glasao za ovakvu izmenu u Skupštini Srbije on direktno hoće da postoji uticaj politike na nezavisne države organe.
Nezavisni državni organi u ovoj zemlji, još jednom da ponovim, jesu: Agencija za borbu protiv korupcije, Državna revizorska institucija, Poverenik za ravnopravnost, Poverenik za informacije i Zaštitnik građana. Njihove izveštaje će, prema našem predlogu, razmatrati nadležni odbor. Nadležni odbor jeste kompetentan da razmatra te izveštaje, mnogo više, nego Skupština u plenumu. Biće i mnogo više mogućnosti da se dobro ti izveštaji razmotre. Nadležni odbor će biti u obavezi da donese određeni zaključak izveštaja ili da preporuku da sa merama za unapređenje stanja u određenoj oblasti. Posle toga će Skupština Srbije po ovom predlogu razmatrati izveštaj odbora i izjasniti se i glasati o preporukama, odnosno o zaključku nadležnog odbora. Na ovaj način omogućavamo punu nezavisnost nezavisnih državnih organa, a sa druge strane omogućavamo da se izveštaji razmatraju i u Skupštini Srbije i zato će DS podržati ovaj predlog, a nadam se da će i opozicione stranke, ukoliko smatraju da nezavisni organi stvarno treba da budu nezavisni, glasati za izmene Poslovnika. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je četiri minuta i 20 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.
Imate još devet minuta i 30 sekundi.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, svaka izmena Poslovnika za Narodnu skupštinu je izuzetno važna, jer definiše pravila procedure po kojima ova skupština funkcioniše. Svaki put treba istaći da se Poslovnik, koji nije zakon, donosi po potpuno identičnoj proceduri po kojoj se donosi i svaki zakon, i za nas u Skupštini, u mnogim segmentima, ima značaj važniji od zakon. Naravno da je važno da Poslovnik bude jasan, da bude nedvosmislen i da, koliko god je to moguće, jednoznačno definiše određene stvari. Ovaj naš Poslovnik je sve drugo samo ne to.
Postavlja se pitanje – zašto se danas raspravlja o izmeni Poslovnika? Ova izmena ima svega četiri člana. Pri tom, član 4. je – da stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Član 3. je – da će Zakonodavni odbor utvrditi prečišćeni tekst. Važni su član 1. i član 2. Članom 1. briše se alineja člana 237. kojom se definiše da se u slučaju da se ne prihvati izveštaj nezavisnog tela pokreće postupak za njegovu smenu, iako ovaj član kaže da svaki zakon kojim se uspostavlja nezavisno telo posebno definiše proceduru. Tako da je ova odredba, uopšteno posmatrano, u suprotnosti sa tim pojedinačnim zakonima, odnosno ne bi mogla da se primeni. Sporno je što se uopšte našla ovde.
Dodaje se novi član koji, sada, bliže uređuje proceduru. Međutim, pojavio se amandman gospodina Vlatka Ratkovića, nažalost, on nije sada u sali, predsednika Zakonodavnog odbora, i to jedan izuzetno važan amandman kojim se briše jedan od pet stavova ovog novog člana koji se predlaže. Obrazloženje je da se amandman podnosi da bi se Predlog Poslovnika uskladio sa Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa. Te propise je usvojio Zakonodavni odbor. Oni su, takođe, važni. Oni definišu kako se podnose amandmani, kako se uopšte podnosi bilo koji propis o koje se ovde raspravlja.
Briše se pasus koji kaže da – nakon rasprave većinom glasova narodnih poslanika, na sednici na kojoj je prisutna većina, usvajaju se zaključci. Potpuno je jasno da je ovo već definisano, a ako ništa drugo definisano je članom 238, koji je sledeći član. Šta onda nije jasno? Nije jasno kada se posmatra član koji je predložen. On sada ima četiri stava, pretpostavljam da će ovo što je predložio gospodin Ratković biti usvojeno. Stav 4. kaže: ''U radu na sednici nadležnog odbora i sednici Narodne skupštine, učestvuje predstavnik nezavisnog državnog organa čiji se izveštaj razmatra.'' To je potpuno identičan stav stavu 1. člana 237. Dalje, član 237a ima stav 3. koji je potpuno identičan stavu 4. člana 237. Član 237a ima i stav 2. koji je potpuno identičan stavu 3. člana 237. Imamo stav koji je potpuno identičan stavu 4. člana 238. Zašto se ne primene Jedinstveni metodološki propisi i na član 237a, pa ne obrišemo i ceo taj član? Zašto? Zato što bi onda cela izmena Poslovnika bila izmena alineje kojom se utvrđuje brisanje inicijative za opoziv i onda bi cela stvar bila potpuno jasna, potpuno nedvosmislena i pokazala bi o čemu se ovde tačno radi.
Da li je ovakav predlog Poslovnika sada jasan ili nije jasan? Pa, vrlo je nejasan. Evo kako – ceo smisao je u podnošenju izveštaja i o njihovom raspravljanju. Svaki od ovih organa podnosi bar dva izveštaja Narodnoj skupštini. Na koji se izveštaj odnosi ovaj poslovnik i o kom izveštaju uopšte raspravljamo?
Imamo Državnu revizorsku instituciju. Državna revizorska institucija ima obavezu da podnese minimum dva izveštaja svake godine. Jedno je izveštaj o svom radu, a drugo je izveštaj o završnom računu budžeta Republike Srbije, kao i izveštaj o završnom računu lokalnih samouprava i javnih preduzeća, što će tek početi da radi. Na koji se izveštaj sada ovaj poslovnik odnosi? Na jedno ili na drugo.
Druga stvar, u plenumu, ako se zalažemo za rad i postojanje nezavisnih organa u našem sistemu, postoje sistemi koji te nezavisne organe nemaju, mi smo odlučili da hoćemo da ih imamo u našem sistemu. Ako hoćemo da organi budu nezavisni, onda o njihovim izveštajima ne možemo da raspravljamo. I, kada je reč o Državnoj revizorskoj instituciji postoje ta dva izveštaja, o jednom od tih izveštaja raspravlja nadležni odbor. On ne može ni da usvoji ni da odbaci taj izveštaj, jer to nije njegov posao. Nadležni odbor može samo da predloži Skupštini preporuke na bazi tog izveštaja.
Šta možemo da uradimo da bi se stvari popravile? Ne može se raspravljati o izveštaju državnog organa na sednici plenuma iz vrlo jednostavnog razloga. Sednica Skupštine mora da se završi glasanjem. Sednica Skupštine ne može da se završi neglasanjem. Ako se raspravlja o izveštaju, na kraju rasprave mora da sledi glasanje. To glasanje se završava sa: izveštaj je usvojen ili izveštaj – nije usvojen. I u jednom i u drugom slučaju se direktno ruši koncept nezavisnog organa. Sa jedne strane, postoje propisi, a, sa druge strane, i te kako je važno da postoji odnos prema određenim propisima, kao i primena određenih propisa u praksi.
Kakav je odnos Narodne skupštine prema nezavisnim organima? Sa jedne strane, imamo principijelno zalaganje da se ubace propisi, da se o tim izveštajima raspravlja. O tim izveštajima se do sada nikada nije raspravljalo. Sa druge strane, kada pogledamo neke od državnih organa, na primer, Komisiju za hartije od vrednosti, koji je, takođe, važan državni organi i koji reguliše hartije od vrednosti – da li znate da im je mandat istekao još 2009. godine? Istekao je 2009. godine i govorili smo milion puta o tome da je potrebno da se izaberu novi, ovi samo vrše dužnost dok se ne izabere novi sastav. Nema ni inicijative za njihovu promenu.
Hajde da pričamo o drugom važnom državnom organu, to je Agencija za telekomunikacije, tek ćemo sada, sledeće nedelje, imati proceduru za izbor članova. Njima je mandat istekao, uključujući i predsednika, pošto je to bio Prvi saziv koji je imao ono – 5, 4, 3, 2, 1, još pre šest-sedam meseci, poslednjem od tih pet članova. Ni oni nisu imali puni mandat.
Hajde da pričamo o Fiskalnom savetu. Fiskalni svet je najavljivan kao telo koje će da pomogne, kao i svi ovi, i u radu parlamenta i kako novo nezavisno telo koje postoji u našem sistemu, iako postoji, na primer, Državna revizorska institucija. Rok za dostavljanje kandidata je bio 90 dana od dana usvajanja zakona. Pošto je zakon usvojen u oktobru, rok za dostavljanje kandidata je bio 12. decembar. Kandidate dostavljaju Skupštini: predsednik Republike, guverner i ministar finansija. Predsednik Republike je dostavio, čini mi se, 20. decembra, osam dana po isteku roka; guverner 24. decembra, 12 dana po isteku roka; ministar finansija, koji je predlagao taj zakon, svog kandidata je dostavio 27. januara, dakle, mesec i po dana, 45 dana, nakon isteka roka.
Možemo da se zalažemo za nezavisne organe koliko god hoćemo, dokle god u praksi ne budemo poštovali te organe, ne budemo poštovali rokove, nećemo daleko stići. Problem je što ovakva izmena Poslovnika ostavlja brojne nedoumice. Ne zna se na koje izveštaje se odnosi. Ponovo nas upućuje na dvosmislene odredbe i onda ćemo svaki put reklamirati kroz povrede Poslovnik ili, ne znam na koje načine, stvari koje su vrlo jasne, vrlo jednoznačne, oko kojih apsolutno ne bi trebalo da bude dileme, tim pre, kada predsednik Zakonodavnog odbora, a jedan je od potpisnika predlagača, ovako male promene propisa, ipak, priznaćete, ako se menja jedan član, to ne može da se podvede, bez obzira koliko je to suštinski krupna izmena, ipak je to mala izmena, dostavi amandman, onda je jasno, da je ovde, uz sve dobre namere, ponovo reč o brzopletosti, a brzopletost vrlo retko donosi dobar rezultat. Hvala. (Aplauz)

Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić, posle njega narodna poslanica Jadranka Jovišić.