Gospođo Čomić, na današnji dan, otprilike baš u ovo vreme, 1991. godine u Kragujevcu, Savić-Šumadija, krenula je sa nazivom SRS i jedna od najvažnijih odrednica programa SRS jeste borba za parlamentarizam. Dokazali smo ovih 20 godina da nastojimo da se politički život vodi u parlamentu, da parlament bude najvažnija institucija političkog sistema Republike Srbije.
Danas moram da konstatujem da, teško onoj zemlji i onom narodu gde je poslovnik narodne skupštine najvažniji opšti pravni akt. U Srbiji više nikoga ne obavezuje ni Ustav ni zakoni, ali Poslovnik je nešto što se primenjuje, i oko Poslovnika svi diskutuju, svi ga tumače, pa, čak ga i službe tumače.
Vidite, i kada je nešto potpuno jasno u praksi postane toliko konfuzno da se ukaže potreba za promenom. Tako je i nastala potreba da se ovaj poslednji Poslovnik, donet u skladu sa novim Ustavom i novim Zakonom o Narodnoj skupštini, menja posle ne znam koliko meseci.
Tada ste se hvalili kako ste Poslovnikom sve regulisali, a sada vidimo da ima nekih problema. Problemi postoje u zavisnosti od toga kako se interpretiraju činjenice i šta se koristi kao dokaz za postojanje neke činjenice. Sada moram da vam kažem da se u predstavljanju tih činjenica koriste i laži ili se to na drugi način interpretira kako bi se kupilo vreme ili dalo značaja nečemu što realno nema takav značaj.
Pošto smo se mi u SRS dogovorili, da ne ponavljamo naše diskusije, ja ću sada da obavestim građane kako to u praksi izgleda. Prošle godine je bio Izveštaj Državne revizorske institucije o reviziji Završnog računa budžeta za 2008. godinu. U skladu sa Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji i u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine Odbor je napravio svoj izveštaj sa predlogom da se otvori rasprava u Narodnoj skupštini povodom takvog jednog izveštaja, jer je to zakonska obaveza. Taj izveštaj nije došao do ove sale, do plenarne sednice i do rasprave, jer, prvo, niste podneli zahtev da to bude po hitnom postupku, pa, onda, vanredno, redovno zasedanje, i taj izveštaj ovde nikada nije razmatran.
Međutim, to nije smetalo Ministarstvu finansija da preko jedne organizacije, navodno, iz inostranstva, koja prati stabilnost i pouzdanost javnih finansija, gde su dva stranca i dve gospođe iz naše zemlje, nisu čak ni bitna imena, naprave izveštaj koji će, otprilike, da parira Izveštaju Državne revizorske institucije. I, gle čuda, oni su konstatovali u tom svom izveštaju da je Narodna skupština razmatrala Izveštaj Državne revizorske institucije, u okviru jedne tačke kada su se postavljala pitanja predstavnicima Vlade. Eto, vidite kako zapadnjaci tumače propise.
Bilo je ovde govora, jedno, pola sata o tom izveštaju i rešen je problem. Sada imamo drugačiju situaciju, to je sada nova varijanta jednog istog zadatka, dakle, od 16. decembra prošle godine pred Odborom za finansije nalazi se Izveštaj Državne revizorske institucije po reviziji Završnog računa budžeta za 2009. godinu. I onda se pojavio novi problem, da li je to izveštaj koji je podnet na predlog zakona ili na nacrt zakona, prema tome, uvek se nađe neka začkoljica kako da se nešto izbegne. Zašto se to izbegava, da, jednostavno, Skupština ne ispunjava svoje ustavom i zakonom propisane obaveze, a onda se ide sa stvarno lepim pričama, širokim pričama o humanizmu, o renesansi, o svetloj budućnosti, narod ima pravo da očekuje, i tako dalje i tako dalje, kreće tako neka priča, pričica za narod da se izbegne suština.
Evo, mi nikako da završimo tu sednicu Odbora za finansije, zato što neki ne žele da dođu. Svaka čast izuzecima, ima koji dolaze, ali ima nekih koji ne dolaze. Mi ćemo za koji dan imati ponovo sednicu i još ne možemo da napravimo izveštaj. Ne znam da vam kažem zašto, iskreno. Kada budemo napravili taj izveštaj i ukoliko ga napravimo i pošaljemo Narodnoj skupštini, niko ne može da bude siguran da li će to biti na dnevnom redu.
Priča se o vlasnicima mandata da su poslanici, pa te poslanike treba osloboditi, evo, oslobodite poslanike DS tih stega koje imaju unutar DS, neka slobodno ljudi ispričaju sve što imaju, šta im je na srcu, šta narod od njih očekuje, šta traži. Nemojte da ih držite da budu taoci, dajte primer kako se oslobađaju poslanici.
Ono što me stvarno zaprepastilo u članu 2. Predloga ove odluke, šta vam je problem da napišete Zaštitnik građana, kada Ustav tako definiše taj organ, i šta vam je problem da napišete Državna revizorska institucija, kada je takav naziv iz Ustava i to ne može da se promeni zakonom.
Što se mene tiče, ne bi bio problem ni da ste napisali Agencija za borbu protiv korupcije, Poverenik za ravnopravnost ili Poverenik za slobodan pristup informacija od javnog značaja, nikakav problem ne bi bio. Neću da otvaram dilemu šta znači njihov izveštaj, ali vidim da ste zaboravili da postoji neka logička celina – 237. i 238. pa, ako s neba padne 237a sa ovakvom formulacijom, onda nema te pravno-tehničke redakcije koja to može da otkloni.
To smo vam unapred rekli svesni činjenice da ćete doći nekako do 126, pa ćete sve da izglasate, kao što ste sve izglasavali sa 126. Stekao sam utisak da jedini dokaz za normalno i za evropsko jeste 126, u tom trenutku, a posle dva meseca ponovo menjamo po evropskim standardima i sad je opet onih istih 126 evropski standard, svetski standard, standard za normalno. Kao što i ovde kada imate nešto protiv SRS vi napadnete Ivicu Dačića, Slobodana Miloševića ili Slavicu Đukić-Dejanović. Nemam ništa protiv, napadajte ih do mile volje. Slobodno ih napadajte. Ako ne možete da kažete njihovo ime, naziv stranke, kažite SRS, kažite Vojislav Šešelj, nikakav problem nije. Samo nemojte da potcenjujete građane, tačno se zna hronologija ko je kad gde bio, šta je radio, ko je palio Skupštinu itd. Sve se to zna. Ko je otpuštao sa posla, ko je izvršio privatizaciju, zašto građani ovako teško žive itd.
Čiji su to tragovi? Nemam ništa protiv, raste vam popularnost. Kako otpustite nekog s posla, tako vam raste popularnost! Kako uskratite neka socijalna davanja, tako vam raste popularnost. Nema nikakvih problema. Samo se vi uljuljkajte s tim pričama o rastu popularnosti!
Vrlo čudne stvari se dešavaju, znate, od kad je zavladala ova vrsta demokratije. Vidite, pre nekoliko godina, beše ono sa SRJ na državnu zajednicu ili, nije ni bitno koje godine, čoveka izbace iz savezne administracije i daju mu otpremninu 40 plata. Isplate ga da više ne radi u državnoj službi; da li je bio višak, da li je bio toliko loš, nemam pojma, ali ga isplate samo da ne bude više u državnoj službi – prođe dve godine, on se vrati i postane ministar odbrane. Sada, kada pogledate neki sukob interesa, pre nekoliko dana imali ste jednu gospođu koja je, takođe, primila otpremninu, pa se zaposlila u državnoj službi, e, to je sukob interesa, treba da se vodi postupak protiv nje. Znate, vodite računa kad se mnogo hvalite. Sinoć se jedan hvalio, kad, danas u novinama nema 370-380 tona nafte iz skladišta. Vodite malo računa kad se hvalite, aman, ljudi, makar neka ta pohvala traje dva dana. Nekako, stvarnost vas demantuje za tri sata.
Nije ništa sporno, vi ovde sve možete da uradite, i da izbacite i da kaznite, i da kažete nije tako, i da krenete da snimate ovde neke nove priloge, i da pravite ankete, sve možete da radite, to nikome ništa nije sporno, ali potrudite se malo i da promenite ovu stvarnost. Malo da je promenite, pa da kažete – e, ovim potezom smo promenili, vidite, rezultati posle dva meseca su krenuli na bolje. Sećate se prošle godine, ceo narod vrišti – nema, problemi sa mlekom. Jedan kaže – kako da ne, evo, sad sam zvao iz mog kraja, tamo, ljude, kažu ne znaju šta da rade sa mlekom, zadovoljni, otkupna cena, itd. Kad, pre mesec i po dana počeo i on ovde da kuka za mleko.
Dajte malo neka vaše rečenice izdrže neku proveru, makar neko minimalno vreme, da makar svi glumimo kako ste nas prevarili. Ova vrsta prevare koju vi nudite vređa dostojanstvo i jednostavno svako mora da se javi da obavesti javnost, mada je građanima i te kako dobro poznato sve ovo. Hvala, gospođo Čomić, što mi niste dali opomenu. (Aplauz)