Najpre da kažem da potpunu nezavisnost nema apsolutno niko na ovom belom svetu, a ponajmanje oni koje vi pominjete u ovom članu, neki nezavisni državni organi. Tu potpunu nezavisnost, čak, nema ni predsednik SAD, koji na prvi pogled ima neko diskreciono pravo da uđe u onu malu sobu gde se nalazi ono crveno dugmence, ali i to njegovo diskreciono pravo je, čak, vezano nekim ograničavajućim stvarima i faktorima, pa kažem, čak ni on nema potpunu nezavisnost.
Što se tiče konstatacije, samo kratko da se osvrnem, da ko ne glasa za izmene ovog što ste vi danas podneli, da u stvari podržava neke moćnike. Sa zadovoljstvom ću malo kasnije pokušati da objasnim i obrazložim da je to apsolutno zamena teza, da je to sasvim drugačije.
Izmenama Poslovnika se predviđa u ovom famoznom članu 237. u stavu 5. da se briše alineja 5, kojom je bilo propisano da nadležni odbor u svom izveštaju o razmatranju izveštaja državnih organa može da predloži Narodnoj skupštini da ne prihvati izveštaj i da se pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti funkcionera u tom državnom organu.
Odbor sada predlaže Skupštini da može doneti neki zaključak i neku preporuku, sa merama za unapređenje stanja u toj oblasti.
Nakon usvajanja i ovakvih promena Poslovnika, ovde se ostavlja apsolutno diskreciono pravo imaocu javnih ovlašćenja, ili kako ga vi već nazivate ovde, da odluči da li postoji kršenje zakona ili ne od strane državnog organa, odnosno odgovornog lica u tom državnom organu i da odluči, da li će protiv tog lica pokrenuti postupak. I, tu se staje.
Ne treba apriori, a nemam ni tu nameru, niti je to zaista tačno, sumnjati u stručnost i u pravničko znanje tih, kako ih vi nazivate, nezavisnih državnih organa, odnosno lica u tim organima, taj koji to radi, reči iz zakona verovatno ili sigurno zna. Ali, hipotetički, da li je dovoljno i da li se može u praksi dogoditi da taj zna samo reči iz zakona? Znate, onaj ko samo zna reči iz zakona, taj još ne zna zakon. A kada shvati smisao i suštinu, tek se onda može reći da poznaje zakon.
Ova izreka naročito dolazi do punog izražaja ako je u pitanju neko diskreciono pravo, a ako tu još dođe i do političkog uticaja, onda je slika potpuna.
Pokušaću sada da uporedim malo to diskreciono pravo sa jednim drugim diskrecionim pravom koje, na primer, imaju sudije, nosioci sudijskih funkcija o određenim činjeničnim stanjima u pretresu, ili diskreciono pravo koje ima isti taj nosilac sudijske funkcije prilikom odlučivanja o visini kazne. Dakle, u rasponu između zakonskog minimuma i zakonskog maksimuma.
Tačno je da je nosiocima sudijske funkcije, ali i, kako ih vi nazivate, nezavisnim državnim organima, treba omogućiti to diskreciono pravo prilikom donošenja određenih odluka, bilo da se one odnose na radnje u postupku ili na meritorno odlučivanje. Tu, zaista, nema nikakvog spora i nikakve dvojbe. Međutim, postoje određene razlike u diskrecionom pravu u sudskoj odluci i diskrecionom pravu koje sada ima taj nezavisni državni organ, odnosno organ sa javnim ovlašćenjima.
Koja je osnovna razlika? Svaka odluka sudije, nosioca sudijske funkcije da koristeći svoje diskreciono pravo donese odluku za koju lično smatra da je najispravnija, na neki način, jeste ograničena odlukom više instance. Drugostepeni sud ceni da li je nosilac sudijske funkcije u toku postupka uradio sve onako kako je trebalo da uradi u pogledu samog postupka i u pogledu meritornog odlučivanja. Međutim, to će biti osnovna sličnost između sudskog postupka i ovog postupka koji vodi državni organ u svetlu njihovog diskrecionog prava.
Šta ovom izmenom Poslovnika vi činite? Prvo, svesno gurate nezavisne i državne organe pred lavlje čeljusti, ali je i to sada samo prividno. Drugo, ovde u stvari proširujete ambijent, jedan ambijent opasnog mesta za življenje.
Pokušaću sada da obrazložim obe ove stvari. Ako analiziramo obe ove tačke, postavlja se pitanje kakav je bio položaj državnog organa koji Skupštini predočava izveštaj o radu pojedinog državnog organa ili tela, kada unapred zna da Skupština može neprihvatajući njegov nalaz, umesto njega, da pokrene postupak protiv odgovornog lica u tom državnom organu? A, sada, kada usvojite ove izmene koje ste predložili, kakav je njegov položaj sada kada zna da Skupština može samo doneti neku preporuku ili neki zaključak?
Ovim ne samo što obezvređujete Skupštinu, nego gurate i taj, kako ga vi zovete, nezavisni državni organ u lavlje čeljusti. To je prvi aspekt ovog problema. Drugi aspekt je, rekao sam, što, u stvari, vi produbljujete taj negativni ambijent, što produbljujete to opasno mesto za življenje, a toga nam je i previše i premnogo u ovoj državi. U tom opasnom mestu za življenje, o tom takvom opasnom mestu, još je davno rečeno od strane velikog Ajnštajna, da je ovaj svet vrlo opasno mesto za življenje, ali ne zbog onih koji su zli, već zbog onih koji ništa ne čine, koji ništa ne rade u vezi toga i koji ništa ne preduzimaju u vezi toga. E, to je opasno. Vi upravo to činite, takvi ste vi na vlasti.
Šta će se praktično dogoditi prihvatanjem ovih izmena i dopuna? Dakle, kada dozvolite da o jednom diskrecionom pravu nezavisnog državnog organa, kako ga vi nazivate, umesto njega odlučuje neko drugi, neki koji su možda sačinili ovu vladu ili uticali da se ona sačini, ovakva kakva jeste, onda će samo prividno ministri biti nedodirljivi, a u stvari, nakon ovoga nedodirljivi će biti oni koji su sačinili Vladu, nedodirljivi će biti oni šeici koji su kupili više od polovine ili gotovo celu Srbiju. Bojim se da ovim izmenama i dopunama, koje predlažete, vi u stvari to zaista i želite. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je osam minuta i 40 sekundi.
Reč ima narodna poslanica Jadranka Jovišić, a posle nje narodna poslanica Gordana Pop Lazić.
Samo vas molim da se prijavite. Izvolite.

Hvala. Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nikako ne delim mišljenje da je Srbija opasno mesto za življenje. Srbija je dobro mesto za življenje, a može da bude najbolje mesto za život svih građana i građanki, ukoliko radimo na tome da svi žive slobodno. Ovo je upravo jedan od koraka ka tome.
Kada govorimo o nezavisnim regulatornim telima i kada posmatramo odnos parlamenta i nezavisnih regulatornih tela čini nam se da taj odnos nije u potpunosti regulisan i da možda možemo da napravimo određene napore da bismo otklonili nejasnoće, da bi taj odnos bio u potpunosti definisan. Kada smo pravili novi poslovnik, želeli smo da preciziramo na koji način se razmatraju izveštaji koje su nezavisna regulatorna tela obavezna da podnose Skupštini.
Međutim, ispostavilo se da je definicija člana 237. ostavila mogućnost da neko zloupotrebom ovog člana može da vrši politički pritisak na tela koja treba da budu nezavisna i zato mi je zaista čudno kada čujem danas ovde svoje kolege koje se protiv ovog bune, koje u ovome pronalaze nešto sporno. Valjda nam je svima u cilju da ta tela budu nezavisna.
Mi smo predložili da se posebno utvrdi procedura za razmatranje izveštaja nezavisnih regulatornih tela, to su tela koja se bave zaštitom prava građana i građanki, borbom protiv korupcije, itd. Prema tome, želimo da predložimo proceduru po kojoj nadležni odbor razmatra izveštaj određenog nezavisnog regulatornog tela, te izveštaje predlaže Narodnoj skupštini da ona razmatra, dakle, te zaključke. Treba da naglasimo da je smisao tih zaključaka upravo da se predlože određene mere i preporuke kojima bi se poboljšalo stanje i unapredilo stanje u tim oblastima. Namera jeste da se otkloni svaki mogući prostor zloupotrebe, svaka mogućnost da se političkim pritiscima utiče na nezavisna regulatorna tela.
Demokratska stranka i poslanici DS će se uvek zalagati da jednom pravilnom procedurom zaštitimo tela koja treba da budu nezavisna. S toga vas pozivam da u danu za glasanje svi podržimo predloge koje smo ovde danas raspravljali. Mislim da nam je svima u interesu da otklonimo mogućnost da bilo kada, bilo ko vrši politički pritisak na nezavisna regulatorna tela. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je dva minuta i 25 sekundi.
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop Lazić, a posle nje narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, moguće je da će se građanima Srbije ova naša diskusija po pitanju Poslovnika učiniti izlišnom, u trenutku kada ih žuljaju mnogo veći problemi, ali moramo da se pozabavimo i ovim problemom, imajući u vidu pre svega to da je čitav naš pravni sistem u haosu, to je zaključak SRS, i da se mnoge odredbe, ne samo zakona, nego čak i Ustava, ne sprovode.
Vidite, džaba nam ove odredbe Poslovnika, ako i njih nećemo poštovati, kao što ne poštujemo odredbu člana 99. tačku 11) Ustava Republike Srbije, gde nas Ustav obavezuje da usvojimo budžet i završni račun Republike Srbije, na predlog Vlade. Vi se vrlo dobro sećate, a i građani Srbije znaju, da smo mi od 2000. godine možda dva puta imali na dnevnom redu završni račun a nikome nije falila dlaka sa glave zbog toga. Možda je to bio razlog i za diskusiju o nepoverenju Vladi ili o interpelaciji za pojedine ministre, ali to nije učinjeno, iz prostog razloga, što nam je bilo jasno da od poslaničke većine zavisi sve. A poslanička većina je očigledno spremna da toleriše sve, kao što je i tolerisala i ovu situaciju da danas nemamo na dnevnom redu zakon o PDV, koji predsednik Republike nije potpisao, a trebalo je da bude toliko odgovornosti u onom broju poslanika poslaničke većine koji su tražili današnju sednicu, sednicu koja traje već tri dana, da i to stave na dnevni red. Razumem da se nalazimo u vanrednom zasedanju, ali to uopšte nije razlog da mi čekamo redovno zasedanje da bismo o tome raspravljali, jer Ustav nas obavezuje na to, a i naš poslovnik kaže – prva naredna sednica, ne kaže redovna, ne kaže vanredna sednica.
Iako i ovo ima veze sa tačkom dnevnog reda, hajde da se vratimo na samu izmenu Poslovnika. Smatramo da je dodati član 237a samo maska za prethodni član ove izmene Poslovnika, gde se u stvari traži da se izbriše u članu 237. stavu 5. alineja 5, odnosno da nemamo više mogućnost da se, ukoliko se ne prihvati izveštaj, pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti funkcionera u državnom organu, organizaciji, odnosno telu. Zašto je to tako? Očigledno zbog toga što se želi da se parlamentu izvuče, da tako kažem, iz nadležnosti nešto što je nesporno njena nadležnost, iako su ta takozvana nezavisna, ali svakako regulatorna tela, kao nešto što smo usvojili iz anglosaksonskog prava, pa je to, nekako, prešlo u poslednjih desetak godina u praksu i država koje primenjuju kontinentalno pravo, broj tih regulatornih tela koja su i osmišljena zato da se pojedini poslovi ili pojedina ovlašćenja izvuku ne samo iz nadležnosti, nego i kontrole izvršne vlasti, mi nismo uspeli, moramo da priznamo, iako je formirano preko stotinu takvih agencija i ostalih tela, direkcija, uprava, ne znam čega sve, da to zaista i postignemo.
Postoji, po nama, nekoliko vrsta tih regulatornih tela. Jedna su ona na koja Vlada ima isključiv uticaj.
To su ona manje možda značajna, kao što je, recimo, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, Nacionalni prosvetni savet itd. Postoji jedna grupa gde izvršni organi vlasti imaju ili mogu imati znatan uticaj, kao što je Agencija za energetiku ili Agencija za telekomunikacije. Postoji jedna grupa u koju spadaju tela koja se obrazuju sa nešto većim političkim uticajem, kao što je Savet Republičke radiodifuzne agencije, Poverenik za informacije, Savet DRI i Komisija za hartije od vrednosti. Upravo ove koje vi sada želite da izdvojite ovde u ovoj tački 237a. Poslovnika. Postoje i ona regulatorna tela u Srbiji u čijem je izboru politički uticaj najmanje prisutan, kao što je, recimo, Savet komisije za zaštitu konkurencije ili Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa.
Moramo da konstatujemo da postoji više vrsta tih regulatornih tela, međutim, moramo i da kažemo da su ona u teškoj situaciji da sprovedu čak i ono što smo im zakonom odredili da je njihova nadležnost. Jer, treba se prisetiti situacija da njihove preporuke, mišljenja i rešenja u izvesnim slučajevima nisu poštovana, pa je tako i svrha njihovog postojanja na neki način obesmišljena. Recimo, kada je, Poverenik za informacije naložio NIS-u da Administrativnom odboru Skupštine Srbije dostavi podatke o platama direktora, ovo javno preduzeće je tužilo Poverenika Vrhovnom sudu i tako izbeglo da od aprila, još 2008. godine, koliko se sećam, do danas obelodani kolike su zarade rukovodstva.
Koliko su to nezavisna tela, ona donekle imaju nezavisan budžet, nekad da, nekad ne, ali od toga zavisi koliko su nezavisna ili nisu. Ako još ne možemo da imamo nikakav uticaj na to da li ćemo birati ili ćemo razrešavati one koji stoje na čelu tih regulatornih tela, onda se gubi svaki smisao kontrole parlamenta nad tim institucijama.
Sam Ustav pominje ova regulatorna tela i kaže da svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija, kojima su poverena javna ovlašćenja u skladu sa zakonom, ali kako to može da se vrši? Ili putem sredstava javnog informisanja, ili tako što će to tražiti od Poverenika za informacije, ili što će parlamentarci, odnosno što će parlament raspravljati o njihovom radu i preko, kako se predlaže, nadležnih odbora raspravljati o tome kako su oni radili ili da li su ispunili ono što im je zakon i naložio kao njihovu osnovnu delatnost.
Moramo da izdvojimo na neki način DRI, za koju Ustav kaže da je najviši državni organ revizije i javnih sredstava u Republici Srbiji, da je samostalna i da podleže nadzoru Narodne skupštine, kojoj i odgovara. Dakle, postoji direktna odgovornost Narodnoj skupštini. Ovde u Poslovniku, gde mi uređujemo svoj rad, idemo preko nadležnog odbora, iako u samom Zakonu o DRI naravno ništa o tome ne stoji.
Tumačeći odredbe ovih izmena došli smo do zaključka da samo ukoliko se ne podnese izveštaj nekog regulatornog tela nadležnom odboru, a odbor to ne uputi Skupštini, postoji mogućnost da se utvrđuje odgovornost rukovodilaca te institucije. To do sada nije bio slučaj. Postavljamo pitanje – da li je to u stvari osnovna namera predlagača ove izmene Poslovnika, s obzirom na to da se čitav član 237a. već nalazi i u prethodnom članu 237. i u članu 238? Praktično su prepisane odredbe. Imamo tri gotovo identična člana Poslovnika, osim što smo izbrisali, naravno, ovu alineju 5, koja je očigledno najviše žuljala poslaničku većinu, tu postoji mogućnost najvećeg upliva i najvećeg pritiska izvršne vlasti na ta takozvana nezavisna regulatorna tela, jer onda su oni u mogućnosti da pozivaju na odgovornost ili vrše pritisak na rukovodioce tih regulatornih tela. Ovaj član 237a. u svom stavu 2. je potpuno isti kao član 238, samo se briše jedan deo koji se tiče mera za unapređenje stanja u tim oblastima.
Da li ćemo ikada imati na dnevnom redu i koji broj izveštaja i kojih sve agencija, uprava, direkcija i drugih regulatornih tela, to mi iz ovoga ne možemo da vidimo. To će biti neka slobodna procena, pretpostavljam, ili nadležnog odbora ili poslaničke većine. Mi smo gotovo ubeđeni da nećemo imati ništa od toga na dnevnom redu sve do, a ubedićete nas da nije tako, onog trenutka kada budete stavili na dnevni red bilo koji završni račun od 2004. godine, čini mi se, pa do danas. Ako ne poštujete Ustav, što biste vi poštovali Poslovnik? Što je sad u ovom trenutku ovaj poslovnik toliko bio važan da se ovo menja?
Kažete da to nema nikakve veze sa pridruživanjem EU, kojoj težite, ali je očigledno da preslikavate sve ono što postoji u zemljama EU, koja inače velikim delom primenjuje anglosaksonsko pravo i da želite da tako nešto postoji i u Srbiji. Naš odnos prema tim telima oduvek je bio jasan. Smatrali smo ih uglavnom suvišnim, barem ovaj broj preko sto, mislim da niko nije izbrojao koliko ih tačno ima, jer su oni veliki trošak, pre svega za državu, a ne uzvraćaju onoliko koliko je u njih uloženo. Nisu, dakle, kadre, niti sposobne, da li zbog toga što zaista nisu nezavisne, ili zbog toga što nemaju dovoljno sredstava, znamo da su neke čekale godinama da budu uopšte osnovane, iako je zakon donet tri ili četiri godine pre toga, ili da dobiju prostor gde će da rade, ali je na papiru moguće sve. Moguće je predvideti šta god želite, ali kad to nešto treba da zaživi, kad treba da neki efekat da, onda je to očigledno veliki problem.
Dakle, ova tačka dnevnog reda bila je očigledno smišljena samo zbog toga da se popuni dnevni red ove sednice, a imamo mnogo većih problema, pa, evo i ova naredna sednica, koju ste nesrećno sazvali, sa dve tačke dnevnog reda, da pričamo i o Izveštaju Dika Martija i o zahtevu LDP, da se priča na sasvim drugu temu, govori o tome da niste spremni da razgovarate o onim krucijalnim stvarima koje se tiču svih građana Srbije i naravno države Srbije. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 14 minuta i 35 sekundi.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta. Poslanička grupa ima na raspolaganju 25 minuta. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, slušajući danas poslanike skupštine većine, moram da kažem da sam baš ponosna što pripadam SRS, koja je uvek i u svemu dosledna i principijelna. Zašto ovo naglašavam? Zato što je prosto neverovatno da je neko pre sedam meseci, kada smo usvajali ovaj poslovnik, koji je toliko, i na snazi, govorio nešto potpuno suprotno od onoga za šta se danas zalaže. A, koliko znamo, ništa se u međuvremenu nije promenilo. Zaista ne znam kako se poslanici, nemam nameru da ovo kažem na način da bilo koga uvredim, ali ljudski ne razumem kako se neko bar ne zacrveni kada se seti šta je govorio nekada, a šta je govorio sada, u odnosu na isti problem.
Mi u SRS smo i tada govorili kakvo je naše mišljenje o takozvanim nezavisnim regulacionim telima. I, zaista jesu takozvana. Uvek smo govorili, govorimo to i danas, da ne mogu postojati nezavisna regulaciona tela, da je nemoguće da skupštinska većina bira članove u takozvano nezavisno regulaciono telo, da ih predlažu isključivo iz skupštinske većine, isključivo iz režima, da su javno, na ovaj ili onaj način, pripadnici režima i da onda kažete da su nezavisni.
Nikada niste hteli da budete potpuno iskreni i da kažete da ispunjavate nečije želje, pa iz tog razloga treba da formirate nekakva regularna tela, ali to su vaša regulaciona tela, isto kao što je Vlada, kao što ste svi vi, skupštinska većina, Borisovi, jer je opšte poznato da je on taj koji drži sve konce i takozvana nezavisna regulaciona tela, i skupštinsku većinu i Vladu Republike Srbije. Još ga jedino nisam srela kad uđem u gradski autobus, a očekujem, da možda naplaćuje karte. Dakle, čovek je svuda apsolutno u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
To govori o tome koliko ste vi neprincipijelni i koliko ste se tada zalagali i tvrdili da je neophodno da Skupština usvaja izveštaj regulacionog tela i da Skupština, ako joj se ne dopadne taj izveštaj, treba odmah da razreši starešinu tog regulacionog tela. Tvrdili smo vam tada da ih na taj način apsolutno držite u šaci, da je to nedopustivo, da to ne smete da radite. Vi ste ubeđivali da je to u skladu sa nekakvim evropskim standardima, da je to jedino moguće. Tada ste to izglasali. U međuvremenu se nešto promenilo. Niko od vas nije rekao šta, osim što ste po nalogu menjali sopstveno mišljenje.
Mi u SRS, ponavljam, isto smo govorili onda i sada. Nama za naše stavove nisu potrebna nikakva evropska mišljenja. Mi, hvala bogu, svi imamo svoju zdravu srpsku pamet, imamo zdrav razum i u svakom trenutku i u svim okolnostima delujemo isključivo u interesu Srbije i u interesu građana Srbije. Nažalost, vi ne možete time da se pohvalite.
Da li su ova takozvana nezavisna tela nezavisna ili nisu, nesporno je svima da nisu. Najveći problem je što Skupština Srbije nije nezavisna, jer Skupština Srbije radi po nalogu iz Brisela i ne interesuje vas kakve su stvarne okolnosti i kakvi su interesi građana Srbije. Onda vam je rečeno da može ovako, pa se neko tamo predomislio i poslao neki faks i rekao – ne može, sad morate ovako. Vi slušate, trošimo ovde vreme na rasprave o Poslovniku, po onoj narodnoj "selo gori, a baba se češlja".
Šta je suština? Vama Poslovnik i nije potreban. Mi vam to govorimo vrlo često, samo, nažalost, nismo baš često u prilici, jer upravo ne primenjujete Poslovnik onako kako govore odredbe Poslovnika i vrlo često nam ne dozvoljavate i da reklamiramo Poslovnik, ni da repliciramo, kada je očigledno da imamo prava na to…

Narodna poslanice, molim vas da ne ugrožavate ugled Narodne Skupštine i da ne iznosite neistine, i da ne zloupotrebljavate temu dnevnog reda koja vam je na raspolaganju. Optužbe koje iznosite, smatrajući da na to imate pravo u okviru rasprave, nisu istinite i omalovažavaju rad svih 250 narodnih poslanika.
Upozoravam vas da se držite teme dnevnog reda i da svoju slobodu govora i argumentaciju upotrebljavate bez uvrede institucije Narodne Skupštine.

Jedan od predstavnika skupštinske većine danas je rekao da nisu u redu stavovi opozicionih stranaka, odnosno da nisu istiniti stavovi predstavnika opozicionih stranaka koji kažu da je odnos prema opoziciji u ovom Parlamentu isti kao što je odnos prema vladajućoj većini.
Gospođo Čomić, zaista moram da kažem na nekoliko primera da to nije tačno. Nije tačno zato što, recimo, za nešto što predsedavajući proceni kao povredu Poslovnika, poslaniku vladajuće većine kažete, ne vi lično, govorim o predsedavajućem, da mu izričete upozorenje. Uzgred budi rečeno, tako nešto ne postoji u Poslovniku…

Narodna poslanice, sada vas upozoravam da govorite o temi dnevnog reda i da svaki pokušaj zloupotrebe prava na argumentaciju mene primorava da postupam po odredbama Poslovnika Narodne Skupštine. Lična kritika i razmena argumenata u replikama sa narodnim poslanicima dozvoljena je i poželjna. Omalovažavanje Narodne Skupštine rečenicama da se u Narodnoj Skupštini dešava nešto što se ne dešava, nije dopušteno, jer ugrožava ugled Narodne Skupštine.