ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 23.05.2011.

8. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

8. dan rada

23.05.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:15 do 17:30

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Arsen Đurić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovano predsedništvo, gospodine guverneru, dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 12. kojim smo predložili da se u stavu 1. reči „u roku od 14 dana“ zamene rečima „u roku od 30 dana“. Naime, član 12. definiše pravo na odustanak od zaključenog ugovora. Predloženo je da korisnik može u roku od 14 dana od dana zaključenja ugovora da odustane bez navođenja razloga za odustanak.
Imajući u vidu prirodu posla, kao i vremenski period trajanja posla, smatramo da je neophodno ostaviti duži vremenski period korisnicima finansijskih usluga za eventualni odustanak, tako da smo predložili rok od 30 dana. Smatramo da je taj rok od 30 dana primereniji nego rok koji je dat u Predlogu zakona, pa vas pozivam da još jednom razmotrite i prihvatite ovaj amandman.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima guverner Narodne banke.

Dejan Šoškić

Kratak osvrt na ovaj rok od 14 dana. On je predviđen Direktivom 2008/48 EU, kao što znamo, međutim, to nije ključna stvar; ključna stvar je što je to, po našoj proceni, bio jedan zaista razuman rok u kojem korisnici finansijskih usluga mogu još jednom odmeriti sve uslove finansijskog posla u koji su ušli i eventualno korigovati svoj stav. Produženje tog roka, iako smo razmišljali o toj mogućnosti, možda bi otvorilo vrata nekim zloupotrebama koje ne bismo želeli da vidimo u našem finansijskom sistemu.
Kratko bih se osvrnuo na pitanje koje je zaista tehničko, leksičko pitanje, više nego suštinsko. Meni zbilja ovi argumenti deluju jako; mi smo dobili uveravanja, takođe, od lektora da je gramatički ispravan ovaj termin „pismen“.
Što se tiče ovog pitanja da li i na jeziku nacionalnih manjina, pa, mislim da neke stvari i konkurencija sama po sebi može da reši. Svaka finansijska institucija bi želela, pored ostalog, da stekne što je moguće više korisnika svojih usluga. Otuda bi trebalo, po definiciji posla i dejstvom konkurencije, da budu motivisani da privuku što je moguće više korisnika, nezavisno od toga da li bolje razumeju jezik većine ili jezik manjine. U tom domenu verujem da će konkurencija na tržištu da uradi svoj deo posla, pri čemu treba imati u vidu da i ljudi koji znaju dobro jezik vrlo često, kao što znate, neke druge pojmove ovih ugovora teže razumeju.
Slažem se da tu postoji problem kako približiti sve aspekte ugovora ljudima koji slabije poznaju jezik, ali će vrlo verovatno slabije poznavati šta jeste euribor ili koja je razlika između tromesečnog, šestomesečnog, kakvi uslovi postoje po pitanju prevremene otplate i slične stvari, tako da tu postoji zaista dosta elemenata koji su za prosečnog čoveka, građanina izazov.
Ne smemo izgubiti iz vida da donošenjem jednog ovakvog zakona mi, bez obzira na dobru ambiciju, ne možemo otkloniti sve aspekte rizika koji se otvaraju. Drugim rečima, korisnici finansijskih usluga, uprkos ovom zakonu, za koji se nadam da će biti donesen, moraće da vode računa i da zaista svaki put budu u potpunosti upoznati sa svim elementima, a sva dodatna objašnjenja mogu tražiti od bankarskih službenika. Ovde je i precizirano da su bankarski službenici dužni da sve te bitne elemente ugovora predoče korisnicima na jasan i razumljiv način. Naravno, korisnici imaju pravo da, dok god nisu u situaciji da prihvate da su na jasan i razumljiv način primili sve bitne elemente ugovora, insistiraju na tome da se dodatno stvari objasne.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Tri minuta i petnaest sekundi iskorišćeno je od vremena predlagača.
Reč ima narodna poslanica Donka Banović, pravo na repliku. Izvolite.

Donka Banović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Ovo što govorite zvuči logično, ali ne bude uvek tako u praksi. Ne razumem zbog čega niste... Sad govorite o konkurenciji, kako će banke, da bi privukle što veći broj korisnika, obezbediti i prevodioce za korisnike koji su pripadnici nacionalnih manjina. Nije mi jasno zbog čega ste ovo pitanje ostavili otvoreno kad govorimo o zaštiti svih korisnika? Mi sad tumačimo da li će to konkurencija, tržište itd. regulisati. Dakle, i to je trebalo regulisati zakonom.
Govorila sam o tome da je i onome kome je srpski jezik maternji, gde su ugovori, kada su u pitanju finansijske usluge, na srpskom jasno napisani, uglavnom teško to razumeti ukoliko nemate nekoga sa kim možete da se posavetujete i kome je ta oblast bliska. Ako tu oblast dobro ne poznajemo, onda ne razumemo ni ono što piše na srpskom. Tu se svakako slažem s vama. Međutim, to da prevodioci ne mogu da savladaju ovaj jezik, odnosno jezik finansijskih usluga, to ne stoji. Postoji veliki broj ovlašćenih prevodilaca, sudovi, odnosno zakonodavstvo koristi sudske tumače itd., tako da bi za svakoga ko je završio ili je profesor nekog jezika bila dovoljna obuka iz ove oblasti u trajanju od dve nedelje. Nije to atomska fizika, naučiti šta je euribor, libor itd. za jednog profesora francuskog, slovačkog, grčkog itd. Dakle, nije mi jasno zbog čega ste ovo ostavili ovako.
Mislim da mi u ovoj državi, a pogotovo ova vlada, treba da pređemo sa reči na dela. Ako govorimo o ljudskim i manjinskim pravima, ako govorimo o zabrani diskriminacije, hajde da samo ne pričamo o tome, nego da kroz ove vaše zakonske predloge zaista mislimo da ste ozbiljni kada govorite o tome. Ako imamo zakonske predloge koji mogu, onda prosto ne prihvatam odgovor da kažete da pitanje jezika nije predmet ove materije. Jeste. Dajte da zaštitimo sve korisnike.
Uostalom, možda je ovo mala digresija, ali ovde govorimo o institucijama ili organizacijama koje zaista imaju dovoljno novca da ulože i u obuku prevodilaca i da čitav ovaj koncept zaživi u svakoj instituciji. Ako može lokalna samouprava, koja uglavnom nema para za to, ako može pravosuđe da obezbeđuje sudske tumače, zaista ne vidim zašto ne može i jedna banka koja sasvim dobro stoji na tržištu u Srbiji.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima guverner Narodne banke. Izvolite.

Dejan Šoškić

Podsetiću na dve stvari. Prva je da je upotreba jezika nacionalnih manjina obaveza državnih organa i institucija koje vrše javnu funkciju, a, takođe, i Ustav Republike Srbije, član 10, jasno kaže: „U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo“. Drugim rečima, polazeći od tih odredaba mi smo predložili rešenje za koje verujemo da je u praksi dovoljna osnova.
S druge strane, ne smemo izgubiti iz vida da bi svako dodatno zakonsko određivanje upotrebe jezika nacionalnih manjina zapravo izložilo finansijske institucije dodatnim troškovima, koji bi se po pravilu prelivali na korisnike finansijskih usluga. Dakle, ti troškovi o kojima govorite, pravilnog prevoda od strane stručnih ljudi koji znaju sve aspekte finansijskog posla i pri tom još odlično poznaju jezik na koji prevode... To su poslovi koji nisu jeftini i koji bi, po svoj prilici, bili deo mogućih novih troškova na strani pružene finansijske usluge.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? Ima reč narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Milica Vojić-Marković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Samo da podsetim gospodina guvernera, uz uvažavanje ovog što je rekao, da se mi ovde bavimo zaštitom korisnika. Naš zakon u originalu se odnosi na korisnike, a ne na banke, tako da bi trebalo malo da povedemo računa o tome da zaštitimo korisnike, a banke će se same štititi. Hvala vam.