Zahvaljujem.
Narodni poslanik Nemanja Šarović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, ministra i dalje nema. Ja sam već treći ili četvrti govornik. Obaveza ministra, kada se kaže da prisustvuje u Skupštini, nije da prisustvuje u restoranu, hodniku ili u svom poslaničkom klubu, već je obaveza da prisustvuje u sali. Obrazloženje koje smo čuli od njega je bilo poprilično šturo i to je ustvari samo pročitano nekoliko rečenica iz obrazloženja koje smo već dobili uz zakon, a posao ministra i suština prisustva ministra je valjda da sedi tu i da reaguje na primedbe poslanika, da pokuša da objasni nešto što mi učinimo spornim i da eventualno nagovori još nekoga, osim ova tri ili četiri poslanika vladajuće koalicije, koji trenutno sede u sali, da ipak glasaju za ovaj zakon.
Razumem da ste vi kao vladajuća koalicija danas obavili posao tako što ste ispunili želju Stranke vojvođanskih Mađara, obećali osam milijardi Vojvodini, završili to glasanje i da su se sada svi razbežali, ali bih vas molio da ipak zovete ministra i da javite da li će prisustvovati ili ne.
Što se tiče same rasprave, danas imamo dva zakona koja su veoma bitna, po mom skromnom mišljenju. Ono što je sporno je to šta povezuje ova dva zakona. Vi znate da u skladu sa članom 157. Poslovnika mogu se razmatrati u zajedničkoj raspravi zakoni čija su rešenja međusobno uslovljena. Ovde apsolutno ništa nije uslovljeno međusobno u ova dva zakona, ali to je nešto što ste vi davno prestali da obrazlažete. Dovoljno je da se u skladu sa onom propisanom formom pojavi na čiji predlog, ali vi tu, ponavljam, pratite samo formu, a nikada suštinu.
Prvo ću se osvrnuti na ovu nacionalnu strategiju ili tragediju zaštite, napravio sam lapsus, ali izgleda da nije bilo slučajno, dakle, nacionalnu strategiju zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.
Evo i gospodina ministra, odlično. Mi smo već čuli primedbu koju je izneo i moj kolega gospodin Boža Delić, koji kaže da mi donosimo strategiju za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama, a da smo prethodno doneli neke zakone koje je možda trebalo doneti naknadno i koji bi morali biti u skladu sa ovom strategijom. Ali, moram i proširiti njegovu primedbu i reći i to da mi još uvek nemamo neke nacionalne strategije koje su višeg ranga i veće važnosti od nacionalne strategije spašavanja u vanrednim situacijama.
Nemamo, pre svega, i to je očigledno bilo kakvu strategiju vezano za KiM, dakle vezano za AP, za deo teritorije ove države. Bez teritorije jasno nam je da nijedna država ne može postojati. Taj nedostatak, to što vi lutate, to što ne znate da li hoćete po svaku cenu u EU i da li ćete se odreći u bliskoj budućnosti KiM zarad ostvarenja tog cilja koji, ubeđen sam, nikada nećete dostići, to provejava kroz ova oba zakona i to ćemo vam i pokazati.
Ako se zanemare te javne nekakve deklaratorne izjave, vi večito pričate o nekakvoj saradnji sa Ruskom Federacijom. U ovoj nacionalnoj strategiji, koja je na velikom broju strana, nijedan jedini put niste pomenuli Rusku Federaciju, ali ste toliko puta pomenuli EU, prvo sam krenuo da to šrafiram zelenim, možda i kamere to mogu da prikažu, ali mogu vam reći da mi se onda smučio život, jer je već na prvih par strana maltene pola bilo zeleno, jer ste EU i priključenje EU u nacionalnoj strategiji pomenuli jedno 127 puta.
Konkretnih korisnih oblika saradnje nema, ali je krajnje vreme da se odlučite. Sada je već potpuno jasno da je ultimatum vodećih zemalja EU potpuno jasan i da morate izabrati Kosovo ili EU, ili što bi neki rekli, koji takođe dele sve vrednosti DS i te tzv. EU, morate izabrati da li ćete se odreći mlađeg ili starijeg sina.
To je, jednostavno dilema, sa čijim rešenjem vi morate što pre izaći. U ovoj nacionalnoj strategiji, piše se tu o zaštiti kulturnih spomenika, na primer, ali vi ni jednom rečju ne pominjete klima. Ova strategija je morala biti u skladu sa Ustavom i sveobuhvatna, za celokupnu teritoriju Republike Srbije. to, da li vi možete ili ne možete u ovom trenutku da sprovedete tu strategiju na celokupnoj teritoriji, to je drugo pitanje. Jasno je da ne možete, zahvaljujući vašoj političkoj kratkovidosti, zahvaljujući tome što ste prihvatili Euleks, zahvaljujući tome što 11 godina, ni jedan jedini put niste tražili da se u punoj meri ostvari Rezolucija 1244.
Juče je otvoren taj centar u Nišu. Vi ni sami ne znate kakav je taj centar. Dakle, vi morate da se odlučite, kao vladajuća koalicija, šta želite. Dugo vremena, ako pogledate štampu, pričali ste o centru za vanredne operacije, da će zajedno sa Ruskom Federacijom biti otvoren centar za vanredne operacije. Sada je odjedanput otvoren humanitarni centar. To su dva različita pojma, ali ta dva različita pojma u okviru sebe obuhvataju različite stvari.
Ako je to humanitarni centar, onda tu ne mogu biti, na primer, jedinice koje su stručne za razminiravanje. Već tri godine kod Paraćina, Ruska Federacija pomaže građanima Srbije. uklonila je veliki broj eksplozivnih naprava. To treba da se nastavi u nekom narednom periodu. Očigledno je da je došlo do političkog pritiska od strane zemalja, koje su više nego jasno, neprijateljski naklonjene prema Srbiji i to su vodeće zemlje EU i SAD, koje strahuju od toga, da Rusi grade nekakvu vojnu bazu u Srbiji ili osnovu za vojnu bazu u Srbiji. pretpostavljam, pod tim političkim pritiskom, da ste vi ipak odlučili da otvorite nekakav humanitarni centar.
U kojoj će meri Ruska Federacija biti prisutna na prostoru Srbije i na čitavom prostoru Balkana i koliko ćemo mi imati koristi od toga, navešću nekoliko konkretnih podataka koji će pomoći građanima, pošto predstavnici vladajuće koalicije ne samo da nisu tu, nego ih to i ne zanima, koji će pomoći građanima Srbije da vide kolika je potencijalna korist građanima Republike Srbije od te ruske vojne tehnike.
Koliko je meni poznato, Vojska Srbije raspolaže, prošle godine je to bio tačan podatak, možda se ove godine promenio, sa dva vojna helikoptera tipa M8, kada govorimo o gašenju požara. Gospodin Marić, klima glavom, znači, i dalje je dva. Oni nose po dve hiljade litara vode. Nikada više od dva ili tri helikoptera MUP nisu učestvovali u gašenju požara i oni nose 1200 litara vode. Da li je to tačno? Tačno je.
Sve ukupno, kompletna vojska i policija Srbije, kada se to sastavi je nekih 7600 litara vode, koji mogu u jednom trenutku da podignu u vazduh i da krenu u gašenje požara. Jedan ruski vojni helikopter M26, nosi 15.000 litara vode. Duplo više, nego celokupna vojska Srbije i celokupna policija Srbije. Jedan helikopter, duplo više.
Sada vidite da li je nama u interesu da sarađujemo sa Francuskom, Engleskom, Nemačkom i SAD koje nam razaraju zemlju, a ne nude nam ništa. Istovremeno su veoma zabrinute kada god postoji mogućnost da se nešto za Republiku Srbiju desi dobro. Kada neko drugi poželi da nam pomogne i da spreči neku katastrofu u budućnosti, onda se brzo nađu te naše, otvoreno kažem, neprijateljske zemlje. Onaj ko vam otima deo teritorije i ubija decu, ne može biti prijatelj. Oni se veoma brzo nađu tu, da bilo kakvu eventualnu korist za Srbiju spreči.
Mislim da treba reći i to, da postoje ruski avioni koji su učestvovali u gašenju požara u regionu. Avion B50 nosi 12.000 litara vode, Aljušin 76 je potpuno bez premca, on nosi čak 42.000 litara. Vi pogledajte i sami kolika je to moć i probajte da nađete alternativu bilo gde u regionu ili EU. Ako alternative nema, očigledno je da je nema. Onda vam postavljam logično pitanje – zašto u ovoj nacionalnoj strategiji nije oslanjanje na Rusku Federaciju? Oni su jedini koji mogu da nam ponude adekvatnu pomoć. Jedan taj Aljušin zamenjuje četiri Kanadera. Nakon 5. oktobra 2000. godine, oni avioni koji su bili na raspolaganju u to vreme SRJ, valjda su prodati Grčkoj.
Što se tiče Zakona o prebivalištu i boravištu građana, tu takođe postoji niz spornih pitanja. Naravno, kao i sve druge poslaničke grupe smo podneli amandmane. Ovog puta ću krenuti od kraja zakona, jer mislim da je bitno da i gospodin Marković odgovori prvo na određena pitanja.
U skladu sa članom 29. vi kažete – državljani bivše Republike SFRJ ili državljanima druge države nastale na teritoriji bivše SFRJ. Molim vas, gospodine Markoviću, da mi odgovorite na veoma jednostavno pitanje – koja je to druga država nastala na teritoriji SFRJ, osim bivših republika članica SFRJ? Koja je to? To je član 29. Ponoviću vam još, pošto izgleda da niste dobro čuli. U članu 29. se kaže - državljanima bivših republika SFRJ ili državljanima druge države nastale na teritoriji bivše SFRJ. Koja je to država? Da li je to nezavisno Kosovo, gospodine Markoviću?
Mi smo amandmanom predložili brisanje ovog člana. Koja je to druga država? Postoji Republika Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Crna Gora, BiH. Jedino što ostaje je Republika Srbija. Nema druge države nastale na teritoriji bivše SFRJ.
Šta to znači? Da li je ovo stvaranje zakonskog okvira o kome su predstavnici EU govorili, kako biste u budućnosti određene podatke mogli da date KFOR-u, da date Euleks-u, odnosno da date šiptarskim vlastima u Prištini?
Gospodine Markoviću, pitaću vas i da li takav zakonski okvir stvarate članom 25, koji propisuje da nadležni organ može podatke iz evidencije prebivališta i boravišta davati državnim i drugim organizacijama i organima, kao i drugim pravnim i fizičkim licima pod sledećim uslovima.
Ovde nije jasno da li su ovo kumulativno propisani uslovi, što znači da sva tri uslova moraju biti ispunjena, ili su to alternativno propisani uslovi. Kaže da je jedan, da obezbeđuje zaštitu ličnih podataka, pa ako to obezbeđuje, može da se da.
Pre nekoliko dana smo imali priliku da čujemo gospodina Vensana Dežera koji je rekao da je već postignut dogovor između Pregovaračkog tima Republike Srbije i šiptarske strane oko matičnih knjiga, ali da postoji problem zato što u skladu sa zakonskim propisima Republike Srbije taj dogovor nije moguće sprovesti u delo, pa još uvek Republika Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije nije u mogućnosti da matične knjige, praktično, da, vrati, ili kako god hoćete, šiptarskoj državi.
Gospodine Markoviću, kao ministra koji je nadležan za oblast matičnih knjiga pitam – da li ste vi u toku sa tim dogovorom? Da li vi znate kakav je dogovor postignut? Da li pripremate zakonske izmene zakona o matičnim knjigama, kako biste omogućili dezintegraciju, cepanje Republike Srbije i funkcionisanje te šiptarske države, koju EU i SAD pokušavaju da stvore na teritoriji Republike Srbije?
Imajući u vidu prethodne sporazume koje ste postigli, mene apsolutno ne bi iznenadilo to, da ste postigli tzv. sporazum da Šiptarima predate matične knjige.
Podsetiću vas na sporazum u oblasti katastra. Tu je u rukama Vlade Republike Srbije većina katastarskih knjiga koje su izvučene sa teritorije Kosova 1999. godine. Šiptari su nešto rekonstruisali na osnovu izjava svedoka i onda je formirani stav Vlade Republike Srbije bio da neće prepustiti Šiptarima katastarske knjige. Oni, naravno, nisu hteli da prepuste nama. Onda je napravljen dogovor po kome Vlada Republike Srbije šiptarskoj strani daje sve i po kome istovremeno šiptarska strana Vladi Republike Srbije ne daje ništa.
Formiraće se komisija koja će odlučivati o slučajevima gde postoji ne slaganje između srpskih katastarskih knjiga i onoga što su nakon 1999. godine, na osnovu izjava svedoka, pravili i rekonstruisali Šiptari, pa će utvrditi gde su neslaganja. U prvom stepenu odlučivaće komisija koja će biti formirana od manjeg broja stručnjaka koje određuje Euleks, to su stručnjaci iz EU, i većeg broja, kako piše u sporazumu, stručnjaka iz kosovske agencije za katastre. Možete mislite koliko će objektivni biti. Verovatno onoliko objektivni koliko i ovi UNMIK-ovi sudovi. To je potpuna kapitulacija Republike Srbije i tu je izdaja koju vi činite još gorom, još očiglednijom. To se apsolutno ničim ne može sakriti.
U drugom stepenu, po sporazumu koji je prihvatila Vlada Republike Srbije i pregovarački tim, nadležnost za odlučivanje ima vrhovni sud Kosova i odluke vrhovnog suda Kosova su izvršne i pravosnažne i ne mogu se osporavati pred bilo kojim drugim organom. Ukoliko to nije izdaja srpskih nacionalnih interesa, ukoliko to nije kršenje Ustava Republike Srbije, kršenje zakona Republike Srbije i faktičko priznavanje Kosova kao nezavisne države, što od vas traži EU i SAD, onda zaista ne znam šta je to.
Zato vas, gospodine Markoviću, otvoreno gledam u oči, iako vi gledate dole negde u pod, i pitam vas – da li pripremate sličan scenario i u oblasti matičnih knjiga i da li ove odredbe u Zakonu o prebivalištu i boravištu građana znače da ćete sutra na osnovu tih odredbi moći da ustupate podatke Euleksu, KFOR, EU ili bilo kome drugom? Mi smo amandman podneli kojim tražimo da možete davati samo pojedinačne podatke ako su ispunjeni svi ovi drugi uslovi, ali jednostavno nema bilo kakvog smislenog odgovora na pitanje koja je to druga država, osim bivših republika SFRJ, koja je nastala na teritoriji bivše SFRJ. Zaista vas molim da na to odgovorite.
Što se tiče ovih drugih odredbi, koje su manje sporne, SRS je insistirala na tome da rok prema kome se određuje boravište i sve ostalo, dakle, privremeni boravak u inostranstvu, da to uvek bude 60 dana. Vi ste govorili o tome da postoji potreba zbog sudskih organa, zbog upravnih postupaka da se neki ljudi mogu locirati, da ti rokovi budu kratki. Onda mi zaista nije jasno zašto ste u odnosu na postojeći zakon, u kome je rok već 60 dana, zašto ste produžili na 90.
Drugo, argument koji vi iznosite i koji su izneli predstavnici vladajuće koalicije, kako ovaj zakon treba menjati zato što je donet u doba SFRJ, to za mene nije nikakav argument. U srećnim državama zakoni se ne menjaju vekovima. Argument je da kažete šta vam smeta u tom zakonu. To što je zakon donet pre 35 ili 36 godina nije nikakva smetnja. Vi ste i nakon 2000. godine imali priliku i iskoristili ste tu priliku i menjali ste zakonska rešenja koja se u ovom zakonu nalaze.
Što se tiče člana 13, mi smo tražili kompletno brisanje tog člana, jer tu se policiji daje ovlašćenje da procenjuje nečiju nameru da li će stalno stanovati na adresi koju prijavljuje kao svoje prebivalište. Dakle, pitam vas, gospodine Markoviću, i gospodina Marića, pošto je on deo policije, kako mislite da u nekom realnom životu obavite to očitavanje namere građanina koji dođe prvi put na neki šalter? Ta osoba koja radi na šalteru po prvi put u životu ga vidi. On preda papire koji su zakonom propisani. Kako vi sada nameravate da očitate nameru onoga ko je došao u skladu sa zakonom da prijavi prebivalište? Da li ćete vi iznajmiti nekakve čitače misli? Da li ćete priključivati svakoga ko vam se možda učini sumnjivim na poligraf, na detektor laži?
Vama je jasno da ne postoji suštinski bilo kakva mogućnost da se procenjuje nečija namera, niti tu mogućnost ima šalterski službenik. Strahujem, verujem opravdano, kao i većina građana Srbije, da ako, ne daj Bože, ovakvo rešenje bude izglasano u novom zakonu, da će to omogućiti arbitrarnost u postupanju, da će omogućiti samovolju i da će praktično uspeh ili neuspeh nekog građanina, koji želi da prijavi svoje prebivalište, u realnom životu zavisiti od toga na koju nogu je tog jutra ustao taj šalterski službenik, da li je njemu lep dan ili nije, da li je primio platu ili nije, da li je padala kiša, da li ga je neko očepio u autobusu. To je nešto što svakako ne može postojati u ovom zakonu.
Još jednu stvar ću samo reći, biće prilike i u raspravi po amandmanima. To je u članu 18. gde govorite o pasiviziranju prebivališta. Vi kažete – nadležni organ će po službenoj dužnosti pasivizirati adresu prebivališta u slučaju prestanka državljanstva i u slučaju smrti građanina. Pasiviziranje adrese u skladu sa zakonom znači da neko ne živi na adresi na kojoj je prijavljen. Kada neko, ne daj Bože, umre, kada je lice preminulo, onda se više ni u kom slučaju ne može govoriti o prebivalištu ili boravištu. Šta znači pasiviziranje adrese? Da li mislite da će neko ko je preminuo doći da promeni prebivalište ili boravište? Ovo je suprotno zdravom razumu.
Dakle, ako prihvatite ove amandmane SRS ni na koji način nećete ugroziti suštinu zakona, u to nismo dirali, ali mislim da ćemo u velikoj meri sprečiti neke potencijalno veoma opasne negativne posledice. Hvala.

Ministar Marković ima reč.

Samo bih nekoliko stvari koje su ovde rečene, a ne znam da li su to slučajno ili namerno iskorišćene neke odredbe ovog zakona, da se priča proširi na nešto što nije predmet ovog zakona. Dakle, ne stvara se ovde ovim članom 29, nije nikakva namera, nikakva zavera, ili ne znam ni ja šta, da se izvrši bilo kakva izdaja ili nešto treće, radi se o tome da smo u staroj Jugoslaviji svi mi imali državljanstva koja su glasila – državljanin SFRJ, državljanstvo srpsko, državljanstvo hrvatstvo, slovenačko itd. Tako je to glasilo. I dan danas u Republici Srbiji živi jedan broj ljudi koji su sa takvim podacima o državljanstvu a da nisu tražili upis u državljanstvo Republike Srbije. Prosto, postoje u realnom životu ljudi koji imaju takvo državljanstvo. Ovde se radi isključivo o tim državljanima ili državljani koji imaju državljanstvo druge države nastale na teritoriji SFRJ.
(Nemanja Šarović, s mesta: Koja je to država?)
Pa, Slovenija, Hrvatska, BiH, Makedonija. Mislim da znate koje su države nastale. To su bivše republike. Pokušavam da vam objasnim, ali vi ne želite da čujete. Opet vam kažem, državljani bivših republika SFRJ ili državljanima druge države nastale na teritoriji bivše SFRJ. Dakle, neko lice koje je živelo u Hrvatskoj i imalo državljanstvo Republike Hrvatske, SFRJ – Republika Hrvatska, ako u međuvremenu nije izvršilo upis u državljanstvo Republike Srbije, ono i dalje ima papir na kome piše – državljanstvo SFRJ, državljanin Republika Hrvatska. To vam tako piše. Da li imate uopšte to? Imaju neke vaše starije kolege.
Znači, tako je bilo ranije i ovo je slučaj za te ljude. Znači, ljudi koji žive danas ovde, a koji imaju takav izvod. Uopšte ne znam čemu sad te zavere neke, lepo vam kažem o čemu se radi. Vi ako hoćete prihvatite to, ako nećete, vi nastavite vašu priču o izdaji. Da li menjamo Zakon o matičnim knjigama? Ne menjamo Zakon o matičnim knjigama i uopšte, mislim, ne znam kako da vam kažem, ceo vaš govor je poprilično maliciozan i usmerena tu već staru priču o nekim izdajama itd, itd.
Kad dođe šef pregovaračkog tima, bio je ovde, bio sam ja tu pre dve nedelje, izvolite, pitajte ga sve što mislite da treba da ga pitate. Sad govorimo o zakonu koji je veoma važan zato što će rešiti niz konkretnih problema sa kojima se suočavamo, a vi pričate da se ovaj zakon donosi da bi se priznalo Kosovo. Ko hoće da vam veruje, neka vam veruje, ne mogu da vas razuverim u tako nešto.
Što se tiče ovih uslova iz člana 25, oni su kumulativni. Ne znam koje su još pitanja bila, govorim o onome što je materija ovog zakona.
Ovo za član 13, ne vidim šta je u tome problem. Kao da postoji sumnja da neko lice pokušava da dovede organ u zabludu, radi izbegavanja poziva i slično. Izaći će neko na teren i videće o čemu se radi. Ne možete da donesete dokument koji se odnosi na nepokretnost, na koji niko nije platio struju pet godina i očigledno je da tu nema uslova za život. Vi jeste vlasnik te nepokretnosti, ali očigledno je da želite da manipulišete vašim prebivalištem. Zašto je to toliko sporno? Po meni to ne bi smelo da bude sporno. Pre bih ukazao na ono što je, po meni, najveća vrednost ovog zakona, uz sve što su kolege iz MUP-a uradile dobro, a to je što ćemo napokon rešiti pitanje ljudi koji ne mogu nikako da ostvare prebivalište. Mi imamo tzv. pravno nevidljiva lica, oko čega se digla preterana medijska slika, jer realno tih lica nije toliko koliko se priča, ali objektivno ih imamo, moramo da rešimo pitanje, pre svega ljudi koji žive u nehigijenskim naseljima, time što ćemo im omogućiti da i prebivalište bude, pre svega pri centrima za socijalni rad, čime ćemo rešiti ne brojano problema sa kojima se sada suočavamo, od zdravstvene zaštite do prikupljanja drugih dokumenata, da bi ljudi mogli da žive regularno, legalno i da ostvaruju prava koja im pripadaju po našim zakonima, a da bi, sa druge strane, skinuli svaku sumnju sa ove zemlje da mi ne vodimo računa o nekim marginalizovanim grupama.
Mislim da je to najveća vrednost ovog zakona, uz sve ostalo, počev od famozne odjave. Do sada smo morali da odjavljujemo, sada više ne moramo. Dakle, nema nikakvih zadnjih namera, gospodine Šaroviću. Ako hoćete da verujete, verujte. Ako mislite da ovo nije precizno, slažem se da vidimo da li postoji način da preciziramo još, ali vam opet kažem da je u staroj Jugoslaviji pisalo ovako kako sam vam rekao. Ako ima starijih kolega, neka kažu da li je pisalo tako. Pisalo je – državljanstvo Republike Hrvatske. Po tom osnovu su svi, kada je Republika Hrvatska postala nezavisna, bili državljani Republike Hrvatske. Zaista se radi o tome, ne znam zašto ne verujete. Jedino ako mislite da nije precizno, pa da preciziramo. Ne mogu da verujem da ne verujete u to, nego da neko zakonom o prebivalištu želi da proturi nešto drugo. Najiskrenije, ako hoćete, verujte. Ako želite da preciziramo, dajte da vidimo kako. Radi se isključivo o tom slučaju. Imamo dve vrste lica, ove koji su stari slučaj i može biti slučaj da su lica u tim novonastalim državama, kojih znamo koliko ima. Kosovo ne priznajemo, niti ima iko nameru da prizna Kosovo, to je potpuno jasno. Hvala vam.

Kolega Šaroviću, imate još od poslaničke grupe, inače, nema osnova za repliku. Ovo je bilo pojašnjenje i odgovori na vaša pitanja.
Reklamirate povredu Poslovnika? Izvolite.

Gospođo Đukić-Dejanović, smatram da ste vi povredili Poslovnik, jer je očigledno da je gospodin Marković pogrešno protumačio moje izlaganje. Rekao je da je moj govor bio maliciozan. Zaista mislim da je to krajnje neprimereno. Odgovarao je na primedbe koje sam dao i to protumačio potpuno drugačije.
Zaista vas molim, u ime neke kolegijalnosti, da primenjujete Poslovnik kako treba. Potpuno je očigledno svima u ovoj sali, bez obzira na to kojoj stranci pripadaju, kao što je očigledno i gospodinu Markoviću, da imam pravo na repliku. Zaista ne želim da oduzimam vreme svojim kolegama iz poslaničke grupe, želim da iskoristim ono na šta mi je Poslovnik dao pravo. Ako vi mislite da više ni ovaj Poslovnik ne valja, da nije dovoljno restriktivan, onda izvolite i promenite ga. Dajte bar do tog trenutka te mrvice koje ste ostavili opoziciji, pustite nas bar to da sakupljamo.
Molim vas da mi date repliku, u skladu sa onim što je gospodin Marković rekao. Pogrešno je protumačio moje izlaganje i vezano za države bivše SFRJ, rekao je da je moj govor bio maliciozan. To je više nego dovoljna osnova da dobijem reč.

Izvolite, imate pravo na repliku.

Hvala najlepše.
Gospodine Markoviću, ovo što ste rekli jednostavno ne stoji. Pročitaću ponovo odredbu člana 29. pre svega zbog građana. Kaže: "Državljanima bivših Republika SFRJ (Slovenija, Hrvatska, Makedonija, BiH i Crna Gora) ili državljanima druge države nastale na teritoriji bivše SFRJ". Koja je država nastala na teritoriji bivše SFRJ, osim bivših republika koje su sve, na žalost, u svojim granicama? Nema šeste, gospodine Markoviću. Nema tu bilo kakve mogućnosti za preciziranje, odnosno postoji, ukoliko ste dobronamerni, kako kažete.
Podneo sam amandman kojim sam tražio da se briše: "ili državljanima druge Republike nastale na teritoriji bivše SFRJ". Time se ne dira u ovoj član zakona, ne dira se u celokupan zakon. Onda to prihvatite, pa da vidimo da niste zlonamerni i da to nije bilo kakva izdaja.
Druga stvar, rekli ste da je šef pregovaračkog tima dolazio u Skupštinu. Moram da vas obavestim da sedam puta zakazujemo sednicu Odbora za KiM i da gospodin Stefanović odbija da dođe. Čak smo, zna gospođa Slavica Đukić-Dejanović, išli i na granični prelaz Brnjak, pošto nam je prethodnih pet puta odgovorio kako ne može da dođe u Narodnu skupštinu zato što je dole na terenu i brine o građanima, a kada smo mi rekli da nema problema i ponudili šest alternativnih lokacija na koje smo spremni da dođemo, onda nije bio ni dole. Gospodina Bogdanovića smo zatekli u kafani, umesto na pregovorima. Hvala.

Izvolite, gospodine ministre.

Da ne širim temu na ono što ste me pitali, to sam vam odgovorio, ali ovo za član 29. Dakle, postoje ljudi kojima je državljanstvo SR Makedonija, recimo, iz vremena SFRJ. Znači, on je državljanin bivših republika SFRJ, SR Makedonija, koja realno ne postoji.
Gospodine Šaroviću, koleginica Kasalica će preneti vaše izlaganje ministru policije, ja tumačim ovako kako mislim da treba, jer baveći se matičnim knjigama, znam kako nam piše i kako je svima nama pisalo tada. Meni je pisalo tada SR Srbija. Prenećemo vaše izlaganje, vašu primedbu. Ne želim da ostavim bilo kakvu sumnja u pravcu koji ste rekli. Videćemo da li postoji potreba za tim preciziranjem. Nije na meni, to će autori zakona i ministarstvo koje je uradilo zakon da urade, ali vam kažem da nema potrebe za takvu vrstu bojazni kako ste izneli. Ne radi se o
nikakvim skrivenim namerama i slično, radi se od dve kategorije ljudi, gde u članu 29. želi da se reši kako će se pasivizirati adresa prebivališta u Republici Srbiji po isteku važenja lične karte. Imamo dve kategorije ljudi koji su devedesetih već počeli da dolaze u Srbiju, izbeglice pritisnute nevoljom. To su ljudi koji imaju državljanstvo socijalističke republike. Oni su državljani bivših republika, a drugo su državljani novonastalih država – Republika Hrvatska itd. Vi ne verujete, a verujem da je tako kako sam vam rekao. Prenećemo vašu primedbu.