Narodni poslanik Zoran Popović, ima reč.

Dame i gospodo, dobro je kada jedna država donosi svoju  nacionalnu strategiju zaštite i spašavanja u vanrednim situacijama, ali nije dobro kada realizacija te strategije zavisi od političke volje i političkih interesa. Nažalost, iskustvo nas uči da je sanacija posledica elementarnih nepogoda u proteklom periodu, često bila predmet političke trgovine i volje onih koji su na vlasti.
Kolubarski okrug, iz koga ja dolazim, pogodio je razorni zemljotres 1998. godine i 1999. godine. Zbog javnosti i zbog građana Kolubarskog okruga, podsetiću vas da je te noći između 29. i 30. septembra 1998. godine, Kolubarski okrug pogodio razorni zemljotres, čija je magnituda iznosila 5,6 jedinica Rihterove skale. Epicentar se nalazio na području Mijoničke i Ljiške opštine, na planinskoj gredi od Suvog bora do Maljena. Nakon toga, prema podacima Seizmološkog zavoda Srbije, na ovom području se desilo preko 20 zemljotresa, a jedan od potresa se dogodio 30. aprila 1990. godine sa magnitudom od 5,7 Rihterove skale.
Prema podacima Direkcije za obnovu i razvoj Kolubarskog okruga, u zemljotresu je oštećeno 24.185 kuća, a najviše objekata je stradalo u opštini Valjevo, a zatim u opštini MIonica, Ljig, Lajkovac i Osečina. Daću samo primer iz opštine Mionica, koja je bila epicentar zemljotresa. Oštećeno je ukupno 6420 kuća. Do 2000. godine, izgrađeno je 864 kuće, a 1154 kuće je sanirano, što ukupno iznosi 2018 kuća. Napominjem da je to bio period od jedne i po godine, a da je u republičkoj vlasti učestvovala i SRS. Nakon toga, za 11 godina DOS, ukupno je izgrađeno svega 384 kuće, što je u proseku samo nešto više od 30 kuća godišnje. Ovo praktično znači da bi DOS vlast, ovakvim intenzitetom, izgradila ili sanirala preostale objekte za narednih 25 godina.
Pošto je ta činjenica i vama na vlasti bila jasna, vi ste se dosetili i uradili nešto drugo. Ukidate Direkciju za izgradnju i razvoj Kolubarskog okruga pogođenog zemljotresom, a osnivate Agenciju za infrastrukturni razvoj i socijalno-stambenu izgradnju.
Pravite strategiju kako da prevarite građane. To ste i uradili. Da biste ukinuli sve liste prioriteta za izgradnju i napravili tzv. nultu listu, umestno da buduća izgradnja dobije, navodno, karakter socijalnog stanovanja, biće to još jedna prevara ojađenih građana, čije su kuće nastradale u zemljotresu.
Da neće biti ništa od buduće izgradnje, ukazuje i naziv novoformirane agencije. Da sam u pravu kada ovo kažem, potvrđuju i reči Dragana Jeremića, direktora Direkcije za obnovu Kolubarskog okruga, koji je nedavno izjavio, da je u dogovoru sa ministrom Dulićem rešeno da se ubuduće ukinu sve liste prioriteta za izgradnju i uvede socijalna izgradnja. Odakle njima dvojici pravo da zemljotres pretvaraju u socijalnu kategoriju, kada je to elementarna nepogoda, koja je sve redom, manje ili više, pogodila. Slična ili gotovo ista situacija je i u ostalim opštinama Kolubarskog okruga – u Valjevu, Ljigu, Lajkovcu, Ubu i Osečini.
Nacionalna strategija zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, bujične poplave, predstavljaju elementarnu nepogodu koja prouzrokuje ogromne štete. Bez obzira što vi predviđate izradu metodologije, tzv. aktivne odbrane od poplave, koj podrazumeva potpunu koordinaciju sa radarsko-osmatračkom službom RMHZ, nemoguće je sve predvideti, tako da su štete neminovne.
Nažalost, bujične poplave ogromnog intenziteta su zadesile opštinu Ljig u subotu, 28. maja ove godine. Za samo sat vremena, bujica koja je rušila gotovo sve pred sobom, izazvala je velika oštećenja na zgradama, putevima, mostovima i zasadima na teritoriji cele opštine. Stotine hektara plodne zemlje i useva na njoj se našlo pod muljem i vodom, a sve ono što su poljoprivrednici do tada uložili, otišlo je u nepovrat.
Prema izveštajima komisije, šteta je sledeća. Na poljoprivrednim usevima, njivama i livadama, ukupno 205 miliona. Na putevima, mostovima i ulicama 381 milion. Šteta na građevinskim objektima u mesnim zajednicama – Kadina Luka. Ljig, Veliševac, Slavkovica, Paližnica, Babajić, ukupno 48 miliona. Šteta na gradskom vodovodu je šest miliona i 400 hiljada, što ukupno iznosi 641 milion.
Od Vlade Republike Srbije, opština Ljig je dobila 10 miliona, ili 1,5% od nastale štete. Da ponovim, od 641 milion, opština Ljig je od Vlade Republike Srbije dobila 10 miliona. Tih 10 miliona dinara je utrošeno na popravku opštinskih puteva i mostova, tako da poljoprivrednici za pretrpljenu štetu na usevima nisu dobili nijedan jedini dinar. Ako se uzme u obzir i onako težak položaj seljaka zbog nenormalno visoke cene veštačkog đubriva, semena, nafte koja je najskuplja u Evropi, oni su na došli rub propasti.
Oni koji su nekada hranili druge, zbog elementarne nepogode i nebrige države, koja je gora od svake nepogode, došli su u situaciju da mole da njih drugi hrane. Zato je uslov svih uslova, pre donošenja ove nacionalne strategije bio da se prvo saniraju dosadašnje štete, a tek posle da se planiraju neke nove elementarne nepogode i štete koje će ona izazvati.
Takođe, jedna od velikih nepogoda koja je zadesila opštinu Ljig su i klizišta. Sela Brančić, Kozalji, Šuci, pretrpele su ogromne štete od klizišta 2006. godine. Kao primer ću navesti samo jedno domaćinstvo, Radovanović Živadina iz sela Kozelj, gde su oštećenja na objektima i zemljištu tolika, da je institut CIP u obrazloženju napisao sledeće – s obzirom da se radi o velikom i dubokom klizištu vrednom istraživanja, izrade projekta i sanacije klizišta, višestruko prevazilaze vrednost objekta, tako da se predlaže izmeštanje domaćinstva na druge stabilne lokacije, ali nažalost ovaj čovek svoje domaćinstvo ne može da izmesti nigde na svoja 4,5 hektara imanja jer je čitavo imanje pod klizištem. Napustio je domaćinstvo, preselio nešto pokućstva koliko je stigao, ali nikakvu nadoknadu od Republike ni pomoć ni posle tri godine nije ostvario.
Gospodine ministre, u vezi ovoga dostaviću vam dokumentaciju posle. Hoće li nacionalna strategija, ovaj, kao i druge slučajeve, prethodno rešiti, pa tek
onda ući u neke nove procene. Gospodo iz vlasti, to građani traže od vas. Tako biste jedino pokazali da vam je stalo do sudbine oštećenih građana, ovako vide da ste izgleda vi koji ste na vlasti najveća elementarna nepogoda koja je mogla da ih zadesi. Vašim odlaskom sa vlasti šteta će samo delimično biti sanirana. Hvala.

Zajednički načelni i jedinstveni pretres o kome smo danas vodili raspravu ima za cilj usvajanje nacionalne strategije, zaštite i spasavanju u vanrednim situacijama i usvajanje zakona o prebivalištu i boravištu građana. Neosporno je da svaka dobro uređena i normalna država treba da ima jednu ovakvu strategiju koja definiše stanje koje nastupi kada nastupe prirodne ili veštačke katastrofe i svrha naše nacionalne strategije treba da bude zaštita života, zdravlja, imovine građana kao i kulturnog nasleđa Republike Srbije.
Ne mogu a da ne ponovim ono što je naš ovlašćeni predstavnik, gospodin Božidar Delić već rekao, trebalo je prvo da usvojimo strategiju pa tek onda da donosimo zakone i podzakonska akta. Mi idemo jednom drugačijom logikom i bojim se da ova strategija ne bude samo mrtvo slovo na papiru. Jer, kao što ću posle pokazati na par primera, u situacijama kada dođe do raznih katastrofa, stvari se otmu kontroli i onda strategija ne može mnogo ni da pomogne.
Još je veliki Njegoš rekao onu njegovu čuvenu izreku – U dobru je lako dobar biti, a na muci se poznaju junaci. Kada dođe do katastrofa, onda se na neki način vidi i karakter društva, kako je društvo spremno da reaguje, koliko je organizovano materijalno i kadrovski, a isto tako i kako se odnosi prema svojim građanima.
Pošto sam poslednji govornik i pošto su govornici iz moje poslaničke grupe uglavnom dali jednu izuzetno sveobuhvatnu elaboraciju o ovim pitanjima, ja ću samo reći par stvari koje do sada nisu rečeno a za koje smatram da su bitne i da su u vezi sa ovom strategijom.
Naime, ova strategija se pored bazičnog zakona o vanrednim situacijama, oslanja i na nekih drugih 10-ak zakona, a to su, radi informisanja građana: Zakon o zaštiti od požara, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o javnom zdravlju, Zakon o transportu opasnog tereta, Zakon o vodama, Zakon o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti, Zakon o Republičkom seizmološkom zavodu, Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, Zakon o šumama itd.
Gledajući ovaj materijal koji smo dobili od predlagača, tj. Vlade, ja sam izbrojao nekih šest ili sedam raznih agencija koje se u stvari pitaju i koje su merodavne da nastupaju u vanrednim situacijama, kao, na primer, na osnovu Zakona o zdravstvenoj zaštiti to je Zavod za javno zdravlje, dalje imamo Agenciju za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, na osnovu Zakona o transportu opasnog tereta Vlada je osnovala Upravu za transport opasnog tereta, u okviru Zakona o zaštiti životne sredine imamo Agenciju za zaštitu životne sredine, pa meteorološke i hidrološke osmatračke sisteme sa nekih 38 osmatračkih stanica u Srbiji i poslednja agencija koju sam ja video je u okviru MUP, tzv. Uprava za preventivnu zaštitu. Video sam da se tu sad dovode i ljudi iz Ministarstva odbrane, jer, pošto smo uništili Vojsku, moramo sad negde njene pripadnike da udomimo pa da sami sebe i ovaj narod lažemo da imamo nekakvu vojsku, a svi u stvari vidimo gde smo i gde se nalazimo po tom pitanju.
Da stvar bude još gora, ja ću vam reći da su ove agencije toliko uzele maha da su naši analitičari izbrojali da u Srbiji trenutno postoji preko 110 različitih agencija, zavoda i fondova. Ko u njima radi? Sigurno da nema članova i pripadnika SRS, to su sve članovi ovih iz vladajuće koalicije, G 17 ili kako je to sada moderno – URS, DS, SPS i ostali. Što je najgore, u okviru jednog ministarstva imamo i preplitanje nadležnosti kroz više agencija, pa tako na primer u Ministarstvu za životnu sredinu imamo najpre Agenciju za zaštitu životne sredine, pa zatim Fond za zaštitu životne sredine, Zavod za zaštitu prirode, Uprava za zaštitu bilja. Dakle, četiri različite institucije koje nepotrebno troše novac građana i poreskih obveznika. Da nije tih i tolikih agencija, sigurno da danas pre podne ne bismo raspravljali o onom i onolikom deficitu, odnosno, ne bismo bili u situaciji da usvajamo rebalans svake godine i to po nekoliko puta. Ali, tu se priča ne završava.
Navešću vam još nekoliko primera u okviru Ministarstva za infrastrukturu. Postoji Agencija za energetiku a postoji i Agencija za energetsku efikasnost. Čime se bavi jedna a čime druga, teško da će ikome biti jasno. U okviru regionalnog razvoja, pored bazičnog ministarstva za regionalni razvoj, imamo i Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj, pa Savet za regionalni i ravnomerni razvoj, pa kancelarije po lokalnim samoupravama itd. Kad bismo o tome pričali, da nabrajamo svih 110, trebalo bi nam ceo sat.
Cilj je da građani Srbije iz svega ovoga izvuku zaključak da ovoliki broj agencija, ako ne daj bože dođe do neke vanredne situacije, samo bi otežavalo situaciju jer gde se mnogo ljudi i faktora pita, znate i sami šta iz toga na kraju proizlazi.
Drugo na šta bih želeo da ukažem ovom prilikom to je kakav je odnos aktuelnih vlasti prema prirodnim katastrofama u praktičnim situacijama. Uzeću primer velikog zemljotresa koji je prošle godine u novembru zadesio Kraljevo. Statistika kaže da se zemljotresi tog intenziteta dešavaju svakih 10 godina. Na primer, od tog zemljotresa može se videti kakav je odnos vlasti prema građanima Kraljeva, kakav je odnos prema privrednim subjektima u kraljevačkoj opštini, a, isto tako, može se videti i kako je narodna muka postala predmet političke trgovine. Konkretno, zemljotres je bio u novembru 2010. godine a već 30. marta 2011. godine na jednoj sednici SO data je inicijativa za osnivanje komisije koja bi ispitala nepravilnosti i mahinacije nastale posle tog zemljotresa. Pročitaću dnevni red sa te osnivačke sednice, kada je osnovana komisija: Dinarski protok novca, ulaz-izlaz; Protok deviznog novca, ulaz-izlaz; Donacije građevinskog materijala i njihova raspodela; Donacije stambenih objekata i njihova raspodela; Spisak građana kojima su neopravdano dodeljene kuće u prethodnom periodu. Znači, već posle par meseci bilo je takvih mahinacija da je morala da se osnuje i posebna komisija koja bi to ispitala. Navešću najdrastičniji slučaj.
Posle zemljotresa, krizni štab je doneo odluku da se napravi nekih 500 i više montažnih kuća i konzorcijum firmi iz Republike Srpske dao je svoju ponudu, gde je cena za montažne kuće, koje su bile 40, 60 ili 80 kvadrata, bila 280 evra po metru kvadratnom. Verovatno da bi se to i usvojilo da nije, kako smo obavešteni od odborničke grupe SRS, gospodin Milan Marković koji je ispred Vlade bio koordinator na ovom kriznom području, uticao na tender da se usvoji ponuda od nekog konzorcijuma iz Ivanjice koji je bio 115 evra po kvadratu skuplji. Odlično što je gospodin Marković tu, valjda će objasniti, ne nama, mi znamo, nego građanima Srbije zašto nije odabrana ova ponuda koja je bila najjeftinija nego ova drastično skuplja, a za razliku u ceni, recimo, moglo je da se izgradi 100 km puta širine četiri metra.
Mi smo to više puta isticali i na lokalnim medijima, na TV "Melos", TV Kraljevo, pa onda u štampi "Ibarske novosti", "KV novosti", ali nikada nismo dobili odgovor na to pitanje, a gospodin Marković je verovatno za dobro obavljen posao dobio i Oktobarsku nagradu, što znači da je uspešno obavio ovaj posao, a isto su nezadovoljni i privrednici iz Kraljeva koji su uputili jedno pismo čak i predsedniku Tadiću i traže odgovor zašto su zapostavljeni…
(Predsednik: Vreme.)
Naše vreme tek dolazi, gospođo Đukić-Dejanović, ali evo završiću jednom rečenicom, znači pored privrednika…

Svi mi imamo pravo na iluzije. Zahvaljujem. Narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, uvažene dame i gospodo iz Ministarstva i gospodine Mariću, pre svega gospodine Markoviću želim da vam zahvalim na svemu što ste uradili za građane Kraljeva, za građane Trgovišta. Ljudska zahvalnost je najveća i nemerljiva, nju ne može da pokrije nikakva nagrada, ali lepo je kada dobijete i priznanje za ono što ste uradili pomažući građane Kraljeva. Interesantno je da tu odluku maltene niko od odbornika nije osporio, sem ove odborničke grupe koja se raspala na nekoliko političkih stranaka, ali oni su zanemarljiva statistička greška u Kraljevu.
Gospodine Mariću, vas molim da svim vatrogascima, svim članovima spasilačkih službi MUP prenesete najdublju iskrenu zahvalnost za nesebičnu plemenitost, požrtvovanje, stručnost, angažovanost, plemenitost prilikom spašavanja ljudskih života, jer nema veće vrednosti u 21. veku nego spasiti ljudski život. Imovina se može nadoknaditi, može se izgraditi onaj objekat koji je izgoreo, ali zaista vas molim da svim policajcima, svim vatrogascima, svim ljudima koji su, ne štedeći svoj život rešili da, žrtvujući sebe, spasu tuđi život, prenesete iskrenu zahvalnost svih građana, ne samo grada Kruševca, iz koga dolazim, već čitave Srbije, jer mislim da čitava Srbija deli najuzvišenija osećanja kada je reč o tim ljudima.
Kada govorimo o ovoj strategiji, biću vrlo kratak, jer tu nema mnogo šta da se kaže. Strategija je jasna, koncizna, precizna. Sticajem okolnosti sam pripadnik Gorske službe spašavanja već 25 godina, učestvujem sa jednom humanitarnom organizacijom u stotinama akcija, u kojima sam učestvovao zajedno sa tim divnim momcima iz Gorske službe spašavanja, u spašavanju ljudskih života i na Kopaoniku i na planinama Srbije i u rudnicima, zemljotresima, tokom NATO agresije.
Mislim da sve ono što ste napisali u ovoj strategiji zavređuje i te kako ozbiljnu diskusiju i poštovanje vašeg rada i rada ljudi na terenu koji, kažem još jedanput, spašavaju ljudske živote. Želim samo da kažem da su građani Kraljeva, građani Studenice, meštani Ušća i te kako pažljivo pratili vaše aktivnosti na gašenju požara, da je kod bujičnih poplava u Trgovištu, Zaječaru, Ljuboviji, Loznici, Valjevu, Osečini, Aleksincu pokazana i te kakva stručnost, angažovanje i profesionalnost jedinica koje su spašavale ljude. Imali smo klizište u selu Bogdanje i elementarne nepogode u Kruševcu, Aleksandrovcu, Pomoravlju, zapadnoj Srbiji. Nekada, kada smo imali 32.000 raketa, od kojih su obe radile, a ostalih 31.880 nisu, mi smo imali situaciju da smo samo za jednu noć u Srbiji doživeli gradonosnu tuču, od koje je trebalo srpskoj poljoprivredi pet godina da se oporavi, a to se dešavalo 1999. godine, kada su oni imali 32.000 raketa i sada nas optužuju da mi ne smemo od NATO pakta da ispaljujemo rakete. Mi ne pitamo nikoga kad branimo nebo Srbije, mi Srbiju volimo najviše na svetu, poštujemo Rusiju, poštujemo EU, ali Srbiju volimo najviše na svetu.
Kada hoćemo da branimo nebo Srbije, mi ne tražimo saglasnost, mi ispaljujemo rakete u onom obimu koliko je potrebno, koliko je neophodno da zaštitimo Srbiju. Poplave koje su zadesile Aleksinac, izazvane su, pre svega ljudskim nemarom lokalnog stanovništva, a ne neangažovanjem pripadnika policije. Elementarna nepogoda koja je zadesila Kruševac, Aleksandrovac, jedna je od najvećih u istoriji grada Kruševca u poslednjih 130 godina, koliko se proučavaju elementarne nepogode.
Za kraj moram da kažem još jednu molbu. Treba raditi maksimalno na uvođenju jedinstvenog broja za hitne slučajeve, jer svuda u svetu taj broj postoji. Mi sada imamo nekoliko brojeva: 92 za policiju, 93 za vatrogasce, 94 za hitnu pomoć. Svuda u svetu je 112 broj kojim se poziva pomoć u vanrednim situacijama.
Za kraj, neki nisu razumeli poruku vizije i misije, ne sviđa im se što ima samo tri rečenice. U svom naučnom testamentu Albert Anštajn je napisao viziju i misiju svog delovanja na planeti Zemlji u jednoj jedinoj rečenici. Oni koji su razumeli prihvatili su progres čovečanstva i ušli u 21. vek, a oni koji to nisu razumeli ostali su u 19. veku i nisu ni malo srećni ni tužniji od nas, ali zahvaljujući takvim ljudima koji su imali viziju i sposobnost da tu viziju smeste u jednu rečenicu, planeta ide u ovom pravcu u kome ide, oni ne mogu da je zaustave, mogu da veruju u svoje zablude.
Za kraj, za ove koji dobacuju, 1999. godine bile su velike poplave, odmah posle NATO agresije. Vojislav Šešelj je obišao poplavljena područja i pitao tamo narod "da li znate što sam došao", a narod mu je odgovorio "da bi katastrofa bila kompletna". Zahvaljujem.

Po Poslovniku, gospođica Nataša Jovanović.

Gospođo Đukić-Dejanović, mislim da ste vi, većinom onih koji su vas izabrali, legitimno izabrani za predsednika Skupštine. To poštujem i vama se obraćam. Meni se danas drugi put dešava da jedna gospođa iz sale nepristojno dobacuje da je meni kraj, da nemam vremena, da nemam prava po Poslovniku. Poštujem što ste vi predsednik Skupštine i hvala vam.
Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Zbog istine i zbog ovoga što je malopređašnji govornik rekao, za koga sam sigurna, gospodine Mariću, čim se ustanovi ovaj broj 112 za hitne slučajeve, da će prvi da vam se javi.

Molim vas, nemojte.

Trebali ste malopre da reagujete. Gospođo Đukić-Dejanović, vi ste bili deo koalicije sa SRS 1999. godine i vrlo dobro znate da je kao potpredsednik Vlade Republike Srbije naš, sada već devet godina u Haškom kazamatu utamničeni predsednik dr Vojislav Šešelj, za koga je naručena optužnica i tadašnji premijer ove elementarne nepogode jer rekao Karli Del Ponte "vodi ga i ne vraćaj ga više". Dakle, naš predsednik je, kao odgovoran čovek i kao potpredsednik Vlade, koji, za razliku od ovih koji nisu isplatili za poplavu ni u vašoj Rači, ni u našem Kragujevcu, ni u kraju odakle je gospodin Popović, ni u Aleksincu, ni u Kruševcu, ni u Trgovištu, procenjenu štetu, to uradio 1999. godine, iako je bilo NATO bombardovanje i ako se to desilo, dobro se sećam tog dana, kao da je juče bilo, avgust mesec je bio, šta se desilo posle 5. oktobra i dolaska ovih pučista na vlast, kada su sve hteli da zgrabe.
Oni su čak hteli da optuže našeg predsednika da je on, zaboga, sredstva koja su bila opredeljena za nešto drugo, usmerio građanima za poplavu u tom kraju. On je pomogao tada građanima Srbije, a tek će da im pomogne kada se vrati i SRS zajedno sa njim.

Pošto na listama govornika više nema prijavljenih za reč, a nema ni onih koji nisu iskoristili pravo iz člana 96. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres.
Sa radom nastavljamo sutra u 10,00 časova.