Hvala vama.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Pre svega je zanimljivo da se danas, kada su novinari inicirali temu u skupštinskom holu o tome koliko je strategija borbe protiv bele kuge bila uspešna, a da je navodno popis pokazao da nas u stvari ima manje, otvara pitanje korisnosti i smisla strategija koje donosimo. To ni u kom slučaju ne znači da ova vaša strategija nije dobra. Ne, naprotiv, kao što su i ostali učesnici rekli, ona je odlična, kao što je i ta strategija 2007. godine, krajem godine, donošena za borbu protiv bele kuge bila sasvim solidan osnov za borbu protiv bele kuge. Kao što je i strategija izvoza napravljena tako da je može potpisati svaki profesionalni i pošteni ekonomista, političar ili neko ko se iole razume u tu materiju.
U čemu je problem? Odlične strategije kao osnov iz kojih treba da proisteknu konkretna rešenja, jasna, nedvosmislena, se u praksi pretvore u dve paralelne šine koje se nigde ne susreću. Kada je u pitanju ta borba protiv bele kuge, sve ono što je trebalo da bude, zaštita trudnica, zaštita majčinstva, olakšavanje toga u smislu smanjenja PDV na ono što je predviđeno za odgajanje dece, pretvorilo se u stvari u dvostruko oporezivanje trudnica, preduzetnica koje odlaze na bolovanje. Tako da je sam pojam strategije kod nas svih stvorio sumnju, pogotovo što ste nam ostavili ovoliko vremena da o tome raspravljamo, da vlast u stvari jedno priča i drugo konkretno radi i sprovodi. Na našu sreću, ono što se zove strategija za delovanje u vanrednim situacijama u oblasti kojom vi rukovodite jeste nešto što je nasleđe one, meni godine dozvoljavaju da se sećam, civilne zaštite i onih dobrih dostignuća, koje ste vi sa pravom nasledili i prilično uspešno sprovodite.
Moja briga je u realizaciji ove strategije prvenstveno vezana za ono što se zove vanredna situacija u Srbiji već duže vreme, a to je nedostatak sredstava na pravim mestima. Tvrdim da u ovoj zemlji ima dovoljno novca i u ovakvoj privredi, ali da je on vrlo loše raspoređen i nedovoljno kontrolisan. Neko je imao potpuno pravo kada je napisao pismo, stariji čovek oficir, i poslao svim poslaničkim grupama, a rekao je – zar nije sramota da neko ide u smotru vojnika i nosi cipele od 660 evra, dok vojnik ide u izlizanoj cipeli? To kako vaše kolege policajci žive, preživljavaju, u kakvoj uniformi, garderobi i košuljama idu i sa kakvim sredstvima vi treba da sprovodite protivgradnu zaštitu koju su vam natovarili na teret, sramota je da kažem, ali samo neka vam je Bog u pomoći.
Ali, mi ne bi smeli Boga da prizivamo u pomoć, jer smo, vi ministarstvo, a mi Skupština, i mi bi morali da imamo kontrolu nad novcem kojim raspolaže trezor budžeta Republike Srbije i da vam pomognemo da sve ono što je predmet nabavke za vaše sektore bude otvoreno, konkurentno, dostupno svima, a da ono što jeste zaista zahtev da bude zatvoreno iza vrata u zoni koja podrazumeva bezbednost i ne opštu poznatost i elemenata i onog što se nudi, da samo to ostane iza zatvorenih vrata.
Ovako se vi koji radite jedan zaista neophodan, bitan i važan posao dovodite u situaciju da trpite i da se stidite za one koji ne odgovaraju tamo gde bi trebali da odgovaraju, zato što zloupotrebljavaju javna sredstva, ne dozvoljavajući da ona budu upotrebljena tamo gde i zaslužuje.
Navešću jedan konkretan primer. Da, iz budžetske rezerve se vrlo često, odnosno kada se formira budžetska rezerva ona je po prirodi stvari namenjena za situaciju koju ne možete da predvidite, pa se prvo kaže za prirodne katastrofe, nepogode ili ono što se desi, jer to ne možemo da planiramo, od Boga je. Ima sada najnovijih dostignuća, pa se to izaziva, ali je uglavnom to nepredvidiva i neplanirana katastrofa.
Sa čime se mi suočavamo kada dođemo do izveštaja DRI, da ta sredstva namenjena za vanredne situacije i katastrofe se u stvari upotrebljavaju za povlašćene i pojedine korisnike budžeta određene lokalne samouprave? Opšte pravilo da je demokratija bogatih pobedila i da budžet pune svi a troše ga odabrani na vašem primeru dobija vrlo negativna određenja od kojih trpimo svi, a najviše oni koji su u razrušenim kućama ostajali dugo, neopravdano dugo, oni koji su imali primedbe kako se ta pomoć deli. Meni je lično najteže bilo da gledam vas i vaše kolege da u neadekvatnoj opremi odlazite da spašavate i rešavate te i takve vanredne situacije.
Nije važno da li imamo nekog ličnog u vašem odredu, ali je neophodno da vi, vi kao prvi među onima kojima organizujete posao, a bićete uspešni ako vi namećete pravila ponašanja i ako tako gradite tim, a jeste u velikoj meri uspešni, ali vi reagujete na posledice i vi morate da imate minimum opreme i sredstava kojima ćete da raspolažete.
Kako ću ja sada da kritikujem vas zato što protivgradna zaštita nije urađena na vreme i kada neko kaže da ima u rezervi tri rakete i zbog toga stradaju usevi građana? Ne mogu vas da kritikujem. Vi znate da je za to bio odgovoran onaj ko nije znao šta će sa novcem. Ono što se zove celina ispuštenog iz kontrole i ruku neba nad ovom Srbijom, novca koji se uzima nad kontrolom preleta nad tim nebom i onaj ko je za to trebao da odgovara. Da, taj deo Agencije vazduhoplovstva direktorata je bio nadležan za protivgradnu zaštitu. To su lepo prepustili vama.
Što vam nisu dali neki dinar? Nemam razloga uopšte da branim čoveka, branim instituciju, to je moj odnos principijelan. Zašto su vama kao Ministarstvu unutrašnjih poslova oduzeli pravo da radite, odabirate ko će da štampa lična dokumenta, pa je taj posao dobio Mil Bauer, koji proizvodi mašine za štampu, a posao štampanja podrazumeva celinu? Da budem jasna, to bi bilo kao kada bi vi u policiji naručili da vam košulje za vaše policajce šije "Bagat", koji samo proizvodi mašine "Bagat", umesto neka konfekcijska kuća koja se bavi celinom posla, od nabavke tekstila do prodaje.
Šta je vama ostalo? Čak ni uplatnica se ne uplaćuje vama nego to ide kovnici novca, Zavodu za izradu novčanica, tamo gde znamo da su višestruko iznad cene koštanja tih dokumenata plaćali građani u ovakvoj krizi i u onom što se stvarno zove – vanredne okolnosti, a to je nedostatak sredstava, mnogo veće cene svih legitimacija koje ste vi propisivali i vi, hteli ili ne hteli, bili na udaru javnosti. Od vas se tražilo da vi tražite nove saobraćajne dozvole, vi ste trebali da zahtevate nove tablice, vi zahtevate nova lična dokumenta. Ko ih štampa i ko na tome zarađuje, a ko trpi zbog toga? Vi. Sad ne žalim ja mnogo vas, kao vas, što se niste izborili za sebe. Znate čega se ja stidim? Evo, gospodin Novaković je moj sugrađanin, stidim se redova u dve policijske uprave u Novom Sadu, kada treba otići zameniti vozačku dozvolu ili uraditi nešto sa tom dokumentacijom. Za nas, Novosađane, to je vanredna situacija. Ustaje se u pet ujutru da se zauzme mesto u redu i da se taj dokumenat podigne.
Nemam odgovor. Ne očekujem ga ni od vas. Zašto je dovedena jedna važna grana države u takvu situaciju? Zašto se na to pristaje i ko će da odgovara za to što građani trpe što sredstva koja oni uplaćuju u budžet nisu raspoređena onako kako nalažu pravila osnovnog ponašanja? Za to bi morali vi da se izborite, kad kažem vi, ne mislim na vaš deo koji se bavi samo vanrednim situacijama, nego na celinu organa kojem vi pripadate, gde zamena prvog čoveka, kao političke ličnosti uopšte ne sme da poremeti funkcionisanje, ne tog, nego bilo kog drugog ministarstva. Svi se borimo za profesionalizovanu upravu, za profesionalnu birokratiju, a onda nas raznim dobrovoljnim odlascima, stimulacijom odlazaka ljudi, lišavaju najkvalitetnijih kadrova, ostavljaju vas da imate maksimalne efekte sa nemogućim brojem ljudi, da sa najstarijim mogućim kolima, koji troše ulja koliko i goriva, stignete i jurite nekoga ko vozi 200 kilometara na sat.
Da li će neko jednom krenuti da strategiju, koja ima dobar osnov, pretoči u zakon koji će biti primenljiv i ličiti makar malo na tu strategiju? Hajde neka vaša bude prva. Izborite se da građani, da oni koji seju i gledaju u nebo, gledaju malo i u vašu opremljenost i da ne brinu kad nešto poseju pa da kažu, makar protiv-gradna zaštita može da se planira i da se to sanira, a ne da se reaguje kao u poplavama ili nečem sličnom.
Ono što je poseban problem jeste što je u ovom današnjem dnevnom redu. Prosto ne znam da li moje kolege želeći da utroše vreme na najkorisniji način pristaju na ovakav način diskutovanja ili žele da iskoriste vreme, pa neće da gube vreme da pričaju o dnevnom redu i načinu kako mi u Skupštini radimo. Mi smo u specifičnoj vanrednoj situaciji. Zakazana sednica sa 12 tačaka dnevnog reda. Juče novi dnevni red sednice na kojoj se kao moguće tačke nađu 27 tačaka i u tih 27 tačaka nisu oni sporazumi koji se potvrđuju, pa jedinstvena rasprava, pa prihvatili, pa ajde i mi, nego vam se nađu tačke – privatno-javno partnerstvo, koncesije, nađe vam se zakon o komunalnim delatnostima, o rudarstvu i geološkim istraživanjima, Predlog zakona o igrama na sreću, ajde izmene i dopune o Državnom veću tužilaca i Savetu sudstva, to su samo razlozi za razrešenje, to nije tako strašno. Ali četiri ili pet ključnih zakona koji treba da regulišu poslovanje privrede, privlačenje investitora, mi treba da raspravljamo kroz neku spojenu raspravu u kojoj danas imamo priču samo o strategiji, koja je, u principu, dobra, ali je – seli smo da se ispričamo o strategiji.
Imamo Predlog zakona o prebivalištu i boravištu građana. Onda imamo posebnu priču, čitavu raspravu od pet sati za upravnu inspekciju, koju smo imali ranije, dobili smo je u februaru mesecu, uspeli da je proučimo, pripremimo amandmane, a za komunalne delatnosti, javno-privatna partnerstva, o zakonu koji treba da reguliše način da se zarade sredstva da bi vi sutra imali protiv-gradnu zaštitu, mi ćemo razgovarati kao o tri, četiri tačke zajedno, bez mogućnosti i da pročitamo šta u tom zakonu piše. Ili, imamo priliku da biramo, da danas kad je usvojen dnevni red odemo i da čitamo te zakone, a da vama ne posvetimo dovoljno pažnje. To je vanredna situacija, to je karikatura od Skupštine. Neka mi niko ne kaže da sam upotrebila pregrubu reč, jer ako mi neko ne ostavi priliku da govorim o uslovima za koncesije, a to je jedino što može ovu državu da izvuče, kao javni radovi, infrastrukturni projekti, iz krize u kojoj se nalazi i koja nije od juče, ali se na nju pozivamo samo kada treba da se opravdamo za loše rezultate kao Vlada, ali je zanemarujemo onda kada treba da joj posvetimo dužnu pažnju.
Zbog toga i ovakvog dnevnog reda, za šta vi niste krivi, ali želim da znate da jedna specifična vanredna situacija vlada i ovde, ostatak vremena ću da upotrebim na Zakon o prebivalištu i način kako ste pokušali da regulišete uglavnom onaj deo ljudi koji nisu registrovani, a treba da ih uvedemo u legalne tokove. Znamo da je to zahtev, ne samo EU nego uopšte potreba da registrujemo naše građane. Da, bilo je potrebno uraditi ovo preciznije.
Izneću primedbe na to šta ste definisali stanom, da niste imali potrebu da policijsku upravu, jer je svuda to policijska uprava, uopšte nazivate nadležnim organom, jer se, verujete, odmah uplašim da će vam neka kovnica novca uzeti posao koji je vaš ili će vama natovariti nešto što je prljavo, teško, grubo i izraženo za kritiku pred građanima. Način na koji ste definisali saglasnost roditelja ako nemaju istu adresu, i tu imam primedbi. Bespotrebno regulisanje istinitosti podataka, kad to regulišu drugi zakoni. Prekratak rok za prijavu prebivališta, način kako ste tretirali maloletna lica, jer zakon to odlično definiše, pa ću i tu da vam stavim dve, tri primedbe.
Mislim da ste davanje podataka o licima ovde potpuno preširoko postavili i da uslovi za prijavu prebivališta nisu dovoljno dobro definisani. Podneli smo amandman, nadamo se da ćete ga uvažiti. Mislim da ste ostavili i suviše diskrecionog prava za način utvrđivanja namere da neko stalno stanuje na adresi koju prijavljuje i da ste doveli u vrlo neugodan položaj lica koja pružaju usluge smeštaja, namećući im obavezu da vama dostavljaju podatke u vezi sa prijavom prebivališta.
Konkretno, mislim da je stan trebalo definisati ne samo kao svaki građevinski objekat koji je pogodan za boravak ljudi, već i prenosne i pokretne objekte za stanovanje, postavljene na stalnom mestu, ne samo zato što postoje montažni objekti nego zato što smo iz prikrivenih uslova za dobijanje zajma za most Gazela kasnije saznali za obavezu ove države da raseljavanjem romskih naselja obezbedi smeštaj za te koji su raseljeni. Onda se postavilo pitanje da li su to kontejneri kao pokretni, ali je moguće postaviti ih na fiksiranoj lokaciji ili smo bili dužni da im gradimo objekte u smislu stanova?
Znači, vrlo je važno da definišete stan na takav način da možemo sva ona lica koja želite da obuhvatite prijavom boravka, zaista i da popišemo na način da ono gde oni žive možemo da nazovemo stanom, jer smatram da je interes države da identifikujemo prebivališta svih građana.
Međutim, pojam stana treba da bude tako široko definisan da građani koji koriste neku vrstu stana, po bilo kom osnovu, ali stalno žive, moraju da budu obuhvaćeni ovim kao da žive u stambenim objektima.
Smatram da je vrlo važno da Zaštitnika građana uključite u ovo, zato što je bilo nemoguće prijaviti prebivalište za neke građane Srbije, zato što vam je uputio preporuku kako da to rešite. Mislim da vi, jednostavno, niste iskoristili mogućnost i priliku da to kroz ovaj zakon regulišete na pravi način.
Propisali ste obavezu da se pribavlja saglasnost drugog roditelja ako roditelji žive na dve adrese i mislim da ste ovim nepotrebno stvorili uslove za maltretiranje građana, ali i za suvišan posao administraciji, a to može, Boga mi, da bude i na štetu interesa dece. Ako bi se ova odredba prihvatila, vi bi stalno morali da proveravate adresu drugog roditelja i kao što i smi znate postoje brojne životne situacije kada je vrlo otežano, ili nemoguće pribaviti tu drugu adresu, čime bi bukvalno onemogućili deci da ostvare ovo pravo i da budu prijavljeni kod jednog od roditelja.
Poznato je da postoje mnogi brakovi koji nisu zvanično razvedeni, a roditelji ne žive zajedno, niti imaju kontakt zbog poremećenih odnosa. Da li ste to imali kada ste rekli da treba saglasnost onog drugog? Takođe, ima situacija da deca rođena van braka, roditelji nemaju međusobne kontakte, prosto nemaju ni saznanje gde se drugi roditelj nalazi.
Zbog ovakvog birokratskog propisivanja komplikovanih uslova, koji prosto ne vodi računa o stvarnosti, smatramo da prijavljivanje prebivališta treba da uredite onako kako smo vam amandmanom i predložili, a to znači da odredbu treba da izmenite tako da se sporna pitanja u vezi prijave dece mogu najbolje rešiti mogućnošću da onaj drugi roditelj žalbom učini sebi neku pogodnost i da ospori pravo stanovanja, ali da se dete registruje na jednoj od adresa roditelja.
Tražili smo da se član 6. briše zato što smatramo da obavezivanje na davanje istinitih podataka je potpuno suvišno, jer vi znate kako se po zakonu odgovara za falsifikate, da je to kažnjivo i da, jednostavno, nije imalo potrebe da bi zakon bio veći da to unosite.
Smatramo da je rok za prijavu prebivališta od osam dana zaista prekratak. Znači, neko ko treba da prijavi prebivalište ima toliko mnogo prečih poslova, a da za državu to uopšte nije hitan posao i da ostavljanje roka od 30 dana uopšte neće napraviti neku bitnu štetu u ovom smislu.
Građanin će izvesno učiniti to prijavljivanje onog trenutka kada mu prilike to dozvole, jer je njegov interes da se što pre evidentira i da prijavi prebivalište, s tim da ste kazne koje ste odmerili za neblagovremeno prijavljivanje tako drakonski odmerili, da npr. odrediti kaznu šest puta veću od prosečne plate građanina Srbije je zaista neprimereno, pogotovu što država u tom smislu ne trpi nikakvu štetu, a predložili smo da se i te kazne smanje.
Izvinjavam se, prekoračila sam vreme, pa ću diskusiju da nastavim.

Da, dva minuta vremena poslaničke grupe. Mogli ste to, ništa ne smeta.
Pošto su predstavnici i šefovi poslaničkih grupa završili sa učešćem, da li možda još neko? Ne. Onda idemo po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom jedinstvenom pretresu o tačkama 1. i 2. dnevnog reda.
Dajem reč potpredsednici Juditi Popović. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice. Poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, kratko domet ove nacionalne strategije, zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama iscrpljuje se u naknadnoj pameti, reakciji i sanaciji.
Dakle, zašto to govorim? Materijal sam pronašla u samoj strategiji gde se recimo, kao prvo, govori o sprovedenoj analizi i navode se nedostaci postojećeg sistema zaštite i spasavanja i onda se kao nedostaci navode institucionalno organizacioni od kojih, recimo, nabrojala bih, nepostojanje uslova za doslednu primenu propisa, ne odgovarajuća organizacija i sprovođenje preventivnih mera itd. još jedno tri puta.
Onda, materijalno tehnički nedostaci, recimo, ne zadovoljavajući nivo saobraćajne i druge infrastrukture, zastarela i nepouzdana oprema itd. Zatim, saradnja i raspoloživost informacija u koje spada nedovoljna koordinacija između subjekata sistema zaštite i spasavanju u vanrednim situacijama itd. Sledeći nedostatak bi spadao u ljudske resurse i edukaciju, pa se navodi ne adekvatna stručna, kvalifikovanost i tehnološka disciplina raspoloživih ljudskih resursa, nedostatak specijalizovanih kadrova itd.
Dakle, to je pod prvom tačkom zašto smatramo da je ova nacionalna strategija u stvari samo jedna reakcija već na postojeću ugroženu bezbednosti. Pod dva, navela bih sve one elementarne nepogode koje su navedene i u obrazloženju ove strategije zašto je ona potrebna. To su zemljotresi, bučne poplave, klizišta i odroni na padinama i kosinama, nepovoljne i opasne atmosferske nepogode, grad, suša, epidemija zaraznih bolesti, tehničko-tehnološka nesreća, dejstvo opasnih materija, nuklearni i radiocioni akcidenti, posledice terorističkih akata. Ukoliko pažljivo analizirate sve ove nepogode onda možemo zaključiti zajednički da su samo zemljotresi oni koji su ne zavisni od ljudskog faktora.
Dakle, sve ovo ostalo zavisi od toga u kojoj meri građani, dakle, jedne države utiču na svoju životnu sredinu, samim tim i u kojoj meri je ugrožavaju, pa onda proizvode sve ove posledice koje spadaju u elementarne nepogode i u stvari rezultiraju sa ugrožavanjem života i zdravlja ljudi kao i da prouzrokuju velike materijalne štete.
Dakle, to su svi oni elementi koji jednostavno nam ne dozvoljavaju da budemo preterano optimisti iako u ovoj nacionalnoj strategiji možemo da pronađemo i viziju i misiju na koju se sastavljač ove nacionalne strategije i poziva.
Dakle, ako postoji i vizija i misija, onda bismo možda mogli malo više da se osvrnemo na činjenicu da su poplave sigurno u najvećoj meri zavisne od svega onoga na koji način se država odnosi prema svojim prirodnim resursima, prema vodotocima reka, prema regulacijama tih vodotoka, prema odvodnim kanalima koji su i te kako bitni u poljoprivredi, a kanali su recimo jako bitni za poljoprivredu Vojvodine gde imamo nekoliko velikih kanala koji su na žalost, zaista devastirani, pa veliki Bački kanal, recimo, danas predstavlja u stvari kanalizaciju koja protiče kroz Kulu ili kroz Vrbas, a sanacija tog velikog Bačkog kanala bi proizvela samo još veću elementarnu nepogodu jer jednostavno to izmuljavanje, bi znatno ugrozilo životnu sredinu od tog silnog otrovnog mulja.
Grad danas ne bi trebao da predstavlja neku ozbiljniju opasnost i ne bi trebalo da predstavlja elementarnu nepogodu ukoliko bi se zaista malo više poradilo na prevenciji tog grada koji je u izgledu, pogotovo u letnjim mesecima, kao što najverovatnije i vi znate. Pozivati se na sušu danas u poljoprivrednoj proizvodnji je u najmanju ruku zaostalo i nekako ne primenjujuće za modernu proizvodnju u poljoprivredi, zato što postoji između ostalog i navodnjavanje i to navodnjavanje je nedostajući faktor naše poljoprivrede tako da ova nacionalna strategija zaštite spasavanja u vanrednim situacijama ni u kom slučaju neće pospešiti poljoprivrednu proizvodnju time što će sanirati neke posledice suše ukoliko se ne prione malo ozbiljnije rad na izgradnji i prokopu tih kanala koji bi u stvari navodnjavali poljoprivredno zemljište.
Ukoliko se ne prione malo ozbiljnije rad na izgradnji i prokopu tih kanala koji bi stvari navodnjavali poljoprivredno zemljište. To sve pogotovu govorim iz tog razloga jer čitajući ovde određene analize i tabelarne prikaze, šteta koje su se dešavale do 2009. godine za period 2002-2009.godine, vidi se da je u stvari najveća šteta, proizvedena u poljoprivredi, i to je ono što je zabrinjavajuće.
Zabrinjavajuće je to što ste se uglavnom bavili podacima od najkasnije od 2009. godine, mislim da je nedozvoljavajuće da se koriste podaci zaključno sa 2009. godinom, kada se radi takva jedna nacionalna strategija, šta se dešavalo 2010. godine. Recimo, bilo bi dobro da se i ti podaci nađu u obrazloženju ove nacionalne strategije.
Dakle, kada se pored sve nabrojanih elementarnih nepogoda, pridoda i epidemija zaraznih bolesti, a pri tom imamo u vidu koje probleme ima zdravstveni sistem sa korupcijom i sa poslednjom korupcionaškom aferom u vezi vakcina protiv svinjskog gripa, i jednostavno, ta afera još uvek nije završena i još uvek je aktuelna, a pri tom se ne zna da li će u stvari da se pronađe i pravi čovek koji je u stvari najviše odgovoran za sve to što se dešavalo u zdravstvu proteklih par godina.
Dakle, sve ove nabrojane stvari imaju još jednu veliku manu što se finansiranja tiče, zato što se to finansiranje svodi na finansiranje iz budžeta republičkog, kao iz budžeta lokalnih samouprava, kao što znamo republički budžet ima problema sa prihodima i rashodima.
Prihodi su znatno smanjeni, rashodi su povećani, tako da tu nekog velikog prostora nema. A lokalne samouprave već su na ivici egzistencije, tako da će se teško naći novac za saniranje elementarnih nepogoda, a to se inače u praksi i vidi. Dakle, sve te posledice, tih elementarnih nepogoda, direktno pogađaju život, zdravlje i standard građana.
Ja bih u svakom slučaju navela još jednu od tih elementarnih nepogoda, koja ovde možda nije navedena ali je od jako bitnog značaja za budućnost ove države.
To je po ne zvaničnim rezultatima popisa Srbije, Srbija godišnje gubi 20 hiljada građana, ono jeste elementarna nepogoda. Jer šta će se u stvari desiti sa budućim penzionerima ukoliko mi ne budemo imali dovoljno radno sposobnog stanovništva da zaradi te buduće penzije.
Šta će biti sa penzionerima, koliko mladi i ti imamo ne budu mogli da se zaposle. Pa to znači da je budućnost Srbije ta, da će budući penzionere da dočekaju generacije bez budućnosti, zato što jednostavno, em što svake godine gubimo veliki broj građana, ujedno ni te mlade koje imamo u Srbiji ne umemo da zaposlimo i ne umemo da napravimo neki privredni preokret.

 Narodni poslanik Srđan Spasojević, nije tu, onda Đorđe Milićević ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem. Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici MUP, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je između ostalog rekao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS – JS, najpre poslanički klub, u načelu, naravno i u danu za glasanje, podržaće predlog nacionalne strategije zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, jer najpre smatramo da je izuzetno važno da Srbija konačno dobije jednu ovakvu nacionalnu strategiju, kada je reč o vanrednim situacijama, kao što su požari, zemljotresi, i klizišta. Samo tokom 2010. godine, ako se prisetimo, imali smo veliki broj poplava i mnoge su mogle biti predupređene i zato smatramo da je izuzetno važan cilj koji se želi postići usvajanjem ovog predloga, a to je smanjenje rizika, nastanka katastrofa i ublažavanja njihovih posledica, odnosno, najvažnije je podići postojeće kapacitete, pre svega u kontekstu preventivnog delovanja.
Kao što je između ostalog rečeno, strategija se odnosi na period do 2016. godine, i vrlo precizno su definisani strateški ciljevi koji se žele postići usvajanjem ove nacionalne strategije. Najpre, da se obezbedi normativno – pravni okvir, da se usaglase svi podzakonski i zakonski akti u ovoj oblasti, da se ispoštuju preporuke EU za razvoj sisteme nacionalne zaštite, unaprediti funkcionalnu saradnju svih subjekata kako bi se na najbrži i najkvalitetniji i najadekvatniji način odreagovalo i ono što je izuzetno važno, stvoriti jedan oslonac i jedan stabilan osnov finansiranja ovog izuzetno važnog sistema.
Mislim da pored edukacije ljudi, ovaj poslednji navedeni segment, odnosno strateški cilj ima poseban značaj, jer problemi sa finansiranjem svakako osporavaju na jedan način realizaciju zacrtanih ciljeva, a tu pre svega mislim na stvaranje službe u skladu sa najvišim evropskim standardima što zapravo jeste naš krajnji cilj.
Malo čas je govoreno o materijalnom položaju zaposlenih, visina plata, jeste važno pitanje i ona je nedovoljna, ali radne uniforme u kojima vatrogasci svakodnevno rade su dotrajale. Evidentan je i nedostatak zaštitne opreme. Jedno poređenje koje se moglo čuti pre nekoliko dana u javnosti, za pet godina, u Srbiji je nabavljeno 80 specijalizovanih vozila, a za taj isti period, vremenski period, Hrvatska je kupila 220 vozila. Dobro je da MUP ima kvalitetnu međunarodnu saradnju i da na taj način i zahvaljujući toj saradnji, dolazi do određenih donacija. Ono što nije dobro i što je neophodno jeste odlučnost, opredeljenost države, kompletne Vlade, i mi očekujemo da će Vlada Republike Srbije tu odgovornost pokazati onog trenutka kada bude kreirala budžet za 2012. godinu.
Kada je reč o preventivnom delovanju i podizanju postojećih kapaciteta, veoma je važan koordiniran rad i lokalnih i republičkih organa.
Lokalne samouprave, o tome je malo pre bilo reči, imaju jedan poseban značaj i one moraju svakako da unaprede saradnju svih subjekata na lokalnom nivou i to podrazumeva procenu rizika i adekvatne planove za smanjenje rizika i naravno, reagovanje.
Veoma je važna i mapa rizika, odnosno dokument koji će vrlo precizno definisati područja u Srbiji koja su podložna elementarnim nepogodama i taj dokument treba da prati nacionalnu strategiju o kojoj je danas bilo reči.
Kada je reč o Predlogu zakona o prebivalištu i boravištu, već je rečeno da u Srbiji još uvek važe zakoni koji su doneti u periodu SFRJ i samo ova činjenica ukazuje da je jasno da se već duži vremenski period nameće potreba usvajanja formulisanja novog nacrta zakona kojim će biti uređena ova oblast na jedan adekvatan način i zakona koji će biti u skladu sa nedavno donešenim zakonima koji uređuju ovu oblast, poput Zakona o ličnim kartama, Zakona o strancima.
Sa druge strane u godišnjem izveštaju Evropske komisije za 2010. godinu, vrlo jasno se ukazuje na probleme u vezi sa pristupom ličnim dokumentima i naravno da je akcionim planom definisana potreba izrade nacrta ovog zakonskog predloga.
Poslanički klub SPS-JS podržaće ovaj zakonski predlog jer smatramo da je izuzetno važno stvoriti zakonski okvir koji će omogućiti da lica koja nemaju adresu ostvare pravo na posedovanje lične karte. Dakle, za nas je suštinski najvažnije da će građani Srbije koji do sada nisu mogli da ostvare pravo na ličnu kartu po važećim propisima jer nisu imali stalno mesto boravišta, jer nisu imali stalno mesto prebivališta, usvajanjem ovog zakonskog predloga moći to pravo da ostvare. Da ne govorim o tome da bez ličnih dokumenata nije moguće ostvariti i ona osnovna ljudska i građanska prava.
Dakle, hiljade građana Srbije neće više biti, kako je rečeno, pravno nevidljivi, neće biti stranci u svojoj zemlji, jer ćemo imati zakon koji će na jedan kvalitetan način urediti ovu oblast. Naravno da će usvajanje ovog zakonskog predloga doprineti i ažuriranje ličnih podataka.
Na samom kraju, još jednom bih ponovio da će poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Dajem reč narodnom poslaniku Jovanu Palaliću.

Poštovana predsednice, žao mi je što nema nikog od predstavnika Vlade, tj. ministara, pošto mislimo da je vrlo važno da bar ministar Marković, kada je u zgradi, prisustvuje ovoj raspravi, jer time šaljemo poruku da ono o čemu mi danas ovde pričamo kao narodni poslanici uopšte nije bitno, a pogotovo kad se radi o zakonu o prebivalištu i boravištu, jer se tiče bukvalno svih građana. Ovakvo ignorisanje Narodne skupštine i ovakav odnos prema važnim zakonima sasvim sigurno je nešto što govori o samoj vladi i njenom odnosu prema Narodnoj skupštini.
Obratiću se ovde predstavnicima ministarstva i reći ću da bez obzira što je jedan broj mojih kolega ovde istakao pozitivne strane zakona, rešenja koja se ovde definišu, tj. način na koji se definišu proizvešće ogromne probleme u praksi. Pitanje je ne samo tehnike koja je ovde primenjena, nego zaista pravničkog znanja koje je ovde učestvovalo u pisanju ovog predloga zakona. Naravno, u pitanju je s jedne strane i namera predlagača zakona i zakonopisca da namerno neke definicije, a suština ovog predloga zakona su definicije i problem ključan je u definicijama, postavi tako da daje ogromna i široka prava policiji u primeni ovih odredaba.
Svi koji su se borili za demokratsku državu i pravnu državu kroz istoriju, trudili su se da vrlo ograniče i konkretizuju norme koje se tiču ovlašćenja policiji. Bekstvo iz policijske države je bilo u pravničkom smislu vrlo konkretno preciziranje ovlašćenja policiji. Mi sada, kada čitamo ovaj zakon, stičem utisak da se kod vrlo važnog prava koja imaju građani ponovo vraćamo u neko vreme kada je policija odlučivala o svemu i svačemu. Da ne govorimo da u današnje vreme, pored ovako diskrecionog prava policije, ovakve norme stvaraju velik prostor i za korupciju, a na to ću kroz diskusiju i ukazati.
Kada je u pitanju definicija prebivališta, zaista je neprihvatljiv način na koji ste vi ovde definisali šta je to prebivalište. Još od Rimskog prava se zna da je osnovni način kako se definiše i određuje prebivalište jednog lica njegova namera da stalno prebiva u određenom mestu. Vi sada to potpuno neosnovano širite, pa pored namere, definišete centar životnih aktivnosti, profesionalnih, ekonomskih, socijalnih i drugih veza koje dokazuju njegovu trajnu povezanost s mestom. Tu nastaje problem, jer dajete policiji da tumači upravo ovu odredbu. Ako neko kaže – ja imam nameru da živim u jednom mestu, vi kažete – ne, tu nije tvoj centar tvojih životnih aktivnosti pa ću da ti pasiviziram to prebivalište pa ću ja da ti odredim gde ćeš ti da imaš prebivalište.
Obzirom na tešku ekonomsku situaciju u kojoj se država nalazi, obzirom na ogroman problem koji imamo sa migracijama stanovišta iz unutrašnjosti u velike centre, vi ćete sada velik broj građana prinuditi da ima prebivalište u centrima okruga ili velikim gradovima i tako će se i na papiru stvoriti još veći problemi nego ovi koje sada imamo. Ovo je, na neki način, uvod u metropolizaciju Srbije. Ovo je ogroman problem.
Naravno, pitanje koje smo mi ovde dotakli jeste pitanje samog ovlašćenja policije. To zaista nije jasno. Član 13. je vrlo sporan član i mi ćemo o tome govoriti i u raspravi, ali, da nadležni organ odbija prijavu prebivališta dok se ne utvrdi da građanin ima nameru, nije jasno kako ćete to utvrditi? Koji je to postupak kojim ćete vi da utvrdite da li građanin ima nameru, ako kaže da ima nameru i da je njegova volja da živi tu gde mu je rođen otac, gde mu je rođen deda i ako hoće tu da ima prebivalište? Ne, vi kažete da će to policija da odluči. Na koji način? Ozbiljan problem ćete ovde napraviti.
Dalje se pojavljuje dodatni problem, gde jednostavno ne postoji način kako ćete da objasnite sledeće norme u članu 13. Kažete da će se ovo regulisati rešenjem i to je u redu, da se može izjaviti žalba na to rešenje, ali da ta žalba ne odlaže izvršenje rešenja. Zaista, šta se ovde izvršava? To je negativno rešenje. Ne može se ono izvršiti. Apsolutno je nejasno ko je ovako nešto mogao da napiše u zakonu.
Što se tiče člana 18. to je moja koleginica govorila, mislim da se danas veliki broj kolega dotakao tog pitanja, pa se viziranje prebivališta i boravišta, način na koji ste vi ovo definisali, povezujući ga sa članom 11. gde se daje mogućnost da policija dodatno odredi prebivalište i boravište, po mom dubokom mišljenju, vi direktno kršite član 39. Ustava Republike Srbije. Pitanje prava na nastanjivanje i slobodu kretanja je ovde direktno prekršeno. Šta je ovde vaš motiv bio? Objasnite nam motiv. Od ministra smo čuli, neki papir je verovatno pročitao koji mu je dat iz MUP i nemamo mogućnost da ovde polemišemo.
Nadamo se da će u raspravi u pojedinostima doći ministar i da ćemo moći da polemišemo šta je motiv ovoga bio. Otvoreno se kaže pred Narodnom skupštinom, lako se stiče utisak da će policija diskreciono da odlučuje, ti mi se sviđaš, nećeš tu živeti, ti ćeš ovde živeti i mogu da odlučim da je to bila tvoja namera ako daš novac ili ako bude podložan koruptivnoj radnji. Zašto omogućujete ovakvim rešenjima mogućnosti za korupciju?
Ovde imate neke stvari koje su apsolutno nejasne. Govorite u članu 29. "Državljani bivših republika SFRJ i državljana koji su nastanjeni na teritoriji bivše SFRJ, koji nemaju državljanstvo, imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, nadležni organ će ispasivizirati adresu prebivališta po isteku važenja lične karte izdate od nadležnih organa u Republici Srbiji". Šta ćemo sa ličnim kartama koje imaju trajni rok važenja? Kako se rešava taj problem? Kako ćete rešiti tu situaciju? Postoje lica kojima je prestalo državljanstvo, koji su dobili lične karte sa trajnim rokom važenja. To je pitanje koje ovde nije dotaknuto.
Naravno, pitanje ponovne prijave boravišta. Svi mi znamo da postoje neažurni spiskovi boravišta u Srbiji i da policija nije vodila računa o tome, nije vodila detaljan ažuran spisak boravišta. Zamislite koliko u ovom trenutku građana Republike Srbije ima prijavljeno boravište. Sada ćete vi da ih ponovo naterate, kada stupi ovaj zakon na snagu, da prijavljuju boravište i da ga prijavljuju svakih godinu dana. Šta je motiv? Ne moramo da ponovo prijavljujemo boravište, ali svi moraju ponovo da prijave boravište zato da bi policija dobila ažuran spisak. To je maltretiranje. Velik broj ljudi će biti izložen velikim problemima u vezi ovoga.
Mi smo govorili, takođe, i o tome da je moralo da se na neki način precizira koja je dokumentacija neophodna za prijavu prebivališta. mogli ste bar da navedete da to može da se definiše nekim podzakonskim aktom. Prosto, biće definisan podzakonskim aktom, on će biti donet i da bi na osnovu toga građani mogli da znaju koju dokumentaciju treba da imaju. Kratko ću se osvrnuti na ovu strategiju o kojoj se danas dosta govorilo. Ona sasvim sigurno u dobrom delu je iskrena. Hoću da kažem da je iskrena jer ukazuje na probleme sa kojima se država suočava. Govorimo o nedostacima postojećeg sistema.
Rasprava koja je ovde otvorena u jednom trenutku bila je na koji način država to može da rešava te nedostatke od institucionalnog, materijalno-tehničkih. Jedan od načina jeste sasvim sigurno međunarodna saradnja. Danas slušamo raspravu da je neprihvatljivo da Srbija mogući odsustvo sredstava za rešavanje problema rešava tako što će međunarodno da sarađuje sa Ruskom Federacijom. To je neprihvatljivo. Svaki put kada se takva vrsta saradnje sa Ruskom Federacijom uspostavlja tu ima nešto sumnjivo, kada je u pitanju privatizacija NIS i sada kada je u pitanju rešavanje problema koje Srbije ima sa vanrednim situacijama.
Treba sve moguće načine saradnje koji su dostupni Srbiji, da bi otklonili nedostatke, da Srbija ostvaruje. Ne može se kroz budžet, ne može kroz sredstva. Hoćemo međunarodnom saradnjom. Sasvim sigurno, dobro došlo je ovo što se juče desilo u Nišu i daj bože da takvih projekata i takvih saradnji bude u budućnosti. Hvala.

Narodni poslanik Marija Bugarčić ima reč. Izvolite.

Uvažena predsednice, uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege, što se tiče nacionalne strategije za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama, ona sama po sebi nije sporna za poslaničku grupu LDP. Žao mi je što gospodin Dačić nije danas ovde sa nama, jer u zadnje vreme se pokazao kao pravi vatrogasac. Svuda ga je bilo, i na Koridoru 10 i u Jagodini i u Bajinoj Bašti, na hidrocentrali, pa na kraju i na razgovoru sa malinarima.
Takođe bih htela da kažem da moram da priznam da kada vidim gospodina Marića uplašim se. Uvek mislim da je u pitanju u blizini neka vanredna situacija. Ali, ono oko čega su sve poslaničke grupe danas saglasne, pa i moja poslanička grupa, je da moramo da priznamo vaš rad, vašu požrtvovanost i uslove pod kojima vi radite. To je ono što odavno nije bilo u ovom parlamentu, da smo svi saglasni oko jednog bitnog pitanja.
Ono što mi je žao, a čega u ovoj strategiji nema, je da niste posvetili pažnju ljudima koji rade u vašim jedinicama. Niste posvetili pažnju uslovima pod kojima ti ljudi rade, uniformama u kojima oni svakodnevno žive, jer tako obavljaju proces rada svakodnevno, i to je ono što bi trebalo da se nađe. Znam da je budžet mali, ali trebali ste, gospodine Mariću, da se izborite za veći budžet. Evo, bio je danas, usvojen je rebalans. Imamo sada budžet vrlo brzo za narednu godinu, apelujem na vas da se izborite za malo veći budžet za vaš resor.
Takođe, na šta bih se osvrnuo, a moje kolege su dosta pričale o drugim stvarima, malo ću reći o gradu. Znam da vam je nametnuta ta tema i da nije baš bila u vašem resoru, ali prosto ne mogu da se oduprem činjenici da srpski protivgradni sistem smanjuje učestalost pojave grada za 20%, dok je u EU taj proces 50%. U Srbiji se protivgradna zaštita finansira iz budžeta Republike Srbije i otprilike je potrebno oko 3,5 miliona evra za ovu protivgradnu zaštitu.
Znam takođe da ćete mi verovatno odgovoriti da je osigurano manje od 10% ukupno obradivih površina, ali takođe znam da nisu za to krivi građani Srbije, jer oni nemaju sredstava da osiguraju svoju poljoprivrednu proizvodnju, jer je poljoprivredna proizvodnja izuzetno skupa, neizvestan plasman poljoprivrednih proizvoda i zaista su velika ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju. Oni nemaju sredstava da finansiraju ovo osiguranje.
Nije samo nedostatak raketa razlog za haos koji se nalazi u protivgradnoj zaštiti. Prvi i osnovni problem tu vidimo kao nedostatak saradnje i komunikacije sa susedima. Mi mnogo toga možemo da uradimo po pitanju protivgradne zaštite sa našim susedima, sa BiH, sa Crnom Gorom. Tu treba obratiti pažnju, za taj oblik saradnje sa našim susedima i to je jako bitno. Cena jednog projektila koji je 250 evra nije velika, pogotovo ako se ispali blagovremeno i ako se, evo, pokazuje nam se, ako se komunicira sa susedima. Možemo sa 250 evra mnogo toga da uradimo i mnogo useva da spasimo. Stoga mislimo da je jako bitno posvetiti pažnju ovom pitanju.
Imali smo letos u junu mesecu i tokom cele godine, nažalost, elementarne nepogode po celoj Srbiji. Imali smo elementarnu nepogodu na teritoriji opštine Lučani iz koje dolazim. Tu imamo štetu od tačno 604.760.000 dinara od elementarne nepogode. Vlada je uputila pomoć od jedva četiri miliona dinara opštini Lučani. To, morate priznati, je strašno malo i čak nedovoljno. Građani nisu osetili nikakvu vrstu pomoći od četiri miliona dinara, koja je dospela na budžet opštine Lučani.
Nažalost, vreme mi je isteklo.