Hvala.
Gospodin Mićunović ima reč. Replika. Izvolite.

Ako građani Srbije ovo gledaju, moći će da zaključe dve stvari – ili da je moj prethodnik u opoziciji koji je odlučio da vrlo žestoko kritikuje one koji pretenduju da budu vlada, ili da se spremaju neki izbori za nedelju dana. Jer, ovi govori gde se obraćamo građanima Srbije a ne kolegama u parlamentu, mislim da su neki ljudi pobrkali prostor pa veruju da je miting u pitanju.
Paušalne ocene, kritike itd, kojima se želi ili zastrašiti neko ili pritisnuti medije, jer su svi mediji odjednom u ovoj državi postali bilteni, to znači da nijedan dosadašnji mediji niti je slobodan niti je smeo šta da kaže, ja se nadam da neće imati prilike moj prethodnik kada za dva ili tri sata pređe iz ovih klupa u one državne, raspolažući avionima, tenkovima i svim ostalim, imati ovoliki stepen želje da opoziciju ućutka, kao što je imao ovde u parlamentu.
Sve ovo o čemu ste govorili može da stane u jednu jedinu rečenicu. Ja sam mislio i govoriću da o ovome svemu što ću da govorim mislim prilikom rasprave o vladi, kada ona bude podnela ekspoze, kada vidimo njen program, onda bih hteo da kažem nešto o njenom programu. Ovo što vi radite, to su nastavci, ali ja to mogu da razumem, ljudima ostaju u ušima neke želje iz predizborne kampanje, itd. Ovde se radi o jednoj jedinoj stvari i na nju reagujemo i upozorio bih da niko ne misli da će me ovde ili bilo koga drugog uplašiti, uhapsiti, može i ta reč, imao sam i ta iskustva, za razliku od nekih drugih, i mnogo strašnijih, da ne pominjem ta vremena, pa neće ni sada.
Ono što ovde branim i braniću su slobode, demokratija, a nigde na svetu se demokratija ne razvija proširenjem vlasti, vlade, odnosno izvršne vlasti. Ono što se zove tranzicija i nije ništo drugo nego da nemamo samo vladu, samo upravnu vlast koja može sve, sme sve i zna sve, nego da se to preseli u parlament. Mnogi su ovde bili dobri đaci, sve smo to čuli, ali ima jedna stvar. Vlast ne pripada Vladi…
(Predsednik: Gospodine Mićunoviću, upozoravam vas da obratite pažnju na vreme. Prošlo je dva minuta.)
Naravno, kada dozvolite gospodinu da drži predavanje od pola sata obraćajući se opoziciji.
(Predsednik: Gospodin Vučić ima pravo da govori kao šef poslaničke grupe, koristi vreme poslaničkog kluba SNS. Ja vam dozvoljavam da govorite, samo dajem objašnjenje. Imate pravo da se javite ponovo, ali, u odnosu na repliku, vi govorite već tri minuta.)
Javiću se ponovo. Ima 50 njegovih rečenica o kojima želim da govorim. Ali, ovo što vi radite, izigravajući nasilje, to jednostavno neće moći. To vam ne dozvoljavamo.
Zadatak je opozicije da kritikuje Vladu i nećete nas ućutkati. Ako hoćete da govorimo o prošlosti, gospodine Vučiću, o vama i vašoj prošlosti su napisane knjige. Ja bih mogao ceo dan o tome da govorim. Ali, rekli ste da nećemo o prošlosti. I to od ljudi koji su vam bili vrlo bliski.
Hoćemo da govorimo o programu Vlade. Želim da govorimo o tome, da pravimo jednu demokratsku i modernu državu. To je naš zadatak.
(Predsednik: Gospodine Mićunoviću, četvrti minut.)
Hvala vam. Javiću se ja popodne. Ne građanima Srbije, reći ću vama, građani Srbije znaju, oni su vlast, vlast pripada narodu, mi smo ovde predstavnici naroda i kontrolisaćemo vladu.

Kao šef poslaničke grupe, gospodin Vučić, samo vas molim da pritisnete taster. Izvolite.

Gospodine Mićunoviću, nisu vas obavestili, za repliku imate mnogo manje vremena. Ja nisam uzimao repliku na reč jednog od vašeg poslanika, pa sam zato mogao nešto duže da govorim.
Izvinite, žao mi je što ste se toliko uzbudili i uznemirili, nije mi to bila namera, verujte mi. Zaista mi je žao što ste se toliko uznemirili. Ni jednog sekunda nisam pominjao ono što bilo vama u podsvesti. Ne znam kako vam izlete ono hapšenje ili ne znam šta, ali izgleda da iz podsvesti svašta izlazi, tenkovi i avioni, na pamet mi ne pada. Video sam da ste vi gubili tenkove po Srbiji, da je i to iz kamiona ispadalo, ali ne brinite, to se u budućnosti neće dešavati.
Što se tiče prošlosti i svega, samo ću vam jednu stvar reći. Milion sam grešaka u životu napravio. Vi sigurno ste skoro pa bezgrešni i to je u redu. Ali veličina čoveka nije u tome što neće da greši, već u tome što će svoje greška da ispravlja i da ih priznaje.
Sa druge strane, moram da vam kažem samo jednu stvar, o nasilju govorite, a i sprovodili ste ga samo vi, mi nikada i nikada nećemo to da činimo i nikada nikome nismo pretili i nećemo da pretimo. Samo vam govorim, gospodine Mićunoviću, izvinite, vaši partijski bilteni, ne od danas, nego već nekoliko godina u vašem vlasništvu, skrivenom i neskrivenom, a ja vam samo saopštavam da ćete uskoro da vidite kolika je to istina, zato što će ti ljudi sami da govore kako su bili primoravani, u čije ime i za čiji račun da kupuju određene novine po Srbiji. Samo vas molim, nemojte vi nad nama da sprovodite nasilje. Jesmo plašljivi, ali smo rešili da vas se ubuduće ne plašimo i rešili smo da Srbija bude normalna zemlja u kojoj se niko više nikada neće plašiti DS, pa ni SNS. Takvu Srbiju hoćemo. Da vas podsetim, ja nemam repliku, da biste me opominjali za vreme.
Poštovani gospodine Mićunoviću, želimo vam mnogo uspeha u radu, želimo vam izvanrednu političku budućnost. Samo vas molimo da i nama drugima u ovoj zemlji omogućite da pokušamo da zamislimo i da smemo da radimo u jednom demokratskom sistemu, makar isto ili malo bolje od onoga što ste vi radili u prethodnom periodu. Baš ništa više od toga.
Želim još jednu stvar da vam kažem. Ako ste mislili da će Narodna skupština danas, sutra, za tri meseca da bude gubilište SNS, u kojoj ćete vi da izgovarate šta vam padne na pamet, a da odgovora ne bude, neće, gospodine Mićunoviću. Inače, čitao sam i ja svašta o sebi, o tome sam govorio i pre dva i tri dana. Tek ću, siguran sam, niste džabe onolike pare na medije davali, a ogromne su pare, gospodine Mićunoviću, i to pare građana Srbije, ne pare DS, ogromne, gospodine Mićunoviću. Desetine miliona evra ovog gladnog naroda ste davali da bi vaše slike bile lepe, a naše slike crne.
Poštovani gospodine Mićunoviću, bar na ono malo mesta gde možemo, a to je u parlamentu Srbije, demokratski, civilizovano ćemo vam se suprotstavljati i ništa više. Žao mi je što to ne možete da nam zabranite, žao mi zbog vas, ali mi je drago zbog građana Srbije što takvo vreme nikada više neće da se vrati. Hvala vam najlepše.

Za povredu Poslovnika su se javili narodni poslanici Nenad Konstantinović i Marjan Rističević, onda replika, gospodin Srđan Miković.

Dakle, predsedniče parlamenta, vi jeste novi u Skupštini Srbije, ali imate pored sebe sekretara i pomoćnika sekretara koji je iskusan, sedi pored vas i može da vam ukaže da govornik mora da govori o temi. Dakle, mi raspravljamo o amandmanu na član 38. Sve što je pričao šef poslaničke grupe, i u redu je da može da koristi vreme poslaničke grupe, ali sve što je pričao Aleksandar Vučić, kao šef poslaničke grupe, je bilo van teme. Niti su tema mediji, niti je tema pravosuđe, niti je tema brutalan napad na opoziciju. Dakle, ovo jeste nasilje i ovo jeste verbalno nasilje, čemu smo mi prisustovovali malo pre, i vi to dopuštate, ne opominjete ga i dopuštate neograničeno, potpuno van teme o kojoj mi raspravljamo. Možda, gospodine Vučiću, vama nisu dobro objasnili. Imate vreme poslaničke grupe, imate vreme kao šef poslaničke grupe, ali samo o temi, a ne na slobodnu temu koja je brutalni napad na opoziciju.

Reč ima Marjan Rističević, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da ukažem na povredu člana 104. stav 1, 2, 3, 4. i 5, koji kaže: "Replika ne može da traje duže od dva minuta". Moj uvaženi stariji kolega će se svakako složiti da je demokratija procedura i da, bez obzira na broj godina, ukoliko to u Poslovniku ne stoji, ono što važi za pripadnike većine, važi i za pripadnike stranaka bivšeg režima. Njegova replika je trajala duže od četiri minuta. Jedno pravilo koje je važilo za mene, nije važilo za njega. Takođe, prilikom te replike, moj uvaženi stariji kolega, pripadnik starog režima, od njegovog postojanja 1945. godine do danas, se nije držao teme i nije shodno, izvinite, nemojte se smejati, ja poštujem tu političku praksu bez obzira kakva je bila i koliko smo se borili protiv nje, pa i sam moj uvaženi kolega. U vezi sa tim, povredio je član 106. stav 1, ali uopšte nije bitno. Samo molim predsedavajućeg da nema dva poslovnika. To što dozvoljava opoziciji, odnosno pripadnicima bivšeg režima, to nek dozvoli i nama. Znači, sa moje strane ne tražim da se o tome glasa, verujem da ste to uradili iz najbolje namere, ali to isto pravo makar malo dozvolite i meni. Hvala.

Pre nego što dam reč, repliku gospodinu Mikoviću, rekao bih vam samo da sam pokušao tokom današnjeg zasedanja da, kao što sam to činio prethodnih dana, uspostavim sistem tolerancije vezan za vreme. Nisam nikada prekidao nikoga ko je nekoliko sekundi, čak i nekoliko desetina sekundi prekoračio reč, upravo želeći da omogućim narodnim poslanicima da svoju misao završe. Naravno, intervenisao sam i hoću, kada to prekoračenje bude prešlo, u slučaju replike, da kažem neki značajniji period. Molio bih vas sve da, u cilju postizanja normalne rasprave, u ovom parlamentu govorimo malo mirnije i da predstavnici vlasti i opozicije poštuju poslovničke odredbe koje to definišu.
Sada, pravo na repliku ima gospodin Miković, a zatim gospodin Vučić.
Gospodin Miković se javio pre čitavog ovog seta rasprave. Nisam mu dao reč tada kada je tražio repliku zbog rasprave koja je trajala, a sad ima pravo na tu reč.

Trenutno Narodna skupština raspravlja o amandmanu koji smo u istovetnom tekstu podneli, kako ja, tako i velika grupa poslanika iz raznih poslaničkih grupa. Ovde sam se osetio prozvanim da jedino ja ne smem da podnesem amandman na član 38. Pratim razvoj parlamentarizma u Srbiji, u čitavom nizu godina. Član parlamenta je bio moj otac u više mandata i nije doživeo da neko ospori njegovo pravo da može da podnese amandman.
Isti amandman podneli su poslanici DSS, podneli su poslanici LDP, podneo sam ja i drugi poslanici iz DS i optužen sam da kao pripadnik bivšeg režima nešto hoću da uradim. Ne, hoću da popravim zakonski tekst. Bili ste u prilici, pogotovo vi, predsedniče Narodne skupštine, da i u okviru rada Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo vidite svu principijelnost mog delanja ovde u Narodnoj skupštini. Upravo se samo toga držim kao narodni poslanik. Čak i kada sam na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo predložio odbacivanje amandmana poslanice iz moje poslaničke grupe, bez obzira na autoritet bilo kog predlagača. Ili ćemo da se držimo struke, ili ćemo da razgovaramo samo o papirima koji su ispred nas u vezi predloga zakona, u vezi predloga amandmana, ili ćemo da politizujemo i da se na neki način osećamo ugroženim ukoliko branimo određeni stav.
Zbog toga, molim vas da se vratimo na raspravljanje toga da li amandman na član 38. valja ili ne valja, a davati kvalifikacije na to… Još jedna stvar, nisu napadnuti oni koji su se izvinjavali, gospodine Vučiću, ja sam napadnut.