Peto vanredno zasedanje, 04.08.2012.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Peto vanredno zasedanje

2. dan rada

04.08.2012

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:10 do 17:30

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima gospodin Veroljub Arsić.

Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u bližoj prošlosti, ne tako daleko, skoro 20 godina je prošlo, nažalost sećam se i toga da smo imali i ranije kada je Narodna banka u pitanju, određene potrese. Setite se 2003. godine, pa 2004. godine, pa 2010. godine, a sada je 2012. godina.

Kroz čitave ove rasprave i davanja saopštenja za javnost, bivši režim pokušava da prikaže da je ovaj zakon napravljen zato da bi se napravila primarna emisija novca. Više puta smo u proteklom periodu govorili da se vrši primarna emisija novca - baš kod ovog guvernera, kada nisu postojali dokazi, evidencije koje su državne hartije od vrednosti emitovane, kada je Registar državnih hartija od vrednosti menjan i državne hartije od vrednosti i hartije od vrednosti koje emituje Narodna banka su takođe novac, u drugom agregatnom stanju, ali novac. Na određen način jesu. Vi povećavate ukupnu količinu novca na tržištu – da li je ona u elektronskom obliku, u gotovom novcu ili u nekom drugom obliku, agregatu, to je novac.

Kao posledicu toga imamo da je u protekle četiri godine evro skočio 50%. Bivši ste ministar, znate koliki je deficit u budžetu Republike Srbije bio predviđen za 2012. godinu. Znate koje sve kredite treba da vratimo u 2012. godini, na koje je Narodna skupština dala saglasnost. Samo po jednom kreditu dugujemo 700 miliona evra. Zamislite sada kada pričamo o građanima, da za jedan dinar kada ojača evro, to je 700 miliona dinara koje treba da vrati ova država, građani - samo po jednom kreditu, a to nije jedini kredit, nažalost, sa deviznom klauzulom. Zadužena su i javna preduzeća, kao što su EPS, Železnice Srbije, Putevi Srbije.

Da li je svrha postojanje i funkcionisanje Narodne banke i koji su njeni primarni i sekundarni ciljevi i koliko ih je ona ostvarila na ovakav način? Primarni cilj – ostvarena stabilnost cena. Gospodine Petroviću, bilo kog priznatog stručnjaka da pitate – ako evro skoči 14%, 15% ili 20%, a cene samo 4% ili 5%, to znači, to nije zasluga Narodne banke na prvom mestu, nego male i niske potrošnje. Nema ko da kupi ni po jeftinijim cenama. To znači da privredni subjekti jedu sami sebe da bi opstali na tržištu. To je problem.

Kako je sve to nastalo? Pričali smo, ne znam da li ste bili u sali. Prvo se stanovništvo zaduživalo po visokim kamatama. Narodna banka ih tada nije štitila. Posle toga, kada više stanovništvo nije počelo ništa drugo da radi, nije više imalo svoju potrošnju osim gole egzistencije, počela je da se zadužuje privreda. Kada privreda više nije imala resurse zbog manjeg priliva u budžet, počela je država da se zadužuje.

Narodna banka je morala da očuva stabilnost finansijskog sistema i sve učesnike u finansijskom sistemu i korisnike usluga finansijskog sistema. Tu je pao ovaj guverner i u tome jeste problem.

U poslednje dve godine smo potrošili tri i po milijardi evra deviznih rezervi. Od oktobra meseca 2008. godine je potrošeno preko pet i po milijardi evra. Znači da nešto nije funkcionisalo kako treba. Zašto taj finansijski sektor nije radio svoj posao, a to je pomoć privredi i stanovništvu, naravno uz neku zaradu, jer niko ne radi džabe, ali ne ekstra profite koji se ostvaruju visokim kamatama i veštačkim održavanjem visoke cene kapitala, tako što se sve što se zaradi, kupuje evro i iznosi iz zemlje?

Sada pričate o nezavisnosti finansijskog sistema. Mnogima je uzor Evropska centralna banka. Guverner Evropske centralne banke je spreman da kupuje državne obveznice od Italije i Španije, ali ne može dok mu ne daju saglasnost izvršne vlasti Nemačke i Francuske. Danas živimo u vremenu državnog intervencionizma, takva su vremena. Prepuštanje samim finansijskim učesnicima da rade šta god hoće pod izgovorom liberalnog učešća, suludo je u ovim trenucima. Narodna banka mora u narednom periodu da vuče poteze koji će stabilizovati finansijski sektor, staviti ga u okvire zakona i propisa koje sama Narodna banka određuje, da bi mogla nesmetano da funkcioniše privreda.

Danas živimo u vremenu državnog intervencionizma. Takva su vremena. I prepuštanje samim finansijskim učesnicima da rade šta god hoće pod izgovorom liberalnog učešća je suludo u ovim trenucima. Znači NBS mora u narednom periodu da vuče poteze koji će stabilizovati finansijski sektor, staviti ga u okvire zakona i propisa koje sama NBS određuje da bi mogla nesmetano da funkcioniše privreda. Ne može ni jedan privredni subjekat, bez obzira da li se bavi uvozom ili izvozom da funkcioniše kako treba, ako nema finansijsku stabilnost i koliku toliku stabilnost cena. Nema planova dugoročnog razvoja. Ne može strateške ugovore da zaključi. To su stvari zbog koji se donosi ovaj zakon.

Kroz upravu za nadzor finansijskih institucija povećava se kontrola finansijskih učesnika na tržištu. Evo, ta čuvena Agrobanka, pa to je 300, 350 možda i 400 miliona evra štete – većinski vlasnik država mora da nadoknadi svim deponentima. Akcionari, da ne pričam, ima i Austrijanaca, Slovenaca. Kakvu smo mi sliku njima dali? Tako što je naša NBS prihvatila lažan izveštaj revizora da je tačan. Onda smo u stvarno ozbiljnom problemu. To će rasterati investitore. Svi, znači političari u okruženju, političari u super silama, ekonomisti u zemljama u okruženju u ekonomskim gigantima, imaju samo jedno za cilj - stabilnost i političkog i finansijskog sistema sa zemljom koju smatraju svojim partnerom, ako to nije stabilno, nema ni saradnje sa njima.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala. Dušan Petrović. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Dušan Petrović

Zajedno za Srbiju
Samo da ne mešamo gospodine Arsiću, gospođo predsedavajuća, babe i žabe.

Više puta sam ovde apelovao kao i mnogi drugi poslanici da imamo raspravu. Možda će biti kad bude debata o novom guverneru. Može to da bude prilika. Imamo raspravu o tome kakva je bila monetarna politika? Gospodin Arsić govori o repooperacijama, kao što govori o emitovanju obveznica koje je radilo Ministarstvo finansija. To nema veze sa emitovanjem novca. To nije primarna emisija. To je zaduživanje za gotov novac. O tome treba da se diskutuje. Slažem se, i o tome i govorim zašto nismo imali debatu o tome.

Da li je monetarna politika bila adekvatna ili nije? Da li je ovaj guverner, pa i prethodni guverner, kakvu je politiku u repooperacijama vodio? Kakva je bila politika eskontne stope? To je ovde bila tema. Iz svega toga izađe ovo o čemu gospodin Arsić posle toga priča. Isto mislim da je jako loše što je cena kredita 25% u dinarima na godišnjem nivou u Srbiji i što je cena u evrima 11 ili 12%. Ima zemalja gde je i viša, nije ni to sporno, ali u ovim zemljama gde smo mi i u našem okruženju, u zapadnoj Evropi. Mi smo potpuno u nekonkurentnim uslovima što se tiče naše privrede, da ne govorim o stanovništvu koje je zaduženo po visokim kamatnim stopama. Tu se mi slažemo.

Predlog ovog zakona je, dok nije Odbor prihvatio amandman, bilo to da se omogući Centralnoj banci da emituje pare. I moguće je da će Evropska centralna banka to da radi, ako se dogovore. Centralna evropska banka funkcioniše i nadležna je za one zemlje koje nisu imale hiper inflaciju od 1945. godine do danas, za razliku od Srbije. Ponoviću još jednom. Ovde je bila ideja da se omogući, opet da ne budu građani u zabuni, pa devizne rezerve između ostalog su i štedni ulozi koji građani Srbije imaju u bankama. Pa je ovim zakonom bila ideja da se dopusti Centralnoj banci da i te pare upotrebi, tako što će na sekundarnom tržištu hartija od vrednosti da kupuje papire. Fala bogu sad je to onemogućeno.

Teoretski nije ni to nemoguće, ali oko toga mora da postoji ozbiljan konsenzus. Ozbiljan konsenzus. Svoju monetarnu politiku vode SAD, svoju monetarnu politiku pokušava da definiše EU. Slažem se da smo u vremenu kada je liberalni kapitalizam iza nas i vreme je državnog intervencionizma, ali to ne može na ovakav način da se uradi, već o tome moraju ozbiljno da se usaglase oni koji su kompetentni da donesu nekakve važne ocene za rizične državne poteze. Kada nema tog konsenzusa, onda je najbolje da Centralnoj banci, kao što je i dosad bilo zabranjeno da se bavi takvim stvarima, jer možemo da dođemo u velike nevolje. Sve smo to videli u ovoj ili onoj meri 1993, godine, ako se dobro sećam. Dobro je što se to sve stavlja ad akt. To ne znači da ne treba da otvorimo debatu o tome.

Potpuno sam siguran, milijardu evra za navodnjavanje u ovoj zemlji, da to ne može da bude promašena investicija. Evo, gospodin Škundrić je ovde, da vidimo da li može ova zemlja da napravi termocentralu, da li može da napravi hidrocentralu? Kako to može da bude promašena investicija? Ne može. Slažem se, ali o tome moramo da razgovaramo. Oni koji su za to kompetentni, ali ne na ovakav način.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.

Da li još neko želi reč?

Narodna poslanica Ljiljana Lučić, izvolite.

Ljiljana Lučić

Demokratska stranka
Hvala predsedavajuća.

Hoću da podsetim, kada već govorimo o tome da li je NBS povlačila neke korake koji liče na emisiju novca, da li se sa uspehom borila protiv inflacije, na jedno interesantno mišljenje buduće guvernerke NBS, gospođe Tabaković. Ona je pre godinu dana ovde, dakle u ovom parlamentu, na kritike da se NBS nedovoljno bori protiv inflacije ili ima neke poteze koji liče na emisiju novca, rekla sledeće – prvo, iznuđeno kreditiranje, bez novca, robno kreditiranje, gde se roba daje na odloženo plaćanje zato što monopolske i kartelske strukture uslovljavaju dobavljače i isporučioce gde im daju robu, za koju sigurno znaju da im neće biti isplaćena za 60 dana, pa ugrađuju prejudicirani rast kursa, jesu slične emisiji novca. Vi, obraća se ona guverneru Šoškiću, Narodna banka, taj novac ne emitujete, a doživljavate prozivku kako se novčana masa povećava u platnom prometu i na neki način se povećava inflacija. Ne, kaže gospođa Tabaković, to nije krivica NBS, to je nedostatak protiv kartelske i monopolske strukture naše privrede.

Da li se nešto promenilo sada kada ona ima nameru da bude guverner, pa predlaže rešenja o kojima je govorio kolega Petrović i o kojima ćemo tek govoriti? Dakle, predlaže rešenja koja bi bukvalno otvorila tu brešu i stavila NBS u poziciju da istinski ima mehanizme za emisiju novca. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović, izvolite.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Potpuno podržavam ideju gospodina Petrovića da bi trebalo otvoriti raspravu o monetarnoj politici i o izlasku iz krize. Jedini problem za sve nas je, koji imamo pamćenje, mi lično, kao poslanička grupa, smo to predložili bar 20 puta u poslednje četiri godine. Problem je što se svaka vlast seti šta treba da uradi i šta treba da se radi tek kada ode u opoziciju. Žao mi je što za ove četiri godine nismo pričali ni o jednom ključnom problemu koji postoji, nego se tadašnja vlast ponašala slično, kao što vidimo da se ponaša vlast koja je formirana pre nekoliko dana.

Ono što je nesreća je da izmenama ovog zakona nisu stvoreni uslovi da se u ponedeljak ili utorak kada bude sednica sa izborom guvernera razgovara o bilo kojoj od ovih tema. U ponedeljak će se raspravljati samo o biografiji predloženog kandidata, ko god da to bude. Onda ćemo se opet čuditi – zašto se guverner ponaša vezano za kurs, tako i tako, zašto se ponaša za devizne rezerve, tako i tako, jer Skupština neće moći da se izjasni ni o jednoj od mera koje guverner Narodne banke predlaže Narodnoj skupštini.

Žao mi je što predlagači ovog zakona stavljaju veliko breme na pleća tog guvernera koji će biti izabran. Zemlja koja ima ovoliki deficit, čujemo da je on oko dve milijarde, zemlja koja ima ovoliku stopu nezaposlenosti, zemlja koja ima ovakav pad proizvodnje, teško da može da ima stabilan bankarski sektor i teško da može da ima stabilan kurs. Ono što je naš zadatak i naša obaveza, a to je da građanima kažemo istinu. Sve dok privreda ne bude počela da radi i sve dok nezaposlenost ne bude počela da se smanjuje, nećemo imati stabilan kurs. Stabilan kurs možemo da imamo samo tako što ćemo trošiti devizne rezerve dok ih ne potrošimo.

Svi smo ovde dovoljno mladi i dovoljno stari da se tih godina sećamo i sećamo se kako je to izgledalo. Sećamo se i genijalnih rešenja koja su imali u Brazilu, Argentini, Mađarska je takođe imala genijalnih rešenja, a rezultat je u svakom od tih slučajeva bio potpuno identičan. Mi smo to iskusili ne tako davno. Iskreno verujem da nećemo imati želju da primenjujemo takva genijalna rešenja. Mislim da ne treba da se zavaramo. Imamo strukturne probleme koji onemogućavaju, a sećate se gospodine Petroviću, baš kada je bila emisija, godinu i po dana onih deviznih obveznica da smo o tome vi i ja razgovarali u ovoj sali. Nažalost, to neće rešiti strukturne probleme ove zemlje kao što i 13. penzija neće rešiti ni jedan problem, nego će nam napraviti samo nove.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.

Samo da vas pitam gospodine Obradoviću, da li je ovo vreme poslaničke grupe? Ovlašćenog? Hvala.

Reč ima doktor Dragoljub Mićunović. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Dragoljub Mićunović

Demokratska stranka
Ima jedna banalna uzrečica koja kaže – svako zlo ima svoje dobro. Mislim da nije baš tačna, ali se ponekad desi da ona ima opravdanje. Ako ikakva korist može proizaći i za državu pa i za samu sadašnju vlast, povodom ovog pokušaja sa izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci je, da im je u startu pokazala da onu aroganciju koju su zamišljali kao moguću da vlast može sve i sme sve, na vreme osete, mi smo ukazivali to u toku debate i sa svoje strane možemo da ih pohvalimo da su usvojili primedbe koje smo im stavljali i to se vidi u njihovim amandmanima, pogotovo ključnom amandmanu na član 18. sa kojim se ovde nastupalo a onda ga je promenila, upravo amandmanom pokušava da ga ukloni i sam predlagač.

Imamo danas na sceni reagovanje opozicije koja vam ovde danima govori da zakon ne valja, da ta proizvoljna ambicija da se moraju zadovoljiti neka personalna rešenja uz jurističko nasilje, da je loša, i loš znak za Vladu.

Drugo, imate stručnu javnost. Dakle, nisam čuo još ni jednog ozbiljnog ekonomistu da se pojavio koji bi podržao jednu ovakvu meru. Dakle, vlast koja ne sluša javnost, to je sivilno društvo koje se ovde pominje, dakle u sigurno sam ja u jednu svoju samovolju koja će ga koštati.

Zatim su došle međunarodne monetarne institucije, MMF, Svetska banka i dalje je naš predlagač vrlo uporno gurao svoju ideju, za koju se Vlada i te koliko meša u nezavisnost Narodne banke, a onda su došli i diplomatski apeli, za sada apeli, iz EU, preko ambasada Amerike i mnogih drugih. Dakle, dobro je da je vlast i predlagač shvatila da nasilno guranje jednog lošeg zakona u kojima Vlada uzurpira mnoge nadležnosti i samostalnosti monetarne politike jeste pogubno i nije ostvarljivo.

Nadamo se da će ovaj slučaj, koji se sada dogodio sa Narodnom bankom biti upozorenje da isto tako odustanu od mnogih drugih pokušaja sprovođenja jedne arbitrarne politike isključivo vođene trenutnom političkom moći.

Postoji nešto što se zove - vladavina prava, ona se ugrožava, kada se ona ugrožava padaju redom sve institucije jer zakon gubi autoritet. Nema onda više ništa ni od samostalnosti sudstva, ni od samostalnosti Narodne banke ni regulativnih tela itd.

Očekujem, Vlada pominje i neki konsenzus itd, ali samo u nekim ograničenim pitanjima. Nema ograničenih pitanja. Ako želite ozbiljnu debatu, onda ćemo debatovati o svakom pitanju. Debata je naravno moguća pre donošenja odluke i posle donošenja odluke. Debata pre donošenja odluke je kvalitetna jer omogućava i utiče na odluku. Debata posle donete odluke više služi kao jedan izraz slobodnog govora, nego što ima efekta. Milošević je ipak, uprkos svojoj samovladi kada je smenjivao guvernera Avramovića, doveo ga je ovde i on je ceo dan odgovarao na pitanja, objašnjavao, uveravao ih šta je pogubno u pokušajima da se Narodna banka stavi pod direktnu kontrolu Vlade. Imali smo debatu u kojoj je on učestvovao.

Vi ste sada uradili nešto što je povreda, ako hoćete, ljudskih prava. Vi ste jednog čoveka stavili na zid srama, niste mu dali mogućnost da ovde govori i obrazlaže svoje stavove. Razna štampa, da ne govorim o njenom karakteru, na najvulgarniji način kleveće i pokušava da osramoti čoveka od kredibiliteta. To je loš primer, ako se misli da će se pojačanom političkom hajkom uspeti da nešto proizvede – neće. Ovim hajkama preko štampe i neodgovornim optuživanjem za ove milione – za one, za ove banke, za šta god hoće, bez ikakvih dokaza, bez ikakve rasprave, jeste nešto što uliva nepoverenje građana u poredak i u svoju sopstvenu sigurnost. Zaštitnik građana bi morao da reaguje i da zaštiti svakog čoveka koji se od strane, čak i Skupštine ako hoćete ili bilo kog organa, nedokumentovano i bez ikakvih dokaza, na taj način kleveće. To sve ne služi na čast, ni uspostavljenom režimu, a naravno ni nama kao jednom civilizovanom društvu, kako se vode rasprave.

Na kraju, jedna mala sitnica. Ovde se govori o guverneru. Sa stanovišta rodne ravnopravnosti, mi smo već uveli da govorimo predsednik ili predsednica, ministar ili ministarka, ali ovde se govori samo o guverneru. Da li predlagač misli da isključi pripadnike ženskog roda, iz konkurencije za ovu funkciju, ili ako ne misli onda bi morao da stavi guverner ili guvernerka. Toliko u odbranu prava na rodnu ravnopravnost koju smo mi ovde usvojili. Hvala.