Gospodine predsedavajući, želim na početku da kažem ili da ponovim da je velika šteta što nismo imali priliku da diskutujemo o suštinski važnim stvarima, kada su ova pitanja na dnevnom redu. Suštinski važno je kako je, u stvari, vođena monetarna politika, kako je vođena politika odbrane kursa, kako je vođen ceo postupak oko kontrole i nadzora nad bankama. To su sve pitanja koja su važna i koja je trebalo raspraviti.
Zakon o Narodnoj banci, tu ću se osvrnuti na ovo što je rečeno ovde, garantuje ne samo samostalnost koju garantuje Ustav, nego garantuje i nezavisnost Narodnoj banci. To je zakonska kategorija i tome smo pričali prekjuče. Predlagači nisu doveli u pitanje ovakav atribut Narodne banke. U ovom predlogu zakona nisu predložene izmene koje bi Narodnu banku lišile njene nezavisnosti, kako to stoji u prvom članu. Narodna banka je nezavisna.
Mislim da je i ova skupština imala dovoljno snage i dovoljno institucionalnog mehanizma u svojim rukama da inicira jednu vrlo ozbiljnu debatu, pre svega u Savetu Narodne banke, zbog toga što sama Narodna skupština, odnosno Odbor za finansije nije vlastan po ovom zakonu, a ni po izmenama i dopunama, da se bavi samim guvernerom, ali jeste nadležan da utvrđuje odgovornost članova Saveta Narodne banke. Mislim da smo mogli u ovih pet ili deset dana da imamo jednu vrlo ozbiljnu, jasnu debatu, stručnu, koja bi na kraju došla pred narodne poslanike i u ovom visokom domu mogla da dobije svoju ocenu.
Prekjuče smo razgovarali o tome da li je Savet Narodne banke nekakvo ekskluzivno telo koje ima veća znanja nego što ima 250 poslanika Narodne skupštine. Odgovor je – da, zbog toga što, kada je potrebno da neko od naših članova porodica operiše srce ili mozak, ne dođe u Narodnu skupštinu, nego traži konzilijum, što je rekao jedan od uvaženih narodnih poslanika lekara koji znaju kako se leče pojedini delovi tela i pojedine patologije. Tako je i Savet Narodne banke skup ljudi za koje je Skupština utvrdila da su kompetentni, da se bave monetarnom politikom. Ono što radi Savet Narodne banke podleže političkoj oceni Narodne skupštine i to mislim da je bio pravi put, da dobijemo odgovore – da li je morao ovoliko da otkliza devizni kurs i da li je politika vođena dobro ili nije vođena dobro? Nažalost, mi nećemo dobiti odgovor u ovoj debati na to pitanje. Da li je kontrola i nadzor banaka vršena dobro ili nije vršena dobro? Možemo da dajemo paušalne ocene ovde čitajući novine ili ukoliko poslanici, kako se to ovde kaže moderno – novog režima, imaju nešto više podataka od nas, onda da daju neke ocene. Koliko god da imate podatka, to je nedovoljno da možete kompetentno da zaključite, dok to ne prođe kroz Savet Narodne banke ili neke druge institucije. Nažalost, nismo imali priliku ni o toj stvari da se ovde izjasnimo.
Ono što je predmet ovog amandmana jeste jedna činjenica da se uvodi potpuno novo telo u okviru Narodne banke, uprava za nadzor nad finansijskim institucijama. Još jedom ću ponoviti, Narodna banka je nezavisna, a ne samo samostalna, jer nezavisnost Narodne banke garantuje Zakon o Narodnoj banci i ta odredba se ovde neće promeniti. Mislim da i ostavka guvernera Narodne banke je po nešto promenila, ideje koje su u početku, ukoliko mogu da zaključim, motivisale predlagača. Da je guverner podneo ostavku pre nego što je ovaj zakon ušao u proceduru, nisam siguran da bi bila uvedena uprava za nadzor. To je prosto pitanje na koje će predlagači dati odgovor.
Ono što ovde sada predstavlja jedan vrlo ozbiljan problem, po mom sudu, Ustavni sud će verovatno po nekoj inicijativi dati svoju ocenu, da li je ovo ustavno ili nije ustavno, ali ono što je nesporno jeste da po Ustavu guverner rukovodi radom Narodne banke. Ustanovljavanjem uprave za nadzor uvodi se jedna moćna nova tačka koja je opskrbljena velikim ovlašćenjima, koja se bavi poslom koji je i do sada bio posao Narodne banke Srbije, pa će i u buduće biti, s tim što viceguvernera koji se bavi ovim poslom neće birati Savet guvernera, nego će to činiti Narodna skupština. S jedne strane, guvernera će birati i dalje Narodna skupština na predlog predsednika Republike, sa druge strane, direktora uprave za nadzor biraće isto tako Narodna skupština na predlog Odbora za finansije. Ako hoćete, na ovaj način se derogiraju i nadležnosti predsednika Republike. Nije sporno da je moguće da u nekim slučajevima se funkcije ne obavljaju dobro, pa da nastupaju neke posledice štetne, ali to je onda pitanje lične odgovornosti onih koji su taj posao vodili, a ne sistemsko pitanje.
Zbog toga smo mi predložili da ovaj član bude brisan. Smatramo da postoji sasvim dovoljan kapacitet i dovoljne nadležnosti u ovakvom sistemu Narodne banke, kada se on već ne menja, takav kakav jeste, da se poslovi nadzora nad finansijskim institucijama obavljaju dobro i kvalitetno. Svako treba da odgovara za svoj rad. Ko nije svoj posao radio dobro, treba mu zahvaliti na saradnji, po proceduri koja je utvrđena.
Mislim da ćemo napraviti konfuziju. Život će pokazati. Videćemo vrlo brzo kada bude izabran novi guverner, kada bude izabran direktor uprave za nadzor, kada budu izabrani svi funkcioneri Narodne banke, da li takav sistem može efikasno da funkcioniše ili će to biti skup pojedinaca opskrbljenih vrlo velikim ovlašćenjima sa vrlo velikim legitimitetom zbog toga što će ih sve birati Narodna skupština i da li jedno takvo ustrojstvo može da funkcioniše kao tim.
Dakle, izražavamo duboku rezervu da je to moguće. Smatramo da postojeći sistem, ne ulazeći u nekakvu uporednu analizu, postoje različita pravna rešenja i o tome se ovde govorilo, da je moguće da postojeći sistem proizvede dobre rezultate i da ćemo se uvođenjem ovakve institucije suočiti sa mogućnošću da nastane jedan vrlo ozbiljan sukob kompetencija i smetnji u funkcionisanju Centralne banke.
