Narodni poslanik Radojko Obradović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Kao što je rekao ovlašćeni predlagač, ni mi iz našeg poslaničkog kluba se nećemo mešati u ovlašćenja predsednika Republike. Mi ne znamo ko će biti guverner. Kako gospodin ministar Ilić zna, to je drugo pitanje. Pitao sam kolege iz Nove Srbije kako gospodin Ilić zna, kaže – nije on rekao, on je samo citirao gospodina Palmu, ali, dobro.

Naravno da je ovo važan zakon i mi smo već istakli u načelnoj raspravi brojne primedbe na ovaj zakon. Ne mislimo da su sve te primedbe otklonjene predloženim amandmanima. Pohvaljujemo predlagača što je usvojio jedan od naših amandmana. Biće ih još, prilično važnih, pa u nastavku rasprave ćemo o tome govoriti.

Žao nam je što je guverner podneo ostavku i što nećemo imati priliku da se realizuje naš predlog da dođe ovde zajedno da članovima Saveta, da raspravimo o svim tim važnim stvarima o kojima je važno raspraviti zbog svih problema koji postoje. Nadležnost, samostalnost i nezavisnost Narodne banke, ne povećavaju se i ne umanjuju se uvođenjem uprave za kontrolu finansijskih institucija, samim uvođenjem tih uprava, nego načinom izbora, načinom na koji će ta uprava funkcionisati i načinom na koji će se realizovati njene funkcije. Na taj način može da se ugrozi nezavisnost i samostalnost Narodne banke.

Isitne radi, postojeći Zakon o Narodnoj banci koji je još uvek na snazi ima nekoliko odredaba koje se odnose na kontrolu finansijskog sektora. Ni jedna od tih odredaba se zakonom o kome mi sad, izmenama zakona o kome raspravljamo ne menja. Sve zakonske odredbe koje se odnose na kontrolu finansijskog sektora su sada na snazi. Veliko je pitanje, žao nam je što to nećemo moći da utvrdimo u skupštinskoj raspravi, zašto Narodna banka to do sada nije koristila.

Član 4. tačno definiše odredbe od četiri do sedam važećeg zakona. Utvrđuje tačne nadležnosti Narodne banke u kontroli bankarskog sektora, pa stav 4. člana 4. kaže – izdaje i oduzima dozvole za rad banaka, vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka. Član 5. utvrđuje da izdaje dozvole vezano za osiguranje.  Član 6. za lizing, član 7. za dobrovoljne penzijske fondove.

Ostaje otvoreno pitanje zašto Narodna banka do sada nije kontrolisala i koristila ingerencije koje je imala. Nadam se da će novo rukovodstvo to utvrditi. Dobra stvar je što je amandman usvojen, dobra stvar je što ne postoji dvovlašće u potpisivanju. Moj kolega je rekao da to ne postoji nigde. Naknadno sam se setio da je postojalo. Mi u našoj praksi imamo dvovlašće, a to je bilo u prelaznoj vladi između 5. oktobra 2000. godine i 27. januara 2001. godine, dvovlašće, odnosno trovlašće, u nekim ministarstvima dvovlašće a u vladi trovlašće. Ne mislim da je to nekakav period i nekakva uporedna praksa koju bi trebalo da primenjuju u budućnosti, osim ako se nismo vratili na početak.

Druga stvar, svaki saziv parlamenta ima neku od dominantnih tema. Očigledno je da ćemo u ovom sazivu mnogo raspravljati o tome šta je nezavisnost, šta su to nezavisna tela, da ćemo morati od početka da se vraćamo na koncept nezavisnih institucija – šta je njihov posao, kolika je mogućnost Skupštine da se upliće u njihov rad. Očigledno da postoji potpuno drugačije razumevanje koncepta nezavisnih tela u odnosu na ono koje je postojalo do skora.

Trenutno nema predlagača, molim da mu prenesu, izuzetno su važni amandmani koji se tiču izbora direktora uprave za nadzor, jer i te kako sam koncept uprave zavisi od načina izbora. Mislim da je nastala ozbiljna konfuzija za načinom izbora i načinom razrešenja funkcionera.

Odbor za finansije predlaže članove Saveta Narodne banke, predsednik Republike predlaže guvernera, guverner predlaže viceguvernera, a Odbor za finansije predlaže direktora uprave za kontrolu nad finansijskim institucijama. Razrešavaju se tako što Odbor za finansije utvrđuje odgovornost Saveta, a Savet utvrđuje odgovornost svih ovih funkcionera. To sigurno neće funkcionisati, neko drugi ko bude došao na vlast u nekom trenutku će morati ponovo da menja taj član zakona, ako bude hteo da promeni guvernera.

Hvala.

Narodni poslanik Dušan Petrović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodin Arsić nije tu, ali se nadam da će da čuje, pa će da odgovori kada se bude vratio.

Dosta sam iznenađen njegovom poslednjom replikom i onim što je govorio. Iz toga sam mogao da izvedem zaključak da je u stvari ideja bila da se promene nadležnosti same Narodne banke, tako što će uprava za nadzor da dobije određeno ovlašćenje da radi neke poslove koje do sada nije radila. Kako je rekao gospodin Arsić, do sada se urednost poslovanja banaka cenila preko izveštaja revizorskih kuća, a sada će biti nešto drugačije, vršiće se permanentan nadzor, ako sam dobro upamtio šta je on rekao.

Međutim, zakon se ne menja u tom smislu i to je i gospodin Obradović rekao, neću da čitam, pošto sam imao nameru - ne menja se ni jedna zapeta u Zakonu i Narodna banka će raditi ono što je radila i do sada. Ako je već takva ideja postojala, onda je bar trebalo u samom zakonu staviti šta su to nadležnosti koje bi uprava za nadzor trebalo da ima, pa da mi znamo o čemu se tu radi. Ovako Zakon to delegira Statutu Narodne banke i potpuno ulazimo u jednu konfuziju, jer gospodin Arsić ovde predstavlja predlagača, pokušava da intencije, nameru koju je sam predlagač imao, ne samo ono što piše u samom tekstu i mislim da zaista imamo jedan ozbiljan i veliki problem oko toga šta je zaista zakonodavac imao ideju da uradi. Naravno, mi možemo da debatujemo o onome što je napisao kao predlog zakona.

Zbog toga još jednom ću se vratiti na ono  što sam rekao i slažem se sa nekoliko poslanika koji su ovde govorili, postoji opasnost od stvaranja vrlo ozbiljne i velike konfuzije u funkcionisanju centralne banke koja je ovlašćena da se stara o monetarnoj politici, o nadzoru nad bankama i svemu onome što je zakonom stavljeno u kompetenciju.

Hvala.

Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, podneo je amandman na član 7.

Predstavnik predlagača je, na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, prihvatio amandmana, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Hvala.

Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Mičić, Judita Popović, Radmila Gerov, Žarko Korać, Ranka Savić, Miljenko Dereta i Kenan Hajdarević.

Predstavnik predlagača i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.

Reč ima gospođa Gerov. Izvolite.

Poštovani predsedniče, narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije. Pre svega, mi nismo dobili nikakvo obrazloženje zbog čega nije prihvaćen ovaj amandman, a zbog građana Srbije, obzirom da poslanici imaju amandman, želim da kažem nešto o tome na šta se ovaj amandman odnosi. Odnosi se na činjenicu da guverner ne može obavljati funkciju u političkoj stranici i tome smo pridodali još jedan deo koji kaže – najmanje godinu dana pre izbora na funkciju guvernera.

Smatramo da je ovaj amandman vrlo koristan, jer NBS ne može da bude partijska banka. Ona treba da bude banka svih građana ove zemlje. Narodna banka Srbije je, pre svega, samostalna po Ustavu, a po zakonu i nezavisna. Ukoliko neko želi da bude, pošto se to odnosi i na guvernera i na viceguvernere i na direktora uprave za nadzor, žele da budu na toj funkciji, a ne želimo partijsku banku, onda je potpuno logično da prihvatite ovaj naš amandman i da na ta mesta stavite stručne i kvalifikovane ljude. Potpuno sam sigurna da u Srbiji ima dosta stručnjaka koji mogu kvalitetno da obavljaju taj posao. naravno, vi to nećete uraditi i ovaj naš amandman nećete prihvatiti. Zbog čega? Sadašnja vladajuća većina već je pokazala na ovih par sednica da ovu državu vodi u sve veću partokratiju i da će partijska kontrola svega biti nastavljena i biti daleko veća nego prethodnih godina. Ukoliko partijsku kontrolu uvedete nad nezavisnom institucijom, Narodnom bankom, onda šta mogu da očekuju ostale institucije. Tu nema ni "d" od departizacije, za koju se mnogi zalagali u kampanji, ali to je, naravno, služilo samo za prikupljanje glasova, a ne za ono što je današnja realnost.

Zbog građana Srbije želim da kažem i to da vam EU, a mi smo u ekspozeu premijera Dačića imali prilike da čujemo da ćemo se mi i dalje približavati EU, ukazuje da ovakve izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci su ozbiljan korak unazad od tog cilja. To je rekao zamenik šefa delegacije EU u Srbiji. Evropska komisija smatra da će izmene Zakona o NBS biti korak unazad u usklađivanju Srbije sa evropskim standardima. To je izjavio predstavnik delegacije EU u Srbiji, Frejk Janmat. Vama Svetska banka kaže da u predloženim izmenama Zakona o NBS postoje elementi koji izazivaju zabrinutost, da srpska Centralna banka neće moći da radi razumno, nezavisno. To je ocenila Svetska banka. Svetska banka takođe ukazuje i na činjenicu da formiranje uprave za nadzor finansijskih institucija, koja će biti relativno moćno telo, gde njihov mandat nije potpuno jasan. Po meni, ta uprava za nadzor finansijskih institucija i direktor uprave će imati veća ovlašćenja nego naš guverner, koga god da izabere ova vladajuća većina. Ono na šta vam ukazuje Svetska banka je to da je nedopustivo da se guverner, viceguverneri i svi članovi biraju u parlamentu, a vi o tome ne želite ništa da kažete. To su izjave Svetske banke, da time potkopavate kredibilitet NBS, kao nezavisne institucije, i da je to loš signal tržištima i međunarodnim partnerima Srbije.

Mi u LDP zato smo i podneli ovaj amandman, obzirom da predlagač, pošto je guverner Šoškić podneo ostavu, imao je prilike da povuče ovaj zakon iz procedure i da, u skladu sa važećim zakonom, postavi guvernera i tu ne bi bilo ništa sporno. Ovde se uopšte ne govori o nadzoru parlamenta nad Narodnom bankom, jer parlament i dan danas ima nadzor nad Narodnom bankom, jer ovde stižu revizorski izveštaji koje mi imamo priliku da vidimo. U stvari vi želite da napravite partijsku banku jedne stranke ili možda više stranaka, a to ćemo imati prilike da vidimo kada budete dali predlog za guvernera, predlog za direktora uprave za nadzor i koji će biti predlog za viceguvernere. Time je potpuno uništena nezavisnost NBS i time je potpuno NBS postala partijska ispostava, a ne Narodna banka svih građana.

Ono što ja, kao građanin, mogu da očekujem da u narednom periodu, obzirom da će vladajuća većina da uradimo ono što planira, bez obzira na sve preporuke koje ima od strane međunarodne javnosti i međunarodnih finansijskih institucija i bez obzira na sve komentare koje je dala stručna javnost u Srbiji, da ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci usvoji. Ono što nama građanima preostaje, pošto danas imamo novčanicu od 5.000 dinara, mene zaista zanima – koliko će vremena proći dok dobijemo novu od 10.000 dinara, pa narednu od 100.000?

Gospodin Arsić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da, barem poslanici, kada diskutuju se dobro pripreme za sednicu. Ako bude bio štampan novac, to će biti zbog povećanja bruto nacionalnog dohotka, a ne zbog toga da bismo održali finansijsku stabilnost, kao što se to do sada radilo i da bi dolazilo do rasta kursa evra, gde se neko drugi bogatio, a građani siromašili. Nisu čak ni privrednici tu zarađivali mnogo, zna se ko je tu zarađivao.

Barem dva potpisnika ovog amandmana su glasali za osnovni Zakon o Narodnoj banci, da se ova izmena unese u osnovni Zakon o Narodnoj banci. Takvo rešenje kakvo ste predložili, koliko mi je poznato, ne postoji ni u jednom rešenju bilo koje države. Možda negde postoji, ali u većini država – ne.

Kada su u pitanju ta saopštenja za javnost itd, ne vidim ništa drugo nego da je to prepisana histerija odlazećeg guvernera. On je svoju histeriju dostavio Narodnoj skupštini, dostavio bez Predloga zakona međunarodnim  finansijskim organizacijama, koje su reagovale na njegovo saopštenje, bukvalno ga prepisale.

Kada kažete da nigde u svetu viceguvernere ne bira skupština, u Hrvatskoj ih bira skupština, u Crnoj Gori ih bira skupština, u Makedoniji ih bira skupština, u Austriji predsednik države i Vlade, u Poljskoj skupština i u Mađarskoj skupština. Ovo je samo jedan deo. Da li to za Srbiju važe neki drugi kriterijumi ili to dokazuje baš ono što sam malo pre rekao, da saopštenja koja su neke međunarodne finansijske organizacije dale predstavlja histeriju odlazećeg guvernera, koji ih nije čak ni obavestio o suštini zakona?

Po Poslovniku, reč ima gospodin Korać.

Hvala.

Ja sam jedan od potpisnika ovog amandmana. Ne znam da li je guverner histeričan, jer vi ste upravo to izjavili, što je uvredljivo. Znam da se radi o uglednom profesoru Ekonomskog fakulteta u Beogradu, sa prilično zavidnom naučnom reputacijom. Ako ne verujete, možete otići i pogledati njegove naučne radove, njegove referate za njegov reizbor. Kakav je bio guverner, nismo uspeli da utvrdimo, jer nikada ovde nije rasprava vođena. Ali, vi sada kažete da naša poslanička grupa ili predlagači amandmana kopiraju njegovu histeriju.

Gospodine Arsiću, nisam znao da ste postali stručnjak za psihopatologiju i za termin histerija, ne znam tačno da li i znate šta znači reč histerija, ali vas molim da ovakve reči ovde više ne koristite. Vi se možete ne slagati sa amandmanom i to je potpuno u redu, vi ste predlagač jednog drugog zakona.

Ono što je ovde predloženo, bez obzira na obrazloženje, je vrlo jasno, da, ako insistirate toliko na departizaciji te funkcije, onda osoba koju predlažete, bar poslednjih godinu dana, ne bi trebala da ima neki značajniji položaj, funkciju u nekoj političkoj stranci. Vi ste to odbili bez obrazloženja i svima je jasno zašto ste to odbili. Moja intervencija jedino je bila da zadržimo ovu diskusiju u okviru nečega što se zove pristojan razgovor. Reč histerija ne pripada tom razgovoru. Hvala.