Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Olena Papuga i Đorđe Stojšić.

Predstavnik predlagača i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.

Da li neko želi reč? (Da)

Gospodin Đorđe Stojšić.

Uvažena predsedavajuća i gospodo narodni poslanici, naš amandman se odnosi na to da odredbe člana 20. koje se primenjuju na guvernera bi po nama trebalo i da se primenjuju na viceguvernera, s obzirom na važnost u Narodnoj banci, u Izvršnom odboru.

Ovde, koliko vidim, odredbe člana 20. u stavovima 3. i 4. govore o tome da guverner ne može imati akcije, hartije od vrednosti itd, i više govori o sukobu interesa, dok po meni stavovi 1. i 2. člana 20. su takođe važni, jer govore o tome da guverner, a po nama i viceguverneri ne bi smeli imati konflikt interesa u smislu toga da mogu biti članovi upravnih odbora, političkih stranaka, nadzornih odbora itd. Mislim da bi ti stavovi morali da se odnose i na tzv. direktora Uprave za nadzor, zato što je to jedna sigurna, ovde vidimo i čujemo, od funkcija koja će biti možda važnija od funkcije samog guvernera. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Mirko Cvetković, Teodora Vlahović, Nataša Vučković i Janko Veselinović i zajedno narodni poslanici Nenad Čanak, Olena Papuga i Đorđe Stojšić..

Predstavnik predlagača i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Teodora Vlahović.

Poslanička grupa DS podnela je amandman na ovaj član Predloga zakona iz razloga što smatramo, i povezano normalno, sa celinom predloga u zakonu da bi bilo najbolje da se ovaj član briše.

Sam predlog je sastavljen iz dva dela koja su ovde nama bitna. Jedno je da viceguverneri neće više birati Savet, nego Narodna skupština, što se mogu složiti da jeste u praksi zemalja u okruženju i drugih zemalja rešenje. Ono zašta mi smatramo da je bolje rešenje u važećem zakonu, a to je da viceguvernere bira Savet na predlog guvernera, iz prostog razloga što na taj način ostaje Izvršni odbor.

Guverner i viceguverneri su bili tim koji su imali bolje uslove za rad u momentu kada to prenosimo na Narodnu skupštinu uz sve naše sumnje, a nažalost sve naše sumnje koje smo iskazali ovih dana su se i ispunile. Ni u čemu nas niste ostavili da bar jedna sumnja ne bude ispunjena. U kratkom vremenu sve su ispunjene.

Naš je strah da će prelaskom izbora i viceguvernera na Narodnu skupštinu ličiti na jednu podelu da svaki viceguverner treba da bude iz druge stranke koja je na vlasti i onda više neće biti dobrog rada Narodne banke.

U drugom delu ovog člana za nas pravnike to jeste tehničko pitanje, s obzirom da se statut spominje u članu 2, pa ovde se samo usklađuje, međutim, koristim priliku da još jednom podsetim na taj problematičan član, gde se Skupštini daje ta nadležnost da daje saglasnost na statut. To davanje saglasnosti na statut je u obrazloženju, kada je bila rasprava u načelu rečeno je da se to radi iza institucije kulture itd, direktno utiče na ono osnovno pozicioniranje Narodne banke kao nezavisne institucije, a to stoji u ovom zakonu i to se ne briše.

Ono što možemo očekivati kada bude došao statut na saglasnost, da u tom statutu stoji da i na poslovnike o radu određenih organa Narodne banke, Narodna skupština daje saglasnost i to sve pod predtekstom vršenja kontrole. Kontrola Narodne skupštine se ne vrši na taj način, već se urušava nezavisnost Narodne banke.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izneo bih samo nekoliko činjenica. Ovde bih guvernera, viceguvernere i sve funkcionere Narodne banke birala Skupština.

Hajde da vidimo kako to izgleda u zemljama koje imaju unaprađeniji bankarski sistem nego Srbija.

U Austriji savet ima 11 članova, šest imenuje savezno veće, Vlada i predsednik, a Skupština akciona pet. U Austriji generalni savet, predsednik, potpredsednik i još osam članova postavlja savezna Vlada, izvršna vlast. Tu nema politizacije, jel tako?

Upravni odbor Austrijske banke – guverner, viceguverner i još dva člana postavlja predsednik države na predlog savezne Vlade.

U Poljskoj guverner se bira na zahtev predsednika države od strane parlamenta. Članove izvršnog odbora imenuje predsednik države na zahtev guvernera, jedna od grana izvršne vlasti.

Niko ne može da ospori da je naš način izbora, odnosno način izbora funkcionera Narodne banke daleko pravedniji, daleko konkretniji kada se bira u parlamentu.

Svi koji se bave politikom, kada pokušavaju da rade kako treba, kada hoće da rade kako treba ne beže od javne debate, ne beže od rasprave u ovom parlamentu, nema šta da kriju od svojih kolega poslanika, a ako ćemo da idemo po principu da se nešto samo desi i za to saznamo iz novina kao narodni poslanici, e onda je ova skupština u problemu, onda ona ne opravdava svrhu svog postojanja. Mi smo ti koji treba da kontrolišemo izvršnu vlast.      Mi smo ti koji postavljamo sudsku vlast. Znači, nemojte da se parlament odriče tog prava, bez obzira koja je politička stranka na vlasti.

Naša bliža prošlost pokazuje da je vlast prvo promenjiva kategorija. Mi u stvari kroz izbor i guvernera i Saveta guvernera i Izvršnog odbora i Uprave za nadzor dajemo vama pravo da kontrolišete sadašnju većinu. Nemojte da se borite protiv tog prava. Treba da budete zadovoljni što možete da ga koristite.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Teodora Vlahović, replika. Izvolite.

Nismo sporili da to nema u zemljama u okruženju, različita rešenja. To nije sporno. Prvo, najbliža nam je Hrvatska, gde takođe Sabor bira guvernera. Govorila sam samo o strahovima da će biti partijski podeljeni, a ne o načinu izbora.

Ovde se radi o zameni teze. Nećemo mi u opoziciji biti ovlašćeniji da kontrolišemo rad Narodne banke i da imamo neki uticaj i uvid u radu Narodne banke ako ovde imamo pravo da stisnemo taster da li smo za ili nismo za određenog viceguvernera.

Mnogo veća kontrola se vrši u raspravi o radu Narodne banke i to je ono gde opozicija može da učestvuje. Ako je neko u većini, normalno je da ima više glasova i da će uvek izabrati guvernera. Naše pravo ovde, verujte, i nije tako uticajno i lako ostvariti, da možemo tu vašu odluku promeniti.

Ono gde možemo javnost bolje informisati jeste kada govorimo o radu tih institucija konkretno, a ne davanjem saglasnosti na statut. Onda će biti zamagljivanje šta opozicija hoće, pa čak i na statut su dali saglasnost. To nije objektivno i realno vršenje kontrole nad radom jedne institucije. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović. Izvolite.

Ova odredba je vrlo važna, po mom mišljenju, ne zbog toga što će na nekakav nov način zaštititi predmet koji se bavi, već čini mi se da na nekakv način predstavlja jedan instrument da se malo prikriju stvari suštinski.

Čudno je da postoji strah od partizacije ili kako bi već moglo da se kaže ove pozicije. Gospodin Šoškić, koji je do juče, prekjuče bio guverner Narodne banke, nije bio stranačka ličnost. Gospođa Dragutinović, koja je bila viceguverner, pa je postala ministar finansija u prethodnoj vladi, takođe, niti je bila niti je sada u bilo kojoj stranci. Ne vidim tu bojazan zašto se uopšte ovakva odredba našla u zakonu, kao da se nekako nagoveštava da bi neko ko ima nekakve veze sa ovom aktivnom politikom, kojom se svi mi ovde bavimo u parlamentu, bi  mogao tu da dođe pa da bude nateran da odstupi od te politike, tako da je vrlo ozbiljna dilema zbog čega je predlagač zakona uopšte došao na ideju da ovakvu jednu stvar stavi u zakon.

Nije sporno, kada se uporedno pogleda, kako stoje stvari sa izborom, vrlo je raznoliko, parlamenti, manje ili više, biraju guvernere. U zapadnoevropskim zemljama svakojake prakse postoje, između ostalo i to da izvršna vlast stavlja guvernere, ali poslanici koji imaju nešto više veze sa pravom znaju da ima zemalja gde sudije postavljaju ministre pravde i ne postoji problem sa funkcionisanjem. Ne radi se ovde samo o formalnoj legitimaciji predlagača, nego se postavlja pitanje da li određena rešenja  u životu funkcionišu ili ne funkcionišu.

Nažalost, Srbija je zemlja koja ima jedinstveno iskustvo među svim evropskim zemljama, koliko mogu da se setim, u finansijskoj i monetarnoj istoriji posle 1945. godine. Nije bilo ni jedne zemlje sa tako strahovitom inflacijom na evropskom kontinentu kakva je imala Srbije.

Mislim da je vrlo dobro da postoji jedna pojačana mera bezbednosti od toga da ljudi koji će biti, ili postoji rizik da će da budu pod neposrednim uticajem izvršne vlasti zato što imaju interes, ako su se borili za neku političku listu, za neku političku opciju, ljudski je i prirodno da žele da se takva politika sprovodi u život, da će biti skloni da, kao monetarna vlast, ukoliko dođu u priliku, budu skloni da prihvate odluke ili preporuke izvršne vlasti.

Ovo je rešenje gde Savet guvernera ima ogromnu moć, a Savet guvernera se bira u ovoj Skupštini, ima moć da postavljaju viceguvernere, ima moć da raspravlja o odgovornosti guvernera, predstavlja jednu branu od te strašne i vrlo bliske istorije u kojoj smo svi zajedno živeli, gde smo bili suočeni sa jednom neverovatnom nacionalnom frustracijom, od najveće inflacije koju je Evropa videla posle nemačke inflacije u vreme velike svetske krize i zato je ovo opasno. Ipak, neću reći da je ovo opasno, već da su ovo jako rizične teme. Promene u Centralnoj banci su veoma rizične i zato su ove izjave ovakve kakve jesu.  Komentarisaću nešto kasnije o ovoj histeriji.

Apelujem na predlagača i na sve ovde da ne zaboravimo tako lako šta nam se dešavalo u neposrednoj prošlosti. Na to ukazuje i jedan vrlo ozbiljan pokušaj o kome ćemo govoriti, siguran sam, za vrlo kratko vreme, a to je član 18. na kojem je, srećom, predsedavajuća jedan od predlagača amandmana, iako je i predlagač zakona, a o tome ćemo pričati kada dođe vreme, kada je u stvari zakonom bila otvorena mogućnost Centralnoj banci na primarnu emisiju.

Kupovina hartija od vrednosti na sekundarnom tržištu je mogućnost primarne emisije. Šta bi neka monetarna vlast ili guverner  i svi drugi funkcioneri radili a šta ne bi, sada nećemo da nagađamo, ali bi zakonom bila otvorena mogućnost da se to čini. Kada povežete te stvari, da u stvari Savet dobija manju moć nego što ima, a Savet je odbrana od vrlo traumatičnih iskustava koje smo imali pre 15 godina i da je sa druge strane predlagač zakona imao ideju da pusti mogućnost Centralnoj banci da ima primarnu emisiju, nije onda stvar histerije kada međunarodne finansijske institucije i strani zvaničnici ovde u Beogradu imaju vrlo oštre izjave. O tome ćemo da govorimo.

Vrlo je važno da svi imamo predstavu, a ovo sada nije samo stvar da imate većinu. Imate većinu, izglasaćete zakon i tu nema nikakve dileme. Vi imate punu odgovornost za to. Ta odgovornost će se pokazati kada zakon počne da funkcioniše da li daje u životu dobre rezultate ili ne. Vrlo je važno i da li vi svi zajedno kao predlagači i potpisnici imate potpuno jasnu svest o ceni koju svi zajedno, poslanici većine, poslanici opozicije, i što je najvažnije građani Republike Srbije, ćemo imati u jednom utisku koji strani investitori dobijaju posle ovakvog stava stranih zvaničnika ovde u Beogradu, zvaničnika međunarodnih institucija i pisanja inostrane štampe, naročito finansijske inostrane štampe, koje je više nego zabrinjavajuće? Mislim da je to vrlo važno političko pitanje, to nije stručno pitanje. To je pitanje naše zajedničke odgovornosti i važno je da svi zajedno o tome imamo potpuno jasnu svest.