Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)

Hvala.

Na član 10. amandmana u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Mirko Cvetković, Teodora Vlahović, Nataša Vučković, Janko Veselinović, zajedno narodni poslanici Nenad Čanak, Olena Papuga i Đorđe Stojšić, i zajedno narodni poslanici Nenad Popović, Milan Lapčević, Miroslav Petković i Aleksandar Pejčić.

Predstavnik predlagača je Odbor za finansije republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima Aleksandar Pejčić. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.

Uvažene poslanice, uvaženi poslanici, poštovano predsedništvo, već dva dana raspravljamo o jednom bitnom zakonu, Zakonu o Narodnoj banci Srbije.

Opozicija kaže da je ovaj zakon politizovan, izuzetno loš, dok vladajuća većina kaže da je dobar i da će unaprediti rad NBS. Ono što ne trebamo zaboraviti je to da Zakon o NBS je temelj finansijskog sistema, tj. temelj monetarnog sistema, temelj bankarskog sistema, temelj deviznog sistema i da ovaj četvrti vid vlasti monetarni treba da se uradi na jedan kvalitetan način, kako se to ne bi repekutovalo i na privredu Srbije, na ekonomiju, kao i na životni standard građana Srbije. Iz tih razloga poslanici DSS su tražili da se otvori, ako ne javna rasprava, onda rasprava ovde u parlamentu, te da se pozovu svi predstavnici NBS kako bi odgovorili na određena pitanja.

Sam bivši guverner je trebalo da dođe i da nam da određene odgovore. Znate dobro da su poslanici DSS glasali protiv tog zakona koji je 2010. godine ovde bio u Narodnoj skupštini.

Takođe, nam nije jasno, poštovani prijatelji, zbog čega se ovaj zakon donosi po hitnom postupku, jer svi dobro znate - što je brzo to je i kuso. Tako i ovaj Zakon o Narodnoj banci ima određene anomalije i nedostatke koje smo mi detektovali kroz određene amandmane. Naša poslanička grupa je podnela određene amandmane. Između ostalog, moje uvažene kolege i ja podneli smo amandman na član 10. i tražili da se taj član jednostavno briše, jer se govori o novoj upravi koja će nadzirati rad i guvernera i izvršnog odbora i viceguvernere, maltene derogira i devastira njihove funkcije.

To je bio naš cilj i to je bio naš razlog. Očekivali smo da će ovlašćeni predlagač to i prihvatiti. Naime, naša namera i želja kroz ove amandmane je bila da poboljšamo i tekst ovog zakona za kojeg smatramo da nije dobar.  Kao što znate, a to smo rekli i u raspravi u načelu, glasaćemo protiv. Imate amandmane DSS, prihvatite, poboljšajte taj tekst zakona i to bi bilo to od DSS. Zahvaljujem.

Hvala.

Teodora Vlahović. Izvolite.

Ovaj Predlog zakona, na taj način što se dodaje taj član 21a, razrađuje dalje upravu za nadzor koja ne bi bila sporna, jer ta vrsta nadzora nad bankama u Narodnoj banci postoji i danas je sektor, da li će se zvati sektor ili uprava. Znamo svi koji pratimo rad Narodne banke i malo sa stručne strane, ne samo sa političke, da je to do sada bilo uvek pod kontrolom jednog od viceguvernera.

Ono što je ovde novina i što će u velikom otežati rad Narodne banke Srbije, jeste na koji način je pozicionirana ta uprava, a posebno na koji način se uvodi direktor uprave koji neće više biti viceguverner. Podsećam na izbor koji je ovde spomenut. Guverner se bira u Narodnoj skupštini na predlog predsednika Republike. Zatim, viceguverneri se biraju u Narodnoj skupštini na predlog guvernera. Direktor će se birati u Narodnoj skupštini na predlog Odbora za finansije.

Na taj način, do kraja je jasno da direktor uprave neće biti u timu, on će biti paralelni organ ili nadzor nad radom guvernera i viceguvernera, jer guverner praktično, ako nema uticaja ni na predlog za izbor, neće imati ni uticaja ni za predlog za njegovo smenjivanje. To dvovlašće koje se uvodi nikako nije umanjeno, ili samo formalno umanjeno izmenom, što se ne potpisuje dvojako, nego samo će potpisati rešenja za rad banaka, samo guverner. To je samo formalno. Suštinski će to dvovlašće na ovaj način i sa ostajanjem ovog člana Predloga zakona, ostati.

Hvala.

Đorđe Stoišić. Izvolite.

Zahvaljujem. Takođe, u povodu člana 10. dali smo amandman da se briše. Iz istog razloga koji su već obrazložile neke kolege, ponovo se vraćamo na to, sa tom tzv. upravom za kontrolu nad finansijskim institucijama se funkcija kontrole praktično izmešta iz ruku guvernera, naročito imajući u vidu da direktora te uprave predlaže Odbor za finansije, što mi nije jasno iz kojih razloga, sa obzirom da je to vrlo usko stručna funkcija koju bi upravo trebao da vrši sam  guverner. Generalno, u svetu je trend da se te funkcije, u vreme svetske ekonomske krize, upravo sve više centralizuju unutar Narodne banke i prve su na listi prioriteta guvernera.

Mislim da se stvaranjem ove uprave formira, na neki način, neki novi kvazi SDK. Ne vidim šta će to dobro da donese finansijskom sektoru. Pre šest, sedam godina, kada su se naveliko uzimali krediti, pričali su se hvalospevi o privatizaciji finansijskog sektora banaka itd, da bi danas došli u situaciju da praktično imamo velike probleme, jer ni građani ni privreda ne mogu da vraćaju kredite koje su tad uzimali, a sada se optužuje upravo taj isti finansijski sektor, da su maltene sve stranke krive zato što u zemlji imamo makro-ekonomske probleme koji su više strukturne prirode i nemaju mnogo veze sa tim.

Mislim da uvođenje nove uprave je samo jedna od aktivnosti u nizu, da kad god treba da se suočimo sa nekim novim problemima, u Beogradu se formira neka nova uprava, agencija, direkcija, gde se zapošljava stotine hiljada nekih činovnika i birokrata, koji onda, primajući velike plate, natenane godinama prožimaju te probleme i pokušavaju da ih reše, u velikoj meri neuspešno. Zahvaljujem.

Hvala.

Gospodin Radojko Obradović, izvolite.

Predložili smo amandman kojim se briše član 10. Ranije smo već rekli da, zbog svih problema koji postoje, potpuno razumemo želju da se uvede uprava za kontrolu nadzora nad finansijskim institucijama. Član važećeg Zakona o Narodnoj banci se ne menja. Uprava bi samo bila posebna organizaciona celina u Narodnoj banci i imala bi sva potrebna ovlašćenja.

Brisanjem ovog člana, ta novoformirana uprava ništa ne bi izgubila, a dobili bismo otklanjanje svake sumnje da će biti zloupotrebe, jer kad pogledate ovlašćenja, ne uvodi se nijedno novo ovlašćenje koje već ne postoji, samo se otklanja svaka moguća sumnja da će ta uprava zloupotrebljavati poziciju kakvu ima Narodna banka i da će stvoriti lošu sliku i o državi i o našem finansijskom sektoru.

Važna stvar je da bi se brisanjem ovog člana  izgubio ili promenio način predlaganja. Potpuno je nelogično da Odbor za finansije predlaže direktora jedne organizacione celine u okviru Narodne banke. Narodna banka jeste važna, ali ovakvih uprava u Vladi imate koliko god hoćete, možda ne toliko važnih, a možda i važnijih. Uprava carina je verovatno podjednako važna kao uprava za kontrolu za finansijskim sektorom, pa skupština ne predlaže direktora Uprave carina itd.

Treća stvar na koju hoću da ukažem je mandat direktora uprave za nadzor, koji se ovde definiše trajanjem od šest godina. Uvodi se još jedna konfuzija, a to je trajanje mandata, jer  do sada je guverner imao mandat od šest godina, to ima i dalje, Savet je imao mandat od šest godina, sada se skraćuje na pet godina. Zašto se uopšte predviđa da mandat bude pet, šest, recimo Ustavni sud ima mandat od devet godina? Upravo zbog koncepta nezavisnosti tih institucija i nezavisnosti od aktuelne vlasti, jer je želja da ti mandati različitih tela, različitih institucija, budu duži nego što su mandati parlamenta, odnosno Vlade i upravo je ideja da u sistemu, u jednom trenutku u državi imamo predstavnike najviših institucija koje nije birala aktuelna vlast koja je pobedila na izborima.

Otvorilo se danas nekoliko puta, a otvorilo se i pre dva dana, pitanje nezavisnosti. Očigledno da će to biti dominantno pitanje o kome ćemo raspravljati  u narednom periodu, jer bojim se da imamo potpuno različita shvatanja o ulozi nezavisnih institucija. Nezavisna institucija mora da ima jasan mandat. Ako nema jasan mandat, onda smo mi, kao Narodna skupština, pali na ispitu, jer nam zakoni nisu dovoljno jasni i dovoljno precizni. Sva nezavisna tela nam dostavljaju finansijske planove i godišnje planove rada. Ako nismo zadovoljni onim što rade, opet smo mi, kao Narodna skupština odgovorni, jer nedovoljno dobro učestvujemo u postupku određivanja njihovih planova, njihovih programa rada, a nedovoljno dobro kontrolišemo njihove izveštaje, ali je nedopustivo da nakon formiranih izbora menjamo apsolutno svakog nezavisnog čelnog čoveka svake nezavisne institucije, predstavnika ili guvernera Narodne banke, jer se jednakost ciljeva ne postiže time što ćemo prilikom izbora glasati za nekoga, nego što ćemo jasno postaviti zadatke nekoj instituciji i jasno postaviti programe njihovog rada.

Time ćemo mnogo bolje realizovati nezavisnost, nego time što će nekakva većina, bilo u Skupštini ili na nekom drugom mestu, se izjasniti za određenog čoveka, tim pre što smo od pojedinih poslanika u ovoj raspravi slušali vrlo pohvalne ode o određenim kandidatima za neke nove funkcije. Pošto sedim prilično dugo u ovoj sali, sećam se istih tih rečenica, istih tih reči, samo što su bile upućene drugim ljudima koje su oni podržavali u tom trenutku. Mislim da svi znamo i o čemu pričam, i o kome pričam i šta pričam. To nas ne vodi nikud, jer uvek će se pojaviti neko ko će danas hvaliti mene, sutra vas, a prekosutra nekog trećeg, kao što je Borko Stefanović nekada odlično radio posao, a onda od istih tih ljudi koji su ga do juče ovde hvalili i na naše napade branili, onda sada dobija brojne kritike. Tu je, pa mi je zgodno kao primer, neće zameriti. Hvala.

Hvala.

Reč ima gospodin Mirko Čikiriz. Izvolite

Mislim da zbog važnosti pitanja je potrebno učiniti javnim nekoliko nespornih činjenica i, naravno, prihvatiti ovaj amandman DS i DSS, jer sa ovakvim predloženim izmenama vrši se dalja politizacija i ovog važnog organa za kontrolu finansijskih institucija.

Mislim da je ovih dana od predstavnika predlagača javnost dovedena u zabludu da Narodna banka do sada nije faktički vršila ozbiljnu kontrolu finansijskih institucija, što je netačno, jer su postojale i redovne i vanredne kontrole u pogledu spornih banaka u kojima je bilo velikih zloupotreba. Dostavljeni su svi relevantni izveštaji i policiji i tužilaštvu, tako da, ne zbog želje da se brani guverner i ono što je on radio, već zarad istine treba reći da je, pre svega, tu zakazalo tužilaštvo i policija, pa je to pitanje i za aktuelnog premijera i ministra policije – zašto policija nije odradila svoj posao na vreme, ako je Narodna banka izvršila potrebne kontrole?

Drugo, mislim da, takođe, od predstavnika predlagača ide neka vrsta stvaranja atmosfere u domaćoj javnosti da postoje kao neke strane banke koje ovde ostvaruju veliki profit, pa će oni time stati na put što, naravno, opet nije tačno. Treba zarad javnosti reći da su sve banke kod nas, koje posluju na našem tržištu, pre svega domaća pravna lica, da imaju veliki osnivački ulog, da se redovno vrši kontrola i da je zaista reforma u ovom sektoru jedna od najboljih sistemskih reformi koje smo mi sproveli. Ova vrsta poruka nam nije potrebna, pre svega zbog stranih investitora koji i te kako prate šta se dešava u našoj zemlji i do sada nismo čuli oduševljenje jednog jedinog stranog investitora da je zadovoljan što Vlada, kao jednu od prvih mera, na ovaj način menja Zakon o Narodnoj banci.

Mislim da bih ovde mogao da se složim sa svim kolegama koje su rekle da mi ovde treba da razgovaramo o ozbiljnim strukturnim problemima, kako da napravimo i donesemo plan ozbiljne finansijske konsolidacije, kako da povećamo zaposlenost, kako da vratimo budžetski deficit u dogovoreni okvir i kako da se sprovodi još restriktivnija monetarna politika u uslovima svetske ekonomske krize, kada to rade sve vlade ozbiljnih zemalja.

Naravno, ako ostane ovakvo rešenje, mi ćemo imati jedan nastavak politizacije, opet vraćanje nekoliko koraka unazad, što pre svega neće biti dobro, ne samo za građane Srbije, neće biti dobro ni za vlast, a neće biti dobro ni za potencijalne investitore. Hvala.