Predložili smo amandman kojim se briše član 10. Ranije smo već rekli da, zbog svih problema koji postoje, potpuno razumemo želju da se uvede uprava za kontrolu nadzora nad finansijskim institucijama. Član važećeg Zakona o Narodnoj banci se ne menja. Uprava bi samo bila posebna organizaciona celina u Narodnoj banci i imala bi sva potrebna ovlašćenja.
Brisanjem ovog člana, ta novoformirana uprava ništa ne bi izgubila, a dobili bismo otklanjanje svake sumnje da će biti zloupotrebe, jer kad pogledate ovlašćenja, ne uvodi se nijedno novo ovlašćenje koje već ne postoji, samo se otklanja svaka moguća sumnja da će ta uprava zloupotrebljavati poziciju kakvu ima Narodna banka i da će stvoriti lošu sliku i o državi i o našem finansijskom sektoru.
Važna stvar je da bi se brisanjem ovog člana izgubio ili promenio način predlaganja. Potpuno je nelogično da Odbor za finansije predlaže direktora jedne organizacione celine u okviru Narodne banke. Narodna banka jeste važna, ali ovakvih uprava u Vladi imate koliko god hoćete, možda ne toliko važnih, a možda i važnijih. Uprava carina je verovatno podjednako važna kao uprava za kontrolu za finansijskim sektorom, pa skupština ne predlaže direktora Uprave carina itd.
Treća stvar na koju hoću da ukažem je mandat direktora uprave za nadzor, koji se ovde definiše trajanjem od šest godina. Uvodi se još jedna konfuzija, a to je trajanje mandata, jer do sada je guverner imao mandat od šest godina, to ima i dalje, Savet je imao mandat od šest godina, sada se skraćuje na pet godina. Zašto se uopšte predviđa da mandat bude pet, šest, recimo Ustavni sud ima mandat od devet godina? Upravo zbog koncepta nezavisnosti tih institucija i nezavisnosti od aktuelne vlasti, jer je želja da ti mandati različitih tela, različitih institucija, budu duži nego što su mandati parlamenta, odnosno Vlade i upravo je ideja da u sistemu, u jednom trenutku u državi imamo predstavnike najviših institucija koje nije birala aktuelna vlast koja je pobedila na izborima.
Otvorilo se danas nekoliko puta, a otvorilo se i pre dva dana, pitanje nezavisnosti. Očigledno da će to biti dominantno pitanje o kome ćemo raspravljati u narednom periodu, jer bojim se da imamo potpuno različita shvatanja o ulozi nezavisnih institucija. Nezavisna institucija mora da ima jasan mandat. Ako nema jasan mandat, onda smo mi, kao Narodna skupština, pali na ispitu, jer nam zakoni nisu dovoljno jasni i dovoljno precizni. Sva nezavisna tela nam dostavljaju finansijske planove i godišnje planove rada. Ako nismo zadovoljni onim što rade, opet smo mi, kao Narodna skupština odgovorni, jer nedovoljno dobro učestvujemo u postupku određivanja njihovih planova, njihovih programa rada, a nedovoljno dobro kontrolišemo njihove izveštaje, ali je nedopustivo da nakon formiranih izbora menjamo apsolutno svakog nezavisnog čelnog čoveka svake nezavisne institucije, predstavnika ili guvernera Narodne banke, jer se jednakost ciljeva ne postiže time što ćemo prilikom izbora glasati za nekoga, nego što ćemo jasno postaviti zadatke nekoj instituciji i jasno postaviti programe njihovog rada.
Time ćemo mnogo bolje realizovati nezavisnost, nego time što će nekakva većina, bilo u Skupštini ili na nekom drugom mestu, se izjasniti za određenog čoveka, tim pre što smo od pojedinih poslanika u ovoj raspravi slušali vrlo pohvalne ode o određenim kandidatima za neke nove funkcije. Pošto sedim prilično dugo u ovoj sali, sećam se istih tih rečenica, istih tih reči, samo što su bile upućene drugim ljudima koje su oni podržavali u tom trenutku. Mislim da svi znamo i o čemu pričam, i o kome pričam i šta pričam. To nas ne vodi nikud, jer uvek će se pojaviti neko ko će danas hvaliti mene, sutra vas, a prekosutra nekog trećeg, kao što je Borko Stefanović nekada odlično radio posao, a onda od istih tih ljudi koji su ga do juče ovde hvalili i na naše napade branili, onda sada dobija brojne kritike. Tu je, pa mi je zgodno kao primer, neće zameriti. Hvala.