Ovo je sigurno jedna od najvažnijih odredbi. O tome smo govorili ranije. Dobro je da je Odbor za finansije prihvatio ovaj amandman.

Gospodin Cvetković je prekjuče imao jedno vrlo važno i dobro izlaganje i dobro je kada bivši predsednik Vlade sa svoje tačke gledišta osvetli jednu ovako važnu stvar.

Još jednom ću reći, radilo se o tome da devizne rezerve mogu da budu upotrebljene na sekundarnom tržištu, što će reći da, uključujući štedne uloge građana, taj novac je mogao odlukama rukovodstva NBS da bude upotrebljen za kupovinu različitih papira od vrednosti, za finansiranje ne samo budžeta, već i nekih drugih stvari. Uspeli smo svi zajedno da stavimo po strani ovakvo rešenje. To bez jednog opšteg konsenzusa oko toga kako bi taj novac trebalo da bude upotrebljen bi bilo zaista neodrživo.

Siguran sam da smo sprečili veliko uznemirenje građana, jer, ko zna šta bi se sve desilo da je ovakva odredba usvojena i šta bi se sve u ponedeljak ili utorak, kada ovo bude objavljeno u "Službenom glasniku", u bankama dešavalo, ali je dobro. Mislim da je ovo jedna velika pobeda razuma. Mi ovo ne doživljavamo ni kao pobedu, ni kao poraz, ali je dobro da ovaj parlament ima snage da izađe iz rizičnih rešenja koja mogu da proizvedu vrlo ozbiljne posledice.

Što se tiče stranih reakcija, važno je i to znati da sve to utiče na cenu kredita. Ukoliko međunarodne organizacije i MMF i Svetska banka, a i svi drugi koji se bave finansijama dođu do zaključka da zemlja nije u dobrom stanju, onda naš kreditni rejting će biti niži nego što je sad. To utiče na povećanje cene osiguranja novca koje iz inostranstva dolazi u Srbiju. Ove kamate što su sada 23, 24 i 25% u dinarima čini još većim i ove koje su 11,12 ili 15% u evrima još većim.

Svima nam je interes da imamo jedan stabilan sistem, da drugi o našem finansijskom sistemu imaju dobro mišljenje. To nije stvar naše brige da li ćemo se nekome dopasti ili nećemo, nego kako će svi građani Srbije da žive. Dakle, jedna velika i dobra stvar jeste da je onemogućeno štampanje novca i primarna emisija. Mislim da smo svi zajedno napravili jednu veliku pobedu.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, mislio sam da o ovom amandmanu nema rasprave, imajući u vidu da je predlagač, nadležni odbor i Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo usvojio amandman, te da u tom smislu postaje sastavni deo Predloga zakona, ali ako sam pogrešio, mada i dalje tako mislim da treba, samo bih kratko rekao.

Naravno da smo i mi podržali ovaj amandman iz pre svega psiholoških razloga, da se ne bi stvarala panika u javnosti o nekoj već unapred planiranoj zloupotrebi.

Ono što me zbunjuje kada je ovaj član u pitanju jeste mišljenje NBS. Narodna banka Srbije u svom mišljenju, gde se konkretno osvrnula na šest članova predloženog zakona, od kojih su tri prihvaćene primedbe, kada je u pitanju član 18. ovog zakona, mišljenje NBS me zbunjuje upravo iz ovih razloga zbog čega sam rekao da smo podraži ovaj amandman, iz psiholoških razloga.

Evo šta kaže NBS. Članom 18. menja se član 62. Zakona o NBS, preciziranjem šta se ne smatra neposrednom kupovinom hartija od vrednosti koje izdaju subjekti iz stava 1. tog člana. Ne vide se praktični efekti ovog preciziranja. Dakle, ne dovodi u pitanje.

Ono na čemu insistiram je sledeća rečenica. Kako kaže NBS, budući da su se i do sada na sekundarnom tržištu mogle sticati hartije od vrednosti navedenih subjekata. Dakle, NBS u svom mišljenju kaže – ovo je beznačajna promena, jer su se i do sada mogle kupovati hartije na sekundarnom tržištu. Narodna banka to kaže, a ne mi.

Vratiću se na početak, podržaćemo, podržali smo ovaj amandman iz razloga da pošaljemo poruku javnosti da nema razloga da brine da će neko tamo da se poigrava sa deviznim rezervama, da će da štampa novac itd. Hvala lepo.

Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, nama kao predlagaču nije bio cilj da se troše devizne rezerve na kupovinu državnih hartija od vrednosti.

Nije samo Odbor za finansije prihvatio amandman, već i predstavnik predlagača i on postaje sastavni deo zakona, kao što je to malo čas kolega rekao. Devizne rezerve, tačno je, služe za kreditni rejting zemlje. Ne samo devizne rezerve, nego i sredstva koja su građani Srbije deponovali kod banaka, poslovnih banaka na štednju, itd.

Međutim, mogu da kažem da je, ne krivicom predlagača ili ovog zakona, naš kredit doveden u ozbiljno pitanje. Sećam se vrlo dobro, mislim da je bio novembar ili decembar, kada je data saglasnost na jedan kredit od 700 miliona evra. To je bilo tada milijardu dolara, mislim da je bio baš u dolarima, sada je to verovatno više, zato što je evro pao u odnosu na dolar i taj kredit se zvao – kredit iz predostrožnosti. Taj kredit je potrošen.

Mi kao narodni poslanici tada, a ni vi sada, nismo znali za namenu tog kredita - da li je on za pokrivanje budžetskog deficita, da li za neke druge projekte Vlade, da li za finansiranje izborne kampanje. I svaki kredit koja god Vlada da podiže i koji uvećava kreditnu zaduženost zemlje, utiče na kreditni rejting zemlje.

Mi smo taj kredit dobili po kamatnoj stopi, čini mi se, od 7,7% na godišnjem nivou i tad je to bila hvala da je to jedan mnogo dobar kredit, a građani u EU mogu sami da podižu takve kredite. U Italiji i Španiji, koje se smatraju prezaduženim zemljama, ako stopa prirasta na godišnjem nivou pređe 6%, ulaze u crvenu zonu da traže pomoć Evropske centralne banke za dalje zaduživanje.

Sva ta vaša želja, smatram, predlagača svih ovih amandmana, pa čak iz sadašnjeg režima i, kako vi to volite da kažete, narodnih poslanika iz bivšeg režima, bila u jednom dobrom smeru i sa jednom dobrom željom. Prihvatili smo ovaj amandman.

Ne želimo nikakvu sumnju da izazivamo kod građana da će devizne rezerve da budu trošene za pokrivanje budžetskog deficita. Ne želimo da damo bilo kome povoda da govori da će, zbog usvajanja ovog zakona, da bude hiperinflacije i štampanja novca. Zna se pod kojim pravilima, pod kojim uslovima i na koji način dolazi do takvih trenutaka. Znači, ako se poveća bruto dohodak, ako se povećaju devizne rezerve da bi se obezbedila finansijska stabilnost. Nije samo finansijska stabilnost, u smislu da evro više ne raste. Stabilnost monetarna jeste kada evro i ne pada i ne raste. I to su sasvim normalna ekonomska pravila koja se koriste.

To je razlog zašto smo prihvatili ovaj amandman. Ne želimo bilo kakvu sumnju da izazivamo kod građana, a još najmanje, pošto je, čini mi se, bila želja da se izaziva i panika, da se građani plaše - šta ako se ovaj zakon usvoji. Imamo primer iz prošlosti da se kod građana pravila panika - šta ako ne bude izabran Boris Tadić za predsednika, šta ako ova stranka ne bude na vlasti i šta ako neko drugi bude izabran za predsednika i neka druga vlast dođe. Vlasti odlaze i dolaze i imaju obavezu prema građanima, ne prema sebi. Verujem da svaka stranka koja tako bude razmišljala i koja dođe u poziciju da bude na vlasti, zaslužiće poverenje na narednim izborima. Oni koji su dobili priliku, žao mi je, ali nisu je iskoristili.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Izvolite.

Kao što sam već rekao, podržavamo prihvatanje ovog amandmana i podržavamo otklanjanje svake sumnje da će se devizne rezerve ili da će Narodna banka štampati novac. Ali isto tako treba obratiti pažnju, svi oni koji se bave finansijama, znaju da postoji mnogo načina da se novac bez pokrića stavi u opticaj. O tome ćemo ovde voditi računa.

Isto tako bih hteo da ukažem svi poslanicima, posebno poslanicima vladajuće većine da očekujemo da je ovo samo prvi korak. Pre, čini mi se, dve godine dok je ministar finansija bila Diana Dragutinović u izmenama Zakona o budžetskom sistemu, Vlada ima isto ovakav mehanizam i tada smo dugo raspravljali prilikom izmene tog zakona i tog člana - zašto Vladi dozvoliti istu ovakvu stvar.

Mislim da bi bilo dobro da jedan od sledećih zakona bude izmena Zakona o budžetskom sistemu, gde bi se, kako što to nismo dozvolili da uradi Narodna banka, i kada smo postigli konsenzus da to ne može da radi Narodna banka, da taj mehanizam oduzmemo Vladi Republike Srbije, odnosno direktno ministru finansija.

Na član 19. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Radoslav Milovanović i zajedno narodni poslanici Mirko Cvetković, Teodora Vlahović, Nataša Vučković i Janko Veselinović.

Predstavnik predlagača i Odbor za finansije, Republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, nisu prihvatili amandman.

Odbor za ustavna i pitanja zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.

Da li neko želi reč? (Da)

Gospodine Milovanoviću, izvolite.

Poštovani predsedniče, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 19. Nažalost, nisam dobio obrazloženje zašto se odbio ovaj amandman.

Šta je ovde sporno po meni? Suvišna je i zbunjujuća odredba u izmenjenom članu 63. stav 1. Zakona, kojim je propisano da NBS izdaje i oduzima dozvole za rad i preko Uprave za nadzor vrši nadzor nad finansijskim institucijama, što navodi na zaključak da ova uprava ima pravni subjektivitet odvojen u odnosu na NBS.

Postavlja se pitanje – na koji način guverner rukovodi radom NBS, ako nije u mogućnosti da utiče na poslovanje Uprave za nadzor, niti je direktor te uprave odgovoran guverneru za svoj rad? Smatram da ovo može stvoriti ozbiljne probleme u ostvarivanju kontrole i funkcije NBS, kao i u rukovođenju institucijom.

Neću glasati za ove izmene zakona iz razloga, da ne ponavljam ono što je sve rečeno i što su rekli predstavnici međunarodnih institucija, ali ono što je za mene zabrinjavajuće u ovom zakonu jesu razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku. Na strani 11 se predlaže da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a njegovim nedonošenjem bi se onemogućilo da Narodna banka nesmetano radi, šta može dovesti do štetnih posledica, nema analiza efekata za donošenje ovog zakona.

Samo ću podsetiti narodne poslanike da je prva banka u Kraljevini Srbiji osnovana 2. jula 1884. godine i da je ime te banke bila – Privilegovana Narodna banka Kraljevine Srbije, po ugledu najistaknutiju belgijsku banku.

Mislim da za one nezavisne institucije za koje smo se borili svih ovih godina da moramo to i dalje nastaviti. Ono čega se ja plašim je da će se ubuduće političke stranke mešati u rad DRI, Agencije za borbu protiv korupcije i drugih institucija za koje je glasala ova skupština. Hvala.

Na član 21. amandman su zajedno narodni poslanici Mirko Cvetković, Teodora Vlahović, Nataša Vučković i Janko Veselinović.

Predstavnik predlagača i Odbor za finansije, Republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, nisu prihvatili amandman.

Odbor za ustavna i pitanja zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Živojin Stanković.

Predstavnik predlagača i Odbor za finansije, Republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna i pitanja zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 23. amandman je podnela narodni poslanik Gorica Mojović.

Predstavnik predlagača i Odbor za finansije, Republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna i pitanja zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima gospođa Mojović. Izvolite.