Sedmo vanredno zasedanje, 29.08.2012.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedmo vanredno zasedanje

29.08.2012

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:15 do 17:10

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Marko Atlagić

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem predsedavajuća.
Pozivam se na član 103. jer sam bio direktno spomenut i iznesene su neke neistine. Nemam nameru, zaista mi nije namera da vodimo polemiku ovde ali dozvolite da kažem da prethodni poslanik koji me je spomenuo je imao priliku četiri godine ovde u parlamentu da postavi pitanje izbeglih i raseljenih lica, 42.000 stanova, konvalidacije radnog staža itd.
Dakle, ovaj zakon što je na dnevnom redu rešava delimično identifikaciju raseljenih itd. Vrlo lepo gospodin prethodnik to priča ali pozivam vas sad da nam date vaše sugestije da ovo ispravimo što niste doneli prethodne četiri godine, a u interesu izbeglih i raseljenih lica koja ovo čekaju kao ozeblo sunce, da dođe ovaj zakon kako bi njihova deca bila identifikovana. Dakle, pustimo šta je bilo, slažem se da to pustimo. Ali, gospodo, vi malo pre spominjete direktno gospodina Vučića, ali mislio sam da će prethodni poslanik pozvati na promene jer u borbi protiv korupcije ćutite.
Dajmo ovu podršku, ovoj vladi sada na čelu sa Dačićem. Počela je po meni vrlo dobro. Nema razloga da ih ne kritikujemo kad ne bude. Očekivao sam da ćete vi dati podršku borbi protiv korupcije ovoj vladi. Ali, vi ćutite gospodo. Hvala. Izvinite.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Narodni poslanik Bojan Đurić, replika. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Bojan Đurić

Liberalno demokratska partija
Moram se vratiti na izlaganje gospodina Veselinovića koji me je direktno pomenuo u svom prvom obraćanju, ali pre toga moram da vas upozorim, probajte da prekinete ovo. Sve vreme traje povreda Poslovnika koja je konstantna, koja traje satima. To rade svi poslanici. Prvi put se dešava u ovom parlamentu da poslanici odgovaraju na nečije tuđe reklamiranje povrede Poslovnika i dokazuju kako nisu povredili Poslovnik. Tako ne može da radi parlament.
Odgovor gospodinu Veselinoviću, vi kucate na otvorena vrata. Verujte nisam imao nikakvu ambiciju da vas branim niti ću to u buduće činiti.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Narodni poslanik Dragan Todorović, povreda Poslovnika.
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

Srpska napredna stranka
Apelujem na povredu člana 107. Poslovnika koja kaže da govornik na sednici Narodne skupštine mora da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Izvinjavam se, ali da li je poštovanje dostojanstva Narodne skupštine kada pričate o nečemu ili o čoveku koji nije prisutan. Kada navodite citate iz nečijih izjava iz novina? Čoveka koji zaista više nije u sastavu ovog parlamenta. Apelujem u ovom mom prvom javljanju da iako imam utisak da se malo dešava neki "dežavi" jer imamo na predsedavajućem mestu osobu koja i te kako dobro         zna da vodi sednice parlamenta, i te kako oštro zna da vodi sednice parlamenta, ali da bude tako oštar prema svima onima koji krše Poslovnik i koji žele da zloupotrebe vreme i mesto ovog parlamenta za iznošenje nekakvih političkih floskula koje nemaju ama baš nikakvih dodirnih tačaka sa onim što je na dnevnom redu.

Dakle, mogao bih sada da pričam do u nedogled o nečemu što mi se ne sviđa u radu prethodnog režima, ili prethodne vlasti, kao što je stožer prethodne vlasti DS dvanaest godina u svom radu optuživala za sve ono što je negativno prethodnu vlast ili njenog nosioca Slobodana Miloševića. To nije način na koji ćemo doći do nekog poboljšanja, to nije način do kojeg ćemo doći do dizanja kvaliteta života u Srbiji, to je način da se zaista bavimo prošlošću.

Apelujem da se sada zaista vratimo na poboljšanje stanja u oblasti pravosuđa što je i suština predloga zakona o izmeni Zakona o javnom beležništvu, jer složićete se da ima veoma mnogo problema u toj oblasti, a naročito posle one reforme, čuvene reforme pravosuđa koja je dovela stanje u toj oblasti u vrlo nezavidan položaj i da se u daljim diskusijama obratimo upravo na rešavanje ovih problema.

Žao mi je što moram da pomenem, ali kada se već radi o situaciji u toj oblasti ima nas koji pamtimo i da je set zakona iz oblasti pravosuđa propisivao neke 2002. ili 2001. godine reformu pravosudnog sistema koja je trebala da bude oličena u tome da se konstituišu apelacioni i kasacioni sudovi ali se to nije desilo jedno pet godina, a ovde se govori o problemu za pet dana. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Zahvaljujem. Sve dok se na pristojan i argumentovan način pominju i oni koji nisu narodni poslanici to je prosto deo debate. To ne možete tretirati kao povredu Poslovnika, možete ako se to radi na neodgovarajući nepristojan i uvredljiv način. Ali ako svedemo naša ovlašćenja samo na spominjanje međusobnih imena nije baš za skupštinsku debatu.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, sticajem okolnosti baš pred moj nastup se promenio predsedavajući, pa ću malo da rizikujem. Pre svega želim da govorim o temi i naravno ne na način na koji su govorili prethodni, ali nešto moram i da prokomentarišem s obzirom da se odnosilo na nas.
Imajući u vidu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim beležnicima, ovde je bivša ministarka pravde doslovce izjavila da ima razumevanje za odlaganje primene Zakona o javnim beležnicima. Mislim da je ona rešila da nam oprosti sve svoje greške. Bivši ministar pravde je prekršio članove Zakona o javnim beležnicima član 176, 177, 178, 179, 180. i delimično član 181. i time doveo u pitanje član 182, primenu zakona koju je ova grupa predložila da se odloži za narednih šest meseci imajući u vidu sve greške koje je Ministarstvo pravde učinilo dok je njime upravljala bivša ministarka pravde koja je ovde stvarno rešila da nam oprosti sve svoje greške. U vreme kada je trebala da rešava pitanje javnih beležnika kojih smo trebali imati stotinak, trebali smo već da imamo komoru javnih beležnika, komora je trebala da izabere svoje organe i da su trebali imati tarifni sistem odnosno pravilnik o tarifama. S obzirom da to nemamo mislim da se ona bavila pre svega utvrđivanjem sudova svoje partije da se nije mešala u svoj posao i da danas nama spočitavaju otprilike ono za šta su oni odgovorni.
Što se tiče Zakona o vanparničnom postupku moram da kažem da ovde pre svega raspravljamo o sirotinji, koja je u prethodnih dvadesetak, neću reći prethodnih četiri godina, temeljno očerupana pa je par desetina hiljada izgubilo pravo da dokaže rođenje, odnosno da bude upisano u knjigu rođenih. Uglavnom se radi o siromašnoj populaciji. Gospodin pre mene je govorio da se radi o izbeglom stanovništvu koje su Hrvati počistili, pa među njima ima dosta osoba koje ne mogu da dokažu svoj identitet odnosno svoj datum rođenja. Iako ih je nama, tradicionalna dobronamerna država proterala i nas optužila za etničko čišćenje. Dakle, mi koji smo dobili 400.000 izbeglica iz Hrvatske optuženi smo za etničko čišćenje, to nikad neću shvatiti. Kao što ne mogu da shvatim da ljudi nemaju pravo da budu upisani u knjigu rođenih.
Sem Roma, kao predsednik Narodne seljačke stranke moram da kažem da ovaj zakon rešava pitanje i siromašnih na selu, posebno onih koji su daleko od matičara bili i dan danas takvih ima. Ima takvih koji su daleko od struje i vode, a naravno i od matičara, tako da to siromaštvo koje je najviše izraženo na selu gde ljudi umiru u bedi često od glasi, oni koji su proizveli na stotine hiljada kilograma hrane. Žive u potpunoj bedi i nekada nemaju pravo da upišu novorođeno u knjigu rođenih. Neupisano lice nema pravo na venčanje, o tome niko nije govorio, nema pravo ni na ličnu kartu za koju verujem da bi s obzirom na stepen siromaštva u Srbiji trebala da bude besplatna, s tim što bi fotografima trebalo vratiti da fotografišu one koji vade ličnu kartu. Time bi udruženje fotografa tražilo da uposli hiljade ljudi i nije u redu što im je taj deo posla oduzet.
Takođe mislim da se ovim putem otuđuje i pravo na lična dokumenta koja bi trebala biti besplatna za širu populaciju posebno za ovu koja će biti upisana u knjigu rođenih na ovaj način. Lice koje nije upisano u knjigu rođenih ne može biti upisano ni u knjigu umrlih. Takva osoba koja nije upisana u knjigu rođenih nema pravo ni da umre ili nema pravo da bude zabeležena u knjigama ove zemlje u knjigama rođenih i knjigama rođenih i da je uopšte postojala.
Na kraju vas pitam šta biva ako neko usmrti takvu osobu koja nije upisana u knjigu rođenih, i tehnički se ne vodi da je postojala? Šta će u tim slučajevima biti, ukoliko to lice ne bude upisano?
Najviše primedbi na predlog ovog zakona, ja verujem da će to biti dorađeno amandmanima, s obzirom da je naš predstavnik predlagača već to najavio, dakle, najviše primedbi su uputili oni koji su propustili to pitanje da reše. Neko je ovde rekao da je isuviše lako upisivanje. Naravno, ako bude teško onda neće biti ni dokazivo. To su ljudi koji jedino pomoću dva svedoka mogu dokazati da su rođeni, mogu da dokažu datum rođenja itd. Ovde je rečeno da to što nije komplikovano i da je previše lako da će to da otežava sprovođenje zakona, odnosno da omogući odgovarajuću zloupotrebu. Doslovce je rečeno da će neko spakovati nekog Avganistanca, što baš Avganistanca, može da bude Pakistanac, dakle, da će da bude spakovan i da će ga prevesti preko granice i da će ovaj zakon biti zloupotrebljen u tu svrhu.
Zloupotreba tog zakona naravno da iziskuje krivično gonjenje, a to ako neko nekoga potplati da lažno svedoči i za to može da se odgovara. Ukoliko neko ima novca da potplati svedoke pitam vas šta ga sprečava da kupi naše isprave? To je daleko lakše nego dokazivati vreme rođenja, državljanstvo itd. Najlakše je u opštinama koje su pomenute kupiti isprave. Dakle, ni ta primedba ne stoji.
Ovo što se tiče člana 71. čini mi se E gde stoji da se osobe koje dokazuju svoje rođenje i koje naknadno upisuju u matičnu knjigu rođenih, da ukoliko ne znaju kog datuma su rođene, da će biti upisana nova godina 1.1. te godine, otprilike kada je rođen. Mislim da ovo do sada nije primenjivano u matičnim knjigama rođenih, ali jeste u biračkom spisku. Da vas podsetim da ste vi to radili da ste upisali više stotina hiljada osoba u birački spisak pa ste ih posle eliminisali, koliko se ja sećam. Ima ovde kolega koji to prate i predstavnik predlagača to sigurno zna.
Niste mogli da ih upišete u knjigu rođenih, ali zato ste mogli da ih upišete u birački spisak. Hoću da kažem da se bivša Vlada a posebno stranka koja je bila nosač te Vlade, nije borila protiv siromaštva nego protiv siromašnih i ovaj zakon kojim mi želimo da regulišemo jedno od pitanja siromašnih je dokaz za to.
Na kraju moram da kažem da nam je zamereno ovde da su se neki u ovoj koaliciji, a ja ne pripadam SNS, ja sam u poslaničkom klubu, predsednik sam Narodne seljačke stranke, da su se promenili. To je rekao šef vašeg poslaničkog kluba iako se on, po mom sećanju i po onome što sam čitao iz istorije, iako se on dijametralno promenio ovde je nama zamerao kako se neko promenio i kako neko zloupotrebljava ili je na evropskoj ideji kao da je vaša stranka bila vlasnik evropske ideje i parlamentarne demokratije. Ukoliko je on sam mogao da se promeni zašto to pravo ne bi imali mi.
Na kraju rizikujući da odstupim od teme, ne slažem se sa onim političkim banditizmom posebno zato što se ta rečenica ne odnosi samo na nas. Gospodin Borko Stefanović je to rekao u konotaciji da se odbornici kupuju, da prelaze, da se formiraju neke nove vlasti i da je to politički banditizam. Mislim da nije optužio samo nas, već i gospodina Tadića koji ovde nije prisutan. Dakle, on je prvi rekao da su odbornici i poslanici vlasnici mandata i da oni sklapaju odborničke i republičke većine i da je to sasvim normalno u jednoj parlamentarnoj demokratiji.
Ne razumem zašto sada ono što je izjavio gospodin Tadić pre mesec i po dana, recimo, u Leskovcu, zašto bi to bio politički magnetizam koji bi vi prepisali nama? Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Iskorišćeno je 9 minuta od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Boško Ristić ima druge obaveze, kao i poslanik Predrag Marković, koji nije u sali, tako da će oni dobiti reč ako u toku vremena predviđenog za raspravu dođu u salu za sednice.
Narodni poslanik Jovan Palalić ima reč, a posle njega narodni poslanik Zoran Babić.
...
Srpska narodna partija

Jovan Palalić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, naravno, nakon izbora Vlade i donošenja Zakona o izboru guvernera, u Narodnoj skupštini usledila je pauza i mi smo čuli najavu da ćemo krajem avgusta imati raspravu o jednom broju zakona koji su iz oblasti pravosuđa, a koji se tiču našeg usaglašavanja sa propisima EU.
Da kažem iskreno, svi smo očekivali da će se pred nama naći Zakonik o krivičnom postupku ili Zakonik o parničnom postupku, jer je bilo mnogo primedbi na njih i na nemogućnost faktički da stupe na snagu. Moram da priznam da nas je sve iznenadila činjenica da danas raspravljamo o Predlogu izmena Zakona o vanparničnom postupku i Zakona o javnom beležništvu.
Naravno, izradila se činjenica da Vlada Republike Srbije, koja je formirana pre mesec dana, još uvek nije u Narodnu skupštinu uputila ni jedan predlog zakona. To je činjenica. Ko god da pogleda sajt Narodne skupštine videće da. iako je naravno u normalnoj proceduri Vlada povukla sve zakone iz prethodnih saziva, mi još nemamo ni jedan predlog zakona sadašnje Vlade u Narodnoj skupštini. Danas raspravljamo o predlozima izmenama zakona koje je podnela poslanička grupa SNS.
Mi smo u današnjoj raspravi ukazali na niz pitanja koje je potrebno raspraviti ili dobiti odgovore u vezi sa ova dva zakona. Naravno, prvo pitanje koje je postavila naša poslanička grupa, a provejavalo je danas u toku cele rasprave jeste pitanje predlagača zakona.
Nesporno je da po zakonu i po Ustavu i narodni poslanici i poslanička grupa imaju pravo predlaganja zakona i oni jesu sasvim sigurno ovlašćeni predlagači. Naše je pitanje, gledajući ova izuzetno dva ozbiljna zakona, izuzetno važna zakona koja proizvode niz važnih posledica, da li je bolje rešenje bilo, mi smatramo da je bolje, da je iza ovih predloga zakona stala Vlada Republike Srbije? Do ovog trenutka nemamo mišljenje Vlade Republike Srbije o ovim zakonima. Ne znamo šta Vlada misli o ovim zakonima, a pogotovo o izmenama Zakona o javnom beležništvu.
Sva odgovornost za sprovođenje ovih zakona biće na Vladi Republike Srbije. Velika je odgovornost koju je preuzela na sebe poslanička grupa SNS da predloži rešenje da se prolongira primena Zakona o javnom beležništvu za šest meseci. Šta ako Vlada Republike kaže da je to apsolutno nemoguće, da je potreban mnogo veći rok, da mi ne možemo za šest meseci da uspostavimo sistem javnog beležništva, koji se uspostavlja već nekoliko godina? U tom smislu, zbog odgovornosti koju će preuzeti na sebe Vlade Republike Srbije, važno je da je ona preuzela odgovornost predlaganja ovog zakona. Nadasve, zbog problema koji su se pojavili u toku primene Zakona o javnom beležništvu, uočenih problema, možda je najbolje rešenje bilo u ovih mesec dana od formiranja Vlade, da Ministarstvo pravde sagledalo te probleme, a verujem da je imalo mnogo informacija i problema u primeni i da je danas izašlo sa izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu u celini verovatno i sa predlogom odluke o prolongiranju primene, jer taj zakon nadasve nije dobar.
Ovde smo čuli različite priče, da je odličan, da možda nije dobar. Šta će se desiti ako Vlada Republike Srbije kaže da zakon ne valja? Mi smo prolongirali jedan zakon koji ima svoje norme, koji proizvode pravne posledice i pored niz institucija koje učestvuju u formiranju institucija javnog beležništva i onda izađe ministar Selaković i kaže – apsolutno se ne slažemo sa ovim što je ovde usvojeno, taj zakon ne valja ništa, moramo da ga menjamo.
Vrlo je ozbiljan zakon i vrlo važne posledice preuzimaju jer javno beležništvo preuzima ovlašćenja države. Velika je odgovornost da jedna poslanička preuzme na sebe predlaganje zakona u kojem se daju ovlašćenja države fizičkim licima.
Čuli smo ovde priče da je ovaj zakon hitno potrebno usvojiti, pogotovo zakon o vanparničnom postupku, jer on treba da pomogne Srbiji u usklađivanju sa propisima EU. To je nekoliko šefova poslaničke grupe iz vlasti predložilo.
U obzraloženju zakona doslovno stoji da ne postoji propis u EU sa kojim treba uskladiti ovaj zakon. Postavljam pitanje i predlagaču zakona i molim da mi da odgovor – da li je ovo zahtev Evropske komisije ili Kancelarije Evropske komisije ovde u Beogradu i ako jeste, prosto, da vidimo kako je moguće da postoji propis sa kojim treba ovaj zakon uskladiti.
Niz stvari smo ovde danas čuli koje su vrlo kontradiktorne. To govori o neozbiljnosti države i prethodnih vlada. Kada je predložena prva varijanta zakona u Narodnoj skupštini u januaru mesecu 2012. godine, bila je izjava da je 30 hiljada lica u pitanju. Predstavnik predlagača je rekao da se radi od 15 do 20 hiljada. U predlogu zakona se govori o 6,5 hiljada. Mi kao država ne znamo uopšte o kojem broju lica se radi, a treba da primenimo jedan vrlo ozbiljan i važan zakon.
Zašto smo ovde govorili o problemu zakona o vanparničnom postupku? Pričalo se kakve može da proizvede posledice i evenutalne zloupotrebe. Ne možemo isključiti mogućnost da neki zakon bude zloupotrebljen.
Ovde je suština da napravimo takav zakon da mogućnost zloupotrebe bude najmanja, a suština toga u ovom zakonu je ko su ovlašćena lica koja pokreću postupak i ko su učesnici postupka i kako se sprovodi postupak. U tom smislu je moja koleginica Milica Radović rekla o amandmanu koji smo podneli, koji može da spreči probleme u sprovođenju ovog zakona u smislu širenja prikupljanja dokaza za ovu vrlo jednu važnu stvar. Voleo bih da dobijem mišljenje ili odgovor od predstavnika predlagača.
Mi smo u roku od 15 dana u Narodnoj skupštini imali dva predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku. Jedan je podnet 13. avgusta, pa je povučen, a drugi je podnet 21. avgusta. Oni su razlikuju. Razlikuju se u vrlo važnoj stvari. Voleo bih da čujem mišljenje o tome. Razlikuju se u tome ko su ovlašćena lica za pokretanje postupka. U prvom predlogu zakona to su bili, pored organa starateljstva i lica koje je zainteresovano, i organ Uprave nadležno za vođenje matičnih knjiga i lice koje se bavi zaštitom ljudskih prava. Ta dva ovlašćena lica za pokretanje postupka su faktički isključena u novom predlogu zakona.
Vrlo je široko dato pravo. Znam da je to jedna kaučuk norma, da je to pravni standard, lice koje za to ima neposredni pravni interes, ali može biti velikih zloupotreba upravo ovde. Ko su ta lica, pored lica koji ima neposredni, znači lice na koga se odnosi primena zakona i organa starateljstva, ko je to ko još može da ima neposredni pravni interes da pokreće ovaj postupak koji će se u najvećem broju slučajeva, gledajući norme ovog zakona, završiti tako što će se doneti rešenje kojim se usvaja predlog. Dva svedoka, verujem da tu neće biti nikakvih problema.
Zašto je bilo bitno ne žuriti sa ovim zakonom i dobro urediti ovu materiju? Nije stvar u tome da rešimo probleme naših građana koji u ovom trenutku postoje u Srbiji. Ovaj zakon se primenjuje ubuduće kao jedna opšta norma.
Gledajući sad dešavanja u ovom trenutku i u Evropi i svugde, ne znamo šta se može desiti i kakve se sve situacije mogu pojaviti koje će olakšati nekome da stekne upis u matične knjige, a nakon toga i državljanstvo i izborno pravo, takođe vrlo važno.
Još jednu stvar moram da kažem, ovde se mnogo o tome polemisalo, ovaj zakon nema nikakve veze sa izbeglicama. Svako ko je pročitao ovaj zakon vidi da ovaj zakon ne rešava probleme izbeglica. Da ne bude tu zabune u javnosti, o tome se poprilično polemisalo.
Mnogo je problema i mnogo je pitanja koja su ostala otvorena. Mislimo da nije trebalo žuriti sa jednim zakonom od ova dva i bilo bi bolje zbog ozbiljnosti materije, da bi se izbegli problemi u primeni, da je ove zakone predložila Vlada Republike Srbije. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Iskorišćeno je osam minuta i 45 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima predstavnik predlagača, narodni poslanik Vladimir Cvijan. Izvolite.