Poštovane kolege poslanici, slušajući ovu raspravu danas imamo nekoliko problema i pitanja koja mi se danas postavljaju.
Naime, nije novo u političkoj praksi da politički akteri promene svoja uverenja i da jedno vreme zastupaju jedna uverenja, recimo antievropska, pa se predomisle i počinju da prihvataju evropska uverenja. To je jedna evolucija koju bih ja lično pozdravio. Naravno, ovde se ne radi, rekao bih, o takvom slučaju, o plagiranju takvog uverenja, jer uverenje je nešto što čovek može sam da ima. Međutim, kada se radi o aktima, pisanim stvarima, onda nije uputno plagirati neke već završene ideje i zakonske projekte koji su već bili ovde u proceduri, pa kozmetički promeniti jedan član ili nešto i onda se pojaviti kao autor jednog proevropskog zakona. To je, rekao bih više smešno nego nekorektno.
Normalno je da se ova Vlada sastoji od delova bivše Vlade i delova ljudi koji su došli iz jedne opozicione partije i sada su u nekom bloku. Umesto da Vlada kaže – mi smo zatekli u tim arhivama, fiokama niz zakonskih projekata, pa kao što kaže – mi ćemo uvažiti ono što je do sada prethodna Vlada na međunarodnom planu, recimo, po pitanju Kosova ili sa EU, itd. prihvatiti … ona prihvata i kandidaturu za EU. Dakle, ona ide putem prethodne Vlade, čak sa političkim uverenjima i želi punu saradnju sa EU, harmonizaciju propisa, zakona i svega ostalog. Zašto onda Vlada nije podnela predlog ovih zakona, ili uopšte u autorstvo ne ulaziti jer je Vlada nasledila jednu prethodnu Vladu, nego se pojavljuje jedna politička stranka koja jedan takav zakon koji se tiče ljudskih prava iza koga mora stajati autoritet države, već kao inicijatora, a naravno kao izvršioca svakako? Verovatno zato što ta partija ima potrebu za tom evropskom legitimacijom pa treba baš ona da stavi do znanja da je ona inicijator najveće moguće harmonizacije evropskog zakonodavstva i našeg. To je politička upotreba prava.
Jednom sam već rekao, da ne ponavljam, citirajući Kanta, da to nije dobro. Treba pustiti pravo da napreduje, a političke igre su poseban posao.
Da se vratimo na to, glasaćemo za zakon koji smo pripremali. Bili smo i onda spremni za njega da glasamo. Bili bismo veoma čudni ljudi koji menjaju svoja uverenja preko noći, pa smo jednom bili za jedan takav zakon, a sada kada nismo na vlasti, mi iz opozicije ćemo glasati protiv iz sopstvenih uverenja protiv tog zakona. Nećemo. Rekli smo da ćemo da podržavamo Vladu ukoliko ona ide našim putem, putem evropskih integracija i putem harmonizacije našeg zakonodavstva sa evropskim zakonodavstvom.
Imamo jedan problem koji je malo dublji i tražio bih razumevanje ne samo za bivšu Vladu i bivše vlade nego i za buduće vlade. Normalno je, da ne citiram opet nekog, izvinjavam se, jer mi je to uvek u glavi, od velikih ljudi Rcoa koji je rekao – pođimo od ljudi kakvi jesu i od zakona kakvi bi mogli da budu. Ovo – kakvi ljudi jesu malo je preširoko. Rekao bih – pođimo od našeg društva kakvo jeste i od zakona kakvi bi mogli da budu. Ali, ovde imamo dodatni problem – kakvi moraju da budu ako želimo da budemo u EU. Sve to treba da uzmemo u obzir.
Ovi zakoni se tiču materije ljudskih prava. To je temelj Saveta Evrope i tu nema mnogo kompromisa da li će se moći tolerisati bilo kakvi izuzeci od toga. Međutim, mi imamo jedan istorijski problem. Lako je Nemačkoj da ima beležnika. Kad god hoćete možete da nađete i u Nemačkoj i u Holandiji podatak kada je neko kupio neku pekaru, od koga i koliko je platio. Nađite kod nas dokument. Pored ostalog istorijskog nasleđa postoji nesklonost ka dokumentu. Videli ste da su na tavanu crkve "Svetog Marka" pojeli miševi toliku arhivu, a šta je tek sa našim arhivama uopšte. Ne poštujemo pisani dokument. Kod nas se sa dva svedoka dokazivalo dugo godina šta je ko manje više hteo. To je jedna usmena kultura. Više smo verovali na reč nego na pisani dokument. To treba promeniti, naš otpor prema vladavini prava koji govori, samo da ne pominjem ništa drugo, o bespravnoj gradnji koja je enormna i nezamisliva gde ljudi neće da poštuju zakon, ali ćemo morati da poštujemo zakon.
Dakle, kao jedna usmena kultura više smo verovali na reč, nego na pisani dokument. To treba promeniti. Naš otpor prema vladavini prava, koji govori samo da, ne pominjem ništa drugo, osim bespravne gradnje koja je enormna i nezamisliva, gde ljudi neće da poštuju zakon. Ali ćemo morati da poštujemo zakon. Tu sad imamo problem.
Dobro je, evo rekli su nam iz Evropske komisije, moramo uvesti beležnike, a i naravno moramo imati i zemljišne knjige. Doneli smo Zakon o restituciji, ali u jednom dobrom delu zemlje mi nemamo zemljišne knjige i ne znamo u stvari šta je čije. Onda država prodaje, javlja se vlasnik da država uopšte nije vlasnik. Ni vlasnička pitanja nismo rešili. Ali nije ovo pitanje samo mentaliteta, ovo je istorijsko pitanje. Lako je državama koje nisu menjale poredak i koje jednostavno imaju određene okvire u kojima žive, itd. Kod nas su se te granice i društveni sistemi menjali, koliko su hteli. Bilo je nacionalizacija, denacionalizacija, pitanja elementarna, kao što su svojinska pitanja, i dalje su izuzetno kod nas teško dokaziva i koja predstavljaju veliki problem.
Sve to stoji i kada vodimo rasprave, moramo da vodimo računa o tome da u okviru celokupnog napora, da koliko toliko dovedemo do vladavine prava, budemo svesni i svih ovih nedostataka. Sad uprkos njima, umesto da to sve onako nekako zabašurimo, moramo znati ako hoćemo da uđemo u red, ne samo EU, nego u red, razvijenih, slobodnih demokratskih zemalja, moramo pravno da se uredimo kao zemlja. Tu politički trikovi, ko će biti tu, neće tu mnogo pomoći. Mi ćemo ako dođe, jednoga dana, videćemo, do tog trenutka da počnemo pregovore sa EU, odmah na početku imati upravo ova pitanja ljudskih prava u koje naravno spadaju pravosudni zakoni i sve ostalo. To ćemo morati da sinhronizujemo. To je prva glava s kojom će se krenuti u tu raspravu.
Dobro je da se to priprema. Ne vredi nam nikakvo odlaganje, neće nam to pomoći, to ćemo mi morati da uradimo. Ako želimo. Ako pak mislimo da ćemo zakačiti bedž, tu nekakav proevropski, pa ćemo ga mi onda nastaviti po starom, onda se varamo. Otišao je kolega da mu kažem, pazite, to korak po korak evropski. Ova vlada je donela dva, predložila, izglasala, zakona, bar dva, koja su korak nazad u odnosu na evropsku sinhronizaciju. To je ugrožavanje, političko ugrožavanje nezavisnih institucija Narodne banke što su nam odmah skrenuli pažnju svi međunarodni, i što je najvažnije finansijski krugovi i drugi ugrožavanje nezavisne administracije u Zakonu o ministarstvima po kome ministar može sada ljude, koji su položili državni ispit, koji predstavljaju stručnjake u oblasti uprave, po svojoj volji posle mesec i nešto dana, da on sada arbitrirao, koga će otpustiti, a ko će ostati.
To su koraci unazad. Ako, Vlada sadašnja, vladajuća koalicija misli da će moći da i dalje čini korake unazad u mnogo čemu, upravo u ugrožavanju prava, šta ćete reći ugrožavanje prava da vi proglašavate kriminalcima koga god hoćete, a zna se šta je presunkcija, zna se da se ne može bez dokaza i sudskog potvrđivanja odluke bilo ko diskvalifikovati. Zloupotreba medija u tom smislu je dostigla enormne razmere, stvarajući jednu klimu zastrašivanja. To su sve te stare stvari, niko tu nema više tu ne može uplašiti, niko više ništa ne može raditi u ovoj zemlji a da mu niko ništa ne primeti. Grdno se vara ko to misli i svaki oblik zastrašivanja, revanšizma, brzog političkog rešavanja pitanja neće nam pomoći.
Nalazimo se pred ogromnim teškoćama kao društvo. Finansijski, videćemo, doći će sada taj susret sa realnošću, biće on traumatičan duh. Imamo ogromne prirodne nepogode, veliku besparicu, ogromno siromaštvo, štrajkove, milion stvari. Kako ćemo mi tu kao društvo opstati bez elementarnog poštovanja i ljudskih prava, i dostojanstva, i nečega što se zovu slobode. Sloboda se ne primećuje kao i vazduh kad je ima, ali kad je nema, kad je ugrožena, onda ona ljudi reaguju žešće nego u bilo kojem drugom slučaju. Prema tome, ako budete donosili zakone koji su u skladu sa evropskim zakonodavstvom, intencijama našim, 22 godine sam ovde zastupao evropske ideje, mi ćemo uvek glasati za to, ali za svaki korak koji činite unazad, računajte na našu najoštriju kritiku. Hvala.