Molim vas, imaće svi prava na replike jer je i vreme u kojem teče sednica vreme u kojem narodni poslanici vole replike. Član 27. me obavezuje da ono što poslanici vole da im bude obezbeđeno.
Dakle, da li neko želi repliku od prijavljenih?
Insistira se na povredi Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić po povredi Poslovnika.

Gospođa predsedavajuća, pozivam se na član 27. i na član 108. Kao predsedavajuća treba da vodite računa o primeni Poslovnika i da vodite računa o održavanju reda na ovoj sednici. Mi smo ovde svedoci zloupotrebe Poslovnika koje vi dozvoljavate, da se povreda Poslovnika koristi za diskusiju u načelu. Dva sata ovde slušamo raspravu između predstavnika bivše Vlade ko je od koga krio podatke, ko je koga varao i nije ni čudo što građani ovo gledaju i vide situaciju u koju nas je ta Vlada dovela.
Molim vas, ministar Dinkić je svaki dan proveo ovde u sali, tačno je, ali je pričao više nego svi narodni poslanici. Sada poslanici koriste i zloupotrebljavaju Poslovnik da rasprave to što nisu mogli na sednici Vlade pojedini ministri ili ovde među sobom. Molim vas da ovu očiglednu zloupotrebu Poslovnika prekinete, da nastavite raspravu. Sigurno nećemo biti u mogućnosti da dogovor sa Kolegijuma koji smo sinoć postigli nastavimo, po trećoj tački dnevnog reda, ukoliko budemo prljav veš prethodne Vlade ovde slušali satima. Molim vas da jednostavno poštujete Poslovnik i primenite sve ono što ste obavezni. Hvala.

Zahvaljujem.
Da bi primenjivala član 27, sa vama se potpuno slažem, ponudila sam replike, ali moram imati saradnju. Nemam saradnju ako narodni poslanici žele da govore o povredi Poslovnika.
Narodni poslanik Marijan Rističević želi da govori o povredi Poslovnika.

Navešću povredu člana 103. i član 104. Član 103 – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, a učinjenu na sednici Narodne skupštine koja je u toku, i to neposredno po učinjenoj povredi. Dakle, tu nigde ne piše da nema pravo da se reklamira član 104.
Član 104. kaže u prvom stavu, ono što vama nije odgovaralo da tumačite – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine …

Narodni poslaniče, već je član 104. naveden kao povreda i dala sam objašnjenje da se o nečemu što odlučuje predsedavajući ne može izreći mera, da se traži reč za povredu Poslovnika. Zahvaljujem.
Da li još neko želi povredu Poslovnika? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković, a posle njega narodni poslanik Milan Lapčević.

Uvažena predsedavajuća, gospođo Kalanović, predstavnici resornih ministarstava u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, kontekst u kojem danas i prethodnih nekoliko dana vodimo diskusiju o rebalansu budžeta je u najmanju ruku sumoran. Podaci koje imamo o javnom dugu, koji je trenutno na 56% BDP, i budžetski deficit od projektovano 7,1% su direktno uticali na to da u proteklih nekoliko godina imamo preko 300.000 ljudi koji su izgubili posao. Od tih 300.000 ljudi koji su izgubili posao 280.000 ljudi je radilo u privatnom sektoru, a dvadesetak hiljada ljudi je radilo u javnom sektoru.
Socijaldemokratska partija Srbije smatra da su ekonomske mere, koje su naravno ugrađene i u ovaj predlog rebalansa budžeta, pozitivne, pogotovo u smislu koji se tiče ukidanja sopstvenih prihoda, ukidanja 138 parafiskalnih nameta za privredu. Što se tiče povećanja poreza na dodatu vrednost, naravno mera je nepopularna, ali je bila jedina moguća. Mislimo, a o tome smo i razgovarali sa resornim ministrom na Odboru za finansije, da je u narednom periodu kada se bude pravio budžet za 2013. godinu moguće rasteretiti i nivo zarada, a privrednici bi prihvatili da se taj porez na dodatu vrednost poveća čak i na 22%. Na taj način bi rasteretili privredu, pogotovo sektor malih i srednjih preduzeća i omogućili bi privrednicima da zapošljavaju novu radnu snagu i da rešimo najbitniji strukturni problem u našoj privredi, a to je problem nezaposlenosti, koji prema metodologiji Međunarodne organizacije rada iznosi 26% čak.
Što se tiče poreskih zakona, moramo da pohvalimo to da će, kada su u pitanju mala preduzeća, ona koja imaju prihod do 50 miliona dinara, porez na dodatu vrednost plaćati po realizaciji, što je veoma pozitivno. Uticaće na njihovu tekuću likvidnost, uticaće na njihov razvoj i, naravno, uticaće u skladu sa tim na novo zapošljavanje.
Uz ove mere i uz usvajanje ovog rebalansa budžeta veoma je važno da ministarstvo i Vlada Republike Srbije dinamično i energično radi na usvajanju i primeni strategije za naredne četiri godine, i to kada su u pitanju nove investicije. Pitanje javnog duga i budžetskog deficita i njegovog rešavanja u naredne četiri godine i dovođenje u nivo ravnoteže više nije sporno. Za to ćemo sigurno imati konsenzus svih društvenih činilaca, i predstavnika države, kao što vidimo, i predstavnika poslodavačkih organizacija, i predstavnika reprezentativnih sindikata.
Ono što je nama potrebno u narednom periodu, a vidimo da će resorni ministar sa jednom velikom energijom na tome da radi, to su nove investicije. Nove investicije u obrazovanje, nove investicije u nove tehnologije, poljoprivredu i ono što je najbitnije što će biti sledeći deo mog izlaganja u reformu javnog sektora.
Socijaldemokratska partija Srbije pozdravlja činjenicu da u javnom sektoru neće biti otpuštanja. Mi se približavamo definitivno jednom modelu reforme javne uprave, javnih preduzeća koji će učiniti da ta javna uprava i ta javna preduzeća budu efikasnija, efektivnija i produktivnija. I da će na mesto rukovodilaca u javnom sektoru dolaziti u skladu sa novim zakonom o javnim preduzećima kompetentni ljudi koji imaju sposobnosti, koji imaju kompetencija, i mogućnosti da rade u skladu sa tržišnim principima, bez obzira što oni rade u javnim preduzećima i javnom sektoru. Dakle nadamo se da će model tržišnog poslovanja i model iz privatnog sektora biti preslikan na javni sektor i na javna preduzeća.
Ono što smatramo da je jedan od velikih problema javnog sektora, a i generalno privrede je ta ogromna diskrepanca između potrebe naše privrede naše industrije, čak i našeg javnog sektora i od onog što imamo kao ponudu na tržištu radne snage. Mi nemamo ni posle 12 godina nacionalni okvir kvalifikacija koji će u saglasnosti s jednim dugoročnim privrednim razvoje da definiše koje su to ključne tačke razvoja naše zemlje. Koji su to sektori i šta nam je to potrebno od kadrova u javnom sektoru u javnim preduzećima kako bi oni imali priliku da se zaposle i kako bi mogli da pokažu svoje sposobnosti, svoje kompetencije na tim svojim radnim mestima.
Navešću vam kao primer nedavnu izjavu pomoćnika ministra unutrašnjih poslova da je trenutno potreba na tržištu rada, kada je u pitanju vatrogasna služba, pri ministarstvu čak 3,5 hiljade vatrogasaca.
S druge strane, u nekim drugim sektorima, naravno, imamo prevelik broj ljudi koji su završili određene fakultete i škole i koji vrlo, vrlo teško mogu da se zaposle. Naravno, to se događa isključivo iz razloga što mi nemam u tom domenu nikakvu strategiju.
Navešću primer DRI koja je najavila i to će isto tako učiniti da javna uprava, da javna preduzeća budu mnogo efikasnija, da neće samo kontrolisati pravilnost finansijskog izveštavanja u javnim preduzećima, u javnom sektoru. Kontrolisaće ono što se zove učinkovitost. Kontrolisaće da li se politika, da li se projekti koji se sprovode u javnom sektoru pozitivno reflektuju na budžet. Da li se vodi politika ušteda, i da li se vodi politika koja je u skladu sa rezultatima.
U tom smislu Vladu Republike Srbije čeka ogroman posao. Napomenuću samo da vlade mnogih zemalja, razvijenih zemalja decenijama unapređuju svoj javni sektor i politiku razvoja javnog sektora i javnih preduzeća, pa u nekim razvijenim zemljama svako ministarstvo, svaka agencija svaki fond direkcija mora da napravi strateški četvorogodišnji plan, mora da definiše rezultate i oni koji su to definisali i na tome radili oni ogovaraju za izvršenje tih rezultata. To do sad kod nas nije bio slučaj, ali mislim da će ovim novim zakonom o javnim preduzećima, da ćemo uspeti da pokrenemo rešavanje tog jednog velikog problema.
Pomenuću temu koja je danas dosta puta diskutovana, to su subvencije i preduzeća u procesu restruktuiranja. Kada su u pitanju subvencije, mi imamo problem da ta preduzeća koja dobijaju subvencije nemaju, u velikoj većini slučaja, dobru organizaciju, nemaju kvalitetan menadžment i nemaju dobru kontrolu.
Ono na šta apelujem da Ministarstvom finansija i ekonomije uradi sve da počne da kontroliše na namenu i namensko trošenje sredstava koji idu za subvencije i da počne da kontroliše rad menadžmenta i da utiče maksimalno kada su u pitanju kadrovska rešenja, da i u ta preduzeća dođu najodgovorniji i najkvalitetniji ljudi, a to je moguće. Velika većina tih preduzeća ima tržište, ima kvalitetne proizvode, ali uz lošu organizaciju, u nekim slučajevima čak i lokalna samouprava postavlja menadžment tih preduzeća. Imamo problem ljudskog faktora, imamo problem što ta preduzeća nisu naravno efikasna, nisu tržišno orjentisana, nisu orjentisan na rezultate i naravno da jedan dugi niz godina velika sredstva trošimo na subvencije.
Socijaldemokratska partija Srbije smatra da je predloga rebalansa budžeta prihvatljiv i da u skladu, naravno sa situacijom u kojoj se o njemu diskutuje, u kojim će se on nadam se doneti i da rešenja i mere koje su definisane u setu 18 zakona i u rebalansu budžeta utiču na to, da nema otpuštanja, da će se u ovoj zemlji zadržati bar jednak broj radnih mesta, što je velika vrednost za ovu zemlju. Da zaustavimo dodatno otpuštanje ljudi. Najlakše je reći, imamo problem, strukturni, hajde da otpustimo 100 hiljada ljudi, ili 50 hiljada ljudi iz javnog sektora. Da li je to rešenje?
Podsetiću vas na izjavu Angele Merkel, 2008. godine kada je počela svetska ekonomska kriza, kada je javno dala preporuku i u javnom sektoru i u privatnom sektoru, nemojte da otpuštate ljude, to je krajnja mera, to je najrigidnija mera. Učinite da preduzeća budu efikasna. Učinite da vršite uštede na drugim pozicijama, da tražite nova tržišta i da na taj način kroz strateške planove i kroz jedno dobro poslovanje, da se izborite sa krizom.
Uz to, dozvolite da završim, pozdravljamo i ove mere za podsticaj našim najstarijim građanima, penzionerima. Ovo govori o tome da ova vlada neće biti samo isključivo orjentisana, tržišno i kako da kažemo, na taj rashodni deo i na štednju, nego će ona biti socijalno odgovorna uz investicije koje će doneti dodatno vrednost ovoj zemlji i ovim građanima, a naravno kao Socijaldemokratska partija Srbije smatramo da je socijaldemokratska ideja i socijalno odgovorna država, država 21 veka. Hvala vam.

Vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević, posle njega narodni poslanik Konstantin Arsenović.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministar, moram da priznam da nije baš ni lako, ni jednostavno danas razumeti rasprave pojedinih poslaničkih grupa i kod mene su zaista izazvale određenu zabunu.
Imamo predstavnike određenih stranaka koje su učestvovale u prethodnoj Vladi koje kritikuju prethodni budžet i kažu da sve što je loše se nalazi upravo u njenu. Imamo pak predstavnike druge stranke koja je takođe učestvovala u prethodnoj Vladi koja kaže da je taj prethodni budžet bio dobar, ali da rebalans ne valja.
Čujemo od bivšeg premijera da je bilo predviđeno 125 miliona deficita u budžetu Republike Srbije za 2012. godinu, a da je Fiskalni savet predvideo da će biti 216 ukoliko nema mera, a ukoliko ima mera, došli smo do 222. Ne reče nam gospodin premijer iz bivšeg mandata, a kako se došlo od 125 do 216? Šta je to prethodna vlast uradila da napravi još sto milijardi preko projektovanog deficita?
Kako je smela to da uradi? Ko je to odobrio? Na osnovu kojih projekata? Juče i danas smo slušali ovde same optužbe i sa jedne i sa druge strane ko je prekoračio ovlašćenja, ko je uvozio polovne akumulatore i gume i plaćao ih parama poreskih obveznika. Čuli smo malo pre jednu frapantnu činjenicu, od gospođe Kalanović koja kaže, da umesto dozvoljenih 24
milijarde podsticaja građevinskoj industriji Srbije imamo obaveze za 33 milijarde. A ko je to odobrio da neko zaduži ovu zemlju i poreske obveznike za dodatnih 9 milijardi.
Ako je to tačno a nemam razloga da sumnjam da nije, onda ovde treba ili da slušaju ljudi iz kriminalističke policije ili da dođu ovde i da povedu razgovore sa onima koji su to radili. Razumem gospodina Dinkića, koji je u jučerašnjoj raspravi i danas kada je predlagao rebalans budžeta, kada kaže da nasleđuje teško stanje. Mi mu verujemo. Siguran sam da nasleđuje teško stanje i da to stanje nije lako popraviti. Nije lako u devetom mesecu, krajem devetog meseca popraviti nešto do 12, za ta tri meseca se ne može ništa spektakularno uraditi. To razumemo, ali moramo i tražimo ovde da nam se kaže ko je kriv za to. Nemoguće da se nije znalo ništa od onoga što je ovde navedeno juče i danas, da se nije znalo ranije, prosto nam neverovatno zvuči da stranka gospodina Dinkića, gospođa Kalanović, koja je bila potpredsednik Vlade, nije baš imala ništa ili je imala nedovoljnu informaciju od onoga što smo čuli juče i danas ovde, da to pre ne kažu. Verujem gospođi Kalanović da nije znala do detalja sve ono što nam je malopre rekla, ali sam siguran da je bilo i nečega što se znalo i u januaru i u februaru, i u martu i u maju mesecu i da je moglo da se kaže, kao što sam siguran da je i Fiskalni savet mogao da kaže mnogo, mnogo ranije da je zemlja prezaduženija nego što jeste i da nema razloga da se fingiraju procenti i da se stalno priča da smo na 43, 44, a u stvari smo na 54 procenata zaduženja BDP.
Dakle, za nas ste odgovorni i jedni i drugi. Građani Srbije da znate zato što ovako danas živite, podjednako su krive sve stranke u prethodnoj Vladi ili da budem precizniji, najviše su krive one koje su vodile Vladu, malo manje one koje su imale manjinu u toj Vladi, ali sigurno da moraju i one deo te odgovornosti da ponesu. Cenimo to što se gospodin Dinkić uhvatio hrabro u koštac da rešava ove probleme, vidimo kod njega spremnost da hoće nešto da promeni, cenimo određene mere koje je predložio poput ukidanja parafiskalnih namera. Ukinuti 130 parafiskalnih nameta, pronaći koji su besmisleni i bezvezni i reći da to ne treba da se plaća je zaista za pohvalu. Treba to pohvaliti i razumeti i reći da je to dobra stvar, ali moramo, ne možemo da se otmemo utisku da je deo tih nameta, bar deo ili možda i veći deo uveden i kada je on bio ministar finansija ili kada je bio ministar ekonomije, ili ako nije bio odgovoran on, nego to ministar finansija predlaže, nemoguće da ministar privrede i ekonomije, kada je bio potpredsednik Vlade u periodu od 2008. do 2011. ne daje određeno mišljenje i saglasnost na uvođenje tih nameta. Dakle, u tom delu imam određenu zamerku.
Podržavamo, takođe, i plaćanje PDV za mala i srednja preduzeća po realizaciji fakture. Ako se sećate, a verujem da se sećate, građani se sigurno sećaju da je DSS početkom 2009, tokom 2009, sredinom 2010. u tri navrata Narodnoj skupštini predlagala isti zakon po kome bi se PDV plaćao po realizaciji a ne po fakturisanju. Time bi se rasteretila privreda, stvorila mogućnost da oni koji se bave biznisom i realnim sektorom i uplaćuju novac u državni budžet lakše posluju i zapošljavaju veći broj ljudi.
Tada su svi glat odbijali te naše predloge, pa je čak jednom ministar Dinkić i kritikova taj naš predlog i rekao da to i nije baš izvodljivo, da nije baš pametno i da će ugroziti javne finansije. Nema veze, kad god da je došlo – dobro je došlo, podržavamo taj predlog i smatramo da je ta mera dobra, neophodna. Šteta što nije bila ranije, verovatno bi manje štete nanela privredi i samom budžetu.
Povećanje PDV je verovatno iznuđena mera i sigurno će uticati negativno na kupovnu moć stanovništva, uticaće negativno verovatno i na inflaciju, ali ako je to jedini ili iznuđeni način da se povećaju prihodi u budžetu, možemo da ga razumemo.
Povećanje akciza u cilju većih prihoda u budžetu jeste mera koja je inače poznata i primenjuje se u svim zemljama, ali sam siguran da je moglo to nekako drugačije da se uradi, odnosno da se akcize povećaju na luksuznu robu, tako se uvek radi. Povećanje akciza na TNG i na dizel gorivo sigurno neće biti mera koja će poboljšati stanje u finansijama Srbije, odnosno prouzrokovaće možda više štete nego koristi. Konkretno, doneće više prihoda ali će to prouzrokovati i povećanje cena svih proizvoda, jer od saobraćaja i od potrošnje goriva, odnosno njegove cene zavise i cene svih proizvoda.
U Zakonu o porezu na dohodak građana, mi smo videli progresivne stope u oporezivanju dohotka što mislim da je moglo da se uvede. Primer Francuske, novi predsednik je progresivno oporezovao sve velike prihode, sve velike dohotke pa je moglo i u našoj izmeni zakona da se to nađe.
U okviru budžeta se i dalje nalaze stavke za finansiranje određenih agencija i kancelarija, pozdravljamo ukidanje nekih koje ste najavili, ali nam zaista nije jasno šta radi npr. Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, Kancelarija za regularnu platformu i analizu efekata propisa, Kancelarija za reviziju sistema upravljanja sredstvima EU, Kancelarija za stručne i operativne poslove o pregovaračkom procesu. Svaka od pomenutih, a ima ih sigurno još puno u ovom budžetu, ima sopstveni budžet koji se kreće od 15 do 50 miliona dinara. Mislim da i to može da se skrati.
Takođe, u ovom rebalansu smo očekivali da vidimo da su Vlada i pojedina ministarstva, pre svega, na sebi učinila uštede. Mogli su da se skrate neki troškovi kroz troškove putovanja, kroz usluge po ugovoru, toga nema, mislim da je ta mera mogla da se vidi u rebalansu. Podrška privredi kroz uprošćavanje procedura i kroz kreditiranje likvidnosti je dobra mera, podržavamo je i mislimo da svaki uloženi dinar koji dolazi iz kredita uložen u privredu, jeste dobra mera i to treba raditi.
Na kraju, želim da kažem da imamo dosta razumevanja za ono što je rečeno ovde. Razumemo da je teško stanje, ali pravu ocenu o tome kako se vodi finansijska politika ove zemlje da ćemo kada bude došao novi budžet. Novi budžet, kako najavi ministar Dinkić bi trebao da dođe za 2013. već u oktobru mesecu ili novembru. Tada ćemo videti šta su stvarne mere, kakvi će efekti biti. Za sada razumemo ove mere, neke su iznuđene, neke nisu baš najbolje, ali u svakom slučaju krajnju reč o tome kakva je ekonomska politika ove vlade daćemo pri novom budžetu. Hvala.

Devet minuta i 30 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović, posle njega narodni poslanik Dragoljub Mićunović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarko, članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, poslanički klub PUPS će podržati rebalans budžeta i sve ove prateće zakone koji su na dnevnom redu danas.
Podržavamo ga iz razloga što smatramo da on iako ima mnogo manjkavosti, kako je i sam ministar rekao, veoma je teško u praznoj kući imati sve, ali vidimo pokušaj da se kroz rebalans budžeta stvore pretpostavke da u narednom periodu koji neće biti tako ni skoro, da kažem, sigurno će trebati dve-tri godine, stvore uslovi za izlazak iz krize. Evidentno je da ako nešto ne preduzmemo, da nam kako mnogi stručnjaci tvrde, predstoji bankrot. To je najgore moguće rešenje, najgora moguća scena.
Prema tome, želim i hoću da verujem da ova vlada ima snage i mogućnosti da ovu zemlju konsoliduje, da dovede i stvori uslove za jedan napredak, pre svega, jednu bolju budućnost. Ona ima poverenje, dobila je poverenje od ovog naroda, dobila je poverenje od ovog parlamenta, a na njoj je da se pokaže da li će to i realizovati.
Veoma brzo će se to znati. Otuda, mislim da mi ovde treba da damo šansu i da ono što je zacrtala i ponudila nam – da i realizujemo.
Kao član partije Ujedinjenih penzionera mislim da mi, što se tiče samog rebalansa budžeta, pozitivno na njega gledamo, pre svega što se kroz njega obezbeđuje jedan stabilan izvor finansiranja penzija, njihova redovnost. One jesu male, niko ne može da kaže da su velike i da zadovoljavaju potrebe, ali je ono što je veoma bitno – penzioneri traže samo da dele sudbinu svih drugih građana, pre svega onih koji su zaposleni u javnom sektoru. Kroz ovaj zakon mi to obezbeđujemo. Rast plata u javnom sektoru prati adekvatno i rast penzija. Znači, niko ne može reći da je 2% veliko. To je veoma malo, ali je veoma bitno da delimo jednaku sudbinu.
Mislim da su penzioneri veoma svesni situacije. Intimno, bez obzira na sve, oni ovo podržavaju. Ali, ne smemo dozvoliti, kao što je bio pokušaj, pre svega da se penzija pretvori u jednu socijalu, da ona izgubi svoju ekonomsku kategoriju, i ako se mnogi ovde sećaju pokušaja da se ceo teret, naročito u periodu 2005-2008. godine, sa onim famoznim zakonima, da se ceo problem tranzita Srbije reši preko leđa penzionera. Bila je namera da prosečna penzija bude 32%, a ona je sada od 64, 68, zavisno od toga u kojoj fazi se nalazimo. To je ogromna razlika i to penzioneri moraju da shvate i ja verujem da to shvataju.
Ovde želim da naglasim nešto što je veoma bitno, a to je da ovaj budžet obezbeđuje održavanje socijale, pružanje pomoći najugroženijim kategorijama, i penzionera i građana. Tu kategoriju pomoći moramo odvojiti. Mnogi je koriste kao termin 13. penzija. To nije penzija, to je socijala i taj pojam moramo da razlikujemo i da ih ne poistovećujemo. Znači, socijala ne ulazi u penziju, ona je jednokratna, za određeno vreme. Koliko će ona trajati, to je sada stvar situacije u društvu.
Kada razmatramo uopšte stanje u ovoj državi, očito je da se nalazimo u izuzetno teškoj situaciji i PUPS je, pored ovog našeg programskog opredeljenja, veoma zainteresovana da se zemlja pre svega stavi na zdrave ekonomske osnove. Bez toga, nema ni penzija, nema ni školovanja besplatnog, nema ni zdravstva, nema ništa. Prema tome, izuzetno je važno da se stvore pretpostavke da se pre svega privreda oživi, da se da značajan podstrek poljoprivredi kao jednoj realnoj grani koja može značajno doprineti oporavku države. I ne samo to, sigurno da podržavamo i sve druge mere, pre svega borbu protiv korupcije, kriminala itd, da ne nabrajam.
To su mere koje ova vlada sprovodi i ja verujem da će se ona izboriti i da će u tom pravcu i vući poteze. Neću da sumnjam u to i zato smatram da treba da podržimo ove mere, kao i one druge mere. Koliki će rezultat one dati, to je sada znak pitanja i verovatno i umešnosti. Ne možemo očekivati ne znam kakav preporod. Dovoljno je da se bar zaustavi kriza.
Ono što mene posebno interesuje jeste da kroz ovaj rebalans budžeta nisam mogao da sagledam kako će se rešavati dug prema vojnim penzionerima. Nije mi ni čudo. Danas sam čuo od ministarke Kalanović da oni praktično kao ministri ili potpredsednici u stvari nisu radili kao tim. Otuda je jasno da su pravljeni propusti, uglavnom na teret građana.
Nešto slično je oko duga prema vojnim penzionerima koji je nastao 2004. godine. Vlada je, još za vreme kada je predsednik Vlade bio Koštunica, preuzela obavezu da taj dug reši za 90 dana, odnosno da predloži način rešenja. Prošla je jedna vlada, prošla je druga vlada, do dan-danas rešenja nema. Dug koji je bio 4,5 milijardi je narastao na 13 milijardi. Pitam se, ko je sada kriv? Mi pokušavamo da nešto ušićarimo na Ćupriji a duplo izgubimo na mostu. Mnogo je četiri i po milijarde, bez obzira na sve. To je tri puta narastao dug. Otuda su proistekle tužbe, mnogi su naplatili taj svoj dug i kada izvedete zaključak, država je najveći gubitnik, onda sami penzioneri, a najveći dobitnici su advokati. Znači, to je jedna vrsta duga.
Moram da podsetim, možda predstavnici Vlade to i ne znaju, Ustavni sud je doneo odluku u vezi sa povećanjem penzija iz 2008. godine za 11,06%. I Ministarstvo odbrane i Ministarstvo rada je tvrdilo da vojni penzioneri nemaju pravo na to povećanje. Sada je Ustavni sud doneo odluku kojom potvrđuje to pravo. Hoću da ukažem sada na novi momenat, na novi problem, ovaj dug će biti sada duplo veći, nego onaj prethodni, osnovni dug.
Da li je to trebalo tako? Mislim da nije, moglo se to elegantno rešiti i mnogo bezbolnije, jer sada će i na ovaj dug doći kamate, pa će možda ako se izvrši neki politički pritiska, ali nadam se da će sudstvo sada biti nezavisno u punom smislu, jer Upravni sud treba sada, po odluci Ustavnog suda, da donese presudu i pretpostavljam da će ona biti u korist vojnih penzionera, inače će uslediti nove tužbe i do Strazbura itd. a li nam to treba? Da li treba da pravimo cirkus od onoga što je zakon jasno definisao? Mi, pre svega, treba da poštujemo zakone, moramo da uvažimo ili menjajmo zakone na vreme, ne dovodimo u poziciju da pojedinac odlučuje ili da tumači da li se jedan zakon može primeniti na nekoga ili ne može. Tu je situacija potpuno jasna i svakome je bilo jasno da to pravo vojni penzioneri imaju, ali ispoljilo se da postoje moćnici.
Mislim da bi bilo veoma pravično kada bi neko sada za to snosio posledice i da se podnese krivična prijava zašto je doveo državu da se dug, koji je prvo bio 4,5 milijarde, narastao je na 13 milijarde i sada dug koji se stvorio od oko 8 milijardi, računajući na kamate i on je negde oko 13 milijardi. Molim vas, gospodo, to je negde oko 26 milijardi. To nije mala para. Kako ćete to rešiti?
Pitanje pretvaranja toga u javni dug jeste rešenje, ali ako se to na vreme. Znači, sugerišem ako Upravni sud donese pozitivno rešenje po vojne penzionere onda treba doneti odgovarajući zakon da se taj dug pretvori u javni dug, da se izbegnu bar tužbe. Ono što se ne može izbeći to neka ide, ali da se penzije usklade odmah prema propisima.
Rešenje na Zakon o javnom dugu za dug koji iz 2004. godine, gde je više od 50% ljudi naplatilo svoj dug putem suda, gde je skoro 50% u procesu rešavanja, je veoma nepopularno i veoma problematično, tako da mislim da bi trebalo o tome razmisliti. Sugerišem Vladi da ima ovaj problem u vidu.
Moje izlaganje bih završio uz još jednu konstataciju, da ćemo mi podržati, da će naš poslanički klub podržati ovaj zakon i sve prateće zakone i da verujemo da će Vlada merama koje je predvidela, omogućiti stabilizaciju privrede i društva da možemo da krenemo za neko vreme napred. Zahvaljujem vam se na pažnji.