Hvala.
Reč ima Dragoljub Mićunović. Izvolite.

Moram priznati da se čovek ovde sada ozbiljno zamisli da li da govori, ili ne. Upravo, kome govori? Očigledno da se Vlada na neki način distancira od ovog rebalansa. To mi je bilo sumnjivo još jutros, a sada sam skoro uveren i onda se postavlja pitanje – čemu sve ovo da se mi izlažemo silnim predavanjima, maltretiranjima, rad u noći, itd.
Međutim, dužan sam zbog stenografskih beleški da kažem samo par reči, sigurno skraćujući namerno, jer nema smisla elaborirati to dalje. Ovo kako sada izgleda, ne da nije nalik na nekakav loš timski rad, nego na jednu vojsku u rasulu. Neka nam to bar saopšte.
Kada malo bolje pogledamo rebalans, onda nije toliko za čuđenje o čemu se upravo radi. Ovaj rebalans ima tri problema. Jedan je cifarski. Videli smo da tu mnogo što šta sa ciframa nije sasvim sigurno i nije u redu. Drugo, postavlja se jedno pitanje – kako je on postavljen, sa kojim ciljevima, kuda to upravo ide Srbija? On ima jedan deo neoliberalni, drugi deo socijaldemokratski, treći deo populistički i sada to je nekako trebalo skrpiti i sabrati, ali to ne ide tako lako. Onda imate te protivurečnosti da se sa jedne strane pojavljuje povećanje prihoda, to ste dobro pronašli, ali i povećanje rashoda. Gde onda idu rashodi, videli smo, ima policija, vojska i ovaj treći sektor.
Ovde ima još jedna veća zabluda. Silni stručnjaci, slušali smo ovde silna predavanja juče, prekjuče i još neki dan. Da li je problem naš deficit, ili spoljni dug kao najdramatičniji deo u kome se mi danas nalazimo? Nije. Ima zemalja, da ne pominjem Ameriku, čiji je deficit takav da je to zaprepašćujuće, jer se broji hiljadama milijardi, pa ta zemlja egzistira i svako bi joj dao zajam. Da li je spoljni dug ono presudno za jednu privredu? Nije. Ima zemalja evropskih, videli ste koliko god hoćete, čiji je spoljni dug daleko veći od našeg spoljnog duga, ali te zemlje nisu bankrotirale, niti će mnoge uopšte da bankrotiraju. O čemu se onda radi, šta je naš problem?
Mi nemamo ekonomiju, u tome je cela suština. Mi nemamo privredu. Da biste imali jaku valutu, bio je napad, smenili smo brzo guvernera jer je učinio da je dinar slab i gle čuda, za par dana dinar je od 119 došao na 115 dinara za evro. Kakav uspeh, fantastičan, ali ko god zna za slova iz ekonomije, zna kako se postaje jaka valuta. Mi nemamo izvoznu privredu i umesto da se podstiče proizvodnja, grešili su neki drugi i sve ove vlade, ja se ne bih sveo samo na jednu, ima ih dosta, ali ako hoćemo da idemo već u neku prošlost ko je kriv, počnimo od onih koji su nas uveli u svetsku inflaciju, nečuvenu. Tada smo bili u bankrotu, nismo nikome plaćali ništa, ali nemojmo u prošlost, bar ne onoliko, pustimo javnost neka to radi. Mi ovde raspravljamo o rebalansu.
Šta smo učinili? Ovim je vrlo vidljivo ono što je bio uzrok za pad guvernera, a to je da je jedan uvoznički lobi izgurao sada, navodno jedan jak dinar, jer mi nemamo drugu privredu osim te špekulativne i trgovinske, jeftino kupiš, skupo prodaj, zaradi na toj razlici. Dokle god imamo iluziju da imamo privredu na ovaj način, mi apsolutno ne možemo da rešimo nijedan problem, niti to pitanje spoljnog duga, ili deficita jer je sekundarno pitanje.
Očekivao sam od onih koji su se bavili ekonomijom i vodili ovu ekonomiju, pa ne može nam sada reći gospodin Dinkić da on baš nije vodio ekonomiju. Vodio je ekonomiju i vodio je finansije, ali kako je to radio, radio je loše, nije umeo to da radi. Neki su obavešteni, a neki nisu bili obavešteni u Vladi. Da li je cela Vlada bila obaveštena, evo tu je i premijer, o tome kako troši sredstva i resor gospodina Dinkića. Onoga trenutka kada ste feudalizovali Vladu, a to nije samo tekovina ove Vlade, prethodne, nego i one pre toga, da svako ima svoj resor, tu mu se niko ne pita, tu ima i svoja određena javna preduzeća i u tom resoru on caruje.
Dakle, loše je postavljena Vlada, odavno ona nije tim. Iz ovoga što sada imamo kao rebalans budžeta, mi to možemo da pogledamo, da uzmemo, da dostavimo, to neće mnogo uticati na našu privredu. Ono što vidim je da oni koji su bili najjači da i do sada jako mnogo utiču na razvoj naše ekonomije, a to je da zastupaju jedan uvoznički lobi, da su oni pobedili. To vidimo već, a sutra ćemo još više.
Ono što mene zbunjuje to je izjava guvernerke pre neki dan u razgovoru sa privrednicima da bez izvoza i jačanja izvozne privrede mi ne možemo ništa dalje da uradimo. To smo znali i pre toga. Međutim, ovde ima još jedan problem. Hajde da poverujemo gospodinu Dinkiću da će sve to biti sjajno, uzećemo pare odavde, pa ćemo pozajmiti odande, pa ćemo uzeti jedan kineski kredit, pa jedan ruski, pa ćemo popuniti budžet, pa će sve biti sjajno. Nisam siguran, mi nemamo odgovor Vlade jer je neozbiljna u tom smislu da deluje stvarno kao jedan jasan tim. Hoćemo li sarađivati sa MMF ili nećemo? A šta ćemo da radimo kada je MMF rekao da moramo da menjamo zakon koji smo na brzinu doneli i stavili pod političku kontrolu finansijski sektor. To od nas traži, a mi smo čitavo veče izgubili ubeđujući da se to ne radi. To traži MMF, to traži EU, to traži Svetska banka.
Silno su ovde menjani zakoni, ali nema promene, ili izmene onog zakona koji smo prekjuče doneli, gde smo dozvolili da mogu partijski funkcioneri da budu guverneri. Dakle, na to pitanje nismo odgovorili, a to je pitanje koje nas odmah vezuje da li ćemo se oslanjati u lečenju naših finansijskih teškoća na MMF, ili nećemo.
Drugi problem je odmah povezan sa EU i tu imamo dvosmislene odgovore, verbalno većina, izuzev jedne stranke, DSS, sve druge su vrlo energično opredeljene za EU itd. U redu, to je lepo, ali sada da vidimo da li je sve tako. Kada se dođe do određenih konkretnih pitanja, evo kao što je ovo jedno pitanje, da ne pominju Kosovo ili neka druga, onda mi nemamo jasan odgovor. Ova Vlada nam duguje odgovor kuda ona misli da vodi Srbiju? To niti ona zna, niti iko u ovoj državi može jasno sebi da odgovori na osnovu politike Vlade. To je naš centralni problem kao društva, šta ćemo da radimo. Kako danas vidimo ovde bez Vlade, njenih predstavnika, to je jedan polunapušteni parlament, jednu privredu potpuno neefikasnu u velikim nelikvidnostima i gubicima. Našta to sada liči? Ko je sada odgovoran? Hoćemo redom sve prethodne vlade i pretke pozivati na odgovornost, ili smo vrlo olako zgrabili vlast – odlično, dobili smo izbore, sada imamo vlast i sada ćemo da radimo šta hoćemo. Izvolite, šta ste uradili? Već sami počeci su stvorili potpuno nerešive protivrečnosti sa kojima je Vlada krenula.
Meni je žao, ovde bih još neke stvari rekao, ali ako Vlade nema, mogu to da im i napišem pismeno. Možda ćemo početi u budućnosti sa Vladom pismeno da komuniciramo, da mi njoj šaljemo neka pisma, oni će nama da šalju neke uredbe i tako ćemo komunicirati.
Jednom rečju, iz svega ovoga što sam rekao, a i mnogo drugih razloga koje nisam stigao da kažem i neću, mi ćemo glasati protiv ovog, prosto, da jednostavno ne snosimo bilo kakvu odgovornost za nešto što apsolutno je mrtvorođenče i ne može dobro da reši pitanje.
Osnovno je pitanje – kako povećati životni standard, što građane interesuje? Ovde se na to pitanje ne odgovara. Neke povišice, ne znam 2%, a mi već vidimo planiranu inflaciju, koja će biti dvocifrena. Pa, to će pojesti 4%, a ne 2%. Prema tome, nemaju se čemu nadati građani od jednog ovakvog rebalansa. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Slavica Saveljić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi već nekoliko dana u kontinuitetu razgovaramo o čitavom setu zakona koji imaju karakter i ekonomskih i finansijskih i među kojima je i ovaj predlog rebalansa budžeta.
Za sve ove zakone možemo da kažemo da oni svakako nose karakter antikriznih i nužnih mera koje je Vlada morala da preduzme kako bi zaustavila sunovrat u koji je zemlja krenula, izazvan doduše i ekonomskom krizom, ali i rasipništvom koje je obeležilo prvih pet meseci ove godine.
Mislim da nema neprijatnijeg i nezahvalnijeg zadatka ni za Vladu ni za nas poslanike, nego da u tekućoj godini korigujemo budžet koji nismo projektovali, budžet za koji nismo ni glasali, niti ga usvajali, niti za njega možemo da snosimo odgovornost.
Pomalo ovo što mi danas ovde radimo meni liči na pacijenta u poslednjem stadijumu bolesti, koga je dugo godina lečio nadri lekar, pa ga u tom urgentnom stanju dovode na operacioni sto, a onda od lekara očekuju čudo.
Šta je sve bila polazna osnova za podnošenje predloga ovog rebalansa? Prva i osnovna činjenica je da je najveći deo budžeta za ovu godinu potrošen. Sve ukazuje da je budžet i bio planiran za prvih pet meseci, odnosno do maja meseca, a nakon toga da se snalazimo i radimo šta možemo. Zato mi se čini da mi danas ovde radimo zaista jedan sizifonvski težak posao.
Zato je naša uloga danas kao poslanika i da što realnije sagledamo uslove iz kojih se ovaj rebalans pripremao, okolnosti koje su bitno diktirale da neke mere budu predložene i definisane i ne tražeći opravdanje, ali ipak građane podsetimo na neke važne činjenice. Prvo, da se zemlja danas nalazi u velikom problemu, pred bankrotstvom i da situacija nikad nije bila ozbiljnija. Drugo, da je budžetski deficit najveći koji je Srbija ikad imala, da je javni dug prevazišao sve moguće granice i da je u poslednje dve godine u Srbiji ponovo jako naraslo siromaštvo.
Uvek kada se govori o nekom budžetu, bilo da se radi o lokalnom ili republičkom, traže se u političkom žargonu reči kojima će taj budžet da se okarakteriše, pa su neki razvojni, neki investicioni, neki socijalni, neki odgovorni, a za ovaj jedino možemo da kažemo da je nužni, odnosno iznuđeni i da on predstavlja kompromis između potrebnog i mogućeg.
U uslovima ekonomskog, socijalnog, privrednog, društvenog kolapsa, pred ovu vladu je očigledno postavljen veoma težak zadatak da spase što se spasiti može. Ono što ne može svakako jeste da se povrati onaj veliki deo novca koji je iz budžeta potrošen, novac potrošen, a ostale obaveze, da se za još čitav kvartal i nešto jače od toga obezbedi redovnost budžetskih isplata, plata, penzija, subvencija, redovno servisiranje socijalnih davanja, dečijih dodataka, naknada za nezaposlene, funkcionisanje zdravstva, vojske, policije, kulture, pravosuđa, nauke, obrazovanja i čitavog niza drugih subjekata koji su od vitalnog interesa za život i rad građana.
Sigurno da bi ovaj rebalans bio puno drugačiji da je prethodna Vlada realnije planirala svoje obaveze, a već smo čuli na koje se sve segmente ta nebudžetirana sredstva i odnosila. Naknada za nezaposlene, planirano samo sedam naknada, tek naknada u budžetu nije. Plate rudara, nedostaje milijardu i 700 miliona. Devet milijardi je obaveza prema "Fijatu", dve milijarde za vojsku, 10 milijardi za poljoprivredu i tako redom.
Najveća izdvajanja koja ovaj rebalans predviđa jesu izdvajanja tamo gde ne može da bude ušteda, a to su socijalna davanja. Jutros smo od ministra čuli da je predviđeno 10 miliona, a u razgovorima sa njegovom službom sam dobila informaciju da se to kreće oko 13,4, naravno, kad saberemo ne samo pozicije socijalne zaštite, nego i naknade za nezaposlene.
Drugo najveće izdvajanje jesu kamate za nepovoljne kredite. Izračunato je da nam u ovom trenutku nedostaje 11 milijardi. Samo ću da napravim poređenje da sa predviđenih 55, koliko ima u budžetu, dobijamo da osam godišnjih budžeta grada Kragujevca treba izdvojiti za plaćanje kamata. Dakle, skoro decenijsko funkcionisanje jednog grada koji ima 200.000 stanovnika i obezbeđuje rad i škola i obdaništa i gradskog prevoza i izgradnju puteva, infrastrukture, održavanje komunalne higijene, samo u jednoj godini dajemo za kamate.
Treća najveća izdvajanja su izdvajanja za poljoprivredu. Nominalno uvećanje je 10 milijardi, dakle, i zbog planiranih subvencija, obećanih a neisplaćenih i zbog suše oko 60% je uvećan osnovni budžet. Otuda se i povećanje prihodne strane budžeta od 20 milijardi nije baš pozitivno odrazilo na rast budžeta, ali sigurno da bih bez tih 20 milijardi ušteda i prihoda situacija bila još gora. Zato i mislimo da je ono predloženo povećanje PDV od 18 na 20% zaista bila krajnje nužna mera. O tome čak nije bilo ni mnogo razmimoilaženja u ovoj skupštini. Ali, ono što je dobro je da su osnovne životne namirnice ostale na nivou PDV od 8% i da se on nije korigovao, tako da je time zaštićen najširi sloj stanovništva.
Neki ljudi koji se bave ispitivanjem životnog standarda izračunali su da će na prosečnu srpsku porodicu ovako kombinovan PDV uticati da njihovi životni troškovi budu povećani za svega 0,9%. Ne mislimo da je dobro bilo kakvo novo opterećenje, jer građani previše dugo trpe teret ove krize, ali zaista mislimo da je ona u ovom trenutku minimalna.
Imala je Vlada, doduše, i drugu mogućnost da ono što je našla da nije izbudžetirano a ugovoreno ostavi takođe neisplaćenim, da se pravda time da su to krivice nekih drugih, ali se onda ponovo otvara krug nezadovoljstva, štrajkova, sudskih procesa, kamata. Verujte, ti su procesi mnogo skuplji nego da se u budžetu planiraju za to sredstva, a nisam sigurna da bismo time poslali i ozbiljnu poruku EU, pred čijom smo budnom pažnjom i ozbiljnošću za rad ove vlade.
Ovo je svakako tek početak. On je jako težak. Možda nas u budžetskom smislu očekuje još teža, budžetski teža naredna godina. Najteže je da se napravi red u praznoj kući, ali ono što sigurno znamo da neće biti, neće biti nikakve mimikrije postojećeg stanja, niti namere da se stvari prikažu boljim nego što jesu.
Čuli smo od ministra vrlo precizne parametre kojima se mere i uspeh i neuspeh i svaka mera koju je ova vlada predložila kvantifikovana je kroz određene iznose. Dakle, i povećanje PDV, čuli smo koliko se sredstava po tom osnovu očekuje za budžet i za ukidanje 138 parafiskalnih nameta i kroz gašenje nepotrebnih agencija i fondova, sve je izraženo u ciframa, čak i koliko će biti smanjen budžetski deficit i javni dug do 2015. godine, dakle, jedna srednjoročna mera.
Moram da kažem da postoje, pored svih ovih opštih razloga, i dva posebna razloga zbog kojih će URS, a moram da kažem i poslanici Zajedno za Šumadiju, unutar URS, da podrže donošenje ovog rebalansa. Prvo, to je čvrsto obećanje ministra Dinkića da neće biti izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava. To je onaj zakon koji je omogućio da 80% poreza na zarade bude vraćeno lokalnim samoupravama. To je zakon za koji su se URS vrlo zdušno zalagali u prethodnom periodu i za šta su dobili podršku preko pola miliona građana. Tih pola miliona građana nije davalo vetar u leđa URS, nego je potpuno bilo svesno da su lokalne samouprave u vazalanom položaju i da je njihov položaj vrlo težak ukoliko finansiranje ne bude bilo onakvo kako je to URS predložio.
Povraćaj tih sredstava zapravo je bio veštačko disanje za mnoge male ali i velike lokalne samouprave. I bez obzira što se zalažemo za decentralizaciju, podržaćemo i predlog ministra za uvođenje pojačane kontrole u okviru lokalnih samouprava, odnosno trošenja para, jer nisu sve lokalne samouprave podjednako odgovorne.
Drugi poseban razlog zbog koga ćemo podržati, jeste ovaj predlog da se ugovorne a neplaćene obaveze prema "Fijatu" realizuju. Dakle, "Fijat" je najveća srpska investicija. U "Fijat" je danas zagledan ceo Kragujevac. Uz "Fijat" dolaze, pored njega, i svi oni koji prate proizvodnju "Fijata", ali i mnogi drugi i u koliko Vlada ne bude ispunila svoje obaveze, oni svakako uz "Fijat" neće ni doći. Dakle, ovo nije važno samo za Kragujevac važno je za ceo region, važno je za celu zemlju, jer je to ulaganje i u infrastrukturu i u puteve i u nova radna mesta.
Na kraju neću ništa novo reći. Mi ćemo rad, pravi rad ove vlade oceniti tek krajem godine kad oni budu u prilici ili neprilici da kreiraju budžet za 2013. godinu. Imamo vrlo ozbiljna obećanja da će budžetski deficit biti sveden na 3,5%, da će subvencije biti ukinute, osim u poljoprivredi, odnosno subvencija je umanjena, osim subvencija u poljoprivredi, da će se racionalizovati mnogi nepotrebni troškovi države, ukinuti nepotrebna tela koja su jela budžetske pare, mislim na agencije i fondove i da će se posebno teret krize prelomiti preko onih koji to mogu da podnesu.
Poslanici URS podržaće donošenje ovog zakona, a na Vladi i na vama ministrima je da ovom narodu, posle kolektivne depresije u koju su nas doveli, date malo nade da će biti bolje. Hvala.

Hvala.
Reč ima Dragan Tomić po Poslovniku. Izvolite.

Hvala. Malopre sam reagovao po Poslovniku na izlaganje prethodnog govornika, ali niste primetili moju reakciju. Gospodin Mićunović je izneo neke vrlo teške optužbe i govorio je i mimo dnevnog reda, a to je povreda člana 106. Poslovnika. Rekao je da su kreatori ovog rebalansa budžeta ljudi koji vode uvoznički lobi u Srbiji.

Taj sistem obesmišljavanja svake situacije u kojoj se nalazimo, sistem liberalne koncepcije kroz koju prolazimo je svođen na šanse čoveka da ima pozitivan stav u ovom društvu i otprilike je to neka koncepcija i filozofija života gospodina Mićunovića.

Meni je žao što on nije ovde sada, ali izgovoriti rečenicu da uvoznički lobi kreira jedan budžet države u ovom parlamentu, predstavlja bezdušno stvaranje iluzije da vreme kroz koje prolazimo nema nikakvu šansu, da narod za šta je glasao je obična farsa i to nije tačno. Ovaj narod želi svoju šansu i dobio ju je izborima u maju. Moram da kažem da u ovom trenutku prolazimo kroz činjenice koje ste vi stvarali.

Postavio je još jednu tezu. Kaže – ova vlada duguje odgovor kojim putem će voditi Srbiju u narednom periodu? Građani Srbije su prepoznali u svojim glasovima i tako su i glasali. Dali su svoj glas SNS-u i dali su na izborima predsedniku Tomislavu Nikoliću. Žele novu šansu. Ne dozvoljavamo da obesmišljavate ovo vreme u kojem se danas nalazimo. Novu šansu će građani videti za mesec dana, kada bude pred ovaj narod stavljen nov budžet. Tada će videti kojim će putem Srbija da ide u narednim godinama.

Vreme.
Zahvaljujem.
Reč ima Milisav Petronijević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, narodni poslanici, počeću rečenicom sa kojom je završio današnje izlaganje ministar finansija gospodin Mlađan Dinkić. Citiram – da li je ovaj rebalans dobar? Mogu da kažem da nije. Želim da izrazim svoje slaganje sa gospodinom ministrom, rebalans nije dobar.
Drugo što želim da kažem, kada se dalje razgrne iz izlaganja gospodina ministra, može se videti da je jedino moguć, da je nužan, da ne kažem zlo. Kada se pogleda kakav je materijal ova vlada imala na raspolaganju, jasno je da od takvog materijala nije mogao da se napravi bolji. Naravno, pri tome imamo u vidu rebalans, a bilo je takvih pitanja i danas, i to nije nešto što menja ili što može da promeni ekonomsku politiku. Rebalans ima za cilj da obezbedi najnužnije funkcionisanje države do kraja godine, u ovim uslovima danas.
Danas smo vrlo jasno čuli stanje u kojem se Srbija nalazi. Iz tih razloga, uz sve napore, uz sve ono što je ostavljeno kao dug a uključeno je u rebalans, i sve ono što još predviđeno do kraja godine, misleći pre svega na privredu, poljoprivredu i socijalna davanja, ovaj rebalans, ovakav kakav je, zaslužuje podršku. Poslanička grupa SPS će podržati ovaj rebalans.
Danas smo čuli i mogućnost koja je postojala da se veštački napravi manji deficit, da se neka plaćanja prenesu u narednu godinu, i onda imao lepši rebalans. Želim da dam snažnu podršku Vladi što nije tako uradila, što je izašla otvoreno, jasno, pošteno pred javnost sa svakim od tih podataka. Neću oduzimati vreme da ih ponavljam jer smo ih toliko puta danas čuli.
Ono što takođe mislim da je veoma važno, te prave mere, uz one koje su već preduzete kroz ove predloge zakona koje smo imali juče, danas i prekjuče, anti krizne mere, mere fiskalizacije, pravi efekti će se videti prilikom donošenja budžeta za 2013. godinu. Tada će se videti na pravom mestu, u pravo vreme kompletna odgovornost ove vlade.
Ono što posebno želim da napomenem, uz podršku najavljenim merama ne samo za 2013. godinu nego i dalje do 2016. godine, želim da podržim pravac. Pripadam onima koji misle da Vlada ima jasan pravac, ne da ga nema, želim da podržim pravac da se ekonomija Srbije stavi u prvi plan, ne dovodeći u pitanje ni fiskalnu politiku, ni javni dug, ni deficit, ni ništa od toga. Ali jedno je u čemu se svi slažemo u Srbiji, Srbija je u teškoj socijalnoj situaciji. Prioritet ove vlade, a dobro je što je tako najavljeno, upravo je zaustavljanje tog ekonomskog stanja u kojem se nalazi ekonomija Srbije i njeno poboljšanje u narednom periodu.
Bez toga nema budžeta u narednim godinama, jer ćemo stalno presipati iz šupljeg u prazno, a ekonomija će biti mera uspešnosti ove vlade ako uspe da zaustavi ekonomsko propadanje, ako pokrene ekonomski oporavak, jer samo tako može da poboljša i životni standard građana u narednom periodu i da puni budžet.
Ono što želim da naglasim, kada je u pitanju ekonomska situacija, to je da podržim i da još jednom podsetim na nameru Vlade da uključi sve ljude od znanja u Srbiji, i privrede i finansija i sindikate, dakle sve one koje dotiče ova situacija, ova kriza, u traženje najboljih rešenja za izlazak zemlje iz krize. Zato pozdravljam formiranje nacionalnog saveta za ekonomski oporavak, preporod, razvoj, kao što pozdravljam i formiranje nacionalnog saveta za razvoj poljoprivrede, jer pokazuje nameru Vlade da na ozbiljan i odgovoran način uključi sve one koji znaju, koji žele da pomognu, kako na najbolji način izaći iz ove situacije.
Ono što takođe želim da naglasim, ekonomska i socijalna situacija je veoma teška. Nužne su reforme u državi, tu nema spora, nužne su i socijalne, ali ni jedna ni druga ne mogu uspeti ako nisu socijalno pravedne. Ako oko njih ne postoji društveni konsenzus u Srbiji. Zato, opet snažno podržavam pravac Vlade da aktivira socijalni dijalog, da uključi socijalne partnere, i Vladu, i poslodavce, i sindikate, da pred njih stavi svaku meru, svaki zakon koji se tiče ove oblasti, da sa njima raspravi sva ta pitanja i da stvarno dođe do punog izražaja socijalni dijalog i funkcija socijalno-ekonomskog saveta. Sam podatak da se na čelo socijalno-ekonomskog saveta stavio premijer govori o ozbiljnosti pristupa ovom pitanju. Želim da to istaknem i da ponovim – bez socijalnog dogovora ništa ne može da uspe u Srbiji u smislu rešavanja ovih nagomilanih problema.
Želim vrlo kratko da se osvrnem na neka pitanja iz rebalansa, bez pominjanja cifre. Prvo, kada je prihodna strana u pitanju, želim da iznesemo naš jasan stav. Kada je u pitanju povećanje PDV-a, smatramo je nužnom ali iznuđenom merom. Niko ne može da voli povećanje poreza. Šta smatramo da je u ovoj situaciji dobro? Što nije povećana ona niža stopa. Zašto je to bitno? Bitno je, jer da je ona povećana, tek bi onda bili ugroženi najširi slojevi stanovništva u Srbiji, a najširi slojevi su najsiromašniji, a oni kupuju samo ona osnovna egzistencijalna dobra. Naravno, još jednom, šest godina ponavljamo to pitanje, pozdravljamo konačnu odluku da se PDV makar i ovakvim modalitetom oslobodi, odnosno vrati deo PDV-a za bebe.
Drugo što želimo da naglasimo kada je u pitanju porez na dohodak građana smatramo ispravnom tu meru. Zašto smatramo? Radi se o kamatama, dividendama i kapitalnom dobitku? Ko ima kamate? Onaj ko ima pare. Ko ima dividende? Taj koji ima. E, oni u skladu sa našom politikom treba da daju više. I inače kada je u pitanju poreska politika, naš stav je najviše uzeti od onih koji imaju najviše, manje od onih koji imaju manje, a oni koji nemaju ništa država da im da. Dakle, i ovde verujem da se najviše očekuje od dividendi, ispravna politika.
Ono što nedostaje ovim zakonima, a što vidim da postoji najava od nove godine, to je porez na dobit preduzeća. To smatramo takođe veoma važnim, jednim potezom, jednom merom ne samo radi povećanja prihoda, nego upravo radi sprovođenja politike da oni koji imaju više plate više, a time oslobodimo one manje, slabije, da mogu da uđu u žešću konkurenciju.
Još nešto da naglasim, što smatramo da je bitno kao politika naša, za koju se zalažemo, a to je povećanje poreza na dobit otvara prostor da se smanjuje porez na zarade, a to je takođe naš stav kao mogućnost da se oslobodi privreda jednog dela poreza na zarade, a time da se stvori uslov za novo zapošljavanje.
Na kraju krajeva, smatramo ispravnim ako se povećava porez na kapital a smanjuje porez na rad. Te, s toga, mislimo da će to biti značajno pitanje.
Na kraju, apsolutno podržavamo one zakone koji se odnose na administraciju zakona, pogotovo u onom delu jačanja kapaciteta Poreske uprave u suzbijanju sive ekonomije. Siva ekonomija je nešto sa čim ova vlada mora da se uhvati u koštac, jer je veliki problem Srbije. Naravno, nije to dovoljno, sledi još čitav niz potrebnih mera.
Kada je u pitanju rashodna strana, samo želim da podsetim još jedno, dobro je što su data ova sredstva privredi. Na kraju krajeva, da nisu predviđena sredstva za Fijat, kako bi mogli da očekujemo da neko ispuni svoje obaveze da organizuje tu proizvodnju, a država svoju ne ispuni? Kako možemo da očekujemo da se gradi Koridor, ako se ne obezbede sredstva za eksproprijaciju itd, itd? Na kraju krajeva u privredu treba da se ulaže. To je ona dilema koja je postala kao lažna – da li štednja ili potrošnja? I to je naš stav – i jedno i drugo., ali ne ona štednja na račun najšireg sloja stanovništva, nego štednja nepotrebnih, štednja države, štednja državne administracije, procedura agencija itd, a s druge strane, ulaganja u investicionu potrošnju. Bez novog investicionog ciklusa nema izlaska iz krize. Bez novog investicionog ciklusa nema ekonomskog rasta, nema novog zapošljavanja. Zaključiću sa tim da ova vlada, i ne samo ova, uspešnost njene ekonomske politike je u tome ne samo da li je zaustavila otpuštanje radnika, već da li je zapošljavala radnike. To verujemo da će kroz budžet za 2013. godinu i kroz jasnu politiku biti predočeno u narednom periodu.
Ono što želim takođe da istaknem, sve ove mere su najavljene u ekspozeu premijera kada je izvršen program Vlade. Sve ovo o čemu smo pričali, i socijalna davanja, pogotovo za Srbiju koja ima veoma veliki broj siromašnih ljudi, a nije sramota biti siromašan, sramota je da država to gleda i ne pomaže, i kada su u pitanju plate i kada su u pitanju penzije, i dobro je što je Vlada uspela da izdrži taj pritisak da ne smanjuje plate, da ne zamrzava, već da napadne one najveće, što se vidi iz ovog predloga zakona, tu dajemo apsolutnu podršku. Dakle, sve ovo o čemu pričam je dato u ekspozeu premijera prilikom iznošenja programa nove vlade. Hoću iz toga da izvučem zaključak da je Vlada odgovorna u ovom pristupu, da je do kraja ispunila ono što je najavila u programu, dokaz da ima jasnu politiku. Evo, vidim ovih dana da je čvrsto brani i verujemo da će je odlično sprovoditi. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima Branislav Blažić.

Poštovana predsedavajuća, gospođo Kalanović, dame i gospodo narodni poslanici, rebalans budžeta je nažalost samo slika sumorna, crna, tragična slika stvarnosti u kojoj se naše društvo nalazi. On je više samo jedan odgovor, iznuđen potez, iznuđen potez jedini moguć da se zaustavi potpuni haos i propadanje, ali u svakom slučaju ne daje dugoročna rešenja. U njemu se vide određeni obrisi strategije nove Vlade, ali očekujemo novi budžet za 2013. godinu kada ćemo moći da damo pravu ocenu oko strategije, oko prave reakcije Vlade na ovu stravičnu situaciju, ekonomsku i socijalnu, u kojoj se društvo našlo.
Koji su elementi koji definišu sveopštu našu društvenu krizu? Pre svega, planirani deficit budžeta je bio negde oko 152 milijarde, a ostvarenje na kraju godine biće 200 milijardi. Prema tome, napravljen je višak od 50 milijardi. Kada pogledamo da je javni dug države do kraja godine, za njega treba odvojiti još milijardu i 700 miliona evra, za sledeću godinu 5,4 milijarde evra. Kada pogledamo stravičan pad proizvodnje svakim danom, kada imamo smanjen javni prihod za 4,2%, koji je posledica pada proizvodnje loše poreske politike, sive ekonomije, a da nam je BDP 60% manji nego što smo ga imali 1989. godine, onda nam je potpuno jasno gde se mi to danas kao društvo nalazimo.
Sve uzimajući to u obzir, dolazimo u poziciju da je država napravila 50 milijardi deficit veći. To znači da se rasipnički odnosila prema dinaru koji se krvavo odvajao od građana ove zemlje. Rasipništvo na svakom koraku. Samo da pogledamo koliko je zaposleno u administraciji državnoj na svim nivoima više u poslednje vreme. Dobili smo podatak da se i ne zna koliko radi u državnoj administraciji ili u lokalnim samoupravama. Samo u par dana u Novom Sadu je nekoliko stotina novih radnika kada se DS povlačila sa vlasti zaposlila svojih partijskih kolega. Postala je moda da se partijskim knjižicama šeta od javnog preduzeća do javnog preduzeća, da bi se dobio posao. Pojedine stranke su valjda kompletno svo svoje članstvo zaposlile u nekim javnim preduzećima. Još malo pa će čitava država biti na budžetu, a proizvodnje više nema.
Da ne pričam o agencijama, preko 150 agencija koje su uvedene, od kojih su preko pola duplirale sav posao koji je već postojao u nekim državnim institucijama. Da ne pričam o subvencijama javnim preduzećima koje su skoro sve gubitaši, a kod njih je 30% plata veća od proseka države, a po dva i tri puta veća nego što je prosek plate u privredi i u proizvodnji. Da li smo mi odgovorno društvo i kakvo je to ponašanje? Sigurno jedini i "kondicione sine kvanum" uslov opstanka ove zemlje je s jedne strane štednja, a sa druge strane ulaganje u proizvodnju. Štednja države, pre svega, ne građana, na svim nivoima. Štednja do granice izdržljivosti. Možda neko ovog momenta nije svestan teške situacije u kojoj se zemlja nalazi, ali ako se ne oslobodi država viška administracije, ako se ne oslobodi viška agencije, ako ne prestane da daje subvencije u propale gubitaše javnih preduzeća, ako ne počne da ulaže svaki ušteđen dinar u proizvodnju, kraj će vrlo brzo doći. To svakome u ovoj zemlji treba da je jasno.
Rasipa države u uslovima kada mnoge porodice u ovoj zemlji žive na granici egzistencije, kada žive kao u paklu, kada samo što ne jauču od težine borbe za opstanak i preživljavanje, država baca na sve strane. To je društveno neodgovorno i mi kao ljudi protiv toga se moramo boriti svim silama. Prema tome, ono što je važno reći, ako govorimo o oslobađanju viška zaposlenih u administraciji, nikome to nije drago i niko nije srećan što mnogi ljudi moraju ostati bez posla da bi se spasila zemlja, ali niko ne pita koliko je malih i srednjih preduzeća zatvoreno zbog tog enormnog zapošljavanja administracije preko svake mere? Koliko je proizvodnih radnika preko noći ostalo bez posla? Da li je neko ikada zaplakao za tim ljudima, a stotine hiljada ljudi je preko noći ostajalo i gubilo firme za dva evra? Da li je neko pitao što je tim ljudima život stao u ta dva evra? Teško je o tome govoriti, ali društvena kriza je tako teška da su ti rezovi potpuno neminovni.
Nije samo ovaj budžet i nije samo kriza u tom smislu, mi živimo u jednoj sveopštoj društvenoj krizi. Ne može ovaj rebalans, bez obzira koliko nula bilo više ili manje, nama su te nule društvene došle i glave, jer su one često puta određivale našu sudbinu, ovde mora jedan multidsciplinarni pristup, mora se napraviti strategija opstanka ove zemlje. To podrazumeva uključivanje mnogih institucija i podrazumeva da se menja ambijent potpuno, i društveni i poslovni, ako mislimo da preživimo i opstanemo. Hvala.