Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade Republike Srbije, žao mi je što gospodin Dinkić nije trenutno tu da porazgovaramo malo o predloženom rebalansu budžeta, ali i gospođa Kalanović kao ministar u Vladi siguran sam da će dati određene odgovore na naša pitanja. Kolege koji su bili u prethodnom sazivu znaju da je gospodin Sulejman Ugljanin svojevremeno branio budžet Republike Srbije.
Gospodin Dinkić je pre nekoliko dana izjavio da nije zadovoljan predloženim rebalansom budžeta, a u današnjem uvodnom izlaganju je rekao da ovaj predlog nije dobar. Razumemo razloge koje je on izneo, da nije lako ispraviti sve ono što se dešavalo u prvoj polovini godine, ali nas iz DSS zaista interesuje zašto večeras ovde nije predsednik Vlade? Smatramo da je, pre svega, ovo i političko pitanje i veoma nas interesuju odgovori koje bi premijer nama danas dao.
Gospodin Dinkić se slikovito izrazio o ovom budžetu, rekao je da je ovo knjiga koju on nije pisao, već je pisao samo pogovor, ali ja sam svedok da je on ovu knjigu čitao i da je za ovu knjigu glasao kada se raspravljalo o tom budžetu. Prvi njegov značajan korak za koji on preuzima potpunu odgovornost, prva knjiga koju će napisati kao najnoviji ministar u najnovijoj Vladi jeste predlog budžeta za 2013. godinu. Ovaj zakon se u narodu zove rebalans, a danas smo čuli da se uvodi novi termin, da je to aneks budžeta, ali ovo je ipak zakon, izmene i dopune Zakona o budžetu. Ne kaže se uzalud da je ovo najvažniji zakon, zato što on praktično predstavlja izraz ekonomske politike jedne vlade. Naš opravdan strah da na osnovu ovog rebalansa i svega što dolazi nakon ovoga postoji realna opasnost da Srbija nastavi da klizi u krizu i u katastrofu u koju je ovu zemlju uvela prethodna Vlada na čelu sa Mirkom Cvetkovićem.
Kada smo raspravljali o usvajanju ovog budžeta, tada sam predložio da se usvoje dva budžeta, jedan za laganje naroda, onaj predizborni, a jedan stvaran budžet, koji će zaista omogućiti da ova država normalno funkcioniše. Šta su uradili Popadići u međuvremenu? Oni su se samo slikali i u međuvremenu izbledeli stajaći tako u tom izlogu, pa nije ni čudo što su tako prošli na izborima.
Gospođo Kalanović, DSS interesuje da li možete da nam date odgovor koliko se duguje privredi u ovom trenutku? Znamo da je najveći dužnik država, a podsećam vas da je Vlada prilikom usvajanja prethodnog rebalansa i budžeta za 2012. godinu pokušala da knjigovodstveno smanji deficit tako što će prebaciti sva plaćanja za 2012. godinu, za sve izvedene radove. Gospodin Dinkić je tvrdio da je prethodni ministar finansija i prethodni premijer falsifikovao podatke o visini javnog duga na kraju 2011. godine. Mi godinu dana u ovom parlamentu pričamo da su ti podaci frizirani. Mislim da svaki ministar u Vladi Republike Srbije mora da odgovara za ono što je javno izneo. Nemoguće je da predsednik Vlade gospodin Cvetković kaže da je visina javnog duga 45%, da Fiskalni savet kaže da je 49, a gospodin Dinkić je rekao da je preko 56% i da će do kraja godine biti oko 60%.
Nije opravdanje, ni za građane Srbije, ni za nas ovde da je u pitanju različita metodologija kojom se to obračunava. Državna revizorska institucija u decembru 2011. godine rekla da je taj deficit znatno veći od onoga kako ga Vlada prikazuje, odnosno javni dug, pardon. Visinu deficita gospodin Dinkić prognozira negde na 7%, ali zaista ne mogu da ga ne podsetim i sve vas, dok je gospodin Dinkić bio ministar u vladi gospodina Vojislava Koštunice, on je predlagao nama budžet koji je imao suficit i takav je budžet usvajan u ovom parlamentu.
Za finansiranje deficita i otplaćivanje javnog duga do kraja ove godine Srbiji je potrebno milijardu i 700 miliona. Za narednu godinu predviđa se da je to iznos između četiri i pet milijardi evra. Mene zanima, kakav je plan Vlade kako će se obezbediti ta sredstva? Možda ne znam za celu godinu, ali možete li bar da nam kažete za januar i februar mesec kada nam dospeva na naplatu nekih 700 miliona evra.
Rebalansom planirate fiskalnu konsolidaciju zasnovanu na povećanju prihoda u budžetu. I ovaj rebalans budžeta predviđa prihode uvećane za 20 milijardi, ali i rashode veće za 25 milijardi. Znači, on uvećava deficit u odnosu na prethodni rebalans. Siguran sam da to nije dobra osnova za razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom, jer MMF to ne bi odobrio. Gospodin Dinkić je izjavio da nam je MMF potreban, ali da su stručnjaci koji su u Fiskalnom savetu i bolji od stručnjaka iz MMF, imali smo priliku i danas, i juče, i prekjuče da čujemo šta misli Fiskalni savet o ovom rebalansu.
Gospodin Dinkić kaže da MMF dobro došao u Srbiju, ali zato pitam gde je premijer da čujemo da li i on misli da MMF treba da sklopi aranžman sa nama. Siguran sam da tog aranžmana neće biti. Do toga neće doći ne zbog MMF što nas ne voli, ili ne znam iz nekih drugih razloga, već je siguran da taj aranžman ne može da se sklopi na osnovu ovih parametara. I ne samo do kraja ove godine, neće biti sklopljen ni u narednoj godini, a to povlači za sobom određene posledice vezano za priliv nekog stranog kapitala iz druge banke.
Mere koje ste predložili juče i prekjuče u ovoj skupštini trebalo bi da daju značajne rezultate, i zaista tu ima dobrih nekih predloga, ali sam siguran da ako one ne daju rezultat cenu će platiti građani Republike Srbije i naša privreda. Rast inflacije će se sigurno ubrzati u narednih nekoliko meseci i pre svega zbog naglog povećanja cena hrane. Znate i sami da je u Vojvodini prinos kukuruza u proseku tri tone po hektaru, izuzev na onim površinama koje se navodnjavaju gde iznosi 12. I to neminovno mora da dovede do povećanja cena hrane, a samim tim i rasta inflacije.
U narednih godinu dana penzije i plate u javnom sektoru neće moći da rastu po planiranoj dinamici, već sleduje njihovo usklađivanje povećavaće se za 2% u oktobru mesecu i 2% u aprilu mesecu. Mi o tome pričamo četi prethodne godine. Znali smo da neće moći ovo da se sprovode i da će doći do odstupanja od ove indeksacije.
Zaista smatram da je Srbija veoma siromašna zemlja sa rasipničkim državnim aparatom, i da ove mere na kratak rok nikom od građana Srbije neće doneti znatno poboljšanje u kvalitetu njihovog života. Ali drago mi je što je gospodin Dinkić najavio da budžet stiže za mesec dana, da će se konačno poštovati budžetski kalendar u ovoj skupštini i da ćemo da dva meseca imati priliku da raspravljamo o budžetu, u prvoj napisanoj knjizi gospodina Dinkića sa željom da zaista zaustavi se ovo propadanje Srbije.
Što se tiče DSS uvek ćete imati u nama partnera, jer mi smo poslednji sigurno koji bi poželeli da sve to propadne, da se sve to ne ostvari, zbog građana Srbije, zbog upadanja u dužničku krizu svih onih problema koji mogu da očekuju našu
zemlju. Hvala vam najlepše.

Hvala. Reč ima Zlata Đerić. Preostalo  vreme  je minut i trideset šest sekundi. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća trudiću se da ono što imam da iznesem uklopim u to vreme koje je preostalo poslaničkoj grupi Nove Srbije.
Dakle, mnogo smo toga danas čuli o rebalansu budžeta, nije lako doneti rebalans budžeta u godini kada je jedna Vlada taj isti budžet uglavnom potrošila, a druga Vlada mora sada da se vatrogasno odnosi prema situaciji u zemlji i da pokuša rebalansom budžeta, pre svega, da one najakutnije stvari i najteže stvari, socijalne stvari u jednoj državi smiri.
Dakle ono što je predmet koji iskreno brine poslaničku grupu Nove Srbije to je informacija koja je ovih dana odjeknula u javnosti, a to je istina da je sakriven ogroman dug u budžet u Republike Srbije.
Dodatno je uznemiravajuća jedna informacija koju ste danas, gospođo Kalanović i vi izneli, a to je da su ministarstva prethodne Vlade značajna sredstva potrošili kao diskreciona sredstva. Dopustite, ali ministarstva nemaju prava da troše diskreciono pare građana Republike Srbije. Budžet nije vlasništvo Vlade, budžet nije profit Vlade, budžet su sredstva građana Srbije i njihovo vlasništvo i u svakom trenutku građani Srbije treba da imaju uvid u sredstva koja se troše u njihovo ime, i za njihov račun.
Dakle, mi pre svega kao poslanička grupa očekujemo, a mislim da to očekuju i svi poslanici u ovom parlamentu kao predstavnici građana Srbije, i iznad svega građani Srbije očekuju da im se odgovori kako je moguće i ko će odgovarati, imenom i prezimenom, za sakrivena sredstva, koja su potrošena i tek sada objavljeno da je to takvog minusa došlo. Dakle, 56% javnog duga nije mala stavka i nije mala cifra, taj odgovor građani Srbije očekuju vrlo brzo.

Hvala vam.
Reč ima Gordana Čomić, izvolite.

Dame i gospodo, danas smo u izlaganju ministra finansija čuli mnogo činjenica i ovih pet minuta kojim imam nameru da doprinesem raspravi kako o rebalansu budžeta, tako i o zakonima, jednom od zakona koji je predmet naše zajedničke rasprave, to je Zakon o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru.
Dakle, ministar je izneo niz činjenica, nekoliko puta, činjenica o vremenu kada je kao uspešan ministar između 2004. godine i 2006. godine u Skupštini Srbije imao i predlog suficita budžeta. Pošto je njegovo izlaganje izneto kroz prizmu lične hrabrosti i preuzimanju odgovornosti za upravljanje finansijama i saniranje, kako javnog duga, tako i uvođenje fiskalne odgovornosti. To kažem bez ikakve ironije i sarkazma, jer je bilo očito da on u to iskreno veruje, da je preuzeo posao koga nije niko hteo da se prihvati. Samo hoću činjenicama koje je sa nama podelio kao svoj motiv da se bavi jednim teškim poslom u Vladi, da dodam kontekst vremena koje spominje, a to je da je u maju 2006. godine zajedno sa drugim ministrima podneo ostavku. Da smo jednog avgustovskog dana imali jednu jedinu sednicu sazvanu vanrednu, zbog donošenju odluka o oduzimanju imuniteta jednom od tužilaca za koga je utvrđeno da je u krivičnom delu mita i da smo noć proveli u tome da li su ili nisu ministri podneli ostavke. To je ostalo neutvrđeno.
Kontekst je važan. Činjenica bez konteksta su potpuno neupotrebljive. Samo mogu da spomenem predsednika Skupštine iz tog vremena, gospodina Predraga Markovića koji je zaista sa neverovatnom veštinom, ali i uz saradnju svih nas poslaničkih grupa i nas iz opozicije, i svih poslaničkih grupa koje su činile Vladu, uspeo da završi tu sednicu.
Godine 2006. tokom jeseni nije bilo sednica Skupštine, bio je referendum o Ustavu i nije donet budžet za 2007. godinu. Godine 2007. smo imali jedini put dva puta privremeno finansiranje zbog čega smo u junu 2007. godine donosili poseban zakon da bi opravdali.
Ponovo vam govorim, ne govorim to kao kritiku, jer sam bila učesnica saradnje, jer su postojale važnije stvari, postojali su prioriteti oko kojih smo se slagali, govorim kao opasku, da su činjenica bez konteksta potpuno neupotrebljive.
Što se tiče zakona o kome želim da kažem par reči, pre njega samo komentar na ministra koji je govorio o dugu, odnosno o deficitu i o onome što je zvanični dokument Fiskalnog saveta. Nekoliko puta ministar je rekao da Fiskalni savet nije znao. Da nije znao za jedan dug, da nije znao za ovo, da nije znao za ono, osim što je na ivici poštovanja Poslovnika da se na takav način govori o jednom regulatornom telu. Ako je to tačno mi imamo mnogo veći problem, nego što je ministrova odluka i motivacija da se uhvati u koštac sa problemima i nego što su krajnji podaci i činjenice, ali i kontekst javnog duga i teškoće koje ovaj budžet uzima. Ako ministar finansija za regulatorno telo koje je birala ova skupština kaže da nema pojma o tome kako izražava deficit, onda je problem mnogo veći nego bilo kakvi naši međusobni stavovi ili interpretacije jedne ili druge cifre.
Neću da verujem da ministar to zaista misli, hoću da verujem da je samo želeo da argumentuje da je on u pravu, ali odgovornost javne reči je velika i ministar finansija ne bi smeo da kaže da Fiskalni savet ne zna, a da daje zvaničan izveštaj kao birano telo u Skupštini Srbije.
Zakon o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru ima dva problema. Jedan amandman koji sam podnela, o njemu ću pričati u raspravi u pojedinostima, ostavlja Vladi da definiše šta je konkurencija i ostavlja Vladi da definiše ko dobro posluje pa ne mora da poštuje Zakon o maksimalnim zaradam.
Amandman koji sam podnela odnosi se na razne ljude koji potpadaju pod zakon ali odlukama lokalnih samouprava ili odlukama Vlade ne ostvaruju svoju zaradu u zemlji. Oni su izostavljeni, ako nisu iz diplomatije, mislim da bi morali da budu u ovom zakonu da bi im se omogućilo da obavljaju poslove za koje ih je država poslala da ih obavljaju.
Želim da verujem da postoji snaga i volja da sarađujemo na problemima koje smatramo važnim za rešiti, bez obzira da li pripadamo vladajućoj većini u nekom trenutku ili opoziciji u nekom trenutku, ali moram sve da vas podsetim da nije dovoljno saopštavati činjenice, moramo svi da govorimo o kontekstu u kojem činjenice postoje, onda su stvari dovoljno dobre, dobro prezentovane da mogu biti predmet dijaloga. Hvala vam.

Gospodine Markoviću, povreda Poslovnika?

Imena naravno, što je u skladu sa Poslovnikom, a nadovezaću se povodom tog pominjanja na upravo stav koji je iznela i sa kojim se slažem, gospođa Čović, a to je da moramo da vodimo računa o činjenicama u kontekstu. Naravno, kada je nešto bilo pre šest godina, onda je ostalo samo sećanje na kontekst, ostaje utisak, ali nije loše podsetiti i na činjenice, kao što kada su pitali Iljfa i Petrova kako oni to zajedno pišu, onda je Ilf rekao – pa jednostavno, ja dođem i nekoliko stvari nabacim, onda samo Iljf to kasnije dotera, recimo napišem – plavokosa devojka na stranici metroa čeka metro, leluja joj kosa na suncu, onda dođe Iljf i kaže – nije plavokosa devojka nego radnik u Sibiru, nije baš da čeka metro nego je osuđena na robiju i onda to samo usaglasimo.
Dakle, utisak je svakako tačan, hvala vam, nije bio maj nego je bio novembar, nije bila duga i sparna avgustovska noć nego je bio ponedeljak jedan u novembru, ali je sve ostalo, utisak je lep. Zašto je to važno? Zato što tad nije bila duga noć, nego jedno nedeljno popodne, kad su svi poslanici govorili gde je predsednik, gde je predsednik, sad bismo mi ovo rešili, u stvari su igrali političku igru, jer kad se predsednik koji je bio na putu pojavio u ponedeljak i pitao – da li me je neko tražio, onda su svi rekli – da, da ostavke nisu podnete. Pokazao sam da sam već vratio te ostavke, nisu adekvatno, morate uvek nešto po zakonu tačno, precizno da uradite, vratio, te danas smo više puta i juče u različitim političkim situacijama, podržavam gospođu Čomić da to ne radimo, imali razmenu različitih utisaka od ljudi koji nikada nisu uspeli da uđu u Vladu koliko su se trudili…
(Predsedavajuća: Vreme gospodine Markoviću.)
…prihvatali prevaspitavanja, šta god. Oni su nam pričali o svom utisku kako je radila jedna Vlada, druga Vlada, treća Vlada, kako to izgleda u Vladi. Ne trebaju nam ti utisci, hajdemo da se vratimo činjenicama, to će nam pomoći, a to će u međuvremenu i uz ovakvo poštovanje kakvo postoji i u ovom dijalogu između gospođe Čomić i mene, ne zloupotrebljavam direktno obraćanje nego izraz poštovanja kada o nekome govorite, da ga pogledate, doprineće svima nama da se vratimo onome oko čega smo se okupili, a to je da ovu muku oko rebalansa zajednički rešavamo. Hvala vam najlepše to je ono što sam želeo da vam kažem.

Hvala.
Reč ima Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani potpredsedniče Vlade gospodine Vučiću, poštovana gospođo Kalanović, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da se kroz izmene, odnosno Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2012. godinu, set pratećih zakona, kao i set antikriznih mera o kojima smo govorili u republičkom parlamentu i tokom protekla dva dana i danas tokom celog dana.
Dakle, kroz ove zakonske predloge, rekao bih najpre, da se može sagledati jedna jasna odlučnost i opredeljenost Vlade Republike Srbije, da se period ekonomske krize prevaziđe na najbezbolniji mogući način, odnosno uz najmanju moguću štetu.
Poštujući i uvažavajući diskusije svih kolega i koleginica narodnih poslanika, želim da verujem da je interes svih relevantnih političkih činilaca na političkoj sceni Srbije, da je interes svih onih koji danas u Srbiji imaju nekakvu odgovornost, svih onih koji jesu stubovi, okosnice ili oslonac društva u izuzetno važnim oblastima u Srbiji, dakle da je opšti interes svih da se ove ekonomske teškoće prevaziđu zajednički, u opštem interesu građana na jedan najbezbolniji način. Želim potpuno jasno i potpuno precizno da kažem – ovo nije kriza aktuelne Vlade Republike Srbije, niti je ovo kriza samo poslodavaca, niti je ovo kriza samo sindikata, ovo je kriza koja je, nažalost, duži niz godina unazad zahvatila čitavu Srbiju. Zato u potpunosti, kao poslanički klub podržavamo politiku Vlade Republike Srbije, politiku najšireg mogućeg dogovora, politiku najšireg mogućeg dijaloga, politiku u kojoj će svako u Srbiji preuzeti odgovornost u jednom izuzetno teškom vremenskom periodu.
Kada kažem, politiku najšireg mogućeg dogovora i najšireg mogućeg dijaloga, naravno da najpre mislim na dogovor Vlade Republike Srbije sa svima onima koje su stubovi društva u najvažnijim oblastima u Srbiji. Tu pre svega mislimo na socijalni dijalog Vlade Republike Srbije, poslodavaca i sindikata i sve ono što se dogovori i oko čega se postigne konsenzus, na relaciji socijalnog dijaloga i socijalnog dogovora Vlade Republike Srbije, poslodavaca i reprezentativnih sindikata, uvek za poslanički klub SPS u potpunosti prihvatljivo.
Predlozi o kojima danas govorimo, o kojima smo govorili tokom protekla dva dana, jesu zapravo jedna realnost. Jesu realan odgovor na ekonomske i socijalne probleme danas.
Ovi predlozi za nas jesu u potpunosti razumljivi. Imajući, pre svega na umu situaciju u kojoj se nalazimo, ekonomsku situaciju u kojoj se nalazimo, ekonomske parametre koji danas u Srbiji nažalost nisu na zavidnom nivou, i na drugoj strani, imajući na umu, pre svega, odlučnost i opredeljenost Vlade Republike Srbije, da teret ekonomske krize najmanje treba da osete oni koji danas u Srbiji nemaju, dakle socijalno najugroženije kategorije stanovništva. Smatramo da se ovakvim konkretnim predlogom, konkretnim zakonskim predlozima mogu ublažiti negativni efekti ekonomske krize, ali verujemo da će Vlada u narednom vremenskom periodu izaći sa jednom dugoročnom strategijom razvoja plana pokretanja proizvodnje, jačanja privrede, novih investicija, otvaranja novih radnih mesta. Ovakvim predlozima, to ću ponoviti, mi ćemo ublažiti negativne efekte ekonomske krize. Iz krize se može samo izaći uz jačanje privrede, pokretanje proizvodnje, nova radna mesta, nove investicije, kada
kažem investicije mislim na kapitalne projekte, infrastrukturne projekte. Nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja i to je valjda danas u Srbiji svima jasno.
Što se tiče poslaničkog kluba SPS, za nas su u ovom trenutku, a vidimo na osnovu predloga da je to jedinstven stav Vlade Republike Srbije, za nas su dva izuzetno važna nacionalna i državna interesa – privreda i životni standard građana, i to je vrlo jasno definisano zakonskim predlozima o kojima smo govorili ovde u republičkom parlamentu.
Ovi predlozi o kojima danas govorimo, ne bih se složio, nisu ni ekonomska ni politička proklamacija. Ovo su predlozi kojima imaju vrlo precizno izračunate i ciljane praktične rezultate. Naravno da je važno, i o tome je bilo reči danas, ali jasno je vidljivo da postoje određene nejasnoće i nerazumevanja, naravno da je važno, i to želim potpuno jasno i potpuno precizno da kažem, imati korektan odnos sa predstavnicima MMF. Naravno da je važno postići dogovor sa predstavnicima MMF, jer to jeste interes Srbije. Naravno da je važno i sagledati relevantno mišljenje Fiskalnog saveta.
Ali, znate kako. Nekako mi se čini da danas u Srbiji svako ima svoj interes. Ja želim vrlo jasno i precizno da kažem – interes poslaničkog kluba SPS, a vidim da je to i interes Vlade Republike Srbije, je interes građana Srbije, je interes Srbije. I ako neko misli da u ovom trenutku, umesto ovih predloga o kojima danas govorimo, postoji neki drugi predlog koji je realniji, koji je pravičniji, koji je socijalno pravedniji, koji jeste u interesu građana, koji bi bio opšte prihvaćen od strane građana, predlog koji ne bi značio otpuštanje radnika, predlog koji ne bi značio zamrzavanje plata i penzija, predlog koji ne bi značio ukidanje socijalnih davanja, predlog koji ne bi značio ukidanje pomoći poljoprivrednim proizvođačima, neka izađe sa takvim predlogom. Taj predlog će uvek biti prihvatljiv za poslanički klub SPS.
Kada je reč o konkretnim predlozima o kojima danas govorimo, oni pre svega treba da uvedu red u javne finansije i ja mislim da je to interes svih relevantnih političkih partija u Srbiji. Oni treba da spreče ono o čemu je mnogo puta danas govoreno, a to je finansijski bankrot, finansijski kolaps države. Oni treba da onemoguće da u Srbiji dođe do tzv. grčkog scenarija. Oni treba da omoguće da preživimo i da budžet bude likvidan.
Ono što je važno za poslanički klub SPS, dakle, u periodu ekonomske krize nema otpuštanja radnika i to je vrlo precizno i jasno rečeno, nema zamrzavanja plata, neće biti problema u isplati plata i penzija, a rast plata i penzija biće u skladu sa ekonomskom snagom, sa ekonomskim mogućnostima budžeta.
Želim još nešto da kažem, a to sam već i rekao, da ovaj budžet jeste jedna realnost, jedna realna slika. Šta nam ta realna slika i ta realnost danas govori? Moramo više da štedimo, i to je jedinstven stav Vlade Republike Srbije, a da trošimo samo onoliko koliko je neophodno i onoliko koliko se mora.
Jasna je orijentacija Vlade Republike Srbije – ušteda je prioritet prioriteta u periodu ekonomske krize. To se vrlo jasno može videti kroz predloge o kojima govorimo tokom ova tri dana. Ali, ne da štede građani, i to je jasna orijentacija Vlade Republike Srbije, jer, nažalost, životni standard građana danas nije na zavidnom nivou, već ušteda na nivou države jeste prioritet prioriteta. Smanjuju se nepotrebni troškovi države, ukidaju se agencije, direkcije koje nisu neophodne, čije postojanje nije neophodno, ukida se više od 130 poreza, taksi i dažbina koje jesu bile veliko opterećenje i za privredu Srbije, ali i za građane. Dolazi do minimalnog povećanja nekih poreza i akciza, ali sve to u dogovoru, u socijalnom razgovoru, socijalnom dijalogu sa poslodavcima i predstavnicima sindikata u Srbiji.
Naravno da nije korektno pričati i saopštavati građanima, govoriti o uštedi a da u nekim javnim preduzećima, javnim službama, imamo plate koje su i deset do 15 puta veće od prosečne zarade u Srbiji. U potpunosti podržavamo stav Vlade Republike Srbije da se ograniči maksimalna ili najviša zarada u javnim službama.
Jedan od prioriteta predloga o kojima danas govorimo je životni standard građana i to je potpuno logično. Dakle, podrška onima koji u ovom trenutku nemaju, socijalno najugroženijima, onima kojima je pomoć najpotrebnija, socijalno najugroženijim kategorijama stanovništva, penzionerima sa najnižim primanjima, ispod 15 hiljada dinara. Neće biti ukidanja socijalnih davanja. Oni će biti u skladu sa fiskalnim prostorom.
Takođe, pozitivna strana ovih zakonskih predloga, odnosno konkretno rebalansa i seta pratećih zakonskih predloga je i jedan pozitivan odgovor na probleme u oblasti poljoprivrede. Resorni ministar iz oblasti poljoprivrede je vrlo jasno rekao pre nekoliko dana, i to je veoma pozitivno i jako dobro, da će tokom ove godine biti isplaćene sve subvencije u oblasti poljoprivrede i da će se u narednu budžetsku godinu, posle dužeg vremenskog perioda, dakle, u narednu, 2013. godinu, ući bez ijednog dinara duga prema poljoprivrednim proizvođačima. Mi to, naravno, pozdravljamo i prihvatamo.
Kao što je više puta rečeno, kriza se ne rešava popularnim već nužnim merama. Ušteda na nivou države treba i mora da bude prioritet prioriteta jer nemoguće je uštedeti tamo gde nema, štedi se tamo gde ima. U tom kontekstu, mi u potpunosti podržavamo stav Vlade i razmišljanje Vlade u pravcu da dođe do gašenja određenih agencija, direkcija, koje nemaju svoju svrhu, koje nisu neophodne u ovom trenutku, ali ono što želimo da kažemo tim povodom, pre nego što se i donese konačna odluka kada je reč o pojedinim agencijama i direkcijama, jeste to da su neke od tih agencija i direkcija imale svoju svrhu i suštinu postojanja. Neke od tih direkcija, poput Direkcije za obnovu i razvoj i sanaciju objekata na teritoriji Kolubarskog okruga koji su porušeni u razornom zemljotresu koji je Kolubarski okrug zadesio čak 1998. godine, su imale svoju svrhu postojanja, imale su jasan cilj da saniraju sve ono što je priroda nepravedno oduzela građanima Kolubarskog okruga. 13 godina nakon osnivanja Direkcije, a 14 godina nakon razornog zemljotresa koji je zadesio Kolubarski okrug, mi govorimo o ukidanju Direkcije, ali nije završena kompletna sanacija i obnova kuća i objekata koji su porušeni u tom razornom zemljotresu.
Naša sugestija je sledeća. Poštujući stav Vlade kada je reč o racionalizaciji, kada je reč o uštedi, kada je reč o gašenju pojedinih agencija i direkcija koje nisu neophodne, odnosno čije postojanje nije neophodno, mi upućujemo samo sugestiju Vladi Republike Srbije da stvori zakonsku obavezu da u vremenskom periodu, roku, dinamici, kontinuitetu, koji je u skladu sa ekonomskim mogućnostima i snagom budžeta Republike Srbije, stvori zakonsku obavezu, ponavljam, da završi kompletnu sanaciju i obnovu i stavi tačku na ovo izuzetno važno pitanje za građane Kolubarskog okruga.
Slažemo se, ukoliko nema okružne direkcije, ta obnova svakako može ići preko lokalnih samouprava, odnosno opštinskih i gradskih direkcija, kao što je to činjeno i 1998. godine, dakle, do perioda dok nije osnovana okružna direkcija.
Na samom kraju, želim da kažem da mi verujemo da će uz sve negativne efekte, uz teškoće ekonomske krize, Vlada potvrditi ovim predlozima da se uspešno nosi sa problemima i da one glavne i ekonomske i finansijske i budžetske parametre drži u okvirima vrlo jasno i precizno definisanih i postavljenih ciljeva. Zahvaljujem.