Deveto vanredno zasedanje, 20.09.2012.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Reč ima Marko Atlagić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marko Atlagić

Srpska napredna stranka
Poštovana predsedavajuća, poštovana gospodo ministri, poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, kada se govori o rebalansu budžeta, onda se treba govoriti o ekonomskoj snazi zemlje. U tu svrhu, dozvolite da uporedim neke ekonomske pokazatelje koji su neminovno uticali na rebalans budžeta koji imamo danas pred nama.
Nisam mislio da uzimam reč, ali ponukao me je gospodin bivši predsednik bivše Vlade koji, evo, upravo uđe u ovu salu. U tu svrhu moram da ga podsetim da je upravo njegova vlada 2008. godine planirala dinamičan rast privredne aktivnosti, tj. prosečni rast privredne aktivnosti od 7% godišnje, a to znači da bi danas realan nivo privredne aktivnosti trebao biti za 30% nego 2008. godine.
Bivša Vlada postigla je 10 puta slabije rezultate. Zbog održavanja visoke tekuće potrošnje žrtvovala je investicije i time potkopala stabilnost razvoja zemlje. Nadalje, sadašnji nivo proizvodnje nam je tek na dve petine proizvodnje iz predtranzicionog perioda. Realni sektor privrede je na izdisaju. Bivša Vlada svoju nesposobnost pokušala je da nadoknadi masovnim zaduživanjem, pod izuzetno teškim i nepovoljnim uslovima.
Upravo je prethodna vlada gospodina Cvetkovića uvela našu zemlju u ciklus dramatičnog rasta zaduženosti od preko ne 50, nego 58 po meni posto. Javni dug Srbije za samo četiri poslednje godine uvećan je za šest milijardi eura i time smo premašili zakonsku granicu zaduživanja i doveli zemlju na ivicu bankrotstva. Rast zaposlenosti, planirali su 2008. godine čak brojkom od 200.000 novih radnih mesta, čime bi sadašnju nezaposlenost sveli na 12, a umesto tog povećali su nezaposlenost za još 13% i doveli je na 25%, među najvećom stopom nezaposlenosti, gospodine Cvetkoviću, u Evropi. Svako dalje smanjivanje radno-aktivnih ljudi u našoj zemlji vodi državu u katastrofu. Srpska napredna stranka nije učestvovala u ovom činu.
Drugo, planirali ste povećanje standarda života. Umesto toga doveli ste do drastičnog pada životnog standarda, tako da se stvarni pad standarda kreće negde od oko 30% za vreme vašeg mandata. Po inflaciji smo sada lideri u Evropi. Imamo najnestabilniju valutu u Evropi. Dinar je za bivše vaše Vlade oslabio za 48%. Srpska napredna stranka nije učestvovala ni u tom činu.
Najtragičniji čin bivše Vlade jeste obmana mladih Srbije, time što im je obećala zapošljavanje, rešavanje stambenih problema, kako bi sprečili njihov odlazak u inostranstvo. Umesto toga, gurnuli ste ih vani u jako velikim postocima. Srpska napredna stranka nije sudelovala u tom činu.
Obećali ste medijske slobode. Umesto toga ostvarili ste medijski mrak, najveći u istoriji Srbije. U oblasti medija ostvarili smo samo četiri od 27 evropskih standarda u vašoj vladi, gospodine Cvetkoviću i SNS nije učestvovala u tom činu.
U pravosuđu, obećali ste reforme, kao stub pravnog i političkog sistema zemlje. Umesto toga uništili ste pravosuđe. Ocena EU citiram: "veoma loša". Srpska napredna stranka nije učestvovala u tome.
Nadalje, prosveta i nauka. Umesto u evropske okvire, odveli ste nas u Afriku. Samo jedan primer. Po evropskim standardima na jedan milion, jedan univerzitet. Mi danas imamo 19 univerziteta. Za vreme vaše vlade otvoreno je novih devet. Srpska napredna stranka nije učestvovala u tom činu. Oterali ste nam vaspitanje iz škola, ustanova, svih mogućih, iz roditeljskih domova, pa čak i iz ove skupštine, a doveli ste nam milicionere u školu.
Energetski sektor, jednu rečenicu. Najavili ste 2.008, godine, citiram – poboljšanje. Vi ste doveli do toga da je taj sektor postao usko grlo razvoja Srbije i taj sektor zahvatila je korupcija neviđenih razmera. Mi danas uvozimo energiju, umesto što smo je nekada izvozili. Srpska napredna stranka, gospodine Cvetkoviću, nije učestvovala u tom činu.
Penzije ste planirali da će rasti, a mi danas, za vreme vaše vlade imamo 55% penzionog dinara da se popunjava kroz nova zaduživanja.
Na KiM, dve rečenice. Nikada niste tražili da se ostvari Rezolucija 1244. Tri stvari. Prvo, da se povrati 1.000 srpskih vojnika i policajaca na Kosovo. Drugo, da niste tražili da se kontroliše vazdušni prostor na KiM i da se kontrolišu granice. Moram da napomenem da čak pre vaše vlade dva ministra su širom sveta obilazili sve države da se potrude kako bi dokazali da po Rezoluciji Kosovo nije naše.
Dozvolite, vi danas optužujete današnju Vladu. Vi ste zatajili dug za milijardu i dvesta miliona dolara. Doveli ste zemlju do bankrota. Optužujem vas ovde, gospodine Cvetkoviću, da ste vi vođa bili ovog urušavanja za četiri godina zemlje, da ne kažem kriminalnog poduhvata.
Na kraju, dozvolite da kažem da predviđena sredstva za izbegla i raseljena lica su takva kakva jesu i ona su nedostatna, ali SNS smatra danas da je najugroženiji deo ovog stanovništva, koji pored toga što je doživeo tragediju ratnih dešavanja, na neki način podnosi najveći teret ekonomske krize, jer mu preti na neki način do uništenja.
Na kraju, nema ekonomskog napretka zemlje bez slamanja korupcije i kriminala. Ova opaka pojava zahvatila je sve pore srpskog društva, razara nam zemlju. Nažalost, tome je najviše pridonela vaša vlada, gospodine Cvetkoviću, zato je borba protiv kriminala i korupcije osnovni moto našeg opstanka kao države i nacije. U tu svrhu, pozivam sve narodne poslanike skupštine Republike Srbije, bez obzira na poslaničko opredeljenje, i stranačko, da podržimo Vladu Republike Srbije, a posebno koordinatora u Vladi, gospodina Aleksandra Vučića, da istraju u borbi protiv korupcije jer to narod od nas očekuje i to je uslov daljem ekonomskom napretku zemlje.
Drugo, da prihvatimo rebalans budžeta, jer je ovo jedini način da od sledeće 2013. godine konačno zaustavljanje ove ekonomske propasti i pozivam Vladu i sve ministre da se založe da se sprovedu zakoni do maksimuma u našoj državi, a nas, narodne poslanike, bez obzira na stranačko opredeljenje, da kontrolišemo Vladu kako bi pridoneli transparentnom radu ove skupštine kao što je gospodin Nebojša Stefanović i najavio. Hvala vam lepo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Hvala, Borislav Stefanović. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Borislav Stefanović

Demokratska stranka
Poštovana predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika, član 106 i 107. Prethodni uvaženi kolega poslanik se nije držao teme dnevnog reda, niste ga u tom smislu prekinuli i prekršili ste poslovnik i ne samo to, već se i direktno obraćao poslaniku DS, čime je narušio dostojanstvo ove skupštine. Prema tome, molim vas, da ubuduće reagujete u ovom situacija i nažalost, ovo nije prvi put da se ovo dešava. Molio bih vas, s obzirom da su i drugi poslanici agilni u ukazivanju ovakvih kršenja da ovo ne bude čitano kao naša zla namera, već prosto nastojanje da se držimo tačke dvevnog reda, a složićete se da i sada, kada je predstavljanje Vlade vidno ojačano, da možemo da nastavimo. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Hvala, sledeći poslanik je Bojana Božanić. Izvolite.

Bojana Božanić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Hvala poštovano predsednišvo, poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, narodni poslanici, kao što su kolege iz mog poslaničkog kluba već navele, govorili smo da ovaj rebalans budžeta u stvari, samo predstalja pokušaj da se popravi nešto. Kao što moji Zlatiborci kažu – tu popravke nema, samo praviti nanovo, i mislim da je ovo vreme da razgovaramo i da damo neke predloge i sugestije za budžet za 2013. godinu, jer posle kada nam to dođe na dnevni red, sigurno će već biti i kasno.
Dozvolićete mi, ovde sam među novim poslanicima. Ovo mi je prvi saziv i možda mi je nešto u ovom samom budžetu nedostajalo, odnosno u rebalansu budžeta, a to je uporedne kolone budžeta i rebalansa budžeta. Dosta je bilo teško pratiti sve ovo. Tako radimo mi u lokalnim samoupravama. Mislim da to nije loša praksa, puna su nam usta transparentnosti. Pa, hajde da to ponekad i primenimo. Složila bih se sa onim delom u vezi javnih rasprava, građani koji bu pune budžet Republike Srbije moraju da znaju i opet na neki način da daju svoje predloge, sugestije, kako taj budžet treba i da se troši. Svakako, mislim da će to biti bolje i efikasnije i za predstavnike Vlade i za državu i mislim da bi budžet svakako bio kvalitetniji.
Pre par dana sam diskutovala na temu ovog prethodnog seta zakona i opšti je utisak, kada pogledam sve ovo, da će najveći teret krize u stvari podne male lokalne samouprave, odnosno opštine i mali gradovi. Mislim da ukidanje ovih pojedinih taksi privreda neće bog zna nešto da uštedi. Plaćaće verovatno isto, ali te lokalne samouprave sigurno će imati dosta problema, jer opštine dolaze u situaciju da neće imati sredstava od kojih da žive i da funkcionišu. Vrlo je važno da znate da u vreme ove krize, ne znam koliko možda dolazite do tih podataka, ali vrlo je teško i država ne ulaže, odnosno ministarstva resorna za prosvetu, zdravstvo, itd, ne ulažu uopšte u lokalne samouprave jer nema sredstava, a opština da bi mogla da funkcioniše, ona prosto mora da uloži i u školsku infrastrukturu, u objekte, mora da ulaže u zdravstvo u aparate u tim domovima zdravlja, otvaranje seoskih ambulanti, itd. Prosto, ako mislimo da nam ljudi žive u tim malim sredinama, a to nam je tendencija, idemo ka decentralizaciji, ravnomernom regionalnom razvoju, itd, u stvari, ideja je normalno da se trudimo da u tim mestima održimo školu, održimo dom zdravlja, itd, a sve sopstvenim sredstvima, jer država tih sredstava ne daje.
Slična stvar je i sa vatrogasnim jedinicama, policijskim jedinicama. Ulaže opština, lokalna samouprava, grad, sami, ako misle da se obezbede, da imaju kvalitetnu zaštitu u obnavljanju i policijskih jedinica, pa sve u kupovinu od stolova i stolica do računara, vozila itd, u izgradnju objekata. Isto tako je što se tiče vatrogasnih jedinica, zato što je zaista neophodno. Imali smo u prethodnom periodu požare, gde je požar zahvatio pola Tare, pola Zlatibora. Ako lokalna samouprava ne može da se osloni na svoje lokalne resurse, onda je stvarno veliki problem, a u poslednje vreme zbog krize i već raznih drugih stvari, prosto lokalne samouprave su bile prinuđene same da iz svojih budžeta to finansiraju, a to finansiraju, a opet se ukidaju i neke takse itd, tako da mislim da je zaista veliki problem za lokalne samouprave, za male opštine i manje gradove i molim vas zaista da u budžetu za 2013. godinu planirate, obratite pažnju na ovakve stvari.
Što se tiče same infrastrukture, u rebalansu budžeta, bacila sam pogled samo na one delove gde se pominje, ne znam, železnica, putevi Srbije, veliki krediti koji su uzeti za rekonstrukciju pruga, za kupovinu vagona, itd. Prosto nisam primetila da je naša železnica poboljšana. Situacija je katastrofalna. U svakoj savremenoj zemlji železnica funkcioniše odlično. To je najbolji, najbezbedniji, najefikasniji način prevoza putnika. Mislim da su tolika sredstva potrošena, a nikakav efekat od toga nismo videli.
Slična je stvar i sa putevima, sa aerodromom itd, obzirom da mislim da Vlada mora, ili resorna ministarstva moraju obratiti pažnju na tu infrastrukturu i naravno i na taj vazdušni saobraćaj, a ne samo na Aerodrom "Beograd", nego evo npr. na taj Aerodom "Ponikve", za koji smo mi u zlatiborskom kraju vrlo zainteresovani, da rofunkcioniše kako treba. Sigurno se mora naći kao jedan od prioriteta Vlade, jer izuzetno je važno da u tom delu, kako zbog izvoza, tako zbog razvoja privrede i poljoprivrede, turizma itd, da taj aerodrom profunkcioniše.
Ono što je vrlo važno, to je sistemsko rešavanje problema kroz postavljanje prioriteta prilikom opredeljivanja sredstava u budžetu. Mora se tačno i jasno znači koji su to lokalni, koji su to regionalni, koji su to nacionalni projekti i u šta to država ulaže iz svog budžeta.
U prethodnom periodu svedoci smo da je politička podobnost bila osnovni kriterijum za finansiranje određenih projekata. Dolazili smo u situaciju da male opštine, evo npr. opština Čejetina nije mogla da priviri na rang listu za projekte kod Fonda za zaštitu životne sredine, npr. Agenciju za energetsku efikasnost itd. Sve u svemu, zanimalo bi me, i sad kad smo nekako uspeli da stignemo negde, da nas možda uzmu u obzir za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, zanimalo bi me da znam šta će biti sa tim fondom, odnosno sa tim parama i hoće li se uopšte ti projekti finansirati.
Lajt motiv budućeg budžeta trebalo bi da bude decentralizacija i jačanje lokalne samouprave, jer se mora obratiti pažnja na lokalne samouprave, na one manje jedinice koje čine veliki sistem. Postavljanje jasnih ciljeva i prioriteta prilikom finansiranja projekata je izuzetno važno, ponavljam još jednom. Morate oformiti neku komisiju, stručno telo koje će definisati šta je to od prioriteta za realizaciju.
Što se tiče prethodnog perioda, dešavalo se da se rekonstrukcija lokalnog puta u nekom selu finansira iz para Republike Srbije, a da se npr. ne finansiraju neki ozbiljniji regionalni projekti koji su važni ili dobro napisani samo zbog toga što neka opština nije politički podobna. Tako da, u narednom periodu očekujem da ćete neke od ovih predloga i uvažiti, jer lokalnim samoupravama je važno da mi pustimo one uspešne opštine da rade kako treba, a ministarstvo, Vlada moraju da naprave dobar ambijent i kroz pozitivne zakonske propise i ulaganje pre svega u regionalnu infrastrukturu, da im omoguće da se što bolje i što kvalitetnije razvijaju.
Mislim da moramo da se pozabavimo malo više proizvodnjom, novom industrijalizacijom, podrškom domaćoj privredi kroz izvoznu banku, razvojnu banku, interventni fond za pomoć velikim privrednim sistemima. Predlažem da pogledate malo ekonomski program DSS, gde smo sve to razložili. Samo je potrebno da lokalnim samoupravama ostavimo njihove prihode, da se ulaže u regionalnu infrastrukturu.
(Predsedavajuća: Isteklo vam je vreme.)
Ponavljam još jednom, samo jaka lokalna samouprava predstavlja jaku državu i tek kada to shvatimo, moći ćemo da idemo dalje.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima gospodin Milovan Drecun.
...
Srpska napredna stranka

Milovan Drecun

Srpska napredna stranka
Poštovana predsedavajuća, gospodo ministri, poštovani narodni poslanici, impresionira me neviđena lakoća zaborava koju nam danas kritikujući rebalans budžeta demonstriraju pojedini opozicioni poslanici. Ovo nije ono što smo mi hteli da bude u rebalansu budžeta, već naš iznuđeni odgovor, koji je nastao u suočavanju činjenicama i podacima koje smo dobili u nasleđe od prethodnog režima. Srpska napredna stranka nema vremena da se bavi time ko koliki deo odgovornosti od koalicionih partnera iz bivšeg režima snosi za ovakvo stanje.
Srpska napredna stranka je najjača stranka u državi. Mi smo dobili najveće poverenje građana. Građani od nas očekuju dve ključne stvari – da im stvorimo uslove za bolji život, čemu treba da posluži ovaj rebalans budžeta i da kažemo ko je opljačkao Srbiju. Mi ćemo to uraditi. Rebalans budžeta je nužna reforma javnog sektora u pravcu uravnotežavanja budžetskih prihoda i rashoda, traži da se pođe od zatečenog stanja nasleđenog od prethodne Vlade.
Samo bih ukazao na nekoliko podataka, da vidimo zbog čega je rebalans budžeta, kako je predložen, predložen na ovaj način, da vidimo da nije bilo drugog izlaza, da je to bio jedini način da sprečimo najgore, bankrot države.
Prvo, ogroman porast nezaposlenosti u privrednom sektoru, tako da je nezaposlenost ukupno povećana za 555.000 u privrednom sektoru, a ukupno preko 400.000, a time i baza za formiranje javnih prihoda, odnosno poreza i doprinosa. Nezaposlenih, onih koji se evidentiraju je 833.000. Broj penzionera je porastao za 600.000. Svake godine se broj penzionera poveća za 35.000, a istovremeno se broj zaposlenih smanji za 50 do 70.000. Može li ovakav socijalni sistem da izdrži? Već sada se penzije pokrivaju sa 50% iz drugih budžetskih prihoda. Trenutno imamo 1.700.000 penzionera, čiji broj raste brže od broja zaposlenih. Sada je odnos penzionera i broja zaposlenih skoro 1:1. Dakle, na jednog zaposlenog u privredi, koja se guši u nelikvidnosti i dodatno je ugušena ukupnim i skupim kreditima banaka, prezaduženost visoke poreske obaveze, dolaze dva penzionera, dva izdržavana do 15 godina starosti i jedan nezaposleni.
To je pet izdržavanih na jednog zaposlenog, od kojih 105 hiljada neredovno prima plate, i to je nasleđeno stanje od prethodne vlasti. Stvarna stopa nezaposlenosti nije 24% ili je registrovano 27,5%, već gotovo 30% i najviša je u Evropi. Svakako rezultat vredan hvale, izgleda, za bivši režim.
Socijalnu pomoć prima 834 hiljade ljudi. Preko dva miliona ljudi preživljava ispod 200 evra mesečno. Od ukupnog broja penzionera, preko 990 hiljada prima manje od 22.000 dinara, a preko 227 hiljada prima do 11.450 dinara. Sa prihodom ispod 15.000 živi 571 hiljada građana. Na minimalcu živi 140 hiljada. Bez plate radi oko 105 hiljada formalno zaposlenih.
Socijalna slika društva, koja je stvorena u prethodnih 10 godina i koja je najviše uticala na ovakav ponuđeni rebalans budžeta, zastrašujuća je. Prosečna plata pokriva 38% potrošačke korpe. Odnos penzija prema prosečnoj plati pao je sa 74% u 2001. godini na svega 54% u 2011. godini. Penzije već treću godinu padaju realno između 5% i 8% godišnje. Sada sa moraju usporeno povećavati po 2%, uz inflaciju oko 10%. Samo 19% firmi redovno izmiruje zarade.
Slika je jasnija kada se vidi da u ukupnim primanjima domaćinstava Srbije, na zarade otpada svega 40%, penzije 34,2%, doznake 6%. To je, gospodo, između ostalog, nasleđeno stanje i na tim osnovama je napravljen rebalans ovog budžeta.
Prethodna Vlada je bila gotovo bespomoćna i dozvolila je stihijska i nekontrolisana kretanja, posebno eksploziju javnih rashoda, što sada otkrivamo kao gorku istinu.
Da bi se izfinansirao budžetski deficit, čak i redovni javni rashodi, gotovo nekontrolisano se Vlada zaduživala. Naplativost poreza i doprinosa je pala sa 94% iz perioda pre 2000. godine, na 37 do 43% do sada.
Najveći problem je ipak akumulisanje kamatnih obaveza i teret kamata. Ostaje nam da izabrani model povećanja prethodne strane budžeta u što je moguće manje fiskalno opterećenje privrede i stanovništva, ali veoma selektivno ograničavanje rashoda, da se sada sačuva nužno socijalna funkcija budžeta i njegova kontrolna uloga.
Ovakav rekao bih, sanacioni predlog rebalansa budžeta, treba podržati, ali kao prelazno i sada jedino moguće rešenje i način da se izbegne bankrot države. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima Ljiljana Lučić. Izvolite.

Ljiljana Lučić

Demokratska stranka
Hvala. Gospođo predsedavajuća, ministri, uvažene kolege poslanici, prvo što želim da primetim kada se radi o Predlogu zakona o rebalansu budžeta jeste da u obrazloženju ovog zakona su na dosta objektivan način navedeni uzroci teškoća, u privredi i javnim finansijama, dakle, u Srbiji, koji su se posebno odrazili i to je najočiglednije, na pad BDP-a.
Kaže se, citiram: "Stanje je posledica svetske krize i usporavanja privredne i spoljno-ekonomske aktivnosti u zoni evra i zemljama regiona kao najznačajnijih partnera Srbije u oblasti trgovine i investicija". Dodaje se: "situaciju u privredi dodatno su otežali nepovoljni vremenski uslovu u februaru i suša, koji su uslovili veliki međugodišnji pad poljoprivredne proizvodnje".
Sa ovim objašnjenjem ekonomske situacije u zemlji bi se svako objektivan složio, jer to je nešto što je poznato i građanima, da smo deo te velike svetske ekonomske krize i svako ko ima malo profesionalne časti, takođe bi se složio da se ne samo Srbija nego ceo svet nalazi u ozbiljnim ekonomskim i finansijskim problemima. Zato stvarno ne razumem potrebu da se vrlo teškim rečima, pominjanjem bankrota, crne slike zastrašuje javnost. Daleko je Srbija od takve situacije.
Da DS predvodi Vladu i ona bi, normalno, svakako i pre nego nova Vlada, došla ovde u Skupštinu sa predlogom rebalansa, imajući u vidu ovakva ekonomska kretanja koja se maltene kvartalno dramatično menjaju.
Drugo što želim da istaknem, u ovakvim ekonomskim i finansijskim prilikama je jako teško svakoj Vladi, i onu koju smo mi vodili, pa i ovoj vladi, da napravi projekciju budžeta, procenjujući, a to je glavni parametar, kako će se kretati BDP. Procenu kretanja BDP radila je prethodna Vlada, MMF, druge nadležne institucije, NBS; Republički zavod za statistiku i svi su oni morali svoje projekcije o kretanju BDP da koriguju skoro svakog kvartala. Nažalost, BDP nije rastao, ili je rastao manjim stepenom nego što je predviđeno. Bio je precenjen u svim tim projekcijama.
U stvarnosti, najdirektnija posledica takvog kretanja BDP jeste da vam se deficit, onaj planiran budžetom, povećava. To svako zna, ne mora da je ekonomski stručnjak. Onaj koji tvrdi da je neko prikrivao podatke o deficitu je, najblaže rečeno, nekorektan i zlonameran.
Sada Vlada predlaže rebalans, polazeći i ona od neke projekcije šta će se dešavati sa BDP. Polazi od projekcije da će on biti manji za 0,5% i prema tome određuje budžet, uključujući i veličinu deficita.
Postavljam vam, gospodo iz vladajuće većine, nemam prilike ministru ministru finansija to pitanje – šta ako pad BDP ne bude samo za 0,5%, da li tada treba da vas optužujemo da ste prikrivali podatke, zamajavali javnost, lažirali, činili krivično delo prikrivanja podataka, što vi radite ovih dana, jer zastrašujete, pretite, vodite jednu besprizornu kampanju i to celokupna javnost vidi?
Neću da ulazim, nije ovde prilika, u sve razloge zbog kojih se tako ponaša ministar finansija, ali je jedan očigledan. Treba kriminalizovati prethodnu Vladu, stanje pokazati gore nego što jeste, a onda, preuzeti ulogu velikog spasioca javnih finansija u Srbiji. Da bi neko tako nešto ozbiljno uzeo i prihvatio, onda treba i činjenice malo krivotvoriti i proizvoljno tumačiti, manipulisati njima.
Kažete da bi deficit budžeta na kraju godine iznosio 235,4 milijarde. Naša procena, ali još važnije, procene Fiskalnog saveta kažu da to nije tačno, jer kažu da bi deficit bio 216 milijardi, odnosno 6,7% BDP.
Različite su tu metodologije, različita su opravdanja, rekla bih da su tanka, zašto se pribegava ovakvom krivotvorenju, ali mislim da se ovakvim netačnim prikazivanjem deficita prethodne Vlade pre svega treba prikriti istina, da ona ne dođe do javnosti, da rebalans budžeta koji je predložen sadrži veći deficit. Dakle, 222 milijarde, ili 6.7% BDP. Ili, kako to kaže Fiskalni savet, to je ono što, ipak je ministar finansija ekonomista i verovatno ga boli ovakva ocena, kredibilitet čitavog programa fiskalne konsolidacije, može biti ugrožen jer je prvi korak Vlade povećanje, umesto smanjenje deficita. Jednom rečju, tu se slažem sa ocenama koje su se čule iz naše poslaničke grupe, manje bi štete bilo za državu Srbiju i njene javne finansije, da ne dirate budžet, da ne pravite rebalans, jer ovako imamo samo veći deficit.
To je prva stvar koja hoće da se prikrije i ovo je jako ostrašćeno. Stvarno je neprimerena komunikacija koju ministar finansija ima sa poslanicima, pre svega, naše poslaničke grupe.
Druga stvar koju takođe treba prikriti kroz te velike reči i pravljenje galame, jer i to ministar finansija pokušava da uradi, želi se u stvari sakriti namera Vlade da se kroz inflaciju suštinski smanje izdaci za plate i zarada. Javno, puna su usta brige za zaposlene i penzionere - teško je, skroman rast od 2%. Na kraju, to su bila predizborna obećanja, a u stvari, kao ekonomisti koji toliko ipak znaju o tome, računa se na inflaciju koja će realno smanjiti troškove za zarade i penzije, a da Vlada ostane tobožnje verna svojim predizbornim obećanjima.
To je dakle druga činjenica koja se ovde pokušava, kroz napade prethodne vlade, sakriti od javnosti. Treća činjenica, koju treba takođe prikriti, to je da ministar finansija uopšte ne drži do decentralizacije i jačanja lokalne samouprave. Setite se, kao član naše vlade, on je ovde dosta na silu uspeo, o tome sam dosta ovde debatovala, da progura zakon o fiskalnoj decentralizaciji, da napravi tu prvu veliku rupu u budžetu od 50 milijardi dinara, ali to je bila priča pred izbore. Sada ukida mnoge izvorne prihode lokalnih samouprava. Ono što je najvažnije – centralizuje sva sredstva i svi će oni morati da dođu kod njega u Ministarstvo finansija na kazan. To je ono što najviše boli, on će deliti pare.
Dakle, javnost treba da zna, deficit je veći, penzije i plate će biti manje, a ministar Dinkić će ostvariti samo jedno obećanje, barem ono koje je u javnosti dao, rekao, on će gospodariti svim finansijama u Srbiji. Dakle, rebalans je loš. Bolje da ga ne dirate i očekujte da za njega ne glasamo. Hvala.