Zahvaljujem.
Predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, Vlada Republike Srbije usvojila je tri zakona iz oblasti zdravstva, koji predviđaju značajne reforme u ovom sektoru.
Ovim zakonima se rešavaju, po meni i po mišljenju mojih kolega iz poslaničke grupe, važna pitanja iz domena zdravstva.
Ko god je od vas živeo van Srbije, živeo i radio u nekim zapadnim zemljama, zna i složiće se sa mnom da ne postoji idealan zdravstveni sistem.
Ono što vidite u serijama koje gledate, u filmovima, opšte bolnice po Americi su u mnogo većoj gužvi, u mnogo većem haosu, u mnogo većim problemima, nego što vidite kod nas.
Privatne bolnice koje vidite na tim istim filmovima su našminkane. Doktori voze "ferarije" i "lamburdžinije", ali vraćamo se u Srbiju i vraćamo se u realnost.
Vlada Srbije je zatekla ogroman dug. Prvim zakonom od ova tri je probano i pred nama se nalazi na razmišljanje i raspravu da se taj dug vrati i da sistem zdravstva počne da funkcioniše kako treba. To zatečeno stanje koje smo dobili, pre svega, ne može da dozvoli pacijentima da se u skladu sa zakonom i Ustavom omogući kvalitetna zdravstvena zaštita, jer nema medicinskih sredstava i lekova.
S druge strane, nećemo moći da plaćamo nikakva nova zaduživanja ukoliko se ovaj dug ovim zakonom ne reši. Ono što je važno jeste da se centralizacijom kroz ove zakone omogućava da bude ušteda čak i do 20 do 40% kroz te velike javne nabavke države.
Ono što je važno istaći jeste da lokalne zdravstvene ustanove neće moći da se zadužuju više i da same obezbeđuju neophodna sredstva, već dostavljati planove ministarstvu i čim je veća nabavka, sigurno će se nabaviti i manja. Pre svega, to je uvođenje finansijske discipline u sistem zdravstva.
Mnogi od vas su ukazivali na propust u zdravstvu, na korupciju. Siguran sam da će se ovim setom zakona korupcija svesti na minimum, jer mislim da se to kao pojam nikad ne može iskoreniti.
Ono što je važno kao podatak, na primer, 2012. godine dug je bio preko 250 dana. Ovim setom zakona se dug u 2013. godini smanjuje na 150 dana, u 2014. godini na 120 dana i 2015. godine na 90 dana. Ovo je važan stimulans i ovim forsiramo privatne apotekare da sklapaju ugovore sa fondom i da krenu u saradnju i da ih uvučemo u državni sistem.
S druge strane, menadžment zdravstva, menadžment lokalnih bolnica, domova zdravlja, kliničkih centara preuzima mnogo veću odgovornost. Tu bih kratko, pošto je kolega Dušan otvorio neka pitanja, dao neke konkretne odgovore.
Ukoliko ovaj zakon usvojimo neće se desiti ono što se desilo kod mene u Kliničkom centru u Nišu, a to je da imamo listu čekanja od 1.500 ljudi za lečenje katarakte. Ovi koji se malo razumeju u medicinu znaju o čemu pričam. Imamo 400 sočiva, mi nemamo potrošna sredstva. Ne postoji način da nabavimo potrošna sredstva, jer firma koja nas snabdeva time je u blokadi.
Ukoliko bi se nabavka sredstava vršila preko države, ova lista od 1.500 ljudi bi bila skinuta u dve sale za dva do dva i po meseca, tako da se nijedan pacijent ne bi žalio, ni jedan od poslanika sa juga Srbije.
Juče ujutru pre nego što sam stigao ovde, imao sam sastanak sa ljudima sa patologije i svi nalazi će biti maksimalno ubrzani i biće skinuta lista.
Juče sam opet vezano za zakon, opet vezano za potenciranje toga ako država preuzme nabavku, onda za menadžment zdravstvene ustanove, bavi svojim poslom.
Juče sam, što je bilo neprijatno pre svega meni, smenio direktora tehničke službe, jer nije prijavio kraj trećeg aparata. Imamo tri aparata za zračenje u Nišu, pa se ponovo odlaže pacijentima zračna terapija.
Ako bi država kupovala aparaturu, rasporedila je pravilno regionalno, obezbedila kvalitetan servis, tih stvari ne bi bilo.
U petak sam smenio direktora jedne klinike. U petak je u ambulanti hirurgije bila gužva od preko 200 pacijenata. Nije mi dao kvalitetan odgovor zbog čega postoji gužva i čovek je od juče van funkcije.
Svrha prvog zakona je da se obezbede svi lekovi, sva medicinska sredstva, da se tim poslom ne bavi menadžment ustanove, a naše ostaje da radimo na podizanju kvaliteta usluga pacijentima.
Ova druga dva zakona iz ovog seta treba da stvore uslove da se zaštite najugroženije kategorije stanovništva i da se uspostavi kvalitetan finansijski sistem, koji je pre svega održiv.
Ono što je važno, izmenama u članu 1. proširuje se maksimalno krug lica koja imaju nove oblike zdravstvene zaštite. S druge strane, povećava se udeo svih nas u borbi protiv onkoloških bolesti. Tu se pre svega misli na skrininge, na rano otkrivanje karcinoma. Sve te skrining metode će Ministarstvo da pripremi. Misli se na karcinom dojke, karcinom materice i karcinom debelog creva, na bolesti odnose pacijente.
Treći deo koji je važan segment ovog zakona jeste i da samohrani roditelji sa decom do sedam godina, u skladu sa članom Ustava, dobijaju ono što im je Ustavom i garantovano. U članu 2, o kome je juče pričala i moja koleginica se govori o proširenju ovlašćenja na pokrajine, gradove i opštine. Zašto je ovo bitno? Ovo je pre svega bitno ako govorimo o kućama odnosno o krajevima koji imaju kliničke centre, postoje četiri klinička centra, Novi Sad, Beograd, Kragujevac i Niš, proširivanjem ovlašćenja vezano za ustanove čiji su osnivači lokalne samouprave dobija se mnogo kvalitetniji tretman pacijenata. Lokalni osnivači ne samo što će moći, za razliku od ranijih tehnika, da dobiju i da kupuju opremu, nego će time obezbediti da pacijenti pre nego što dođu do kliničkog centra, sve ono što je važno, bitno, završe u lokalnoj ustanovi u domu zdravlja i time ne opterećuju teret celog zdravstva. Kada kažem – opterećuju, ne mislim negativno, već da stvaraju gužve i pacijenti ne mogu da završe kvalitetno sa pregledom. U onim sredinama gde nema kliničkih centara, gde postoje domovi zdravlja i zdravstveni centri, ako je osnivač lokalna samouprava, ta ustanova dobija mogućnost da zanovi prema planu, da zanovi opremu i da bolje funkcioniše.
Malo pre sam rekao da kroz centralizovane nabavke, pre svega u članu 6, osnivanje uprave za centralizovanje javne nabavke zdravstvenih ustanova iz plana mreže, dobijamo šta? Dobijamo uštedu 20 do 40% nabavne cene leka. To je važno istaći da su nabavne cene lekova. Dobijamo kontrolu troškova i da ću ja iz Niša koji znam, ako je ove godine kod mene bilo operisano dve do tri hiljade katarakti, moj plan sledeće godine će ponovo biti tri hiljade katarakti i neka mi država obezbedi sočivo i potrošni materijal. Biće operisano tri hiljade pacijenata. Neće biti odliva u privatne ordinacije.
Naravno, ovo olakšava i drugi deo priče koji su pominjale neke kolege poslanici, da se raščisti ko je napravio ovaj dug i da od kada se usvoji zakon, svako od nas iz menadžmenta u zdravstvu snosi svoju odgovornost i nosi deo tereta, da bude spreman da odgovara ukoliko napravi propust.
U članu 8. predloženo je da se uredi oblast donošenja kadrovskih planova zdravstvenih ustanova. Vezano je za plan mreže i to znači da ukoliko lokalna sredina ili moj klinički centar u Nišu ima potrebu za dečijim neurolozima, ima potrebu za anesteziolozima, ima potrebu za radiolozima ili kardiohirurzima, moje je da to dostavim Ministarstvu, da Ministarstvo na konto toga, zajedno sa Batutom uskladi stav i da krenemo u sređivanje kadrovskog plana.
Sami znate da neko kada upiše medicinu, dok ne postane subspecijalista, treba mu 14 i po godina od dana upisivanja na medicinski fakultet u Nišu, Beogradu, Kragujevcu ili bilo gde. Za razliku od nas lekara, onaj ko je upisao prava i ekonomiju posle četiri godine je diplomirani pravnik ili ekonomista, posle godinu dana ima advokatski ispit ili neki specijalistički ispit iz ekonomije i posle dve godine može da bude predsednik suda. Kod lekara priča je malo duža i malo više traje.
Važno je da se kroz plan nabavke opreme, medicinska oprema u Srbiji rasporedi tako da ako je neko u lokalu u lokalnoj sredini dovoljno jak i moćan i kupi magnetnu rezonancu ili kupi skener za neki lokalni dom zdravlja ili lokalnu bolnicu a nema prateću hiruršku salu koja će tog pacijenta kome je postavljena dijagnoza uputiti u hiruršku salu. Planom mreže, pravilnim, dobrim i regionalnim planom mreže, raspoređivanjem ili uvođenjem standarda kao što je u Americi na 100 hiljada stanovnika ide sedam skenera, dolazimo do brojki koje su važne za sve nas.
Ono što je u celom ovom setu zakona važno istaći jeste da je Ministarstvo formiralo republičke stručne komisije za svaku pojedinačnu oblast medicine i da će se za svako pitanje vezano i za nabavku i za kadrovski plan i za sve ostalo obavezno tražiti mišljenje republičkih stručnih komisija u kojima sede najeminentniji stručnjaci predloženi totalno van partija, van stranaka, predloženi od direktora odnosno rukovodstva menadžmenta lokalnih sredina, veoma veliki broj akademika je tu. Te komisije će za svako pitanje vezano za plan, kadrove, nabavku, davati svoje mišljenje sa kojim će Ministarstvo ići prema Fondu.
Poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje podržati set ovih zdravstvenih zakona. Na resornom odboru ćemo videti da li će tu biti nekih amandmana. Sve što bude kvalitetno predloženo podržaćemo i očekujem da veliki broj poslanika shvati i razume da je ovo pokušaj, i to dobar pokušaj, ovog ministarstva i ove vlade da se uvede red u zdravstveni sistem Srbije koji je ozbiljno uzdrman. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski.

Hvala gospodine predsedniče.
Gospođo Đukić-Dejanović, vi ste kao ministar zdravlja zatekli mnogo problema, mnogo nasleđenih problema i ovim setom zakona očigledno pokušavate da stabilizujete prilike u zdravstvu uopšte. Dug od 13 i po milijardi je zaista pretio da uruši zdravstveni sistem i ovim predlogom zakona o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova i pretvaranju u javni dug, uspeli ste u ovom trenutku da obezbedite održivost zdravstvenog sistema, funkcionisanje uopšte zdravstvenog sistema i tako sam opstanak veledrogerija.

Izvinjavam se gospođo Filipovski što vas prekidam, mala tehnička zabuna. Da li govorite kao zamenik šefa ili kao prvi govornik?

Kao zamenik šefa.

Onda je sve u redu, hvala.

Očigledno je da ovaj gordijev čvor nije mogao na drugi način da se reši nego na teret poreskih obveznika i nadamo se da će dinamika izmirenja ovih obaveza, predviđena Predlogom ovog zakona, popraviti stanje u zdravstvu u narednom periodu. Sa druge strane, da neće mnogo opteretiti budžet koji je ipak za 2013. godinu restriktivan.
Takođe, ostaje nada da će u vremenu koje tek dolazi ukupni privredni i ekonomski ambijent se povremeno popravljati, što će rezultirati boljem stanju i u budžetu Republike Srbije, a samim tim i manjim opterećenjem poreskih obveznika. Po istraživanjima i skalama kažu da je zdravstvena zaštita u Evropi najgora u Srbiji. Svi oni koji se bave tim istraživanjima moraju da znaju da su i ulaganja u zdravstvo najmanja u Evropi, iz budžeta Republike Srbije.
Zdravi građani su temelj budućnosti svakog društva i razvoja svake zemlje. U tom smislu, sistem zdravstvene zaštite se ne može posmatrati kao potrošnja, već kao investicija. Ciljevi koji se žele postići predloženim izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti poboljšavaju prilike u samom zdravstvu. Na neki način očekujem da će u narednom periodu ta skala, kada je u pitanju Srbija, se popeti na neki viši nivo i da nećemo biti zemlja koja je po zdravstvenoj zaštiti na poslednjem mestu, pre svega zbog toga što se povećava broj ugroženih kategorija koje obuhvatate ovim predlogom zakona, što se unapređuje društvena briga o ljudima i na obavezama koje preuzima pokrajina i lokalne samouprave. I ono što je po meni najvažnije je činjenica da vi centralizacijom javnih nabavki zapravo rešavate najvažniju stvar u zdravstvu, a to je sistemska korupcija.
Juče ste u svom izlaganju pitali nas poslanike da vam predložimo da li će taj sistem javnih nabavki, celu proceduru sprovoditi Fond ili uprava pri ministarstvu. Za mene kao narodnog poslanika je to potpuno nevažno. Zbog čega? Zbog toga što ako se postave stvari kako treba od samog početka, potpuno je nebitno da li će to sprovoditi uprava ili Fond. Važno je da ćete po procenama koje imate u samom startu smanjiti 20% korupciju. To je nešto što je zaista najbitnije.
Važno je i što predlogom izmena ovih zakona pooštravate finansijsku odgovornost i što će se stvoriti veća disciplina zdravstvenih ustanova kao korisnika javnih sredstava i što se predlogom ovog zakona precizno uređuje kadrovski plan, kada je u pitanju zapošljavanje.
Što se tiče trećeg Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, takođe je vrlo važno što se u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja pojavljuju ugrožene kategorije, što struka ima svoje mesto u sklopu mogućnosti kada se bliže uređuje način i postupak stavljanja lekova na listu i što se omogućava Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja da kada je to neophodno može da izvrši plaćanje u ime i za račun zdravstvenih ustanova iz svojih sredstava.
Vi ste, po meni, za ovih nekoliko meseci uradili tri ključne stvari. Sprečili ste urušavanje zdravstvenog sistema. Centralizujete sistem javnih nabavki i ono što je za mene vrlo važno, pokrenuli ste "Torlak". Ako u narednom periodu uspete da obezbedite transparentnost ulaganja u projekte u zdravstvu, za to su bile velike kritike do sada i ako uspete da imate pomaka kada su u pitanju liste čekanja, vi ćete u ovom parlamentu od narodnih poslanika imati veliku podršku. Imate je i sada, jer ste za ovo kratko vreme mnogo uradili. Zahvaljujem vam se na tome i želim da vam kažem da će poslanička grupa NS u Danu za glasanje podržati ovaj set zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Vi ste kao ovlašćeni predstavnik? Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, moja diskusija će se razlikovati u velikoj meri od ovih silnih hvalospeva koji po meni ne da nisu dotakli suštinu problema, ni suštinu zbog čega je nastao dug, već pokušavaju da demagoškom pričom bez jednog jedinog pokazatelja opravdaju i pokriju sve ono što je bilo loše u zdravstvenom sistemu i dug koji će ovim zakonom, od strane ljudi koji su pre svega rukovodili zdravstvenim ustanovama, plaćati građani Srbije. U međuvremenu smo nekoliko veledrogerija zahvaljujući ovom neuređenom sistemu naveli da odu u stečaj. Mnogo ljudi je izgubilo posao, a mnogih osnovnih lekova poput nitroglicerina, koji je kod nas jedino proizvodio "Srbolek" nije bilo, tako da je šteta bila po sve građane Srbije zbog dva načina. Prvo, zbog toga što je nastao ogroman dug koji će oni platiti, a drugo, što nisu imali lekova koji su neophodni, ne treba pričati, ako sam pomenuo samo nitroglicerin od kog je značaja za zdravlje stanovništva.
Mi nećemo glasati ni za jedan od ovih zakona. Prvo, zbog toga što u obrazloženju zakona, o tome da se javni dug koji su napravile zdravstvene ustanove prebacuje na teret svih građana Srbije, nema ni jednog jedinog validnog pokazatelja, pa smo onda mi morali u pripremi za ovu sednicu da dođemo do niza podataka koji nisu izneti u ovoj Skupštini zbog toga što je to verovatno tajna. Mislim da bi svi narodni poslanici i sva javnost trebalo da znaju ko je napravio taj dug.
Ovde je išla jedna uopštena priča. Postojale su zdravstvene ustanove koje su poštovale kadrovski plan, nisu zapošljavale ljude mimo ugovora sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje, poštovale su finansijski plan, dobro su poslovale, imale su dobru organizaciju zdravstvene zaštite. Rukovodstvo tih ustanova je bilo dobro i trebalo je takve javno i pohvaliti, koje su to ustanove. Onda ide druga uopštena priča – ali su tamo zato neki. Znate ono što komunisti kažu, i počivši Tito – tamo neki. Koji su to tamo neki? Ko je taj ko nije poštovao finansijski plan? Ko je taj što je trošio nenamenski sredstva građana Srbije? Ko je taj ko je skrivio ovolike dugove?
Šta sada činimo sa ovim zakonom, puj pike ne važi? U isti koš stavljamo one koji su najbolje radili i one koji su najgore radili, ali s tim što sada kažemo građanima Srbije – od danas se okreće novi list, jer danas će sve da bude bajka. Neće, zato što i dalje imamo jedan dosta zastareli sistem zdravstvene zaštite celokupno, koji nije na moderan način uređen i koji je pokazao i kroz ovo što se sada desilo sve slabosti svog sistema.
Meni ovo liči na onu priču da u jednoj ruci držite vatru, malo potpalite požar, a onda u drugoj ruci vodu, malo izgasite požar, pa onda tražite nagradu zato što ste ugasili požar koji ste sami proizveli.
Ovde se ne kaže ništa ni o tome šta su uradili ministri zdravlja u okviru svojih nadležnosti i kontrole zdravstvenih ustanova. Imali smo dva ministra zdravlja za vreme čijih mandata je nastao ovaj dug. Kakva je pozicija zadnjeg ministra zdravlja, vašeg prethodnika? On je gospodin unapređen i ponovo je na visokoj poziciji u državnoj službi. Sve dok bude sistem u svakoj oblasti funkcionisao na taj način da svako ko zabrlja u svojoj nadležnosti, za svoje brljotine ne da ne odgovara, nego prebacuje na teret svih građana Srbije, a uz to dobije i napredovanje u službi, ne očekujte podršku SPO i DHSS za takav način rezona i takav način pristupa problemu.
Ovde je ovaj centralni problem 100 miliona evra. Ponavljam, 100 miliona evra brljotina nesposobnih, korumpiranih i loših rukovodilaca zdravstvenih ustanova platiće svi građani Srbije, a sa druge strane, jedna medijska kuća B 92 vodi nekoliko godina bitku za bebe zbog toga što nedostaju aparati i zbog toga što to nije u stanju da uradi država, a država se deklarativno zalaže za borbu protiv bele kuge. Nas više ne interesuje deklarativno zalaganje, ne interesuje nas demagogija, interesuje nas ono što se dešava u praksi.
Sada sa ovim što ćemo imati imunizaciju svih lica koja nemaju zdravstveno osiguranje, što je dobra mera, što će na preventivne preglede u zdravstvenoj zaštiti samohranih roditelja deca do sedam godina, moći da se vrši imunizacija ovih lica, da se obezbedi zdravstvena zaštita itd, što se stvara pravni osnov za centralizovanje javnih nabavki za potrebe zdravstvenih ustanova, što se obećava da će biti pojačana odgovornost i finansijska, što će se poštovati kadrovski planovi, mi treba da se oduševimo i da kažemo – super, ovo podržavamo. Ne, dok se sistemski ne uredi i dok se ne utvrdi ko je odgovoran za ovo što se desilo i za dug od 100 miliona evra.
Ovde čak nije bilo, u obrazloženju nismo dobili ni jedan jedini podatak o finansijskom dugu zdravstvenih ustanova. Nisu sve zdravstvene ustanove u istoj poziciji. Trenutno je, čini mi se, desetak bolnica od 46 ili 47 na nivou Republike u blokadi. Ovde smo trebali da dobijemo podatak koje su to bolnice u blokadi? Zbog čega su u blokadi? Da li zbog nekih objektivnih razloga, da li zbog korupcije, da li zbog nenamenskog trošenja sredstava? Koji su to ljudi i da li oni odgovaraju za to što rade? Ne, takvih pokazatelja nema.
Drugo, kako je nastao dug? Prosto, država ili zdravstvene ustanove duguju farmaceutskim kompanijama a najviše veledrogerijama. Veledrogerije duguju proizvođačima lekova. Proizvođači lekova, zbog nenaplaćenih potraživanja, odlaze u stečaj, otpuštaju radnike. Posledica toga je da se prazne rafovi u apotekama sa lekovima, trpi zdravlje stanovništva i, pored "Unihemkom", "Velefarma", "Jugoremedija" je u veoma teškoj situaciji, u veoma teškoj situaciji je i "Galenika", koju "Velefarm" koji je već u stečaju, duguje 65 miliona evra.
Teška je pozicija Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, zato što ima ogromno potraživanje na ime doprinosa za zdravstveno osiguranje, jer se kasa Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje sa 70% puni iz tih sredstava. Onda Republički zavod za zdravstveno osiguranje duguje apotekama za lekove, koji su izdati na lekarski recept, a dug za lekove izdate na lekarski recept inosi 13,8 milijardi dinara.
Znam da je ovo bilo gašenje požara, ta mera koju je Vlada usvojila pre dva meseca i usvojila je taj program mera za izmirenje dugova prema Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje u 12 mesečnih rata.
Ovde čak nismo dobili ni podatak koliko sada imamo zaposlenih ljudi u zdravstvenom sistemu. Kaže se da Republički zavod za zdravstveno osiguranje, to su podaci koje možemo naći na internetu, barata sa brojkom od 104.000 zaposlenih ali da ih u stvarnosti ima 125.000 i da je tih 21.000 zaposleno mimo plana i mimo ugovora sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje.
Onda se postavlja jedno logično pitanje – ko je to zapošljavao te ljude, sigurno partijske kadrove? Zašto je novac, koji je trebao da ode dobavljačima lekova i veledrogerijama, trošen na plate? Znači, rukovodilac zdravstvene ustanove je napravio dve katastrofalne stvari. Prvo je zaposlio mimo dozvole Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i sigurno mimo onoga što bi odobrilo Ministarstvo zdravlja, zaposlio je svoje kadrove i onda je, umesto dobavljačima lekova, da izmiruje redovno obaveze, pa da oni ne idu u stečaj, pa da nema svih ovih problema, onda je, umesto da se njima izmiruju obaveze, taj novac trošio na plate.
Takođe vidimo da nisu ni sve veledrogerije u istom položaju. To ovde niko nije rekao. Recimo, "Jugoremedija" je naplatila sva potraživanja. Kako? Da li su oni bili privilegovani, zato što su se organizovali, što su štrajkovali, što su protestvovali ili je tu neki drugi razlog? Kako su oni mogli da naplate sva potraživanja, a neke druge veledrogerije nisu? Ili "Aktavis", koju je privatizovao "Zdravlje" Leskovac, kaže da su naplatili sva potraživanja.
Zbog čega kažemo da nećemo glasati za ovo? Nećemo glasati sve dok se ne utvrdi ko je skrivio dug. Ako kažemo – puj pike ne važi, to znači da ćemo stimulisati i sadašnje rukovodioce zdravstvenih ustanova, bez obzira na centrlaizovanu javnu nabavku i kaže se da će oni poštovati finansijski plan, kadrovski plan itd, ali je to i do sada bila primenjena, pa se nije poštovala, znači sve dok se ne utvrdi ko je odgovoran i ko je koliki dug napravio.
Ono što nas interesuje je da se zaista sistemski uradi i da se donesu novi moderni zakoni o zdravstvenom osiguranju, o zdravstvenoj zaštiti, da se poboljša položaj lekara, da se zaštite lekari, jer smo poboljšali položaj pacijenta. Kada pričamo o zdravstvenim ustanovama, o lekarskom osoblju, pričam sa puno poštovanja prema mnogo divnih lekara, koji su zaista lekari u najboljem smislu te reči, ali ono što ste vi radili, to možda nije loše. Da li je to samo marketinški potez, očekujem odgovor od vas.
Juče je kolega Milosavljević pomenuo, to smo čitali u novinama, da vi znate da nenajavljeno svratite u neku zdravstvenu ustanovu, što je sasvim u redu, da čak uđete na zadnja vrata i da vidite kako funkcioniše sistem itd. Ako je to tačno, onda me interesuje, sigurno da sve zdravstvene ustanove nisu podjednako dobro organizovane. Negde ste zatekli javašluk, a negde ste zatekli dobru organizaciju.
Šta ste to uradili tamo gde ste zatekli javašluk? Da li ste odmah inicirali smenu tog direktora i rukovodilaca te zdravstvene ustanove, ili su vam oni dali drugarsko obećanje, da će u narednom periodu taj javašluk ispraviti? Vi ste zbog tog pijeteta, pošto znam da ste bolećivi prema lekarima i da uvek branite struku, što je sasvim u redu i na tome vam uopšte ne zameram, ali trebalo je, ako već tako idete nenajavljeno, da onda objavite vest da je gospođa ministar svratila u neku zdravstvenu ustanovu, da je zatekla javašluk i da je odmah smenjen direktor koji je, usput, napravio dugove i ima lošu organizaciju rada zdravstvene ustanove. Ovako, to je jedan potez koji po nama, ako se ne desi ovo o čemu pričam, koji nema nikakvih konkretnih rezultata.
Drugo, mislim da treba konačno odvojiti stručnost od nestručnosti, rad od nerada. Ovde u parlamentu sam sa mojim kolegama nebrojeno puta pozivao na neka dobra iskustva, iz nama bliske Slovenije, koja je stimulisala lekare koji rade po seoskim ambulantama, po seoskim domovima zdravlja, na taj način što im je uvećavala zarade za 30% - 40%. Boga mi, velika je gužva i velika je trka ko će da radi na seoskom području. Mi, budući da se tu prepliću nadležnosti lokalnih samouprava i Ministarstva zdravlja, očekujem sa vaše strane da se, u dogovoru sa lokalnim samoupravama, oronule i zapuštene seoske ambulante, domovi zdravlja, rekonstruišu, da ljudima kojima je daleko da idu u gradsko području zbog upale grla ili neke jako lake i bezopasne bolesti, da se ne maltretiraju. Njima je veći problem, posebno seoskom stanovništvu koji žive u nekim zabačenim krajevima, veći im je problem da odu kod lekara zbog upale grla nego sama bolest.
Drugo, kao politička stranka smo u Kragujevcu, a sada ste i upoznati, očekujem da vi tu posredujete, da se konačno reši problem vojne bolnice u Kragujevcu, koja bi trebala da bude opšta bolnica. Znate i sami da Klinički centar u Kragujevcu opslužuje negde oko 2,5 miliona ljudi i da su ogromne gužve u kliničkom centru, da klinički centar treba rasteretiti i da zaista vojna bolnica, koja je na dobrom položaju, blizu je kliničkom centru i koja ima dobre kapacitete, čak ima i dobre lekare, ali to bi se sve uradilo u dogovoru sa Ministarstvom odbrane, da konačno Kragujevac dobije svoju gradsku bolnicu, što je sasvim normalno za grad četvrte veličine u zemlji.
Ono što je po nama, da ne ulazimo u struku, rak rana našeg zdravstvenog sistema, uz sve ove probleme o kojima sam prethodno pričao, to je nepoštovanje tog etičkog odnosa lekar – pacijent. Znate i sami kao psihijatar koliko je bitan taj podstrek, taj lek, taj prijem, taj etički odnos, jer dobra reč lekara u startu deluje umirujuće za pacijenta sa najtežim oboljenjima, a da ne pričamo o nečemu drugom.
Kao što obrnuto, em je čovek bolestan, em naiđe na loš prijem lekara, tretiraju ga kao da nije ljudsko biće i on nema motiva da se bori, niti motiva da ide kod lekara, jer ne očekuje toplu ljudsku reč, ne očekuje da ide kod lekara koji će zaista imati osećaj za njegov problem. Jedna gospođa, koja je imala lečenje, jednu složenu operaciju u državnoj bolnici u Pragu, rekla mi je da ju je glavna sestra ispratila do kapije bolnice i rekla joj je da se nada da je lečenje uspešno završeno i kada turistički dođe u Prag da svrati uvek u svoju bolnicu. Znate li koji je njen komentar bio – kada će kod nas sestra da te isprati do kapije.
Još nešto, moram da vam skrenem pažnju na porodilišta koja su često u katastrofalnom stanju. Navešću primer kragujevačkog porodilišta koje do pre nekoliko godina nije imalo toplu vodu, jako loše spavaćice, pocepane papuče, a porodilje su često nakon porođaja čistačice stavljale u kolica, a na porodilju torbu sa njenim stvarima uz psovku – gde baš ti meni zapade da te danas vozim u tvoju sobu. Šta pokazuju takve stvari? Pokazuju sliku države, pokazuju sliku ministra, ne kažem da je to samo vaša odgovornost, pokazuju ozbiljnost sistema koji mora da se menja.
Kada se sve ovo uradi u pozitivnom pravcu, kada se bude znalo ko za šta odgovara, kada se budu stimulisali dobri lekari, kada se budu kažnjavali ovi drugi, kada građani osete da je zaista dobra namera države u tom pravcu, imaćete našu podršku. Bez toga, ne računajte da ćemo sva ova zatrpavanja, šminkanja, kozmetičke promene podržavati, jer time ne pomažemo ni vama, jer i vaš mandat može proteći u tome šta je bilo, ništa, kakvo je bilo stanje zatečeno, takvo stanje je i ostavljeno, prošao mandat. Po čemu će vas ljudi pamtiti, kao još jednog ministra u nizu koji ništa nije uradio. Ne kažem da je to vaša namera, ali ako vam je namera u duhu onoga što sam ja danas pričao ispred naše poslaničke grupe, kada dođete sa takvim predlozima, računajte na našu podršku. Bez toga je nećete dobiti.

Hvala.
Reč ima ministarka Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.