Uvaženi gospodine poslaniče, jeste da su vaša razmišljanja u apsolutno u onoj tendenciji koje imam kao ministar i ministarstvo i čitava Vlada.
Pitanja rodne ravnopravnosti u kontekstu o kojem ste danas govorili je iz domena rada i radnih odnosa i tu ćemo zajednički nastupiti prema ovom ministarstvu. Upravo sve za šta ste se zalagali, biće naša zajednička aktivnost u vezi sa rodnom ravnopravnošću.
Tendencija ovih izmena sada je da porodilja, odnosno trudnica i porodilja od godinu dana posle porođaja, nezavisno od toga da li je imala neki drugi osnov za osiguranje, bude apsolutno zdravstveno obezbeđena. To je ta tendencija i ne odnosi se na ono pravo koje koristi jedan ili drugi roditelj posle rođenja deteta, to je pravo iz radnog odnosa.
U vezi sa ulogom romskih medijatorki, sa vama bih se potpuno složila da su one više nego opravdale svoje postojanje. Kao ministar sam sasvim podržala sve aktivnosti na tom planu i dalje. A deset medicinskih sestara romkinja, koje nisu zaposlene molila bih da nam se jave, jer mi imamo želju da zaista što pre počnu sa radom.

Narodni poslanik Srđan Šajn. Izvolite.

Da bi se razumeli, slažem se sa vama da je to deo jednog drugog zakona i tu nema spora s tim. Međutim, ukoliko to ovim zakonom budemo rešili, na taj način samo pokazujemo da ne rešavamo određene stvari jednim zakonom koji je "leks specijalis" za određenu situaciju i da je onda poruka onim ljudima koji možda pravni sistem ne gledaju kao i stručnjaci, slažem se sa vama, mogu donekle da se složim s time, da je to pravno gledano tako uredu, ali onda postavljam pitanje – zbog čega onda u istom tom drugom zakonu, koji reguliše rad i radne odnose, ne kažemo da imaju svi roditelji ista prava.
Zašto mislim da to nije materija Zakona o radu i radnim odnosima? Jer,mi govorimo o osiguranicima koji nemaju po osnovu rada i radnog odnosa određene beneficije, već govorimo o kategoriji ljudi koji ne stiču ta prava iz Zakona o radu i radnim odnosima, već želimo da im damo jednu dodatnu mogućnost jednim drugim zakonom, da im stvorimo jednu vrstu afirmativne mere. Tu pronalazimo uporište u tom delu,i naš cilj jeste da štitimo dete, ne samo porodilju.
Međutim, složićete se samnom, vi ste lekar, ne možemo da štitimo dete ukoliko mu ne stvorimo zdravo okruženje. Nije dovoljno samo majku zaštiti za vreme trudnoće i posle trudnoće. Potrebno je zaštiti sredinu u kojoj živi to dete. Koje su posledice svega toga? Vi to znate mnogo bolje. Moja nedoumica jeste da to ne rešava samo Zakon o radu, jer on definiše jedan krug ljudi koji su u radnom odnosu, a ja govorim o jednoj drugoj kategoriji lica. Ukoliko nisam u pravu, prihvatam, samo bih želeo da to rešimo zajedno.

Reč ima ministarka Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Samo osnov za osiguranje regulišemo ovim izmenama. To je potpuno u skladu sa vašim razmišljanjem. Kada su u pitanju prava iz Zakona o radu i radnim odnosima, tu je data prednost u prva tri meseca majci. Tu ne postoji rodna ravnopravnost, jer je baš ocena stručnjaka da majka jeste nezamenjiva gde je god moguće da ona ima određena prava, a radi sigurnosti deteta. Slažem se, pošto nije predmet ovog zakona, da vi dođete u Ministarstvo, da malo popričamo i da vidimo koje naše inicijative treba da idu ka zakonu, ka izmenama Zakona o radnim odnosima. Ovim izmenama ne tretiramo pitanja koja ste postavili.

Hvala.
Po kom osnovu, gospodine Milisavljeviću?
(Dušan Milisavljević, s mesta: Spomenuo me je. Replika.)
Nisam vas razumeo.
(Dušan Milisavljević, s mesta: Gospodin Šajn je spomenuo mene i moje izlaganje, pa bih iskoristio pravo na repliku.)
Nemate prava.
(Dušan Milisavljević, s mesta: Imam pravo.)
Nije vas spomenuo.
(Dušan Milisavljević, s mesta: Jeste, spomenuo je moje izlaganje.)
Nije vas lično spomenuo. Nemate pravo.
Reč ima narodni poslanik Ana Novković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministarko, svaki građanin u Srbiji mora da ima dobru, kvalitetnu i dostupnu zdravstvenu zaštitu. Nažalost, realnost je drugačija. Svo ovo vreme dok smo mi ovde, na autobuskim stajalištima naći ćete roditelje koji vode bolesno dete ili baku i deku koji idu kod lekara, čekaju autobus, zato što u svom mestu nemaju lekara ili ga uopšte nemaju ili on po podne ne radi. Nažalost, mnoga sela u Srbiji nemaju lekara, imaju lekara jednom ili dva puta nedeljno ili ga nemaju po podne. Zato nam se ovo i dešava.
Meni je drago da je ovim zakonom predviđena mogućnost da lokalne samouprave iz svog budžeta mogu da plaćaju lekara. Da li lokalne samouprave mogu to, verovatno će se postaviti pitanje? Naravno da mogu, ako imaju odgovornog predsednika opštine, ako se ponašaju racionalno i štedljivo. Bruto plata jednog lekara je oko milion i po dinara na godišnjem nivou.
Daću vam primer svoje opštine. Novim Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava opština Kovin godišnje dobija oko 140 miliona dinara više. Smatram da je moguće da plati nedostajuće lekare u našoj opštini i da svi meštani u našoj opštini imaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Ovo sam predložila i prošle godine. Nažalost, lokalna samouprava i direktor doma zdravlja nisu to želeli da sprovedu u delo.
Imamo primer Pančeva gde je situacija slična. Meštani Starčeva, Omoljice godinama obijaju pragove i traže dodatne lekare. Prethodna gradska vlast ostala je nema na njihove zahteve. Nadam se da će nova gradska vlast u Pančevu iskoristiti ovu zakonsku mogućnost i meštanima Starčeva, Omoljice i drugih mesta obezbediti nedostajuće lekare.
Sa druge strane, domovi zdravlja imali su i svoja sopstvena sredstva. Dom zdravlja u Kovinu imao je 20 miliona sopstvenih sredstava i plus 35 miliona iz apoteke. Dakle, smatram da se jednom racionalnom potrošnjom i utroškom ovih sredstava može rešiti deo problema.
Ovim zakonom je data mogućnost da se prime zaposleni i preko normativa. Zaista molim Ministarstvo zdravlja da kada odobrava radnike preko normativa da to nikako ne čini za administrativne radnike. Ako pogledate, recimo tabelu, isti taj dom zdravlja u Kovinu, videćete da on ima 42 lekara a 39 nemedicinskih radnika.
Ministarka je prethodnog dana dobro rekla – svi moraju da rade na rešavanju ovog problema. Prvo trebamo da pogledamo i počistimo u sopstvenom dvorištu. Ne možemo da dozvolimo da nam zdravstvene ustanove budu servisi za partijsko zapošljavanje.
Ovde je bilo reči i o bolnicama, pogotovo onima u pokrajini. O tome sam govorila. Kolega Šajn je isto govorio. Imamo, recimo, u Novom Sadu sjajne bolnice, odličnu uslugu. Tako i treba da bude, ali neću da se, recimo, građani južnog Banata leče, a i da lekari rade u nenormalnim uslovima, u sobama sa kojih otpada malter sa zidova, gde su dušeci truli.
Pokrajina je osnivač bolnica na njenoj teritoriji. Ona postavlja upravni odbor, postavlja direktore. Pokrajina mora da preuzme odgovornost. Predlažem, recimo, da se sagleda mogućnost da se smanji pokrajinska administracija i da se od tog novca zaposle lekari i medicinske sestre koji nedostaju u bolnicama u pokrajini.
Čuli smo i da su dugovi u sistemu zdravstva zaista veliki. Pravo da vam kažem bila sam šokirana iznosom koji sam čula. Ono što me obradovalo jeste da ministri finansija i zdravlja nisu taj problem gurnuli pod tepih, kao što je to činio prethodni premijer i ministar finansija, već su odlučno rešili da se pozabave ovim problemom. Na ovaj način uvodi se red u zdravstveni sistem.
Da bi zdravstveni sistem bio onakav kakav treba da bude svi moramo da se ponašamo odgovorno. Sa jedne strane, moramo redovno da uplaćujemo doprinose za zdravstveno osiguranje. Apsolutno se slažem sa ministarkom da to treba da bude krivično delo, jer iz prazne kase ne možete ništa da podelite.
Sa druge strane, oni koji vode računa o parama treba da rade to odgovorno, pošteno, pravedno, da vode računa o svakom dinaru gde će se potrošiti. Jedino tako imaćemo zdravstveni sistem, odnosno imaćemo da građani Srbije imaju dobru, kvalitetnu i dostupnu zdravstvenu zaštitu. Verovatno će vremenom moći da podignu plate lekarima i medicinskim sestrama koji to zaista zaslužuju. Lekari i prosvetni radnici predstavljaju najobrazovaniji deo Srbije i zaslužuju adekvatne plate, jer zaista velika većina njih radi onako kako treba.
Ujedinjeni regioni Srbije će u danu za glasanje podržati predloge zakona vezane za zdravstvo. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jelena Travar Miljević.

Zahvaljujem.
Poštovana ministarka, poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege, rekla bih da je ovaj zakon odgovor na situaciju tj. ovaj set zakona odgovor na situaciju u kojoj se država nalazi, jer je Vlada usvojila tri sistemska zakona iz oblasti finansiranja zdravstva koji predviđaju uvođenje značajnih reformi u tom sektoru. Ovim zakonima se rešava trenutni dug i sprečava nastanak novih dugova, jer se bolnicama zabranjuje da vrše nabavku.
Ono što mene posebno raduje, jeste odlučnost Vlade da otvoreno razgovara o problemima, da mi budemo kao narodni poslanici upoznati sa dugom bolnica, odnosno Fonda za zdravstveno osiguranje. Isto tako, raduje me što se posebna pažnja počela posvećivati ruralnim područjima, jer ovo upravo ukazuje da ova Vlada brine o ravnomernom regionalnom razvoju.
Kao što sam rekla u jednom od govora, ruralni deo ove zemlje zauzima preko 70% teritorije, a na njemu živi oko 44% stanovnika, da 77 domova zdravlja u stvari pokriva potrebe stanovništva u ruralnim područjima. Svakako raduje činjenica da se lokalnim samoupravama daje mogućnost da angažuju medicinski kadar mimo plana Ministarstva zdravlja, jer i sama dolazim iz jedne od najnerazvijenijih opština i jedne razuđene opštine, gde, recimo, imamo selo sa 300 stanovnika koje ima lekara jednom nedeljno. Složićemo se da to nije adekvatna i dostupna primarna zdravstvena zaštita, a lokalne samouprave kao osnivači domova zdravlja mogu i treba da rade na tome da njihovi građani u svakoj oblasti imaju bolju uslugu.
Pored toga, pohvalila bih i uvođenje da se zdravstvena zaštita pruža i licima kojima se obezbeđuje obavezna imunizacija, kao i licima kojima se obezbeđuju ciljani i preventivni pregledi, odnosno skrining prema odgovarajućim republičkim programima. Pohvalno je i što mi kao država imamo kancelariju za skrining, pohvalno je što koristimo sredstva EU i realizujemo različite programe.
Daću samo jedan primer, a to je da se svake godine u Srbiji otkrije oko 1500 novih slučajeva raka grlića materice, da je to bolest koja može biti kontrolisana i predvidiva, da je preventiva mnogo jeftinija od samog lečenja. Isto tako, prosečno 500 žena izgubi godišnje život zbog ove bolesti, a može se sprečiti preventivom. Ono što je svakako kritično, jeste da zahvata upravo žene u dobu od 20 do 50 godina, kada su u punoj snazi.
Pored ovoga, mislim da je uloga nas poslanika, sem usvajanja i kontrole sprovođenja zakona, promocija onih prava koje naši građani mogu da ostvare. Isto tako, uloga je svakog od nas da se u lokalnoj sredini zalaže da ta prava jednako budu dostupna svima.
Takođe, pozdravljam odlučnost i rešenost da se uvede red u onom segmentu koji se zove finansije i u narednom periodu obezbede rokovi koji su poznati i koji će dovesti do toga da se ne nagomilavaju dugovi na ovaj način.
Pored pomenutog, mislim da je jako važno što će se ovaj dug plaćati na svaka tri meseca, jer to je upravo ona odgovornost o kojoj svi pričamo, ali bi sa druge strane volela da razgovaramo i o odgovornosti na koji način i zašto su ovi dugovi nastali. Ako je odgovor centralizovane javne nabavke na ovu situaciju, svakako ih podržavam.
Još jednom ću naglasiti, pozdravljam Vladu koja je rešena da otvoreno razgovara o svim problemima i da pokuša da pruži svim građanima jednake šanse, a naročito onim u ruralnim krajevima. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Snežana Stojanović Plavšić. Izvolite.